evropski parlament

Evropski parlament usvojio prvi odbrambeni program vredan 1,5 milijardi evra

November 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„U ovom istorijskom trenutku, kad se čini da se sve oko nas raspada, postavlja nam se jednostavno pitanje – možemo li verovati Donaldu Trampu i Džej Di Vensu da će nas braniti od Vladimira Putina”, upitao je na početku rasprave o EDIP-u jedan od dvojice izvestilaca EP za taj program Rafael Gluksman iz redova socijalista i demokrata (S&D).

„Ljubimo Trampove ruke, tolerišemo njegove ispade te se nadamo da zbog njih neće izgoreti Ukrajina, a mi zajedno s njom. Ali, mi smo sami pred ruskim režimom koji ratuje na našem kontinentu i direktno nam preti”, nastavio je Gluksman, pa upozorio da „Evropa zabija glavu u pesak” ignorišući upozorenja evropskih obaveštajnih službi.

EDIP, skraćenica za Evropski odbrambeni program (European defense industry programme), dogovor koji je postignut nakon godinu i po dana pregovora EP i Saveta EU, predviđa 1,5 milijardi evra podrške evropskoj odbrambenoj industriji.

Njime se želi da olakša zajednička nabavka, pojača proizvodni kapaciteti i obezbediti snabdevanje potrebnom tehnologijom. EDIP predviđa i saradnju sa ukrajinskom vojnom industrijom.

Gluksman je u raspravi u EP-u u Strasburu rekao da je naglasak EDIP-a na suverenosti – evropskoj proizvodnji finansiranoj evropskim sredstvima, na temelju odluka donetih u EU-u.

„Ovo je istorijski dan, ali EDIP je tek početak, samo zametak stvari koje su pred nama”, zaključio je Francuz.

Izveštaj o Predlogu uredbe Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju Programa za evropsku odbrambenu industriju i okvira mera za obezbeđivanje dostupnosti i pristup odbrambenim proizvodima („EDIP”) poslanici EP su usvojili s 457 glasova za, 148 protiv i 33 suzdržanih.

Poslanici koji su učestvovali u raspravi, pa i poverenik Komisije za odbranu Andrius Kubilius, priznaju da je 1,5 milijardi evra mali iznos u odnosu na evropske potrebe u pogledu sve nestabilnijih geopolitičkih okolnosti, ali pozdravili su EDIP kao dobrodošli prvi korak.

Simptom/N1/Hina

Evropski parlament može uticati na proces višegodišnjeg finansijskog okvira i koristiti pravo veta

November 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tradicionalno, ovaj proces prati poznati obrazac: Evropska komisija predlaže nacrt budžeta, Savet pregovara iza zatvorenih vrata, a zatim, u završnoj fazi, Parlament se poziva da da ili uskrati saglasnost. To je niz poslova koji je dugo stavljao Parlament u slabu poziciju pred skoro završenim dogovorom — ali ne i ovog puta.

U pauzi od prethodnih iteracija, ovog puta Parlament je intervenisao rano i uspeo da obezbedi ustupke.

Nakon početnog predloga Komisije, Parlament je bio u mogućnosti da se potvrdi na samom početku procesa VFO kroz zajedničko pismo predsednika svojih glavnih političkih grupa, izražavajući jasna institucionalna očekivanja, finansijske prioritete i političke uslove.
Komisija je ponudila poboljšanja u vezi sa ulogom regionalnih vlasti u sprovođenju poljoprivrednih i kohezionih programa i prihvatila je poboljšanu ulogu Parlamenta u praćenju izvršenja Višegodišnjeg finansijskog okvira.

Kao što je prethodno napomenuto u ovoj publikaciji, neobično rano uključivanje Parlamenta moglo je uticati na okvir pre nego što je Savet započeo pregovore – značajan odmak od presedana koji bi trebalo posmatrati kao strateški dobitak za parlamentarnu demokratiju na evropskom nivou.

To je potez koji pokazuje da Parlament može uticati na ukupni pravac upravljanja EU kada deluje strateški i kohezivno. To sugeriše da parlamentarna nadležnost u budžetskim poslovima nije samo pravna formalnost već alat koji može oblikovati politiku. I što je još važnije, to je institucionalna pobeda za koju bi Parlament trebalo da preuzme zasluge.

Međutim, važno je napomenuti da mnogi u Parlamentu i dalje smatraju ove promene nedovoljnim.

Kako su istakle grupe Socijalista i demokrata, Zelenih i Obnovi Evrope, iako ova rana intervencija pokazuje da Parlament može uticati na proces Višegodišnjeg finansijskog okvira, suština ovih izmena ne rešava druga strukturna pitanja u vezi sa veličinom budžeta, dugoročnim strateškim prioritetima ili transparentnošću upravljanja.

Odlučujuća faza tek predstoji, a centralni pregovori se neće odvijati između Parlamenta i Komisije, već između Parlamenta i Saveta.
Savet, koji predstavlja zemlje članice, tradicionalno ima jači stav — posebno kada je potrebna jednoglasnost.

Simptom/Politiko

Fon der Lajen preživela dva nova glasanja o poverenju u Evropskom parlamentu

October 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Dva odvojena predloga za izglasavanje nepoverenja podnele su grupe krajnje levice i desnice, Levica i Patriote za Evropu.

Za predlog Levice su glasala 133 poslanika, 383 je bilo protiv, a 78 uzdržano.

Drugi predlog koji su podnele Patriote za Evropu odbijen je sa 179 glasova za, 378 protiv i 37 uzdržanih.

