Prvi rok za iseljenje porodica koje imaju urednu dokumentaciju o otkupu stanova na osnovu tada važećeg zakona, istekao je 26. juna, a poslednji je polovinom ovog meseca.

“Mi ne imamo gde, jednostavno mi nemamo drugi stan i mi smo tu preko 30 godina u tom stanu. Majka nije baš u najboljem zdravstvenom stanju, ona je u penziji, jednostavno ona je u penziji, ima malu penziju i ona se baš brine oko toga, jednostavno oko ove situacije, jer ne zna žena, ne gde će, bukvalno je teraju da izađe na ulicu”, rekao je Stefan Bogosavljević, Srbin iz Severne Kosovske Mitrovice, koji je jedan od onih čijoj će porodici prištinske vlasti da otmu imovinu.

Stefanova majka je posle smrti supruga, koji je bio radnik Trepče, stan prevela na svoje ime, ali to nije dovoljan dokaz da je stan njen.

“Piše nam da je taj stan [vlasništvo] od nekog drugog i da treba da izađemo iz tog stana. Taj stan je naš, mi imamo rešenje o tom stanu”, rekao je on.

Za kosovske vlasti svi otkupi stanova od 1993. do 1999. godine smatraju se nevažećim.

“90-ih godina neki ljudi koji su albanske nacionalnosti, koji su radili u društvenim preduzećima tada u SRJ, pri izlasku ili izbacivanju sa posla, kako god nazvali to, izgubili su privremeno stanarsko pravo, na tim stanovima i nisu mogli da dočekaju otkup 1997. godine, kada je bio otkup za svu društvenu imovinu u celoj SRJ, ne samo na Kosovu. Tako da su novi radnici, novi ljudi koji su dobili te stanove, dobili i pravo na otkup od 1997. do 2002. godine i na taj način oni su postali legitimni vlasnici”, rekao je Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije.