“Štaviše, EPP je uvećao broj svojih parlamentaraca za trinaest i time delimično kompenzovao gubitke koje su doživeli njegovi dosadašnji koalicioni partneri – liberalna grupacija “Obnovimo Evropu” i u nešto manjoj meri socijaldemokrate (S&D). S tim u vezi, ove tri političke grupacije će i dalje moći da formiraju većinu u Evropskom parlamentu, a ako u tu koaliciju uvuku i Zelene, što je čini se, takođe, sasvim realna opcija, onda će proevropske snage imati više nego stabilnu većinu u najvišem predstavničkom telu Unije”, objašnjava Mitrović.

Pobeda desničarskog “Nacionalnog okupljanja” Marin le Pen u Francuskoj koja je proizvela da predsednik te države Emanuel Makron najavi prevremene izbore, za sagovornika portala nije iznenađenje “iako je ona svakako nešto ubedljivija nego što su to ankete predviđale”.

“Upravo je takav rezultat “Nacionalnog okupljanja” najviše doprineo sveukupnom rastu desnice na evropskom nivou. Iako ovaj rast nije toliki da bi mogao da značajnije poremeti odnos snaga u Evropskoj uniji i promeni smer kojim se Unija kreće, on ipak pokazuje jedno akumulirano nezadovoljstvo francuskih građana aktuelnom politikom. U tom smislu, odluku predsednika Makrona da raspusti francuski parlament i raspiše nove izbore tumačim kao odgovoran, ali i strateški potez”, istakao je Mitrović i dodao kako smatra da je Makron zasigurno procenio da mu je pametnije da “Nacionalno okupljanje” izazove u ovoj, još uvek ranoj fazi njegovog jačanja i kada će njegova “Renesansa” po svoj prilici odneti pobedu, nego da rizikuje sa eventualno daljim rastom desnice u budućnosti.

Kada je reč o nemačkoj Alternativi za Nemačku (AfD), navodi da iako je ova partija uvećala broj mesta u Evropskom parlamentu za šest poslanika, “ne treba precenjivati značaj ovog izbornog rezultata”.

“Naime, AfD po svemu predstavlja ekstremističku opciju koja nema gotovo nikakav koalicioni potencijal, kako na nivou Nemačke, tako ni na nivou Evropske unije. Vrlo kontroverzni, nekada čak i pronacistički stavovi, AfD su uveliko diskreditovali, a od saradnje sa njima ogradila se čak i tvrda desnica, poput francuskog “Nacionalnog okupljanja” ili poljske partije “Pravo i pravda”. Ova partija je još 2017. na parlamentarnim izborima u Nemačkoj ostvarila zapažen rezultat osvojivši preko 12%, ali će već na narednim izborima pasti na oko 10%, te ne verujem da ona može narasti do nivoa da značajnije poremeti odnose snaga u nemačkoj politici”, zaključuje Mitrović, takođe istraživač Centra evropskih politika (CEP).

Simptom/M. M.