On je za podkast “Albatros News” kazao da je jedna od najlošijih političkih procena bila bojkot 2024. kada je, kako je rekao, ne njegovom zaslugom, došlo do podele opozicione koalicije “Srbija protiv nasilja” (osvojila 24,32% na parlamentarnim izborima u decembru 2023).

“To je bila strahovita greška. Vlast nije mogla da formira vlast u Beogradu, mi smo kao “Srbija protiv nasilja” bili u naletu i za Beograd i za Niš i za Novi Sad itd., međutim došlo se do toga da se razgovara o bojkotu i to je bila katastrofalna greška… Neke kolege su rekle da nema uslova za fer izbore, da, nije ih bilo ali su danas još gori. Autoritarna vlast sa osobinama diktature nikad neće dati bolje izborne uslove. Za to se moramo sami izboriti i svaku pobedu moramo sami “oteti”, tj. osvojiti”, istakao je Aleksić.

video

Lider NPS-a kaže da se danas došlo na ono što je pričao 2024, kao i da su studenti lepo ustanovili, kada su tražili izbore, “da je potrebno ići hrabro u borbu protiv režima ne čekajući da diktatorski režim obezbedi uslove”.

Za bojkot opozicije na izborima za Skupštinu Srbije iz 2020. ocenio je da je takođe ogromna greška jer je “vlast dobila 100 odsto parlamenta a bez stvarnog legitimiteta”.

“To je otvorilo vrata tome da promene Ustav, da se kontaminiraju birački spiskovi, da opozicija nema članove u RIK-u, da nema članove u biračkim odborima. Tada su počele i da se menjaju adrese, da se čini zloupotreba prava na prebivalište, događale su se migracije iz RS da bi se glasalo u Srbiji… Lopovu ste otvorili vrata svoje kuće i pustili ga da uđe sam”, slikovito je opisao Aleksić.

Ponovio je da je danas jedinstvo cele antirežimske strane preko potrebno, ali i naveo, u kontekstu medijskih napisa ili pojedinih analiza da bi opozicija trebalo da se povuče u korist studentske liste, da pojedina istraživanja ukazuju da u ovom trenutku “nema pobede bez učešća opozicije”, jer je jedan deo birača strogo stranački nastrojen i ideološki opredeljen.

Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva

“Ako ne budu izašle strukturirane opozicione stranke, svakako što više grupisane, postoji deo birača koji će otići u apstinenciju. I to kažu pojedina istraživanja. Moramo da se vodimo pragmatičnošću i ako je već tako, a nema tj. ne bude najšire antirežimske zajedničke liste, da sa onda dve ili tri kolone napravimo visok stepen koordinacije, jak front prema režimu i dogovorimo se o nenapadanju, kontroli izbornog procesa itd.”, zaključio je Miroslav Aleksić.

Simptom/M. M.