Najveće kritike ove dve parlamentarne grupe odnosile su se na trgovinske sporazume EU sa SAD i južnoameričkim blokom Merkosur, nedostatak transparentnosti i odgovornosti i neaktivnost po pitanju izraelskog rata u Gazi.

To je drugi put za manje od tri meseca da su opozicioni poslanici u Evropskom parlamentu tražili da se glasa o poverenju predsednici Evropske komisije.

Prethodni zahtev za izglasavanje nepoverenje podneo je rumunski desničarski poslanik George Piperea iz grupe Evropski konzervativci i reformisti zbog, između ostalog, tajne prepiske Fon der Lajen i direktora Fajzera Alberta Burle o isporuci vakcina EU 2001. godine tokom pandemije korona virusa.

Za predlog je tada glasalo 175 poslanika, dok je 360 bilo protiv.

Za izglasavanje nepoverenja potrebno je da glasa dve trećine poslanika Evropskog parlamenta, što je nemoguće dostići bez podrške dela političkih grupa centra – Evropske narodne partije kojoj pripada i Fon der Lajen, Socijalista i demokrata i grupe Obnovimo Evropu koje podržavaju Evropsku komisiju.

Simptom/Nova.rs/Beta

Fon Der Lajen ponovo meta napada u Evropskom parlamentu, ove nedelje se glasa o nepoverenju liderki Evropske komisije

October 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kopredsednica Levice Manon Obri kritikovala je Fon der Lajen zbog odnosa Komisije prema Gazi i pitala kako može da gleda kako se jedan narod desetkuje, a deca gladuju, a optužila ju je da je kapitulirala pred američkim predsednikom Donaldom Trampom i odustala od svih ekonomskih interesa Evrope.

Lider grupe Patriote za Evropu Žordan Bardela optužio je Fon der Lajen da Evropu ne vodi „nigde“, kritikujući ekonomske poteze njene administracije, osudio je „ekonomsku predaju“ i ocenio da politika prema migraciji i proširenju nagriza evropski suverenitet.

On je poručio i da glasanjem za njenu smenu Evropa neće biti uništena, već spasena.

Ursula fon der Lajen pozvala je poslanike da ne upadaju u „zamku“ ruskog predsednika Vadimira Putina i pozvala je na jedinstvo u Evropskoj uniji.

„Iako ima unutrašnjih izazova, pretnje po Evropu dolaze sa istoka, a globalni jug pažljivo prati naredne korake. Postojeći međunarodni poredak je u opasnosti i raspada se brže nego što se očekivalo“, rekla je Fon der Lajen.

On je, ipak, priznala da ima i kritika koje su legitimna briga, kao što je pitanje Gaze, Ukrajine, trgovine i odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Socijalisti su naveli da su saglasni sa Levicom po pitanju Gaze, ali kritikuju to što su napustili dijalog i pokrenuli proceduru za smenu predsednice Komisije, iako znaju da neće uspeti.

Evropska narodna partija ocenila je glasanje o poverenju kao „smešno“, navodeći da je to ozbiljan instrument parlamenta, a da se pogrešno koristi kao „sredstvo propagande“, a poručila je da se nada da su pokretači inicijative za smenu prikupili dovoljno materijala za izbornu kampanju u Francuskoj.

Zeleni su istakli da nisu zadovoljni učinkom Fon der Lajen, ali da znaju da može biti i mnogo gore, a zamerili su joj zakasnelu reakciju na rat u Gazi i na klimatskoj politici.

Grupa Obnovimo Evropu istakla je da neće glasati za smenu, ali da to ne znači da je sve u redu, jer od prošlog glasanja o poverenju predsednici komisije nije postignut nikakav napredak.

Simptom/Danas/FoNet

Fon der Lajen želi veću nezavisnost EU – šta to znači?

September 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ovo je peti put da Ursula fon der Lajen drži svoj govor o stanju Unije. Ove godine započela ga je pozivom Evropi da se bori za svoje vrednosti i slobodu, ali i za svoje mesto u svetu „u kojem su mnoge važne sile ili podeljene, ili otvoreno neprijateljski raspoložene prema Evropi“.

Predsednica Evropske komisije poziva na „trenutak evropske nezavisnosti“. Ovoga puta govorila je više od sat vremena, a prvenstveno se usredsredila na spoljnu politiku. Istakla je da Ukrajina mora da nastavi da dobija podršku i da se pritisak na Rusiju mora dodatno povećati. Na 19. paketu sankcija protiv Rusije se, kako kaže, radi. I traže se novi načini da se zamrznuta ruska imovina stavi na raspolaganje Ukrajincima.

Iznad svega, međutim, u govoru je reč o situaciji u Gazi. Nju je Ursula fon der Lajen opisala kao „neprihvatljivu“.

Iznenađujuće najave o Izraelu

To je ujedno i područje o kojem je predsednica Komisije dala najkonkretniju izjavu, kao i najavu koja najviše iznenađuje: Evropska komisija obustaviće sva bilateralna plaćanja Izraelu – s izuzetkom sredstava za civilno društvo i Memorijal Holokausta Jad Vašem.

Konkretno, portparol Evropske komisije objasnio je da je reč o sredstvima iz fonda za međunarodnu saradnju koja u proseku iznose šest miliona evra godišnje od 2025. do 2027, kao i 14 miliona evra za tekuće projekte.

Evropska komisija takođe namerava da predloži suspenziju trgovinske komponente Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela i uvođenje sankcija protiv „ekstremističkih“ ministara i „nasilnih doseljenika“. EU je najveći trgovinski partner Izraela.

Izrael je odmah kritikovao Fon der Lajen. Izraelski ministar spoljnih poslova Sar tako je na Iksu napisao da neke od njenih izjava ponavljaju „lažnu propagandu Hamasa i njegovih partnera“. Hamas je militantna islamistička grupa i EU i SAD ga, između ostalih, klasifikuju kao terorističku organizaciju.

Koliko su verovatne te sankcije?

Odluke o sankcijama i Sporazumu o pridruživanju zahtevaju većinu među državama-članicama EU. Predsednica Evropske komisije Fon der Lajen takođe je svesna da će ih biti teško pronaći, što je jasno stavila do znanja i u Evropskom parlamentu.

Države-članice Evropske unije duboko su, naime, podeljene oko toga kako se odnositi prema Izraelu. Dok neke zemlje, poput Irske i Španije, već dugo pozivaju na strože zajedničko delovanje, uključujući (delimičnu) suspenziju Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela, druge zemlje, a posebno Nemačka, tome se protive.

Mnogi poslanici pozdravljaju najave Fon der Lajen, koja je u prošlosti bila kritikovana zbog prevelikog oklevanja prema Izraelu. Valeri Aje, liderka liberalne grupe Renew, obećava predsednici Komisije da će podržati predloge i biti spremna da preduzme dalje korake. Martin Širdevan, lider Levice, i dalje smatra da su predlozi Fon der Lajen previše slabi. On takođe poziva na prekid isporuka oružja i suspenziju Sporazuma o pridruživanju.

Thu Ngujen, zamenica direktora spoljnopolitičkog trusta mozgova Centar Žak Delor, takođe vidi najavu Fon der Lajen kao pokušaj da povrati svoju raniju snagu. Tako je, kaže ona, predsednica Komisije odlučila da, koliko je to moguće, odustane od postizanja konsenzusa s državama-članicama i da nastupi s pitanjima koja su joj važna.

„Leto poniženja“ još uvek je urezano u kosti Evropljana

Leto američke diplomatije između Rusije i Ukrajine, u kojem su Evropljani uglavnom bili marginalizovani, kao i trgovinski sporazum sa SAD kojim su Evropljanima nametnute carine od 15 odsto u mnogim oblastima – sve se to još uvek oseća u Strazburu. Pozicija Fon der Lajen poslednjih nedelja nije bila laka, a više puta je kritikovana zbog svojih pregovaračkih veština sa SAD.

To je bio slučaj i u Strazburu. Tamo je Žordan Bardela, vođa krajnje desne parlamentarne grupe Patriote za Evropu, kritikovao sporazum Fon der Lajen sa SAD, za koji je rekao da će Evropu pretvoriti u „vazalnu državu“. Kritika na račun sporazuma došla je i od predsedavajuće Socijaldemokratske grupe, Iratse Garsija Perez:

„Prihvatanje carine od 15 odsto bez predviđanja uzvratnih mera je neprihvatljivo.“

U svom govoru Usrula fon der Lajen branila je sporazum: „Obezbedili smo da Evropa dobije najbolji mogući sporazum.“ Iako, kako je rekla, ona odbacuje carine, istovremeno je naglasila da je sporazum uspeo da postigne stabilnost u odnosima EU i SAD u teškim geopolitičkim vremenima.

Evropa je svesna svoje beznačajnosti

Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije (EPP), kojoj pripada i Fon der Lajen, u raspravi je rekao: „Mi Evropljani stojimo sami u olujnom svetskom poretku. Niko nas na svetskoj pozornici trenutno ne sluša.“ Veber odgovor na to vidi u većoj saradnji unutar Evrope.

I Fon der Lajen se kune u evropsko jedinstvo, a pre svega nezavisnost. To je tema koja se provlači kroz ceo njen govor.

Široko razumevanje nezavisnosti

Evropski „trenutak nezavisnosti“ obuhvata ne samo elemente odbrambene politike. Tako, na primer, Fon der Lajen ne govori samo o sprovođenju zajedničkih odbrambenih projekata i proširenju geostrateških kapaciteta, već je i cilj smanjenje ekonomske zavisnosti. Da bi se to postiglo, prema njenim rečima, EU bi, između ostalog, trebalo da postane konkurentnija, smanji energetsku zavisnost i uspostavi nova trgovinska partnerstva.

Fon der Lajen takođe želi da reši pitanja unutrašnje politike, poput visokih troškova stanovanja, pravila o pristupu društvenim mrežama za decu i obezbeđenja budućnosti automobila u Evropi.

Thu Ngujen primećuje da je govor pokušaj prevazilaženja razlika u Evropskom parlamentu i da se nešto ponudi, posebno, strankama koje podržavaju Ursulu fon der Lajen – naime EPP-u, socijaldemokratama i liberalnoj grupi Renew.

Poslanici: Sada Fon der Lajen mora da pokaže rezultate

Govor je dobro primila većina poslanika iz demokratskog centra. Na primer, jedan od predsedavajućih Zelenih, Bas Ajkhout, rekao je za DW da je Fon der Lajen prenela da želi da promeni stvari, ali da na kraju zavisi od toga šta će zapravo da uradi. Prošle godine bili su, kaže, razočarani.

Ekspertkinja za evropsko pravo Ngujen takođe je kritikovala Fon der Lajen zbog njenih velikih ambicija i patosa – a malo konkretnih akcija. Međutim, u intervjuu za DW, naglasila je da konkretna primena planova Ursule fon der Lajen zavisi i od podrške država-članica i Evropskog parlamenta. A rasprava u parlamentu je, kaže ona, pokazala da je ta institucija EU veoma podeljena.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Politiko najavljuje buru u Evropskom parlamentu: Videće se sve podele u Uniji

September 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kada predsednica Evropske komisije u sredu bude održala svoj prvi Govor o stanju Unije u svom drugom mandatu, kritičari će je optužiti da je oslabila Evropu i „prodala je „Donaldu Trampu putem jednostranog trgovinskog sporazuma sa SAD, da je napustila poljoprivrednike podržavanjem sporazuma sa Južnom Amerikom, da je poništila politike za borbu protiv klimatskih promena i da je ćutala o Gazi – i to su samo neke od kritika, navodi Politko.

„Ovo je bilo loše leto za Evropu. Ono što jasno želimo kao poruku od predsednice Komisije jeste da se stvari moraju promeniti“, rekao je Bas Ajkhaut, kopredsedavajući Zelenih u Parlamentu, koji nije u istoj političkoj grupi kao Fon der Lajen, ali jeste u onij koja ju je izabrala na funkciju.

Jedva 10 meseci nakon početka svog drugog mandata, Fon der Lajen je pod velikim pritiskom – od demokratski izabranog Parlamenta, iz šireg okvira EU i od globalnih događaja.

Političke grupe koje su decenijama bile prijateljske prema predsednicima Komisije desnog centra sada dovode u pitanje tu odanost, navodi Politiko.

Rastuće desničarske snage zahtevaju strožu politiku o pitanjima od migracija do životne sredine i vode EU kao „zgodnu vreću za udaranje“.

Lideri SAD i Rusije poremetili su mnogo toga što je nekada izgledalo sigurno u vezi sa mestom Evrope u svetu.

„Očekujemo jasno vođstvo od izvršne vlasti. Evropa ne može sebi da priušti institucionalnu stagnaciju ili zastoj,“ rekla je za Politiko Valeri Hajer, šefica liberalne grupe Renew Europe.

Upravo taj očigledni nedostatak vođstva je razočarao političare sa svih strana i zato su spremni da se lično obruše na fon der Lajen.

Među članovima Komisije i Parlamenta rane su još uvek sveže od predloga za izglasavanje nepoverenja Fon der Lajen u julu.

Grupe na ekstremnijim krajevima političkog spektra već planiraju još jedan predlog u oktobru – što će biti neviđeni izraz protivljenja jednom predsedniku Komisije.

Visoka tenzija i politička polarizacija

Dok se govor o stanju EU u Briselu često doživljava kao prilično običan početak političke sezone – sa puno hiperbola i ceremonijalnosti, a malo opipljivih planova dok se predsednik/ca Komisije hvali dostignućima iz proteklih 12 meseci i daje velika obećanja za narednih – ove godine postoji podstruja koja će doprineti značajnoj napetosti.

„Ne mislim da je Komisija uplašena. Ali sigurno postoji svest o političkim tenzijama u Parlamentu i nezadovoljstvu političkih grupa“, rekao je dobro pozicionirani zvaničnik Komisije, govoreći pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti internih diskusija.

Ono što je obično „rutinska“ vežba pregovaranja između Parlamenta i Komisije radi postizanja dogovora o godišnjim političkim planovima verovatno će biti praćeno visokom napetošću i političkom polarizacijom, rekao je Ričard Korbet, bivši poslanik Evropskog parlamenta i savetnik predsednika Evropskog saveta.

Fon der Lajen mora da se pobrine da „umiri ova različita gledišta u Parlamentu“, rekao je.

Problem je u tome što ona nema previše pobeda kojima bi se mogla hvaliti, osim fonda od 150 milijardi evra za jačanje odbrane – a Parlament je pokrenuo pravni postupak zbog te inicijative, nakon što je Komisija odvratila zakonodavce od njenog sprovođenja.

Ona takođe može da predloži zakone za smanjenje birokratije kako bi pomogla industriji – ali tome se protivi veliki broj poslanika Evropskog parlamenta u socijalističkim, zelenim i liberalnim grupama.

Uprkos mnogim inicijativama za poboljšanje konkurentnosti Evrope – pokrenutim značajnim izveštajem bivšeg šefa Evropske centralne banke Marija Dragija pre godinu dana – Parlament kritikuje nedostatak napretka.

Samo Fon der Lajenina sopstvena grupa, desnocentrična Evropska narodna partija, spremna je da je brani po svaku cenu.

Ali čak i unutar nje francuski, poljski i irski poslanici su osudili Komisiju kao „netransparentnu“ zbog žurbe da finalizuje sporazum o slobodnoj trgovini Merkosura sa pet latinoameričkih zemalja.

Komisija je zaključila pakt usred trgovinskog sloma sa SAD; Njeni kritičari tvrde da on potkopava evropske poljoprivrednike.

„Farsa“

Za mnoge poslanike, glasanje o nepoverenju Fon der Lajen pre samo mesec i po dana otvorilo je Pandorinu kutiju. Sa samo 76 potpisa potrebnih da se nametne još jedno, posmatrači kažu da ovo rizikuje da postane redovna vežba, a ne vanredna pretnja.

Levica u Evropskom parlamentu je prošle nedelje objavila da traži još 26 potpisa za pokretanje novog glasanja već u oktobru, osuđujući Fon der Lajen zbog ćutanja o sukobu u Gazi i trgovinskom sporazumu sa SAD.

„Još jednom ove godine, govor o stanju Unije neće biti ništa više od farse usmerene na poliranje imidža Komisije, dok Fon der Lajen iz godine u godinu pogoršava stanje Evropske unije“, rekla je za Politiko kopredsednica Levice Manon Obri.

Krajnje desničarska grupa Patrioti takođe planira sopstveni predlog za glasanje o nepoverenju sporazumu Merkosur, rekla je Marin Le Pen iz Francuske, jedna od njenih najistaknutijih članica.

„Ovakvi predlozi, u kontekstu tekuće ruske ofanzive, služe samo slabljenju EU i potkopavanju evropskih ulaganja u našu zajedničku bezbednost i odbranu“, rekao je Andžej Halicki, šef poljske Građanske koalicije u okviru EPP – političke porodice Fon der Lajen.

Socijalisti i liberali, koji su – u mnogim slučajevima nevoljno – podržali fon der Lajen u julu, sada očekuju da će ona uzvratiti njihovu lojalnost tako što će dati jasne obaveze centrističkoj većini, nakon što su optužili Komisiju da je stala na stranu krajnje desničarskih grupa u pokušaju da uništi zakon protiv „zelenog marketinga“.

Socijalisti, liberali i Zeleni – koji su u prošlosti sarađivali sa desnocentričnom EPP strankom kako bi sproveli umerenu agendu – imaju isto toliko da izgube zbog nestabilnosti EU kao i Fon der Lajenina grupa i nemaju mnogo želje za novim predlozima, ocenjuje Politiko.

Ipak, stvarnost je da Fon der Lajenini saveznici koriste predloge za izglasavanje nepoverenja kako bi izvršili pritisak i dobili ustupke od izvršne vlasti.

Prošli put, socijalisti su tvrdili da je Fon der Lajen obećala da će zadržati socijalni fond u sledećem dugoročnom budžetu EU u zamenu za njihovu podršku.

Prošle nedelje, socijalisti su se usprotivili trgovinskom sporazumu između EU i SAD, dodatno produbljujući razdor sa Fon der Lajeninom EPP.

Na pitanje da li bi Zeleni mogli da podrže bilo kakav novi predlog za izglasavanje nepoverenja, Ajkhaut je rekao da sve zavisi od toga šta će Fon der Lajen reći tokom svog govora.

„Ako će poruka sledeće nedelje biti da nam ide dobro, da smo na dobrom putu, hajde da nastavimo – mislim da sam jasno stavio do znanja da to nije preporučljivo“, rekao je.

Simptom/Nova.rs/N1

Evropski parlament: Proces pristupanja Gruzije EU suspendovan do fer izbora

July 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Gruzija ne može da se pridruži EU dok njena vlada ne promeni svoj autoritarni kurs. Evropski parlament ne priznaje aktuelnu vladu Gruzije i izjavljuje da je proces njenog pristupanja EU efikasno obustavljen dok se ne održe fer izbori”, navodi se u saopštenju na platformi Iks.

EP napominje da podržava gruzijski narod.

Evropski parlament je 9. jula usvojio najnoviju rezoluciju o Gruziji, osuđujući hapšenja opozicionih ličnosti.

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas izjavila je nedavno da bi Evropska unija mogla da razmotri suspenziju bezviznog režima sa Gruzijom zbog nesrazmerno oštrih mera vlasti te zemlje protiv demonstranata.

Simptom/N1/Tanjug

Brisel planira najveći budžet u istoriji EU, “štedljive” članice protiv

July 18, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Velike planove ima Ursula fon der Lajen, a za to joj je potreban najveći dugoročni budžet u istoriji Evropske unije. Čak 200 milijardi teži od prethodnog.

Poznavaoci evropskih prilika izdvajaju tri stvari iz nove briselske kase: prva je smanjenje papirologije koje bi članicama trebalo da olakša povlačenje sredstava.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da je drugo sekuritizacija.

“U značajnoj meri se uvećavaju fondovi koji se odnose na zajedničku odbranu Evrope, jačanje bezbednosnih kapaciteta, upravljanje migracijama i osnaživanje granica Unije. Treće je prioritizacija vladavine prava“, rekao je Subotić.

Početak rasprave u Evropskom parlamentu nagoveštava da konačni plan trošenja sredstava neće biti ni nalik predlogu.

Štedljive članice već su odbacile mogućnost da prihvate novi budžet, a među njima je i Nemačka, koja kao ekonomski najjača, daje čak četvrtinu budžeta Unije.

“To bi značilo da ako se prihvati ovo povećanje, ona bi u narednih sedam godina morala dodatno da izdvoji bezmalo 200 milijardi evra. Kritikama se pridružila i asocijacija proizvođača nemačke automobilske industrije koja ukazuje da je za njih neprihvatljiv predlog da se na nivou EU uvede porez za velika preduzeća koja imaju godišnji promet veći od 100 miliona evra, koji bi se naplaćivao bez obzora na profit koji ostvaruju. Oni smatraju da bi to ugrozilo konkurentnost i uopšte ekonomski rast u celoj EU“, kaže Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Novina koja je naljutila pojedine evropske lidere je dupliranje novca za Ukrajinu.

Stručnjaci ocenjuju da Srbija i region treba da se izbore da plus za Kijev ne bude minus za Zapadni Balkan. Do sada se za proces proširenja izdvajalo 14 milijardi evra.

“Od ukupnog fonda za globalnu Evropu od 200 milijardi, za proširenje ali i ostatak Evrope ide 42 milijarde. Ukoliko bude više od 14 milijardi evra, od 42 milijarde za narednih sedam godina, znaćemo da smo na dobrom tragu i da je Unija zaista spremna da u narednoj deceniji integriše dve ili više novih članica“, ističe Strahinja Subitić.

Predstavljanje budžeta je tek početak duge rasprave za budžet koji važi od 2028. godine. Usvajanju treba da prethodi jednoglasna odluka država-članica i saglasnost Evropskog parlamenta.

Simptom/RTS/Dragana Biberović

Evropski parlament glasa o poverenju Fon der Lajen

July 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Predlog je podneo rumunski poslanik krajnje desnice Đorđe Piperea iz partije AUR, član Evropskih konzervativaca i reformista (ECR). Inicijativa je dobila podršku 79 poslanika, što je dovoljno za formalno pokretanje procesa.

Glavni razlog za pokretanje ove incijative je tzv. Fajzergajt skandal, koji se odnosi na odbijanje Fon der Lajen da objavi SMS poruke razmenjene sa izvršnim direktorom kompanije Pfizer Albertom Burlom, tokom pregovora o nabavci vakcina protiv COVID-19.

Sud Evropske unije presudio je da je odbijanje objavljivanja tih poruka bilo neopravdano.

Pored toga, Fon der Lajen se u inicijativi optužuje za: nedovoljnu transparentnost u upravljanju post-pandemijskim fondovima, planiranje velikih odbrambenih investicija bez konsultacija sa Evropskim parlamentom, kao i navodnu političku pristrasnost i mešanje u izbore u Rumuniji.

Za usvajanje predloga potrebna je dvotrećinska većina glasova svih poslanika, što je najmanje 361 od ukupno 720 članova Evropskog parlamenta.

Šansa da se predlog izglasa je minimalna, jer većina poslanika okupljenih u vladajućoj koaliciji, bez obzira na razlike, ipak ne podržava podnetu inicijativu.

Simptom/N1/Nikola Radišić

Tonino Picula ponovo na čelu Radne grupe Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan

April 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On je to napisao na društvenoj mreži Iks i dodao da su na prvom sastanku te radne grupe poslanici Evropskog parlamenta ugostili komesarku za proširenje Martu Kos.

“Potreba jačanja kredibiliteta politike proširenja, bolja komunikacija i veći fokus na vladavinu prava su naše poruke”, poručio je Picula.

Picula je i tokom prethodnog saziva EP 2020. godine bio imenovan za predsednika Radne grupe za Zapadni Balkan u Odboru za spoljnu politiku EP.

Radna grupa za Zapadni Balkan formirana je u Odboru EP za spoljne poslove 2005. godine kako bi odražavala političke prioritete Evropske unije i osigurala koherentniji pristup EP regionu.

Simptom/B92/Tanjug

Marin Le Pen žestoko negira optužbe za proneveru kao politički motivisane pokušaje da se potkopa njen uticaj

March 31, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Le Pen i njena 24 saoptuženika optuženi su da su proneverili više od 3 miliona evra sredstava Evropskog parlamenta tako što su angažovali lažne parlamentarne pomoćnike da rade na stranačkim poslovima, a ne na poslovima EU.

Navodna prevara se dešavala od 2004. do 2016. godine.

Tužioci su pozvali tročlano veće da izrekne kaznu zatvora od pet godina i zabranu obavljanja javnih funkcija. Zabrana bi stupila na snagu čak i ako se Le Penova žali.

Liderki francuske krajnje desnice Marin le Pen sudi se za zloupotrebu fondova EU.

Le Penova se tri puta kandidovala za predsednicu, ali se izbori 2027. smatraju njenom najjačom šansom do sada nakon što je njen Nacionalni skup (RN) postao najveća pojedinačna stranka na vanrednim parlamentarnim izborima prošlog leta.

Le Pen žestoko negira optužbe, nazivajući ih politički motivisanim pokušajima da se potkopa njen i uticaj njene stranke.

Odluka najvišeg francuskog suda, koji odlučuje o ustavnim pitanjima, dodala je dodatnu neizvesnost slučaju koji bi mogao da uzdrma francuski politički pejzaž.

Simptom/RFI.fr

Da li će francuski sud de fakto okončati političku karijeru Le Penovoj?

March 30, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ako bude osuđean, trostrukoj predsedničkoj kandidatkinji Nacionalnog okupljanja moglo bi biti zabranjeno da se kandiduje protiv Emanuela Makrona na predsedničkim izborima 2027. godine.

Javni tužioci su tražili da Le Pen bude kažnjena sa 300.000 evra, zatvorskom kaznom i da joj se spreči da bude ili traži da bude na političkoj funkciji ili pet godina.

U petak je francuski ustavni savet odlučio da se političarima može odmah zabraniti funkcija ako budu osuđeni za zločin.

Le Pen je optužila tužioce da traže njenu “političku smrt” i rekla da bi njeno nepodobnost za funkciju zbunila želje birača i ugrozila demokratski proces.

Anketa u Le Figaru ranije ovog meseca pokazala je da 42 odsto Francuza želi da se ona kandiduje 2027. Le Pen je imenovala Džordana Bardelu (29) za predsednika Nacionalnog okupljanja 2021. godine, ali je jedan viši član stranke rekao da “nema plana B” ako ona ne bude mogla da se kandiduje 2027.

Le Pen i još 24 osobe iz njene stranke, uključujući partijske zvaničnike, zaposlene, poslanike u Evropskom parlamentu i pomoćnike, suđeno je prošlog novembra pod optužbom da su uzimali novac od Evropskog parlamenta kao deo navodne prevare sa lažnim poslovima. Umesto da se novac troši na osoblje EU, optuženi su da su njime plaćali partijsko osoblje u Francuskoj. Evropski parlament je procenio da su navodno proneverena sredstva iznosila oko 7 miliona evra. Le Pen i ostali su odbacili optužbe.

