ekonomija

Nekoliko novogodišnjih odluka Kine za jačanje njene ekonomije

January 12, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Da bi pomogla da oživi ekonomiju zaglavljenu krizom imovine i poremećajima tokom pandemije, vladajuća Komunistička partija sprovodi niz mera kako bi naterala kineske potrošače i preduzeća da troše više novca i sprečila pad kineske valute i cena akcija. .

Evo nekih od glavnih stavki na kineskoj listi prioriteta za 2025.

Subvencije za potrošnju

Kina planira da proširi svoju gotovinu za programe reciklaže i recikliranja uređaja kako bi podstakla kupovinu novih, energetski efikasnih modela. Recikliranje koje je počelo prošle godine dovelo je do zamene 6,5 miliona vozila na gorivo električnim i hibridnim od juna, saopštili su u sredu zvaničnici glavne kineske agencije za planiranje. Naveli su i dvocifren rast prodaje novih uređaja u poslednjih nekoliko meseci.

Subvencije do 20 odsto prodajnih cena sada će se odnositi na desetak vrsta uređaja, a takođe će uključivati i digitalne proizvode kao što su mobilni telefoni, rekli su. Vlada takođe subvencioniše nadogradnju zastarele fabričke opreme.

Suzbijanje pretresa

Lokalni zvaničnici su upozoreni da ne sprovode neopravdane „samovoljne inspekcije“ koje ometaju normalno poslovanje, rekao je novinarima u utorak Hu Vejli, zamenik ministra pravde, prema izveštajima državnih medija.

Zvanična novinska agencija Sinhua saopštila je da nova pravila imaju za cilj da spreče zloupotrebu ovlašćenja, proizvoljno oduzimanje imovine i neopravdane naredbe za zaustavljanje proizvodnje. Napori su deo kampanje koja ima za cilj poboljšanje poslovnog okruženja u Kini, rekao je premijer Li Kiang. Ovi potezi usledili su nakon pritužbi da su desetine rukovodilaca privedene ili su zaplenjene lokalne samouprave koje su pokušavale da uzdrmaju kompanije.

Još novca je na putu

Kina do sada nije pokrenula veliku bazu stimulativne potrošnje, birajući ciljaniji i postepeniji pristup. Međutim, Zhao Chenkin, šef Nacionalne komisije za razvoj i reformu, glavne kineske agencije za planiranje, rekao je da vlada planira da objavi „značajno veće“ dugoročne trezorske obveznice za finansiranje takve potrošnje. Ali konkretne brojke neće doći do godišnjeg sastanka nacionalnog zakonodavnog tela za pečate, koji treba da se održi početkom marta.

Zaštita ‘narodnog novca’

Kineska centralna banka saopštila je da je na sastanku tokom vikenda odlučila da zadrži stabilnu vrednost juana i stabilizuje finansijska tržišta.

Kineska valuta, koja se takođe naziva renminbi, ili „narodni novac“, oslabila je u odnosu na američki dolar i druge valute, vršeći pritisak na njena finansijska tržišta. Njegovo tržište akcija je ponovo posustalo nakon kratkog oživljavanja krajem septembra, kada je Shanghai Composite indeks skočio na skoro 3.700, pao na nešto više od 3.200. Juan se u sredu trgovao na 7,3278 za dolar. Početkom oktobra trgovalo se blizu 7 juana za dolar.

Slabiji juan može učiniti kineski izvoz konkurentnijim, ali takođe rizikuje da naljuti kineske trgovinske partnere.

Simptom/AP

Donald Tramp, carinski ratovi i srpska ekonomija

December 28, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prvobitno su na meti bile Kina, Meksiko i Kanada, a nakon njih na red je došla i Evropska unija (EU).

Tramp je najavio da će više carine stupiti na snagu 20. januara, kada on zvanično i preuzima dužnost predsednika, a one će na sve proizvode iz Meksika i Kanade iznositi 25 odsto, a na svu robu iz Kine dodatnih 10 odsto.

Međutim, nakon te najave, novoizabrani predsednik SAD zapretio je EU carinama ukoliko ne povećaju uvoz nafte i gasa iz te zemlje.

Prema pretpostavci ekonomista, ova odluka Trampa dolazi zbog velikog trgovinskog deficita koji Amerika ima sa EU.

Ekonomista Ivan Nikolić smatra da ovakve pretnje nisu ništa novo od Donalnda Trampa.

„I u prethodnom njegovom mandatu je glavna zamerka upućena tadašnjoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel bila neprimeren suficit na strani Nemačke“, podseća on.

Pored toga, zamerano je i minimalno izdvajanje za odbranu Evropske unije (EU), koju finansira SAD, navodi Nikolić.

U takvom razvoju situacije, kako dodaje, Srbija ne bi prošla neokrznuta.

„Ne znam kako bi to moglo direktno nas da pogodi, ali indirekto hoće. Premda će se time dodatno opteretiti malaksala ekonomija EU“, ukazuje Nikolić.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović podseća da je Tramp u svojoj predizbornoj kampanji najavio uvođenje carina od 10 do 20 odsto na uvoz svega u SAD.

„On namerava da carinama posebno optereti kinesku robu. EU će pokušati da izbegne ‘bes’ Trampa tako što će ponuditi da uvozi više nafte i gasa, samo pitanje je da li će to biti dovoljno“, navodi on.

Petrović ukazuje da EU ima veliki suficit u trgovini sa SAD od oko 130 milijardi dolara godišnje.

„SAD carini evropske automobile sa svega 2,5 odsto, dok EU carini američke automobile sa 10 odsto. Inače, izvoz automobila čini veliki deo ukupnog izvoza EU u SAD. Vrednost tog izvoza je oko 40 milijardi“, podseća naš sagovornik.

SAD je, kako pojašnjava, veliki trgovinski partner EU i čak oko 20 odsto izvoza ide u EU.

„Uvođenje carina od 10 do 20 odsto sigurno bi dovelo do značajnog smanjenja izvoza iz EU u SAD. Ali potencijalno još veći problem može biti uvođenje carina od 60 do 100 odsto za kinesku robu. Kineska roba bi u tom slučaju ‘preplavila’ EU, što bi opet negativno uticalo na proizvodnju u EU“, upozorava Petrović.

Srbiju bi, kako dodaje, ovo najviše pogodilo u oblasti autoindustrije.

„Ukoliko dođe do pada proizvodnje automobila, odnosno industrijskih proizvoda koji se izvoze iz EU u SAD, biće pogođeni i one sprske fabrike koje snabdevaju fabrike automobila i drugih proizvoda“, ukazuje on.

Ako se najava Trampa realizuju, svet će se možda naći pred trgovinskim ratom, smatra Petrović.

„Tu jedna mala privreda, veoma zavisna od stranih partnera, kao srpska, teško da može dobro da prođe“, upozorava on.

Sličnog mišljenja je i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić, koji naglašava da je važno posmatrati carine koje Tramp najavljuje i prema Evropi i prema Kini, jer bi i jedno i drugo moglo da utiče na Srbiju.

„Kada je u pitanju Evropa, ako bi njima uveo carine to bi negativno uticalo na evropski izvoz robe u Ameriku. Evropa izvozi oko 500 milijardi evra godišnje u Ameriku što se tiče robe, plus ima i veliki izvoz usluga. Ali i Amerika izvozi dosta u Evropu, zato treba imati u vidu da to može negativno da utiče i na Ameriku“, objašnjava on.

