Govoreći na otvaranju ekonomske godine Macronomx, Orban je uputio oštro upozorenje o smeru kretanja evropske ekonomije, tvrdeći da, iako mnoge ekonomske prognoze pretpostavljaju mirno okruženje, stvarnost o kojoj se raspravlja među evropskim liderima je vrlo drugačija.

Prema rečima Orbana, ključno pitanje s kojim se suočava kontinent je hoće li Evropa ostati mirovna ekonomija ili će preći na ratnu ekonomiju, a strategija Mađarske je da se odupre toj promeni i zaštiti vlastiti ekonomski model.

Na početku obraćanja, upozorio je publiku da mnogi ekonomski scenariji o kojima se ranije raspravljalo na konferenciji pretpostavljaju stabilne uslove koji se možda neće ostvariti. Sve što ste ovde čuli opisuje mirovnu ekonomiju, rekao je.

“Ali ko je rekao da će mirovna ekonomija postojati?”, rekao je na društvenoj mreži kompanije X.

Na osnovu diskusija na sastancima Evropskog veća, tvrdi da se zapadnoevropski lideri sve više fokusiraju na vojne troškove i ratne ekonomske pripreme, a ne na razvojne strategije.

“Gde god sedim i radim, od nemačkog kancelara do francuskog predsednika, sve o čemu razgovaramo je kako prebaciti evropsku ekonomiju na ratnu ekonomiju u naredne četiri godine”, rekao je Orban podsećajući da su protekle četiri godine već pokazale ekonomski uticaj rata u Ukrajini.

“Dok je ekonomija EU rasla samo oko jedan posto godišnje, Sjedinjene Američke Države su se proširile za dva do tri posto, a Kina za otprilike pet posto. U istom periodu”, rekao je, navodeći da je Evropa izgubila oko milion industrijskih radnih mesta, a njen udeo u globalnoj ekonomiji je opao.

Energetska politika je takođe odigrala centralnu ulogu u usporavanju evropske ekonomije, prema rečima mađarskog premijera.

Tvrdi da je napuštanje ruskih isporuka energije značajno povećalo troškove za evropske ekonomije.

Evropljani plaćaju tri ili četiri puta više za energiju od Amerikanaca ili Kineza, rekao je, dodajući da je kontinent potrošio otprilike 1,8 biliona evra više na energiju od početka rata nego što bi inače.

Orban je kritikovao rastući obim evropske finansijske podrške Ukrajini.

Evropske zemlje su već poslale približno 200 milijardi evra u Kijev, rekao je, a dodatni paketi su u toku. Uzimaju kredite kako bi poslali novac Ukrajini, rekao je.

“U stvarnosti, šalju budućnost svoje dece i unučadi.”

Orban je naglasio da je Mađarska odabrala drugačiji put.

“Umesto finansiranja ratnih napora, vlada je usmerila resurse ka domaćim ekonomskim programima, uključujući podršku porodicama, preduzećima i energetskom razvoju.”

Istakao je mere kao što su proširene poreske olakšice za porodice, rast plata i Program Šandora Demjana, koji dodeljuje značajna sredstva mađarskoj ekonomiji.

“Ostaćemo izvan rata i ostaćemo izvan njegovog finansiranja”, rekao je Orban.

Gledajući unapred, mađarski premijer je identifikovao tri odlučujuća pitanja koja će oblikovati ekonomsku budućnost Mađarske: tok rata u Ukrajini, energetska sigurnost zemlje i pitanje potencijalnog pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji.

Što se tiče energetike, naglasio je da Mađarska namerava održati diversifikovanu opskrbu, uključujući ruske izvore, tvrdeći da smanjenje postojećih ruta opskrbe ne bi predstavljalo diversifikaciju, već, prema njegovim rečima, samo sužavanje opcija.

Takođe je upozorio da bi članstvo Ukrajine u EU moglo dramatično preoblikovati finansije Unije, posebno u poljoprivredi i kohezijskom finansiranju.

Prema rečima Orbana, trenutni predlozi bi preusmerili velike delove budžeta EU prema Ukrajini, što bi moglo značajno uticati na razvojne resurse država članica.

Sumirajući strategiju Mađarske za naredne godine, Orban je izneo nekoliko jasnih prioriteta: “Ne smemo dozvoliti da budemo uvučeni u rat, ne smemo slati novac mađarskog naroda Ukrajini i moramo sačuvati pristup pristupačnoj energiji.”

Ako Mađarska uspe održati ovaj kurs, zaključio je, zemlja će moći slediti planove rasta i ekonomske ambicije o kojima se raspravljalo na konferenciji.