Svaka presuda koja ne razjasni Le Peninu grešku ostaviće njenu političku budućnost pod ozbiljnom sumnjom. Ako bude proglašena krivom za proneveru, gotovo sigurno će uložiti žalbu, što će zahtevati održavanje novog suđenja, a svaka zatvorska ili novčana kazna biće odložena do suđenja žalbenog ročišta.

Ako joj se da petogodišnja zabrana da se kandiduje za javnu funkciju sa trenutnim stupnjem na snagu, malo je verovatno da će moći da uđe u predsedničku trku 2027. osim ako se žalbeni proces ne ubrza i ona ne dobije dozvolu na vreme da se kandiduje.

Upitana prošle nedelje da li je zabrinuta za svoju političku budućnost, Le Pen je rekla: “Ne razmišljam o tome. Strah ne otklanja opasnost, tako da ne vidim nikakav interes da nagađam unapred. Smatram se potpuno nevinom za ono što sam optužena, pa ću, ako moja krivica bude proglašena, upotrebiti zakon da ponovo odbranim svoju nevinost.”

Simptom/B92/Gardijan

U Belgiji hapšenja zbog korupcije u Evropskom parlamentu

March 15, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ranije su u lokalnim medijima objavljeni izveštaji da je kineska kompanija Huavei podmitila poslanike EU. Policija je izvršila 21 pretres u Briselu, kao i u Flandriji, Valoniji i Portugalu, saopštilo je savezno tužilaštvo.
Osumnjičeni su uhapšeni radi ispitivanja jer su navodno umešani u korupciju u Evropskom parlamentu, “kao i za falsifikovanje i korišćenje falsifikata i pranje novca”, saopštili su tužioci.

Huavei nije odgovorio na zahtev AP za komentar.

Savezno tužilaštvo, koje nije imenovalo Huavei, saopštilo je da se veruje da se korupcija “sprovodi redovno i veoma diskretno od 2021. godine do danas i da ima različite oblike, poput naknade za zauzimanje političkih funkcija ili poklona kao što su hrana i putni troškovi ili redovno pozivanje na fudbalske utakmice”.

Policija je tokom pretresa oduzela više dokumenata i predmeta.

To je drugi slučaj korupcije u Evropskom parlamentu za manje od tri godine. U decembru 2022. godine, Evropski parlament uznemirio je korupcionaški skandal kada su katarski zvaničnici bili optuženi da su podmićivali zvaničnike EU kako bi umanjili zabrinutost za radna prava uoči tadašnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu.

Skandal je narušio reputaciju jedine institucije EU koju čine zvaničnici izabrani u 27 zemalja članica.

Simptom/AP

Istraga optužbe o aktivnoj korupciji, falsifikovanju dokumenata, pranju novca u Evropskom parlamentu

March 13, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vlasti: „U toku je istraga o preliminarnim optužbama za aktivnu korupciju, falsifikovanje dokumenata, pranje novca u Evropskom parlamentu“, rekao je portparol belgijskog tužilaštva.
„Navodno podmićivanje“ bi koristilo kineskom Huaveju, kasnije je dodala kancelarija.

Policija je izvršila raciju na 21 adresi u Briselu, Flandriji, Valoniji i Portugalu, a nekoliko osoba je uhapšeno, saopštili su tužioci.

Evropski parlament se već suočava sa intenzivnim ispitivanjem uticaja stranih država na donošenje odluka EU u skandalu u Katargetu koji je izbio u decembru 2022, kada je zalivska država optužena da je pokušala da utiče na Brisel i Evropski parlament, posebno putem mita i poklona preko posredničkih organizacija.

Dve kancelarije u Evropskom parlamentu zapečaćene su u četvrtak, otkrio je POLITICO. Jedan je pripadao Adamu Muhtaru, dugogodišnjem zvaničniku i sadašnjem pomoćniku novoizabranog poslanika Nikole Minčeva. Muhtar je takođe bio suosnivač grupe pod nazivom EU40 koja je za predsednika imala grčku političarku Evu Kaili – ključnu ličnost u istrazi o korupciji u Katargeju.

Muhtar je potvrdio za POLITICO da je njegova kancelarija zapečaćena, ali je negirao bilo kakvu nepravdu.

Druga zapečaćena kancelarija pripadala je pomoćnicima koji su radili za dugogodišnjeg italijanskog konzervativnog poslanika u Evropskom parlamentu Fulvija Martuskela i njegovog partijskog vršnjaka Marka Falkonea, prema javnim stranicama parlamenta i tri osobe koje rade u instituciji. Nejasno je na koga bi od pomoćnika i poslanika uticala istraga.

Martusciello, Falcone i njihovi pomoćnici nisu odmah odgovorili na zahtev POLITICO-a za komentar.

Ali nova istraga se bavi Huavejem, kineskim tehnološkim gigantom koji je nekada bio moćna lobistička snaga u Evropi, ali se poslednjih godina suočio sa neuspesima u Evropi zbog bezbednosnih rizika povezanih sa njegovim vezama sa kineskom vladom.

Simptom/Politiko

Picula: EP spreman da pomogne da se u Srbiji uspostavi dijalog

February 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tonino Picula je novinarima u sedištu Delegacije EU rekao da EP ima bogato iskustvo u medijaciji u sličnim situacijama i da je EP, ukoliko to bude zatraženo, spreman da pomogne da se uspostavi dijalog i da se situacija u Srbiji razreši u korist njene evropske budućnosti.

On je naveo da su ga kao izvestioca EP najviše zanimali stavovi vlasti, opozicije, nevladinog sektora, udruženja medija i predstavnika privrede.