To bi, prema njegovim rečima, značilo da bi proizvodi u Americi postali skuplji, što bi dovelo do inflacije.

„ S druge strane, ako bi Evropa uvela kontramere i uvela njima carine, onda bi došlo do smanjivanja američkog izvoza u Evropu, što bi značilo da bi se neka radna mesta izgubila“, ukazuje Arsić.

On dodaje da je slična situacija i sa Kinom.

„Ako uvede carine Kini, to će da podigne inflaciju u Americi, a Kina će verovatno da uzvrati kontramerama. Neki američki proizvođači bi onda smanjili prodaju, jer više ne bi mogli da prodaju Kini“, smatra naš sagovornik.

Svako pogoršanje stanja u Evropi uticalo bi, tvrdi Arsić, negativno i na Srbiju, jer je to naš najveći trgovinski partner i najviše investicija nam dolazi iz Evrope.

„Za nas bi bilo negativno i ako Amerika uvede carine Kini, ali i ako EU uvede carine Kini, pošto je i to najavljivano. To bi otežalo izvoz kineskih preduzeća koja posluju u Srbiji, u Evropu. Mnoga od tih preduzeća dosta izvoze tamo, od Linglonga, Minta do Železare Smederavo i ostalih“, podseća on.

Kina bi, kako smatra, verovatno i Evropi uvela kotnramere.

„Svi koji prete uvođenjem carina, znaju da bi to negativno uticalo i na njihovu privredu, pre svega, kroz povećanje inflacije, a i da bi uvođenje kontramera druge strane uticalo na manji izvoz“, ukazuje Arsić.

Kako dodaje, svaki takav scenario je loš za Srbiju.

„Amerika najavljuje carine i Evropi i Kini, Evropa i Kina bi verovatno uzvratile Americi, a nevezano za to i Evropa najavljuje carine Kini, a sve to bi negativno uticalo na nas“, zaključuje Arsić.

Simptom/Danas

Predsednik Srbije: Široka borba protiv korupcije, novi pokret od sredine marta; studenti pametniji od onih koji im nameću trikove

December 27, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Sledeća godina biće još uspešnija i bolja uprkos svim problemima i teškoćama

Predsednik Srbije poželeo je građanima Srbije i našem narodu u svim zemljama gde ima Srba, sve najbolje u sledećoj godini i poručio da veruje da će sledeća godina biti još uspešnija i bolja, uprkos svim problemima i teškoćama.

“Hoću na kraju da iskoristim priliku da pre svega našem narodu na KiM, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Republici Srpskoj, čitavoj Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, svakom zemlji u okruženju gde ima Srba, da im poželim sve najbolje u sledećoj godini, a posebno građanima Srbije, bez obzira na nacionalnost, životno doba, pol”, rekao je Vučić.

Dodao je da mi ne možemo da rešimo geopolitičke probleme koji su nam osnova problema.

“Ali smo uspevali da se dobro nosimo sa tim, da čuvamo svoj obraz i da ga ni jednog sekunda ne ukaljamo, da ne okrenemo leđa našim tradicionalnim prijateljima na Istoku, da čuvamo svoju samostalnost, svoju samosvojnost i svoju nezavisnost u donošenju odluka, što je strahovito važno. I verujem da u narednom periodu, ja se nadam, a evo sešćemo za godinu dana ovde, da ću moći da kažem da sam bio u pravu kada sam rekao da će Srbija biti najbrže rastuća evropska ekonomija u 2025. godini”, naglasio je Vučić.

Studenti da pronađu način da završe svojom pobedom

Vučić je rekao da su studenti pobedili svojom energijom, snagom i jedinstvom i poručio im da pronađu način da završe proteste svojom pobedom i kako da se posvete svom poslu.

Predsednik Srbije kaže da studenti ne žele da pregovaraju sa njim i naveo da se ni on neće nametati, na bilo koji način.

Navodi i da je video da mnogo fakulteta već planira da ima rokove i kaže da bi dobro bilo da pronađu način da završe svojom pobedom.

“Pobedili su svojom energijom i svojom snagom, svojim jedinstvom i zajedništvom, nađite način, ovi zahtevi su upućeni Tužilaštvu, sve je upućeno Tužilaštvu i dobro je da nisu dodavali političke zahteve, poput prelazne vlade i kojekakve gluposti koje očekuju ovi iz stranaka koje ne mogu da pređu šest, sedam odsto. Pronađite način da završite to svojom pobedom i kako da se posvetite svom poslu”, kazao je Vučić.

Sada je svima jasno šta se dešava na Kosovu i Metohiji

Sada se sve vidi šta se dešava na Kosovu i Metohiji, rekao je predsednik Srbije

“Ranije smo mogli da računamao na Ruse i Kineze, na njih možemo da razumemo i sada. Imao sam odličan razgovor sa Lavrovom, i ići ću 9. maja sa Robertom Ficom u Moskvu. Ali danas i u Evropi razmeju mnogo bolje šta se dešava na Kosovu i Metohiji. I znaju da su lagali, posebno o slučaju eksplozije kod Zubinog Potoka na kanalu Ibar-Lepenac. Najnoviji upadi u režiji Aljbina Kurtija su izraz njegove nemoći, a ne moći.To sada i Srbi razumeju.

Kada je reč o politici SAD prema Kosovu i Metohiji, Vučić kaže da ne verje da će se ona mnogo promeniti, ali veruje da će se prtomeniti.

“Imamo sagovornike i prijatelje u Trampovoj administraciji, i veruje da se nešto bolje može očekivati”, rekao je Vučić.

Veoma sam zabrinut zbog situacije u BiH i kampanje koja se vodi protiv Dodika i Republike Srpske

Predsednik Vučić kaže da je veoma zabrinut zbog situacije u Bosni i Hercegovini i kampanje koja se stalno sprovodi protiv srpskog naroda i Republike Srpske.

“O Bošnjacima nijednu lošu reč, oni žive i u našoj zemlji. Ali ono što rade i Miloradu Dodiku i Republici Srpskoj, a tu mislim i na strance, to nije u redu.

“Ja to ne razume, kada šalju lekare i komisiju da vide da li je Dodik stvarno imao operaciju. Sude mu za nepoštovanje odluka, a to je de fakto verbalni delikt. A sve priče one priče o rušenju Dejtona su ‘trla baba lan’. A Srbija će dati sve od sebe da se sačuva mir”, rekao je Vučić.

Stanovi za mlade – ekonomski interes Srbije

Predsednik Srbije smatra da je program stanova za mlade srpski ekonomski projekat i naš ekonomski interes.

“Hoćemo da nam se mladi ljudi osamostale. Hoćemo da počnu da rade što je moguće pre. Hoćemo da doprinose našoj ekonomiji. To je jedna fantastična ideja. Naćemo mi novac za to. Mi ćemo napraviti garantnu šemu od 400 miliona evra. To će nam biti dovoljno za oko 6.000 stanova. Ako to ide dobro, napravićemo mi šemu za novu milijardu, i za svaku drugu”, rekao je Vučić.

Kako je rekao, država će biti garant za onoga koji kupuje stan.

