Prvo je u maju počela sa radom fabrika litijumskih baterija kompanije “Volklek” u Koventriju, dok verovatno do kraja godine firma “Agratas” počinje sa izgradnjom “gigafabrike” baterija za vozila luksuzne marke Jaguar u Somersetu.

Ipak, najveći zamajac britanskoj tranziciji na obnovljive izvore energije će dati poduhvat koji je proglašen “projektom infrastrukture od nacionalnog značaja”, a reč je o rudnicima litijuma u Kornvolu, na krajnjem jugozapadu ostrva.

Naime, u istom regionu kopaće čak dve kompanije, koje su 2017. godine počele sa istražnim radnjama, a prvi korak 2023. godine je napravila kompanija “British Lithium”, koja će kopati u saradnji sa kineskom kompanijom “Imerys”, dok poslednje informacije govore da su “Cornish Lithium” i “HELM AG” takođe potpisale Memorandum o razumevanju, za iskopavanje u drugom rudniku.

Zašto baš Kornvol?

Kornvol, koji je bogat prirodnim resursima, spreman je da igra ključnu ulogu u energetskom prelasku sa fosilnih goriva na čistu i obnovljivu energiju. Pored georesursa (geotermalnih i mineralnih) i bogatog rudarskog nasleđa, postoji potencijal za obnovljivu energiju vetra i sunca, navodi kompanija “Cornish Lithium” na svom sajtu.

Ono što je u fokusu u ovom trenutku su georesursi i mogućnost za odgovornu ekstrakciju u Velikoj Britaniji s obzirom na to da je Odeljenje za međunarodnu trgovinu označilo “Cornish rudarstvo” i pružaoce usluga kao “priliku sa velikim potencijalom”, a lokalne zajednice i nacionalna vlada su izrazile podršku novoj, ekološki odgovornoj industriji ekstrakcije metala u ovom britanskom okrugu, piše kompanija.

Inače, Kornvol je jedan od geološki najperspektivnijih regiona Velike Britanije i ima bogato rudarsko nasleđe koje datira još iz bronzanog doba, kada je otkriveno da unos malih količina kalaja u bakar olakšava preradu, u odnosu na procese prerade sa čistim bakrom.

Između 1700. i 1914. region je bio ključan u razvoju industrijskih revolucija i samim tim engleske industrijske ekonomije. U početku su obrađivana aluvijalna ležišta kalaja, ali kada se tehnologija poboljšala, došlo je do prelaska na podzemnu eksploataciju mineralizovanih ležišta da bi se eksploatisala bogata ležišta kalaja i bakra.

U 18. veku, “Kornubijsko rudno polje” je bilo centar rudarskog sveta – proizvodilo je više bakra i kalaja nego bilo koji rudnik u svetu. Njegova dominacija se nastavila sve do početka 20. veka, kada su počele da padaju cene metala, a jeftiniji proizvodi rudnika širom sveta su zavladali tržištem.

Iskopavanje kalaja trajalo je duže od ostalih proizvoda, ali je pad cene kalaja 1990-ih doveo do zatvaranja rudnika “South Crofty”, poslednjeg operativnog rudnika metala u Kornvolu, 1998. godine.

Međutim, nedavno je jugozapad Velike Britanije počeo da oživljava industriju vađenja metala. Naime, stari rudnici su zatvoreni zbog pada cena metala, a ne zbog nedostatka rude, a moderne tehnike istraživanja ranije nisu korišćene u regionu – što sugeriše da “Kornubijsko rudno polje” još uvek ima mnogo potencijala.

Značaj Kornvola i njegovih rudnik, kao nekadašnje svetske prestonice rudarstva, ogleda se i u činjenici da je on bio dom mnogih izuma i naučnih institucija, uključujući prvi motor na parni pogon, tj. parne mašine visokog pritiska, koji je izmislio Ričard Trevitik, učenik Kemborn škole rudarstva.

