Ove nedelje, na uzbunu ekoloških aktivista, objavio je da će se tri gasna polja kod južne obale zemlje ponovo otvoriti do kraja 2028. godine – skoro tri decenije nakon što su zatvorena – kako bi se nadoknadio manjak izazvan uticajem rata u Ukrajini i poremećajem snabdevanja sa Bliskog istoka.

Odluka će pomoći da se proizvodnja gasa i nafte održi na nivou iz 2025. godine – koji je stabilan skoro 20 godina – i da ostane uglavnom ista do kraja ove decenije. Norveška ima 97 priobalnih naftnih polja, od kojih su tri puštena u rad prošle godine, a njena Norveška direkcija za ofšor očekuje „100 i više“ u naredne dve godine, i dalje proizvodeći najmanje sadašnji nivo od 2 miliona barela nafte dnevno.

Barencovo more, na krajnjem severu, je nova granica gasa i nafte – sa izgledom za eksploataciju minerala morskog dna između severne Norveške i Grenlanda, što je udaljenija perspektiva nakon što su početna istraživanja Norveške direkcije za ofšor – agencije odeljenja Oslanda – pokazala potencijal.

„Norveška priobalna proizvodnja igra važnu ulogu“ u obezbeđivanju energetske bezbednosti u Evropi“, kaže Osland za Gardijan. „Svet, i Evropa, imaće potrebu za naftom i gasom decenijama koje dolaze i ključno je da Norveška nastavi da razvija svoj kontinentalni šelf kako bi ostala pouzdan i dugoročni dobavljač… i (uz) visok nivo istraživačkih aktivnosti.“

Terje Osland, norveški ministar energetike, entuzijastičan je u vezi sa obezbeđivanjem energetske bezbednosti za Evropu.

Ovaj sektor generiše ogromno bogatstvo za Norvešku, ali je odluka ove nedelje da se ponovo otvore gasna polja Albuskjel, Vest Ekofisk i Tomeliten Gama u Severnom moru, koja su zatvorena 1998. godine, naišla na žestoke kritike u nekim krugovima.

To je suprotno savetima agencije za zaštitu životne sredine zemlje, a Socijalistička levica je optužila vladu za „ekološki tretman“.

Lars Haltbreken, zamenik lidera i portparol stranke za zaštitu životne sredine, kaže: „To pokazuje da vlada ponovo očigledno ignoriše savete o zaštiti životne sredine od sopstvenih stručnjaka. Sve priče o odgovornoj ekstrakciji nafte nisu ništa drugo do besmislica. To je ekološki tretman do kraja, pri čemu se ranjiva i važna prirodna područja dovode u opasnost uz punu svesnost.“

Norveška energetska kompanija Ekvinor (ranije Statoil), u kojoj država poseduje 67%, kaže da ulaže „veliki napor“ da održi sopstveni nivo proizvodnje iz 2020. godine od 1,2 miliona barela dnevno do 2035. godine. Norveški državni holding trebalo bi da donese oko 2 milijarde funti dividendi ove godine.

Simptom/The Guardian