“Dovoljno vam je učešće od 1 odsto. Uzeli smo dva primera od 75 hiljada ili 100 hiljada evra stan. Ili hiljadu evra, ili 750 evra, na to će vam doći još 300-400 evra drugih dažbina, ne više od toga. Dakle, skoro pa džabe. Na to u prvoj godini vi plaćate 93, mi plaćamo 124 evra”, naveo je Vučić.

On je naglasio da će morati da postoji neka vrsta jemstva roditelja ili nekog bliskog srodnika za tu najmanju kamatu koju će mladi morati da plaćaju za stan.

Trgovinski sukob SAD i Kine, Amerikanci kupuju “Severni tok”

Predsednik Vučić je, komentarišući razvoj situacije u svetu kada Donald Tramp 20. januara preuzme predsedničku funkciju u SAD, ocenio da sledi žestok sukob Amerike i Kine, koji će se, na koncu, završtiti dogovorom.

“Oni će ići u žestok sukob sa Kinom, jer znaju da im je Kina najveći takmac za svetsku dominaciju. Ali moraće da naoprave dogovor sa Kinom i krenuće na Evropu… Za ne više od godinu dana, Amerikanci će kupiti Severni tok”, rekao je Vučić.

Smatra da će se o kraju rata u Ukrajini dogovarati Amerikanci i Rusi.

“A mi mali da se sakrijemo pod kamen i gledamo kako da sačuvamo sopstvenu zemlju… Biće mnogo problema, ali ako budemo radili svoj posao kako treba ne vidim velike poteškoće u budućnosti”, rekao je srpski predsednik.

Sa vlasti ću otići sam, ali iza mene će ostati najbolje vreme za Srbiju

Predsednik Srbije kaže da će sa vlasti otići sam i da je tako obećao narodu, ističući da će iza njega ostati najbolje vreme za Srbiju u njenoj istoriji.

“Srbija realno ima najveće plate u svojoj istoriji. Srbija realno ima najveće penzije u svojoj istoriji. Srbija je izgradila svoju putnu i železničku infrastrukturu kao nikada u svojoj istoriji. Srbija je izgradila svoju naučno-tehnološku infrastrukturu kao nikada u svojoj istoriji. Srbija nikada u svojoj istoriji nije imala snažniju vojsku. Srbija nikada u svojoj istoriji nije izdavala ni pola za poljoprivredu novca kao što se danas izdaje u realnim iznosima”, kazao je Vučić.

Imamo pet milijadi evra na računu

Predsednik Srbije je rekao da država ima pet milijardi evra na računu.

“Imamo pet milijardi evra na računu, mnogo više nego neke mnogo veće zemlje od nas. Ali to ne može da se troši, mora da se vodi računa o deficitu u budžetu”, rekao je Vučić.

Vučić je rekao i da je u 2024. godini u Srbiju uloženo rekordnih 5,067 milijardi evra direktnih stranih investicija i da su, prvi put, Evropa i Azija gotovo izjednačeni po investicijama.

Kako je kazao, ono na šta je posebno ponosan, a što je nasleđe njegove politike jeste i to da će Er Srbija ove godine da ima više od 50 miliona evra dobiti.

Govoreći o kritikama da se deca u Srbiji leče SMS porukama, Vučić kaže da je ista situacija u svim zemljama sveta i dodaje da kod nas zdravstvo gotovo besplatno ili po najnižoj ceni ga dobijaju građani.

“Dajemo 5,5 milijardi samo za zdravstvo. Rezultate ne možete da mi oduzmete. Šta ćete da mi oduzmete? Držali ste demonstracije protiv Beograda na vodi”, kazao je Vučić dodajući da je aerodrom Nikola Tesla u Beogradu morao da ide na koncesiju te da je ta koncesija napravljena sedam dana pred virus korona.

Ističe da će aerodrom pripadati nama za 30 godina i dodaje da je danas ulepšan, urađen na drugačiji način, na ponos svakom od nas.

Podsećajući da je za njegovo vreme izgrađeno mnogo i bolnica, Vučić navodi da se sada radi i Narodni front i Višegradska, kao što se radi i nova Tiršova klinika, a radiće se i porodilište u Nišu.

Ne mislim da je velika društvena kriza

“Ne mislim da je društveno velika kriza. Jeste da vidim da je veliki problem za narod to što se ljudi sekiraju zbog toga što im neko blokira puteve. Ogromna je sekiracija, narod se nervira zbog toga. Nema potrebe. Samo je potrebno strpljenje”, rekao je Vučić.

Biće još zemalja koje će da povuku priznanje tzv. Kosova

Vučić je najavio da će još zemalja da povuče priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova, navodeći da je reč o državama iz Afrike i Azije.

Kaže da su države koje su u pitanju iz Afrike i Azije, navodeći da će “biti nešto i iz Latinske Amerike”.

Istakao je da Priština trenutno u UN ne bi mogla da dobije većinu, što je ocenio kao rezultat rada naše zemlje.

Dodao je da to rezultat i promenjenih okolnosti u svetu.

“Znate li kad može Priština da dobije većinu sada u UN? Mi da ne radimo ništa kao što neki nisu radili od 2000. do 2008. godine, ama baš ništa nisu radili da sačuvaju našu zemlju, pa je otišla i Crna Gora, pa su sa standarda i statusa prešli na status direktno, pa svi mogući priznali devet ili deset zemalja je priznalo nezavisno Kosovo. Danas je to nemoguće”, rekao je Vučić.

Ko je podržao studente

Upitan da prokomentariše ko je podržao proteste, a ko ne, predsednik je rekao da je proteste otvoreno podržao Aljbin Kurti.

“Aljbin Kurti ih je podržao otvoreno i javno, da li su svi hrvatski političari i mediji stali uz proteste, kao i svi sarajevski političari, Milo Đukanović, njegov fakultet i njegovi studenti. Ja mislim da ništa ne moram da dodam”, rekao je Vučić.

Kako kaže, neće se puno naći onih koji su podržali studente, a koje ceni.

“Uglavnom su to isti oni koji su podržali i proteste protiv litijuma – Novak Đoković, Bogdan Bogdanović, Željko Obradović… i to je njihovo pravo. To je dokaz da u Srbiji postoji živa demokratija. Ja to prihvatam sportski, ali mi nemojte oduzimati pravo da drugačije mislim. Ali drugo je kada ljudi stanu iza paravana i zaokružuju ko će da ih predstavlja, ko može da razgovara i sa Putinom i sa Zelenskim”, rekao je Vučić.

Studenti ne govore ni o čemu, i to je snaga svega

Kako je rekao predsednik Srbije, zahtevi studenata su mudro postavljeni veoma široko.

“Studenti ne govore ni o čemu, i to je snaga svega. Zahtevi su široko razvučeni, mudro su postavljeni dovoljno da nisu jasni. Opozicioni lideri su pokušali da studentskim to nazovu protestima. Ja sam vrlo racionalan, i znam šta je politički trik”, rekao je Vučić.

Kako kaže, on je izašao da pozdravi studente koji su mu zviždali, pa su, dodaje, prestali.

“Ne boli me kada mi zvižde, to je sve okej, ali to sa 95 odsto studenata nema veze, niti ih se tiče. To se više tiče političara”, rekao je Vučić.