Rođen u Kornvolu, Trevitik je postao rudarski inženjer i njegov ceo život i rad su bili vezani za rudnike, samim tim i njegovi izumi. Bio je jedan od pionira i osnivača drumskog, ali i železničkog saobraćaja na parni pogon. Osim prvog motora na parni pogon, stvorio je i prvu potpunu radno sposobnu železničku parnu lokomotivu, koja je 21. februara 1804. bila prva lokomotiva u svetu koja je železničkom prugom izvukla teret duž deonice od rudnika gvožđa do obližnje željezare u Velsu.

“Vodeće litijumsko čvorište” za 500.000 električnih vozila godišnje iz samo jednog rudnika

Nakon što je Prva industrijska revolucija praktično zaokružena u Kornvolu Trevitikovim izumima, ovaj region sada ima priliku da postane zamajac britanske energetske revolucije, započinjući lanac vrednosti nezavisno od spoljnih uticaja.

Naime, pre poslednjeg potpisanog memoranduma o razumevanju između “Cornish Lithium” i “HELM AG”, prošle godine je kompanija “British Lithium” potpisala dogovor o saradnji sa “Imerys”, kompanijom koja se inače bavi iskopavanjem gline, za projekat u istom regionu.

Kompanija, kako je preneo BBC, ima za cilj da upravlja “vodećim litijumskim čvorištem” u Velikoj Britaniji, njihov cilj je da snabdevaju 500.000 električnih automobila litijumom godišnje do kraja decenije.

Potpisani sporazum bi potencijalno mogao da stvori najmanje 300 direktnih radnih mesta, kažu kompanije, a procenjuje se da ima dovoljno resursa da bi životni vek rudnika mogao da premaši 30 godina i da proizvodi 20.000 tona litijum-karbonata godišnje.

Ovo bi zadovoljilo otprilike dve trećine procenjenih britanskih potreba za baterijama do 2030. godine, a Vlada Velike Britanije je ranije priznala hitnu potrebu za proizvodnjom baterija za električna vozila u zemlji kako bi se osigurala budućnost automobilske industrije.

Portparol ovog projekta u Kornvolu rekao je da se bušenja i istraživanja vrše od 2017. godine i da su razvijeni proces i pilot postrojenje. Projekat je dobio finansijsku podršku od “Innovate UK” i “Automotive Transformation Fund”, programa za podršku elektrifikaciji vozila i njihovih lanaca snabdevanja u Velikoj Britaniji.

Mark Hjuson, lider kompanije “Imerys” u Velikoj Britaniji, objasnio je kako se litijum proizvodi iz kamenoloma granita.

“Uzimamo zdrobljeni materijal, prolazimo kroz niz mehaničkih procesa koji ga prosejavaju, a to stvara koncentrat. Tada možemo da uzmemo taj koncentrat, pomešamo ga sa drugim materijalima i napravimo oblik peleta, koji zatim pečemo na veoma, veoma visokoj temperaturi. To stvara i ekstrahuje litijum i dovodi ga u oblik rastvorljiv u vodi – onda smo u mogućnosti da preradimo ono što onda može da ide proizvođačima baterija”, objasnio je Hjuson proces prerade tvrde rude.

Roderik Smit, predsednik “British Lithium-a”, opisao je projekat kao “ključnu prekretnicu” i za kompanije i za industriju litijumskih baterija dok je Sekretar za poslovanje i trgovinu Kemi Badenoh rekao kako će projekat kroz saradnju “Imerys-a” i British Lithium-a” ojačati domaću proizvodnju i snabdevanje preko potrebnim litijumom.

“Ovo zajedničko ulaganje između Imerys-a i British Lithium-a će ojačati naše domaće snabdevanje kritičnim mineralima, što je od vitalnog značaja za razvoj napredne proizvodne industrije u Velikoj Britaniji i pomoć u stvaranju radnih mesta u budućnosti”, rekao je on.

