Njeno Veličanstvo Kraljica: Nekraljevski iskreni pogled na užase nasilja u porodici

Foto: video

Njeno Veličanstvo Kraljica: Nekraljevski iskreni pogled na užase nasilja u porodici

Društvo Svet 12. novembar 2024. 13:35

Zovu ga jezivi dokumentarac, a odnosi se na film koji prati kraljicu Kamilu dok podiže svest o šokantnim slučajevima nasilja nad ženama.

„Svi su voleli Džo. Osim njenog muža.” Prebio ju je do smrti 2010. „Čekićem sa kandžama“, objašnjava majka Džoane Simpson, Dajana Parks. “Četrnaest puta ju je udario.”

Njeno veličanstvo kraljica: Realnost je iza zatvorenih vrata puna takvih trenutaka bola i okrutnosti koji oduzimaju dah

Aktivnost kraljice Kamile u podizanju svesti o porodičnom i seksualnom nasilju počela je nakon što je upoznala Parkesa 2016. i čula njegovu i Joaninu priču. „Urezano mi je u srce“, kaže ona sa ljudskom, (nekraljevskom) iskrenošću.

“Postoji divljaštvo fizičkih premlaćivanja koje pričaju mnoge žrtve nasilja u porodici koje su intervjuisane za 90-minutni film. Postoji Shanin opis „nevidljivih lanaca“ – straha, odgovornosti za svoju decu, nedostatka alternative – koji vas drže vezanim za nasilnog partnera. Tu su odgovori policije, od ser Patrika Stjuarta koji se seća kako su njemu i njegovom bratu, nakon što su pozvali hitnu pomoć za njihovu majku, rekli da je za svađu potrebno dvoje („Oprostite mi – kakvo sranje”), do „Nataline ” čiji dečko je uhapšen i pušten nakon što im je rekao da se sama udarila u lice. A ima i više jezivih trenutaka, kao što je kada upravnik skloništa za žene pokaže kraljici njihov vrt – divna stvar, objašnjava ona, „jer je mnogo žena bilo zaključano“.

Kraljica priređuje višestruke prijeme, saosećajno razgovara – (iako još uvek sa ukočenošću svojstvenom njenoj generaciji) sa preživelima i iskreno se obraća kameri i ljudima od uticaja. Zaista je upečatljivo čuti je kako izgovara reči „silovanje“ i „seksualno nasilje“ naglas i da i druge manifestacije fizičke i mentalne moći muškaraca nad partnerkama naziva „gnusnim zločinima“ i poziva na „užasan položaj“ žrtava. I naravno, njena uloga je nužno ograničena njenim statusom kraljevske porodice na podizanje svesti, a ne na aktivno lobiranje za zakonske promene, recimo, ili zahtevanje istrage o očigledno beskrajnim neadekvatnostima policije i sistemskoj mizoginiji koja još uvek traje, stvarajući nasilje i boreći se protiv pravde za svoje preživele.

Ali vi žudite za nekom praktičnom pomoći, nekom stvarnom težinom koja će se baciti iza stvarnih rešenja.

Postoji zastrašujuća scena u kojoj se HM-ova „inicijativa za vreće za pranje veša“ – paketi gela za tuširanje, paste za zube, itd. koji se daju ženama koje stižu u krizne centre i skloništa za silovanje – hvali, usred natpisa koji nas obaveštavaju da je 61% preporuka za sklonište odbijeno zbog nedostatka prostora i finansijskih sredstava. Svake godine je potrebno 180 miliona funti jednostavno da bi se zadovoljile potrebe zastrašujuće malog broja žena koje uspeju da pobegnu iz situacija koje bi, u zdravom svetu, dospele na naslovnice koje bi svaki put izazvale proteste na ulicama.

Simptom/Guardian

Autorski tekstovi Simptoma podležu pravilima o navođenju izvora; tekst se može uz gorepomenuto u celini ili delovima preuzimati.

„Svi su voleli Džo. Osim njenog muža.” Prebio ju je do smrti 2010. „Čekićem sa kandžama“, objašnjava majka Džoane Simpson, Dajana Parks. “Četrnaest puta ju je udario.”

Njeno veličanstvo kraljica: Realnost je iza zatvorenih vrata puna takvih trenutaka bola i okrutnosti koji oduzimaju dah

“Postoji divljaštvo fizičkih premlaćivanja koje pričaju mnoge žrtve nasilja u porodici koje su intervjuisane za 90-minutni film. Postoji Shanin opis „nevidljivih lanaca“ – straha, odgovornosti za svoju decu, nedostatka alternative – koji vas drže vezanim za nasilnog partnera. Tu su odgovori policije, od ser Patrika Stjuarta koji se seća kako su njemu i njegovom bratu, nakon što su pozvali hitnu pomoć za njihovu majku, rekli da je za svađu potrebno dvoje („Oprostite mi – kakvo sranje”), do „Nataline ” čiji dečko je uhapšen i pušten nakon što im je rekao da se sama udarila u lice. A ima i više jezivih trenutaka, kao što je kada upravnik skloništa za žene pokaže kraljici njihov vrt – divna stvar, objašnjava ona, „jer je mnogo žena bilo zaključano“.

Kraljica priređuje višestruke prijeme, saosećajno razgovara – (iako još uvek sa ukočenošću svojstvenom njenoj generaciji) sa preživelima i iskreno se obraća kameri i ljudima od uticaja. Zaista je upečatljivo čuti je kako izgovara reči „silovanje“ i „seksualno nasilje“ naglas i da i druge manifestacije fizičke i mentalne moći muškaraca nad partnerkama naziva „gnusnim zločinima“ i poziva na „užasan položaj“ žrtava. I naravno, njena uloga je nužno ograničena njenim statusom kraljevske porodice na podizanje svesti, a ne na aktivno lobiranje za zakonske promene, recimo, ili zahtevanje istrage o očigledno beskrajnim neadekvatnostima policije i sistemskoj mizoginiji koja još uvek traje, stvarajući nasilje i boreći se protiv pravde za svoje preživele.

Ali vi žudite za nekom praktičnom pomoći, nekom stvarnom težinom koja će se baciti iza stvarnih rešenja.

Postoji zastrašujuća scena u kojoj se HM-ova „inicijativa za vreće za pranje veša“ – paketi gela za tuširanje, paste za zube, itd. koji se daju ženama koje stižu u krizne centre i skloništa za silovanje – hvali, usred natpisa koji nas obaveštavaju da je 61% preporuka za sklonište odbijeno zbog nedostatka prostora i finansijskih sredstava. Svake godine je potrebno 180 miliona funti jednostavno da bi se zadovoljile potrebe zastrašujuće malog broja žena koje uspeju da pobegnu iz situacija koje bi, u zdravom svetu, dospele na naslovnice koje bi svaki put izazvale proteste na ulicama.

Simptom/Guardian