Rekordnih 5,067 milijardi evra stranih investicija

Vučić je, takođe, objavio i da je u 2024. godini u Srbiju uloženo 5,067 milijardi evra, te da su, prvi put, Evropa i Azija gotovo izjednačeni po investicijama.

Što se tiče Azije, rekao je Vučić, najviše investicija stiglo je iz Kine, za kojom slede Ujedinjeni Arapski Emirati, Japan i Južna Koreja.

“Kada vidite da je Srbija druga po stopi rasta, postavlja se pitanje zbog čega to rušimo”, rekao je Vučić komentarišući proteste.

“Doći će vreme kada će imati prilike da vide koliko je iskustvo važno… O onima koji bi da zasednu u fotelju bez izbora, mislim sve najgore”, rekao je predsednik Srbije.

Mladi ljudi imaju ogromnu energiju i elan, i to treba poštovati

Osvrćući se na protest studenata, predsednik Srbije kaže da “nema nikakve sumnje da su studenti u ponečem u pravu”.

“Da li ih ja razumem, teško mi je da to kažem, jer ja sam davno bio mlad. Drugačija je energija. Mladi ljudi, a tu mislim na punoletne, jer ne želim da govorim o maloletnim licima, oni imaju ogroman elan i ogromnu energiju”, rekao je Vučić.

Kako kaže, studenti su se pokazali da su pametniji od onih koji im nameću svoje trikove.

“Imaju polet da menjaju svet. Oni ne znaju kako je bilo u prošlosti, otkako su svesni oni žive u uređenoj zemlji, sa stabilnim dinarom. Mladi ljudi su uvek ambiciozni, i tu energiju treba poštovati”, rekao je Vučić.

Ako je neko kriv za korupciju u slučaju Železničke stanice u Novom Sadu odgovaraće pred zakonom

Predsednik Vučić je rekao da će svi koji su bili korumpirani u slučaju Železničke stanice u Novom Sadu, ali i drugim slučajevima, odgovarati pred zakonom.

Vučić je kazao da su sva dokumenta koja su vezana za rekonstrukciju nadstrešnice na Železničkoj stanici dostupna i istakao da ako se utvrdi da je neko kriv za korupciju, taj će i odgovarati.

“Sva su dokumenta dostupna, ako je bilo ko bio korumpiran, odgovaraće”, rekao je Vučić.

Vučić o incidentima opozicije i aktivista SNS-a

Govoreći o incidentima koji su se događali i sukobima čelnika opozicije sa stranačkim aktivistima SNS-a, rekao je da narod zna sve o sukobu Dragana Đilasa sa aktivistima SNS-a koji su lepili plakate.

“Hajde da probamo da razgovaramo civilizovano, ali oni ne žele da razgovaraju. Oni napadaju svakoga ko hoće da razgovara sa mnom”, rekao je Vučić.

Novi sistem borbe protiv korupcije, velike promene u narednih 100 dana

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, odgovarajući na pitanje o studentskim protestima, rekao da su sada sva dokumenta dostupna.

“Ukoliko je bilo ko bio korumpiran, odgovaraće”, rekao je Vučić.

Najavio je da će novi sistem za borbu protiv korupcije moći i da primaju tužbe građana, te da će sve te optužbe morati da se provere.

“Videćete tu će biti mnogo ljudi iz vrha lokalne i regionalne vlasti”, najavio je predsednik Srbije. “Dela će pokazati u narednih 100 dana”.

“Videćete velike promene”, rekao je srpski predsednik.

“Sasvim je izvesno”, rekao je Vučić, “da će doći do formiranja velikog pokreta, na čijem čelu neću biti ja”. Već od 15. marta će ljudi moći da se učlanjuju, rekao je.

Rekao je i da računa da ljude koji prethodno nisu bili članovi političkih partija, a koji žele dobro Srbiji, ne razmišljajući o prošlosti, već o budućnosti.

“Ne mogu da budem kao političari iz opozicije… Mladi su budućnost Srbije, ali njima ne treba da se dodvoravamo, već od njih očekujemo garantije za budućnost – da uče i rade”, rekao je Vučić.

Vučić: Konkretni koraci protiv korupcije do 31. marta

Imamo velike geopolitičke probleme koji utiču na Srbiju, ono što me brine je moguće uvođenje sankcija NIS-u, a to mi je već potvrđeno. Čekamo da vidimo šta će to sadržati, rekao je u emisiji “Čertvrtkom u 9” predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Kao problem, što se drugih stvari tiče, interesuje me da li ćemo izdržati i nastaviti sa stopom rasta. Vidim kao problem i nedovoljno energije kod mnogih u vlasti, a tu mislim i na mene, moraću da radim više u sledećoj godini. Vidim kao problem i princip navike kao opstanka na vlasti, manje ambicije, manje truda i manje snova kod nekih”, rekao je Vučić.

Koliko god puta da sam govorio i pre mesec dana i sada nekim ljudima iz vlasti je to ušlo na jedno, a izašlo na drugo uho, rekao je predsednik.

“Do 31. marta građani Srbije videće konkretne poteze i slučajeva korupcije”, rekao je Vučić.

Kako kaže srećan je što životni standard nije više tema.

“Znači da je bolje, to ne znači da je dovoljno dobro. Uvek ćete manje da čujete one koji imaju najmanje, onih koji su niža srednja klasa, a više od onih koji su viša srednja klasa i koji imaju najviše”, rekao je Vučić.

Simptom/RTS

Bajden kritikovao Trampove fiskalne planove: Oslabiće američku ekonomiju

December 11, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Bajden je upozorio da će Trampovi planovi u velikoj meri koristiti bogatima i preokrenuti “napredak“ ostvaren u poslednje četiri godine ka jačanju radničke klase, prenosi američki portal Politiko.

“Izgleda da je (Tramp) odlučan da nametne visoke, univerzalne carine na svu važnu robu koja se unosi u ovu zemlju zbog pogrešnog verovanja da će strane zemlje snositi troškove tih carina, a ne američki potrošač“, ocenio je Bajden.

Bajden je okrivio Trampa za loše rukovođenje tokom pandemije i produbljivanje recesije, a upozorio je da bi Trampov plan da obnovi niz poreskih olakšica, koji ističu uskoro, povećao deficit ili rezultirao smanjenjem socijalne pomoći.

On se osvrnuo i na kritike pojedinih demokrata na ekonomsku politiku koju je vodio u protekle četiri godine, za koje neki tvrde da je dovela do poraza potpredsednice Kamale Haris na izborima, rekavši da je zemlja tokom njegovog mandata ušla u “novu fazu ekonomskog oživljavanja“ po pitanju investicija u industriju i potrošnju.

Bajden je za porast inflacije okrivio pandemiju i rusku invaziju na Ukrajinu, dok je pohvalio sposobnost svoje administracije da je spusti, a da SAD ne dovede u recesiju.

Iako je Bajden priznao da se Amerikanci i dalje suočavaju sa visokim cenama, napomenuo da su SAD sveukupno prebrodile oporavak od pandemije bolje od bilo koje druge razvijene zemlje.

„Moja je duboka nada da će nova administracija sačuvati i nadograđivati ovaj napredak. Ali vremenom ćemo znati šta će se dogoditi“, rekao je on i pozvao Amerikance da obrate pažnju na stanje ekonomije u naredne četiri godine pod Trampom.

