Jedan kutnjak, koji je iskopan u pećini u južnom Sibiru, ima duboku rupu koja je, izgleda, napravljena oštrim, tankim kamenim alatom tokom života vlasnika zuba.

Iako je mogućnost lečenja korenskog kanala iz kamenog doba možda mučna čak i za razmišljanje, arheolozi kažu da otkriće pruža izvanredan uvid u napredno ponašanje neandertalaca – i moguće njihovu hrapavu narav.

Dr Ksenija Kolobova, arheolog u sibirskom ogranku Ruske akademije nauka u Novosibirsku, rekla je:

„Ovo otkriće snažno potvrđuje sada dobro potkrepljen stav da neandertalci nisu bili grubi, inferiorni rođaci zastarelih stereotipa, već sofisticirana ljudska populacija sa složenim kognitivnim i kulturnim sposobnostima. [Ono] dodaje potpuno novu dimenziju – invazivni medicinski tretman – rastućoj listi naprednog ponašanja neandertalaca.“

Ovo je prvi put da je bušenje zuba demonstrirano van Homo sapiensa, i to je najstariji primer takvog ponašanja pre više od 40.000 godina.

Profesor stomatologije, koji je pregledao slike zuba, ali nije bio deo istraživanja, ocenio je rad neandertalca kao „pristojan posao“.

„Da sam ovo ocenjivao za studenta stomatologije, ne bih dao peticu, ali s obzirom na okolnosti, prilično je impresivno“, rekao je Džastin Darem, profesor orofacijalnog bola na Univerzitetu u Njukaslu i glavni naučni savetnik Britanskog stomatološkog udruženja.

Zaglađene ivice izbušene šupljine i obrasci habanja unutar nje sugerišu da je jedinka preživela i nastavila da žvaće zubom neko vreme nakon procedure.

Zub, čija je starost procenjena na 59.000 godina, pronađen je u Čagirskoj, gde su iskopani ostaci neandertalaca i hiljade kamenih alata. Donji kutnjak ima duboku rupu u sredini zuba koja se proteže u pulpnu šupljinu. Mikroskopsko rendgensko snimanje otkrilo je promene u mineralizaciji koje su ukazivale na teški karijes.

Istraživači su sproveli eksperimente na tri moderna ljudska zuba kako bi pokazali da se rupa istog oblika i istih obrazaca mikroskopskih žlebova može stvoriti ručnim rotiranjem uskog, izduženog alata napravljenog od lokalnog jaspisa između dva prsta. Prodiranje u dentin ovim pristupom trajalo je između 35 i 50 minuta neprekidnog rada, prema istraživanju objavljenom u časopisu PLOS One.

„Bilo bi mučno“, rekla je Kolobova.

Simptom/TheGuardian