Njujork Tajms u razgovoru sa Stivenom Erlangerom, glavnim diplomatskim dopisnikom Tajmsa u Evropi, o tome šta je u pitanju i kako se na izbore SAD gleda sa “druge strane”.

Kako se osećaju američki posmatrači izbora širom sveta?

“Postoji ta vrsta fascinacije i gotovo besa, osećaj da toliko života ili politike u Evropi zavisi od glasača u Severnoj Karolini, Džordžiji i Arizoni – jer je američki predsednik, na neki način, predsednik svih. To je jednostavno prevelika i važna i bogata zemlja.

Kakav je pogled iz Evrope, uopšte?

“Zapadna Evropa je, uglavnom, zaista nervozna. Uopšteno govoreći, Zapadni Evropljani su oduvek voleli demokrate, a nisu voleli republikance, daleko pre Regana. U istočnoj Evropi, gde je Ukrajina tako veliko pitanje, takođe su nervozni.

Ali neki lideri ekstremne desnice vide Trampa kao nosioca standarda i dele neke od njegovih najvećih briga: migracije, abortus, pol, gubitak nacionalnog identiteta. Važno je reći da ne misle svi da je Kamala Haris Božji dar demokratiji i svetu.

Haris je preduzela velike korake da se razlikuje od predsednika Bajdena. Kako bi se njena administracija mogla razlikovati?

“Celo njeno iskustvo i lični život su drugačiji – dolazi iz Kalifornije, pola Indijka, pola Jamajčanka. Kliše je da je Bajden poslednji pravi transatlantista u Americi. To nije tačno, ali nije po njenoj meri. Drugi svetski rat je bio davno, tako da će njen pogled biti drugačiji.

U Gazi se, na primer, oseća da Haris ima više empatije prema palestinskoj patnji nego što se čini da Bajden ima. Da li ona deli istu posvećenost Izraelu? Verovatno, ali drugačije. Da li bi se drugačije ponašala sa Netanjahuom? Verovatno. Kada je u pitanju njena spoljna politika, mi to zaista ne znamo.

Da li bi se druga Trampova administracija bitno razlikovala od prve?

“Prošli put, Donald Tramp nije bio spreman da pobedi, i okupio je sve ove ljude koje zapravo nije poznavao, od kojih su većina bili klasični republikanci i vojni ljudi koji su većinu svog vremena proveli pokušavajući da ga ubede da ne radi ono što je on želeo da uradi.

Ovog puta, ako pobedi, biće okružen sa mnogo veoma pametnih, mnogo ideološkijih ljudi, koji znaju kako sistem funkcioniše i koji žele da njegove instinkte pretvore u politiku.

Za koja druga pitanja su ljudi posebno zabrinuti?

“Najveće pitanje je nacionalna bezbednost, što je za Evropu, zaista, Ukrajina i NATO. To dvoje je povezano. Postoji zabrinutost zbog Trampa, jer je on, po mnogim pitanjima, retorički čvrst, ali zapravo nepredvidiv. On misli da je NATO klub za koji ljudi moraju da plaćaju obaveze, a da niko ne plaća dovoljno – a Amerika je glupa.

Neki se brinu da ako Tramp, na primer, počne da govori da ne veruje u NATO ili da neće da brani članicu koja ne troši dovoljno na odbranu, on će potkopati kredibilitet NATO-a i veru u član 5. To ide u sledeću pravu brigu, a to je Ukrajina. Ako Ukrajina padne, Rusija je na poljskoj granici!

Postoji srodna zabrinutost da će, ako republikanci preuzmu predsedništvo i Kongres, biti manje ograničenja na Trampa.

Simptom/NewYorkTimes