Simptom/N1

BDP u Srbiji porastao za 3,8 odsto, inflacija veća nego u EU

December 8, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Srbija je, kako je navedeno u časopisu, ove godine među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi.

“Industrijska proizvodnja je u periodu januar-oktobar uvećana 3,3 odsto, u samom oktobru međugodišnji rast proizvodnje iznosi zamašnih 8,1 odsto. Pritom je i trend industrijske proizvodnje na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone”, naveli su ekonomisti tog časopisa.

Dodaje se da je u oktobru, četvrti mesec zaredom, uvećana vrednost spoljnotrgovinske razmene – izvoz stagnira, ali je uočljivo i usporavanje uvoza.

Ove godine je na tržištu Kine i Turske, kako je navedeno, pronađena alternativau za prigušenu tražnju iz EU.

“Da se to nije desilo, u prvih devet meseci ne bismo imali rast, već pad robnog izvoza”, naveli su ti stručnjaci.

Deficit republičkog budžeta u prvih deset meseci iznosio je, kako je navedeno, oko 40 milijardi dinara, što je za 14 milijardi bolji rezultat u odnosu na “minus” planiran rebalansom budžeta.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o budžetu za 2025. godinu i osnovni ciljevi fiskalne politike ostaju održavanje fiskalne stabilnosti i smanjivanje javnog duga u BDP-u.

Simptom/Beta

Zašto bi se Tramp i Federalne rezerve mogli sukobiti u narednim godinama

December 5, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ali šta ako, kao što mnogi ekonomisti očekuju, kamatne stope ostanu povišene, znatno iznad niskih nivoa pre pandemije?

Tramp bi mogao da upre prstom u Federalne rezerve, a posebno u njenog predsedavajućeg Džeroma Pauela, koga je sam Tramp imenovao da vodi Fed

Tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta i javno ismevao Pauel Fed, žaleći se da drži previsoke kamate. Trampovi napadi na Fed izazvali su široku zabrinutost zbog političkog mešanja u kreiranje politike Fed-a.

Pauel je u sredu naglasio važnost nezavisnosti FED-a: „To nam daje mogućnost da donosimo odluke u korist svih Amerikanaca u svakom trenutku, a ne za bilo koju određenu političku stranku ili politički ishod.

Politički sukobi bi mogli biti neizbežni u naredne četiri godine. Trampovi predlozi za smanjenje poreza i uvođenje strmih i široko rasprostranjenih carina su recept za visoku inflaciju u ekonomiji koja radi blizu punog kapaciteta. A ako bi se inflacija ponovo ubrzala, Fed bi morao da zadrži visoke kamatne stope.

Zašto postoji tolika zabrinutost da će se Tramp boriti protiv Pauela?

Zato što Pauel neće nužno smanjiti stope koliko će Tramp želeti. Čak i ako Pauel smanji referentnu stopu Fed-a, Trampova sopstvena politika mogla bi da zadrži druge troškove pozajmljivanja — poput hipotekarnih stopa — na povišenim.

Oštro veće carine koje je Tramp obećao da će uvesti mogle bi da pogoršaju inflaciju. A ako smanjenje poreza na stvari kao što su napojnice i isplata prekovremenog – još jedno Trampovo obećanje – ubrza ekonomski rast, to bi takođe moglo da podstakne inflatorne pritiske. Fed bi verovatno odgovorio usporavanjem ili zaustavljanjem smanjenja kamatnih stopa, čime bi osujetio Trampova obećanja o nižim stopama zaduživanja. Centralna banka bi čak mogla da podigne stope ako se inflacija pogorša.

„Rizik od sukoba između Trampove administracije i FED-a je veoma visok“, rekao je nedavno Olivije Blanšar, bivši vrhunski ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda. Ako Fed poveća stope, „to će stajati na putu onome što Trampova administracija želi“.

Ali zar Federalne rezerve ne smanjuju stope?

Da, ali sa ekonomijom čvršćom nego što se očekivalo, kreatori politike Fed-a mogli bi smanjiti stope samo još nekoliko puta – manje nego što se očekivalo pre samo mesec ili dva.

A ta smanjenja stopa možda neće mnogo smanjiti troškove zaduživanja za potrošače i preduzeća. Fed-ova ključna kratkoročna stopa može uticati na stope za kreditne kartice, mala preduzeća i neke druge kredite. Ali nema direktnu kontrolu nad dugoročnim kamatnim stopama. Ovo uključuje prinos na 10-godišnje trezorske zapise, što utiče na stope hipoteka. Prinos 10-godišnjeg trezora je oblikovan očekivanjima investitora o budućoj inflaciji, ekonomskom rastu i kamatnim stopama, kao i ponudom i potražnjom za trezorima.

Simptom/AP

Uganda: Sektor nafte i gasa podstiče ekonomski rast ali koji uslovi pogoršavaju situaciju

December 5, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Peta nacionalna konferencija o sadržaju sa temom Unapređenje nacionalnog sadržaja u sektoru nafte i gasa: tri godine nakon FID uključila je diskusije o tome kako je radna snaga nekih kompanija porasla sa nekoliko stotina ljudi na hiljade zaposlenih na sadržaj – i „značajan uticaj“ ima u lokalnim zajednicama. Zvaničnici ugandske vlade i čelnici naftnih kompanija učestvovali su na konferenciji za sektor koji bi mogao da dostigne vrhunac zaposlenosti od oko 160.000 ljudi.

Nafta je neobnovljiv resurs, a procenjuje se da je životni ciklus proizvodnje nafte između 25 i 30 godina. Postavlja se pitanje: šta se dalje dešava?

Pravni okvir zemlje mora da obezbedi dva glavna važna pitanja: balansiranje politike lokalnog sadržaja i razgradnju infrastrukture koja će se koristiti u procesima proizvodnje nafte i gasa. Stavljanje iz pogona u industriji nafte i gasa je postupak bezbednog penzionisanja i demontaže naftnih i gasnih objekata po isteku njihovog radnog veka.

Ova procedura garantuje očuvanje životne sredine, bezbednost i poštovanje regulatornih zahteva. Metodologija za razgradnju se razlikuje u različitim zemljama, oblikovana različitim pravnim okvirima i zakonodavstvom. U Ugandi je fond za razgradnju predložen u Zakonu o nafti (istraživanje, razvoj i proizvodnja) iz 2013., odjeljci 112 i 113.

Zakonom se uspostavlja fond za razgradnju za svako razvojno područje ili druge objekte koji rade u skladu sa licencom ili dozvolom izdatom Zakonom. Važno je napomenuti u Zakonu o vremenu uplate u fond.

Zakon predviđa uplatu u fond kada (i) fond dostigne 50 procenata ukupnih nadoknadivih rezervi utvrđenih odobrenim razvojnim planom i svaku uzastopnu ponovnu procenu takvih početnih nadoknadivih rezervi, (ii) pet godina pre isteka roka licencu ili (iii) na obaveštenju o predaji.

Ovi pokretači su slabi i predstavljaju zemlju sa visokim rizikom. Odsustvo uputstava i detaljnih propisa o stavljanju van pogona pogoršava situaciju.