“Ono što su mi oni rekli govori o izuzetnoj zabrinutosti, odnosno osećaju kompleksnosti i neizvesnosti u kojoj se zemlja nalazi. Znamo da veliki broj građana svakodnevno izlazi na ulice zahtevajući ozbiljne promene u zemlji, one nisu institucionalnog karaktera, ali imaju veliki uticaj”, rekao je Picula koji je u Srbiji boravio u cilju prikupljanja informacija za nacrt izveštaja EP o napretku Srbije tokom 2023. i 2024. godine na putu ka EU.

On je naveo da su mu sagovornici iz opozicije i iz vlasti preneli da ne mogu da uspostave kontakt sa onima koji protestuju i dodao da razrešenje te situacije treba da bude pronađeno putem dijaloga, odnosno da se uspostavi potrebni društveni dijalog i da na temelju toga Srbija pronađe izlaz iz, kako je rekao, ozbiljne društvene krize.

Picula je naveo i da nije razgovarao sa studentima i da to nije zahtevao, ali da je otvoren za tu mogućnost.

Kada je reč o razgovoru sa nekim od najistaknutijih političkih lidera u zemlji, Picula je rekao da je to na njima, da je on ponudio razgovor i da je njegova ruka bila ispružena, ali da je prihvatila jedino predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić na kraju njihovog razgovora.

Kako je rekao, to je jasno svedočenje da je jedino dijalogom moguće pokušati da se premoste neke razlike.

“U tom razgovoru sa predsednicom srpskog parlamenta mi smo zadržali naše političke razlike, ali smo izmenili određene stavove”, rekao je Picula.

Picula je rekao da će nastaviti da podržava politiku proširenja EU na Zapadni Balkan, ali da ta podrška može biti veća ukoliko Srbija, kao jedna od najrelevantnijih država u regionu, izvrši ozbiljne promene i ispuni kriterijume i standarde koje je prošla svaka zemlja koja je postala članica i dodao da Srbija, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana kasne u procesu evropskih integracija i ulaze u razdoblje u kojem je politika proširenja ponovo pod pritiskom s obzirom na geopolitičke okolnosti i brojne izazove s kojima se suočava EU.

On je rekao da će ako Srbija to ne uradi njen put ka EU dalje stagnirati, jer su pune tri godine prošle od otvaranja poslednjeg klastera i podsetio da je u decembru EK predložila otvaranje klastera 3, ali da je znatan broj država članica u Evropskom savetu “ostao skeptičan”.

Na pitanje da li će njihova skepsa nestati tokom poljskog predsedanja EU, on je rekao da to zavisi pre svega od onoga na šta se obavezala srpska vlada u svom non-pejperu u kojem je, kako je rekao, istakla koje korake misli da preduzme i dodao da za sada ne vidi neki napredak i da je Srbija zabavljena sobom zbog niza razloga, pa da je otvoreno pitanje koliko tu ima prostora da se razmišlja o EU.

Picula je rekao da je prva verzija nacrta njegovog izveštaja vrlo kratka zbog pravila EP, i dodao da očekuje mnogo amandmana kolega u EP, a da će nakon što prikupi amandmane pokušati da ih pretoči u jedan broj kompromisnih amandmana.

On je naveo da će potom izveštaj ponovo predstaviti na Odboru za spoljne poslove, verovatno u aprilu, a da je cilj da se ceo izveštaj u maju nađe na plenarnoj skupštini u Strazburu.

Simptom/RTS/Tanjug

Protest Beograda u Evropskom parlamentu zbog izlaganja predstavnice Prištine

December 4, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Nikola Radosavljević je istakao da je predsedavajuća morala da reaguje i da prekine govor predstavnice Prištine Mimoze Kusari Lile, koja je upotrebljavala naziv “Republika Kosovo”, upoređivala Beograd i Prištinu sa Rusijom i Ukrajinom i optuživala Beograd za eksploziju kod Zubinog Potoka, i ukazao da tzv. Kosovo nije priznalo pet članica EU.

“Mi nemamo nikakav problem što se dijaloga i saradnje tiče. Što se energetike tiče, vi znate koje napore ulažemo, šta smo sve učinili, koliko dajemo i za Kosovo i Metohiju, ali jednostavno ne možete da pustite da se na ovakav način vodi sastanak, jer ovo nije politički skup, ovo je sastanak vezano za Energetsku zajednicu, a Srbija prednjači u regionu što se tiče ispunjavanja svih uslova, uredbi i direktiva koje je Energetska zajednica i Evropska unija nama dala kao zadatak za uključivanje u veliku porodicu Evropske unije”, rekao je Radosavljević.

On je naglasio da Beograd osuđuje napad na kanal Ibar-Lepenac kojim se ugrožava snabdevanje električnom energijom kako severa, tako i juga AP Kosovo i Metohija.

Istakao je i da Beograd sarađuje po pitanju snabdevanja električne energije i po pitanju prenosa električne energije, ali da ne može da prihvati da se njena imovina na AP KiM bespravno oduzima, da se protivzakonito upada u srpske trafostanice i nasilno stavljaju table KOST umesto EMS.

“Mi vas molimo da pomognete da zaštitimo našu imovinu koja se bespravno oduzima u prethodne dve decenije što se tiče energetskog sektora. Nasuprot svemu, Srbija postupa odgovorno kada je u pitanju snabdevanje električne energije na severu Kosova i Metohije”, rekao je Radosavljević.

Nakon što je Radosavljević uložio protest, predstavnicima Prištine nije više data mogućnost da se jave za reč.