Prethodna vlada sastavljena od socijaldemokratske SPD, Zelenih i liberalne FDP usvojila je zakon da dobro integrisani doseljenici u Nemačku mogu da dobiju državljanstvo već posle tri godine.

Ipak, u koaliconom sporazumu demohrišćanske Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koji je predstavljen 9. aprila, ostaje se pri ranijoj odluci o skraćenju roka za sticanje državljanstva sa osam na pet godina, a ostaje i odluka prethodne vlade o priznavanju dvojnog državljanstva.

Mogućnost posedovanja dvojnog državljanstva u Nemačkoj nije postojala do dolaska na vlast SPD, Zelenih i FDP pod kancelarom Olafom  Šolcom.

Sporazumom nove vladajuće koalicije predviđeno je, međutim, ograničenje spajanja sa porodicom za migrante koji u Nemačkoj uživaju supsidijarnu zaštitu, dakle nisu azilanti, niti imaju status izbeglica.

Takva mogućnost da dovedu porodice postojaće u mandatu nove vlade samo u izrazito ozbiljnim slučajevima. Do sada je za najbižu rodbinu osoba sa nekom vrstom međunarodne zaštite u Nemačkoj postojao kontingent od 1.000 dozvola mesečno za ulazak u zemlju.

Supsidijarna zaštita nije isto što i izbeglički status ili azil, ali dozvoljava osobama za koje bi povratak u matičnu zemlju mogao da bude opasan ili kojima preti nepravda ili tortura da ostanu u Nemačkoj.

Ranije je, sredinom marta ove godine, Austrija usvojila odluku da azilantima ukine pravo na spajanje sa porodicom, iako je sporno koliko je to u skladu sa pravom Evropske unije, konvencijama o ljudskim pravima i uprkos kritikama stručnjaka i nevladinih organizacija.

Simptom/Dnevni evropski servis