Simptom/Alafrica.com

Sve veći troškovi u Velikoj Britaniji, plata od 120000 godišnje, nedovoljna

November 29, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Međutim, za arhitektu Seba Kujumžijana koji i pored svoje velike plate mora da štedi na namirnicama, kao i mnoge druge, to nije slučaj. On živi u malom jednosobnom stanu u Londonu koji je u njegovom vlasništvu, a kako kaže, njegov kvalitet života ne odgovara onome što bi se očekivalo s obzirom na njegovu platu.

“Zarađujem više nego pre, ali osećam se siromašnije nego ikada”, priča Kujumžijan.

Ovo možda zvuči čudno većini stanovništva koja zarađuje znatno manje od 120.000 evra na godišnjem nivou. U realnosti, prema Zavodu za nacionalnu statistiku, prosečna plata u Velikoj Britaniji iznosi oko 43.000 evra i varira u zavisnosti od regiona, pogoršavajući se van Londona.

Ipak, kako tvrdi Majk Sevidž, profesor sociologije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, činjenica je da i taj mali procenat najplaćenijih oseća pritisak, što je simptom intenzivnih klasnih podela.

Drugim rečima, dok se bogati bore da idu u korak sa inflacijom i rastućim troškovima života, njihove poteškoće osvetljavaju koliko je situacija tek loša za ostatak naroda. Doktor Sevidž je pomogao da se sprovede najveće istraživanje o društvenim klasama u modernoj istoriji Velike Britanije i kaže da je situacija hitna.

“Ljudi koji se stvarno bore s troškovima života i inflacijom su oni koji su loše plaćeni, žive u nesigurnim uslovima i sa dugovima. To što ljudi sa srednjim i čak visokim prihodima osećaju pritisak zbog inflacije, znak je nesigurnosti koji oseća veliki broj ljudi”, priča Sevidž za Independent.

“Ako se hipoteka poveća, možda ću morati da prodam kuću”
Visoko plaćeni su svesni kako njihovo žaljenje može biti protumačeno.

“Zvuči tako privilegovano. Ne tražim saosećanje, ali takođe pokušavam da objasnim ljudima da se ni ja ne osećam sigurno sa svojim primanjima”, kaže Kujumžijan.

Lea Tarner, samohrana majka koja je odrasla na imanju i napustila školu sa 16 godina, slaže se sa njim. Ova 39-ogodišnjakinja ne uklapa se u tipičnu priču o visokim prihodima jer je prebrodila izazove i nakon života na socijalnoj pomoći izgradila multimilionsku kompanija pod nazivom “D Holt” tokom pandemije.

“Veoma sam srećna što sam sada u dobroj ekonomskoj situaciji, jer to nije nešto što mnogo ljudi može da kaže. Međutim, nije kao da mogu da se opustim, i dalje moram da održavam svoje prihode ili ono što sada imam u životu više neće biti pristupačno”, priča ona.

Tarner je, kako kaže, godinama štedela i planirala da kupi kuću u Mančesteru, a ove godine, hipoteka na kuću je porasla za čak 400 evra mesečno.

“Ako se još poveća, možda ću morati i da je prodam”, priča Tarner.

Kumulativni efekti inflacije igraju veliku ulogu, a prema Zavodu za nacionalnu statistiku, plata od 120.000 funti 2000. godine, ekvivalenta je plati od 64.230 evra u septembru 2024. godine, u smislu njene vrednosti i kupovne moći.

Institut za fiskalne studije izvestio je da stopa inflacija za namirnice takođe porasle u proseku za 26,6 odsto za nešto više od dve godine, a njen efekat varirao je u zavisnosti od prihoda domaćinstva. Efektivno, rastući troškovi svega znače da svi dobijaju manje za svoj novac.

Iako je Tarner iskusila nesigurnost života na ivici siromaštva, kaže da “zarađivati 120.000 evra godišnje definitivno ne znači da ste bogati”. Na primer, očekivala je da će moći lako da priušti novu kuhinju, što se ispostavilo netačnim.

“Idem na pristupačan odmor jednom godišnje, na ista mesta koja sam već posetila. To nije luksuz. Ne letim prvom klasom, ne idem na jahte, niti odsedam u hotelima sa pet zvezdica. Ne kupujem dizajnersku odeću ni za mene ni za mog sina, često kupujem polovnu odeću onlajn. Postoje određene stvari u mom životu koje su unapređene, ali ne mnogo”, objašnjava Tarner.

I Kujumžijan i Tarner su svesni da su u boljoj situaciji nego mnogi, ali dok povećanje jednog računa može biti manja smetnja za relativno bogate, kada svi računi koji porastu istovremeno mogu ih staviti u sličnu situaciju kao ljude sa mnogo manjim prihodima. Iako imaju veća primanja, nakon plaćanja poreza, školarina, stanova i računa, ne ostaje im mnogo novca.

“Radim 50 do 70 sati nedeljno, a stojim u mestu”
Kujumžijan navodi i kako su mu hipoteka i računi za energiju udvostručeni, dok su troškovi namirnica utrostručeni. On je zbog straha od raka uplatio i privatno zdravstveno osiguranje, koje je takođe poskupelo.

Za Kujumžijana još jedan razlog za brigu je penzija. Trenutno ulaže 1.300 evra mesečno u penzioni fond, ali pošto je tek pre tri godine počeo da zarađuje veće iznose, izračunao je da će morati da ulaže 3.500 mesečno da bi se penzionisao sa 68 godina i imao penziju od 71.000 evra godišnje.

“Ja kao arhitekta ne bih mogao da priuštim sopstvenu uslugu. San mi je da jednog dana mogu sebi da priuštim nekoga poput mene“, priča on, i dodaje da su mu kvalitet života i balans između posla i slobodnog vremena dosta lošiji nego kada je zarađivao duplo manje. Čak je započeo da pravi ručno rađene stolove za svoju firmu u slobodno vreme.

“Moram da radim između 50 i 70 sati nedeljno, a i dalje se osećam kao da stojim u mestu. Znam da to zvuči smešno, ali paranoičan sam u vezi sa penzijom, pogotovo kada pogledam prijatelje ili članove porodice i vidim kako su se oni nosili sa tim“, zaključuje on.

Viktorija Haris, stručnjak za investicije, kaže da struktura poreskog sistema znači da oni koji zarađuju nešto više od šest cifara osećaju najveći teret. To naziva “poreska zamka od 60 odsto“, termin koji se koristi za ukidanje poreske olakšice za one koji zarađuju između 120.000 i 140.000 evra. Ovo znači da mogu plaćati porez i do 62 odsto.

Veća plata može dovesti i do “inflacije stila života”, što znači da što više zarađujete, to više trošite, birajući skuplje verzije istih stvari koje biste prethodno kupili po nižoj ceni.

Simptom/Independent

Laburisti i konzervativci: Moramo zaustaviti britanske teritorije od pranja novca

November 17, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Laburistička predstavnica Dame Margaret Hodge i konzervativni poslanik Endrju Mičel sukobili su se uoči ovonedeljnog samita između zvaničnika britanske vlade i prekomorskih teritorija, poput Britanskih Devičanskih ostrva (BVI) i Kajmanskih ostrva.

U uvodniku za Gardijan, oni optužuju prekomorske teritorije i zavisnosti od krune, kao što su Džersi i Ostrvo Men, da pokušavaju da umanje ili odbiju mere osmišljene da se suprotstave pranju novca i drugim nezakonitim transakcijama.

