Srbima je samo pobeda odgovarala da ne bismo zavisili od drugih rezultata, ali to prvo poluvreme, i pored velike podrške od nekoliko desetina hiljada srpskih navijača u Minhenu, bilo je sa naše tačke gledišta smušeno i bezidejno… Igrači su bili loše pozicionirani, stajali su iza protivničkih igrača i daleko jedni od drugih, pokušavalo se sa dugim loptama na centarfora Mitrovića koji je bio odsečen.

Bez centaršuteva, bez pasova, sem onih unazad, bez žustrine i sa sporim tempom, ali i bez šuta na gol, saldo i nije mogao biti bolji od 0:0.

Drugo poluvreme: ista meta isto odstojanje. Kada prvi šut u protivnički gol dođe u drugom delu drugog poluvremena, a najizglednije šanse budu tako jalovi šutevi Mitrovića i Sergeja Milinković-Savića da bi im mogli pozavideti samo ispotprosečni fudbalski amateri, i sami plasman i zauzeta četvrta pozicija u grupi, iza i Danske i Slovenije su misaone imenice!

Tužna slika srpskog fudbala. Očekivanja i ovaj put, kao i 2022, podignuta do maksimuma da bi bila tako jeftino izigrana. Precenjeni i umišljeni srpski selektor, Dragan Stojković Piksi, treba koliko već večeras da predloži momentalni raskid saradnje i sa Savezom i sa srpskim navijačima – uz obeštećenje, istima!

Bez koncepcije i strategije. Danska – Srbija mršavih 0:0.

Simptom/M. M.