Otvorena je nova stranica u američkom ekonomskom ratu protiv Narodne Republike Kine.

U nastojanju da silom poveća brodogradnju na tlu SAD, vlada u Vašingtonu je donela odluku da posebnim globama optereti sve domaće i strane brodske kompanije koje koriste plovila kineske proizvodnje i uopšte sve brodove u kineskom vlasništvu koji pristanu u američke luke.

Konkretno, reč je o globi od 18 dolara po neto toni ili 120 dolara po svakom istovarenom kontejneru za kompanije koje u svom poslovanju koriste brodove napravljene u kineskim brodogradilištima i nametu od 50 dolara po neto toni za sva plovila čiji su vlasnici ili kojima upravljaju kineske brodske kompanije. To u praksi znači da bi pojedini kineski brodovi mogli da budu opterećeni taksama u iznosu od nekoliko stotina hiljada dolara pri svakom pristajanju u neku američku luku.

Štaviše, američki zakonodavac predviđa postepeno povećanje pomenutih nameta u naredne tri godine, s tim što se od njih u celosti izuzimaju plovila koja služe za transport tečnog prirodnog gasa.

Cilj ekonomsko slabljenje Kine i podupiranje domaće brodogradnje

Američka vlada započela je razmatranje mogućnosti da uvede namete na brodova kineskog porekla u aprilu prošle godine tokom trajanja mandata (bivšeg) predsednika Džozefa Bajdena – tada je formalno pokrenuta istraga o načinu na koji posluju kineski brodograditelji i operateri luka. Cilj je bio da se pronađe nekakva nepravilnost, Kinezi optuže za nefer poslovnu praksu i onda uvedu globe i dažbine koje bi punile američki državni budžet i američke brodske kompanije prisilile da se za nabavku plovila okrenu domaćim brodogradilištima, te ih tako, svojim narudžbinama, trgnu iz višedecenijskog dremeža.

Tu inicijativu, kao i Bajdenovu odluku da uvede carine od 100 odsto na uvoz kineskih električnih automobila, naravno, prihvatila je vlada predsednika Donalda Trampa, a konačna odluka u vezi globe za kineske brodove, pala je, javljaju azijski mediji, 3. oktobra.

Njeno sprovođenje počinje već od 14. ovog meseca, a zvanično se pravda time da Peking agresivno nastoji da ostvari dominaciju u pomorskoj logistici i brodogradnji.

Politika prisile

Naravno, kažnjavanje američkih brodskih kompanija za to što su kupile ili iznajmile pristupačna i kvalitetna kineska plovila koja su im omogućila profitabilno poslovanje i iznuđivanje novih porudžbi za domaća brodogradilišta sami po sebi nisu dovoljni, jer je izgradnja brodova, naročito onih prekookeanskih, logistički vrlo složen i skup posao.

Tu u priču ulazi drugi element siledžijske politike Vašingtona – prisiljavanje južnokorejskih i japanskih preduzeća putem pretnji visokim uvoznim carinama da investiraju u američka brodogradilišta i ustupe im svoje napredne tehnologije. Tom pritisku dobrano su se povinovale južnokorejske kompanije, koje su najavile ulaganje čak 150 milijardi dolara u američka brodogradilišta.

Reč je o ogromnoj injekciji kapitala i znanja koja bi trebalo da oživi posrnuli sektor brodogradnje u SAD, koje, mada nominalno najveća ekonomija sveta, gledano po ukupnoj tonaži, proizvode manje od pola procenta brodova sveta, te stoga nemaju ljudske i materijalne kapacitete za veći iskorak u brodogradnji.

Treći krak američkog napada na kineski kapital i interese u oblasti pomorske logistike i transporta je pritisak na strane vlade da iz luka u svojim zemljama proteraju kineske kompanije ili umanje, odnosno, ograniče njihov vlasnički udeo.

Neostvarivi cilj?

Upravo zbog tog nedostatka industrijskog kapaciteta, pojedini kritičari najnovijeg poteza vlade u Vašingtonu, kao australijski ekonomista i sinolog Vorik Pauel, tvrde da uvođenje globa na brodove u kineskom posedu i brodove kineske proizvodnje neće doprineti preporodu američke brodogradnje, već da predstavlja političko pozorište namenjenog za konzumaciju unutar samih SAD.

Po njima, to je performans koji treba da pokaže da predsednik Tramp radi na ispunjenju svog predizbornog obećanja o reindustrijalizaciji i povećanju zapošljavanja u proizvodnom sektoru, a koji će zapravo dodatno poskupeti uvoz robe i povisiti troškove rada američkih brodskih kompanija. Povrh toga, on će kineskim preduzećima dati novi stimulans da mušterije za svoju robu traže među zemljama ASEAN-a, centralne Azije, Bliskog istoka, Afrike i latinske Amerike.

Kritičari takođe smatraju da je reč o apsurdnoj politici koja će dalje učvrstiti uverenje u međunarodnoj zajednici da Vašington nema nameru da trgovinu vrši po principu obostrane koristi, već da svojim jednostranim, provokativnim potezima namerava da povredi konkurente u tržišnoj utakmici.

Komentatori u istočnoj Aziji ocenjuju i da ovim postupkom Vašington još jednom pokazuje da veruje kako za njega ne postoje pravila, te da može da nametne kakav god trgovinski ili ekonomski režim želi kako bi dobio ono što želi, u ovom slučaju – veći udeo u svetskoj brodogradnji i više novca za vladine trezore.

Inače, kada je reč o tržišnom kolaču, Kina po broju novih i već postojećih narudžbi za izgradnju brodova predvodi planetu sa čak 50 odsto udela na svetskom tržištu. Ona je u proteklih par decenija pretekla Japan i Južnu Koreju u brodogradnji pre svega zahvaljujući ogromnoj domaćoj potražnji za teretnim plovilima (jer je ona najveći svetski izvoznik robe), kao i zahvaljujući vrlo snažnoj industriji gvožđa i čelika, te žestokoj domaćoj konkurenciji koja doprinosi padu cena i tehnološkim inovacijama.

Simptom/RTS/Ilja Musulin, dopisnik RTS iz istočne Azije