„Previše dobro znamo da prekomorske teritorije u zavisnosti od krune igraju ključnu ulogu u pomaganju lopovima i izbegavačima poreza da peru i sakriju svoj prljavi novac“, rekli su Hodž i Mičel.

„Prljavi novac podupire korupciju, kriminal i sukobe. Nanosi ogromnu štetu u zemlji i inostranstvu, omogućavajući ozbiljan i organizovani kriminal i preusmeravajući resurse potrebne za vitalne javne usluge”.

„Javni registri i kontrola koju oni donose najbolji su lek protiv pošasti nezakonitih finansija.

Smatra se da su Mičel i Hodž dobili podršku desetina poslanika širom političkog spektra da pojačaju pritisak pred zajedničkim ministarskim savetom. Dvodnevni događaj počinje u sredu

„Moramo zaustaviti nemir i odlaganje rešenja poslednjih godina i probiti veo anonimnosti koji štiti kriminalce i kleptokrate“, rekli su oni.

Dvojac je optužio ofšor centre da su odbili obećanje da će uvesti javne registre do decembra 2023.

Ključna tačka sporenja je da li će registri biti otvoreni za sve ili samo za one sa „legitimnim interesima“, kao što su grupe za borbu protiv korupcije.

Neke prekomorske teritorije se protive potpuno otvorenim registrima i britanski lobisti sarađuju sa njima u nastojanju da ubede vladu da prihvati kompromis „legitimnog interesa“.

U onlajn brifingu za finansijski sektor BVI-a, koji je pogledao Gardijan, lobista i advokat iz IFC Foruma – krovne lobističke grupe koja predstavlja ofšor advokatske firme – rekli su svojoj publici o potrebi da se laburisti „obrazuju“.

On je opisao laburističke poslanike koji su naklonjeni stavu Margaret Hodž o registrima kao potencijalne „sile negativnosti“ i rekao da lobisti moraju da ih „neutrališu“ pozitivnim porukama

Koen, koji je savetovao nekoliko vodećih konzervativnih političara, a sada savetuje vladu BVI, rekao je da postoji nada da će Ministarstvo finansija biti sposobno da izvede potpune javne registre stvarnog vlasništva.

„Ako prekomorske teritorije i krunske zavisnosti ne prihvate volju parlamenta, moramo da iskoristimo svoja ovlašćenja da insistiramo da oni deluju”, rekli su Hodž i Mičel.

Hodž je ranije pozvao vladu da izda „naredbu u veću“ kako bi primorala prekomorske teritorije da se povinuju i sugerisao je da bi zavisne države mogle biti prinuđene da slede taj primer, predlog koji bi testirao ustavnu konvenciju i zakon.

Portparol Kajmanskih ostrva uzvratio je da “ne postoje dokazi koji bi potvrdili bilo kakve takve tvrdnje u vezi sa nezakonitim finansiranjem ili izbegavanjem sankcija na Kajmanskim ostrvima”.

Simptom/TheGuardian

Srednji kurs dinara za evro danas 116,9865 dinara

November 14, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Dinar će u odnosu na evro biti isti kao pre mesec dana, a na godišnjem nivou biće jači za 0,2 odsto, kao i od početka godine.

Indikativni kurs dinara prema dolaru danas je slabiji za 0,6 odsto i iznosi 110,8562 dinara za dolar.

Simptom/Tanjug

Predsednik Srbije: Na Češku računamo kao na strateškog partnera i u politici i u ekonomiji

November 6, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vučić je to rekao na okruglom stolu u okviru posete državno-privredne delegacije Češke Srbiji, u organizaciji Privredne komore Srbije u saradnji sa Privrednom komorom Češke. Vučić je rekao da u Srbiji već rade češke kompanije i dodao da će se sa njima samo uvećati saradnja i da će biti još uspešnija.

“Mnogi projekti su pred tim kompanijama koje već rade u našoj zemlji i gde god možemo, uvek smo bili samo od pomoći. Za sve druge kompanije, od odbrambene industrije do saobraćajne, infrastrukture do transportnih sredstava koje nudi Škoda, bićemo spremni na saradnju i ako to nije uvek jednostavno, sasvim sam siguran da ćemo napraviti mnogo veći pomak i mnogo veći napredak nego što je to bio u nedavnoj ili davnoj prošlosti”, rekao je Vučić.

Kako je podvukao, Srbija računa na Češku kao na stretškog partnera

“Zahvalili smo Češkoj na podršci na evropskom putu Srbije. Srbija je prvi put u svojoj istoriji dobila investicijani rejting. Naše javne finansije su pod punom kontrolom, potpuno stabilne. Naša stopa javnog duga je 46,4 odsto, što je duplo niže od prosečne stope javnog duga u Evropi. Zato smo i dobili kreditni rejting po prvi put. Kod nas su porezi stabilni, predvidivost je potpuna, kod nas se gotovo ništa ne menja već deceniju, osim što se pomalo smanjuju radni porezi svaki godine. A sve ostalo stoji na istom nivou”, naveo je Vučić.

On je istakao da se u Srbiji ne povećava PDV kao u mnogim drugim zemljama kada je situacija teška, jer, kako je dodao, kod nas nije situacija teška što se tiče javnih finansija.

Na okruglom stolu prisutno oko 50 čeških i srpskih kompanija

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da na okruglom stolu “Srbija – Češka Republika”, čijem otvaranju su prisustvovali i predsednik Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Češke Petr Fijala, da su prisutni predstavnici oko 50 čeških i srpskih kompanija iz različitih oblasti.

Čadež je otvarajući ovaj skup u Palati Srbije koji je organizovala PKS u saradnji sa Privrednom komorom Češke u okviru posete državno – privredne delegacije Češke Srbiji, rekao da su prisutne kompanije metalske, autoindustrije IT, transporta, odnosno iz svih delatnosti koje se smatraju privredom obe zemlje.

“Ovoj forum smo pripremali konkretno po temama koje su kompanji iz Češke i Srbije najviše tražile, što čini mi se daje dobar put da postignemo i već danas neke poslove i dobre ugovore”, rekao je on

Predsednik PKS je naglasio da je Češka privredno veliki partner Srbije i da naša zemlja sa tom državom ima ne samo saradnju kada je u pitanju direktno investiranje, već Češka razvija i naš poslovni ekosistem ulažući kroz fondove u naše kompanjije, ali i vodeći naše biznise do nekih novih granica i nekih novih biznis-poduhvata koji ne bi sami mogli.
Vučić je rekao da je siguran da će Srbija i Češka napraviti velike pomake u oblasti odbrambene industrije bez obzira što, kako je rekao, uvek postoje protivljenja.

“Ja mislim da i u rudarskoj industriji možemo da napravimo veliku saradnju u budućnosti po ražlicitim ptianjima. Govorili smo i o saradnji u oblasti farmacije, odbrambene industrije, transportnih sredstava”, istakao je Vučić.

Navodeći da neki misle “da ćemo da dignemo nos zbog pobede Trampa jer smo bili veliki navijači” on je rekao da ćemo biti lojalni evropskim partnerima “mnogo više nego što su od nas očekivali”.

Vučić je izrazio uverenje da će Srbija zajedno sa češkim prijateljima, koji, kako je naglasio imaju odlične odnose sa Trampovim okruženjem, moći da napravi dobru poziciju i za Češku i za Srbiju u budućnosti.