Projekat je dobio i podršku lokalne zajednice, te lokalnih visokih dužnosnika, poput Luise Gardner iz Saveta Korvnola, koja je zadužena za ekonomiju, koja je rekla da je ovo “uzbudjujući razvoj događaja za naše stanovnike i našu privredu”.

“Ovo je ogromno za Kornvol u smislu radnih mesta i ekonomskog rasta, kao i za naglašavanje ključne uloge Kornvola u snabdevanju resursima neophodnim za energetsku tranziciju. U Kornvolu smo u jakoj poziciji, zbog mogućnosti poput ove najavljene danas, da maksimalno iskoristimo naše prirodne resurse kao što je litijum, ali i energiju vetra iz Keltskog mora i geotermalnu energiju”, rekla je ona o potencijalima regiona.

Rudnik “Cornish lithium-a” će proizvoditi 8.000 tona litijum-hidroksida godišnje i generisati 15 milijardi funti profita od 2030.
“Cornish Lithium” je prošle godine, pre dogovra sa “HELM AG”, objavio da je obezbedio početnu investiciju od više od 53 miliona funti za jačanje lanca snabdevanja litijuma u ​​Velikoj Britaniji, potvrdili su njeni šefovi i vlada, preneo je BBC.

U ovaj projekat je po prvi put odlučila da investira i Infrastrukturna banka Velike Britanije, koja u ovom poslu predvodi paket finansiranja, što je njena prva direktna investicija u kapital, a ostali investitori su “Energy & Minerals Group” (EMG) i najveći postojeći institucionalni akcionar “Cornish Lithium-a”, “TechMet”.

Vlada Velike Britanije je saopštila da će finansiranje “podržati razvoj lanca snabdevanja kritičnim mineralima u Velikoj Britaniji i ubrzati rast ka komercijalnoj proizvodnji litijuma, što je od vitalnog značaja za tranziciju Velike Britanije na nultu vrednost ugljen-dioksida”.

Tada je navedeno da “Cornish Lithium” planira da ekstrahuje litijum iz tvrde stene u prenamenjenoj jami kineske gline u Trelavur Daunsu u Kornvolu, a takođe je rečeno da je namera kompanije da proizvodi oko 8.000 tona godišnje litijum-hidroksida za baterije.

Procene tržišne vrednosti industrije litijuma variraju, a jedan od izveštaja predviđa globalni prihod od skoro 19 milijardi dolara (15 milijardi funti) do 2030. godine, pokazuju podaci kompanije.

Džon Flint, iz Britanske infrastrukturne banke, povodom odluke banke da se upusti u posao ulaganja u ovu kompaniju da globalna ponuda litijuma trenutno daleko zaostaje za potražnjom.

“Globalno je ponuda litijuma daleko nadmašena potražnjom, a ipak u Velikoj Britaniji ono ostaje tržište u nastajanju. Naša investicija će u velikoj meri ubrzati domaću proizvodnju minerala koji je ključan za budućnost proizvodnje baterija za električna vozila i dekarbonizaciju transportnog sektora”, rekao je Flint.

Tadašnji ministar finansija Endrju Grifit rekao je da sporazum odgovara ambicijama Velike Britanije u isključenju ugljen-dioksida iz auto-industrije i industrije uopšte.

“Projekat pokreće ekonomiju Korniša…ali je takođe veoma važno da se obezbedi snabdevanje mineralima na nacionalnom nivou”, rekao je on.

Osnivač i izvršni direktor kompanije “Cornish Lithium”, Džeremi Vrathol, rekao je da je oduševljen investicijom “institucionalnih investitora sa finansijskim snagama da dovedu naš projekat do komercijalne proizvodnje”.

“Ovo finansiranje će nam omogućiti da razvijamo naš projekat ekstrakcije litijuma iz tvrde stene u Trelavuru do statusa spremnog za izgradnju, kao i da završimo inženjerske radove potrebne za izgradnju postrojenja za ekstrakciju geotermalnih voda u demonstracionom obimu”, dodao je Vrathal.

Simptom/Euronews Srbija