“Verujem da mnogo toga možemo zajednički da uradimo”, kazao je Vučić i češkim prijateljima poručio da želi da Srbiju osete kao svoju drugu kuću.

Predsednik je podsetio da dve zemlje imaju mnogo toga zajedničkog iz prošlosti od Tomaša Masarika do Ignjata Bajlonija.

“Mnogo toga nas vezuje. I verujem da u budućnosti još više stvari mogu da povezuju Češku i Srbiju”, rekao je Vučić i naglasio da će češki prijatelji i partnerti u Srbiji uvek naići i na dobrodošlicu i na iskreno prijateljstvo i na otvorenost za saradnju.

Predsednik je naglasio da je Češka, jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi i svetu i da Srbija mnogo toga može i mora da nauči od njih.

Zajiček: Češka četvrti investitor u Srbiji, nastavljamo da negujemo dobre odnose

Predsednik Privredne komora Češke Zdenjek Zajiček je rekao na otvaranju okrugog stola Srbija- Češka u Plati Srbija da je Češka četvrti investitor u Srbiji i dodao da postoje mnoge oblasti u kojima dve zemlje mogu da sarađuju, od IT sektora, telekomunikacija, saobraćaja i drugih.

On je istakao da je Privredna komora Češke, najveće udruženje sa više od 16.000 članova, koji učestvuju oko 60 odsto u BDP-u Češke.

Zajiček je rekao da sa Privrednom komorom Srbije postoje standardno dobri odnosi i to potvrđuje i današnji okrugli sto koji je organizovan u okviru posete premijera Češke Petra Fijale Srbiji.

“U prošlosti smo redovno organizovali ovakve susrete na nivou visokih zvaničnika. Naše dve zemlje imaju vrlo bliske odnose, kako tradicionalne tako i lične. Kada smo pitali preduzetnike u Češkoj, sa kojom zemljom bi najčešče sarađivali i koja treba da uđe u EU, najčešće se čulo Srbija”, rekao je on.

Kako je naveo, Češka je svesna učešća Kine, Rusije i Indije na tržištu i njihovog širenja i dodao da iako Rusija beleži visok rast BDP, da ga beleži i Češka. Naveo je da u Češkoj kompanije koje se bave proizvodnjom autokomponenata nastoje da se razvijaju, da obezbede sredstva za dalji razvoj.

“Sa Srbijom možemo da radimo na polju komunikacija, IT. Vidimo da češke firme dobro posluju u Srbiji i prošle godine Češka je bila četvrti investitor u Srbiji. Češki investitori su Srbiju ocenili kao dobro poslovno okruženje sa niskim troškovima. Ostvarili smo investicije u Srbiji u oblasti saobraćaja, telekomunikacija, bankarstva”, dodao je predsednik Privredne komore Češke.

Istakao je da je Srbija najveći primalac iz fondova iz Češke. On je zahalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Srbije Milošu Vučeviću i premijeru Fijali na mogućnosti da se ovaj okrugli sto organizuje.
“Mnogo toga možemo i moramo da naučimo od vas i stepen odgovornosti, i ozbiljnosti, i posvećenosti u tome kako ste privukli strane direktne investicije, jer imate sto hiljada stranih kompanija u svojoj zemlji”, rekao je predsednik i naglasio da je to prosto fascinantno i neverovatno i da se divi Češkoj kako je uspela da ostvari takav rezultat.

Predsednik je dodao da imamo mnogo toga još da naučimo od Čeha, da treba da sarađujemo u inovativnim tehnologijama, u veštačkoj inteligenciji sa češkim kompanijama.

“Mi imamo talentovane mlade ljude i verujem da zajednički možemo da postavljamo velike uspehe u budućnosti”, kazao je Vučić koji je delegacijama obe zemlje zaželo uspešne medusobne razgovore i uspeh.
Češkoj delegaciji je poručio još jednom da zna da u svakom slučaju i u svakom pogledu ima podršku i pomoć države Srbije.

Simptom/RTV/Tanjug

U Evropi čine 80, a u Srbiji 10 odsto kompanija – kako da porodične firme postanu stub razvoja

October 28, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pre osamnaest godina osnovale su porodičnu vinariju “Aleksić”. Danas, sestre Dragana, Maja i Marija vlasnice su brenda “Vranja”, i svojim vinima, na najbolji način, širom Evrope predstavljaju jug Srbije.

“Kada pričamo o izvozu, to je prvo krenulo od jedne palete, pa dve i onda je došlo do toga da ide ceo šleper. U vinogradarstvu to nije posao za jednu godinu, to je posao za generacije koje dolaze i nadamo se da će deca naše dece nastaviti da se bave tim”, kaže Maja Aleksić.

U vinariji je zaposleno 40 radnika, a u periodu berbe i prerade angažuju i dodatnu radnu snagu.

“Tada se svi utrkujemo ko će da isplati veći dohodak i da kroz veći trošak dobije na kvalitetu rada, odnosno na većoj profitabilnosti”, ističe Dragan Aleksić.

Dolazak stranih porodičnih kompanija

U Srbiju stiže i sve više stranih porodičnih kompanija. Jedna od njih je austrijska, stara 80 godina. Izgradili su 25.000 kvadratnih metara prodajnog prostora i zaposlili više od 250 radnika.

“Ovde sam se zaposlila preko konkursa, prijavila sam se redovnim putem, prošla sam selekciju i na moje veliko zadovoljstvo sada sam zaposlena”, navodi Jelena Nikolić, trgovac u “Lesnini”.

Njena koleginica Branka Lukić dodaje da imaju redovne obuke sa ljudima koji dolaze iz Nemačke i Italije, kao i mogućnost napredovanja.

U “Lesnini” kažu da su uložili više od 50 miliona evra u izgradnju dva objekta i da je više od 90 odsto zaposlenih u firmi od prvog dana.

Direktor “Lesnine” u Srbiji Aleksandar Pavićević kaže da je kod porodičnih firmi poslovanje domaćinsko, kao i pristup prema zaposlenima, ali pre svega prema kupcima.

“Samim tim je drugačiji način poslovanja kada su privatne firme u odnosu na velike korporacije. Mi već poslujemo sa ne tako malim brojem srpskih proizvođača, ko god se bavi proizvodnjom nameštaja ima šansu da sarađuje i posluje sa nama”, naglašava Pavićević.

Važnost porodičnih firmi, ocenjuju stručnjaci, mora da uvidi i država. Što su veće, sve manje su potrebne članovima porodice, a sve više društvu – zbog radnika koje zapošljavaju.

“Jedan od načina kako država može da pomogne porodičnim kompanijama jeste da im daje subvencije. Kao što se stranim investitorima daju subvencije, mislim da je daleko pametnije davati domaćim porodičnim kompanijama”, smatra Boris Vukić, savetnik za porodične firme.

Dva problema – profesionalni menadžment i smena generacija

Pre godinu dana, u Privrednoj komori Srbije osnovana je Sekcija za porodično preduzetništvo. Okupila je vlasnike porodičnih firmi koje bi trebalo da definišu šta se kod nas podrazumeva pod porodičnom kompanijom.

“Dva najčešća problema sa kojima se suočavaju vlasnici porodičnih firmi u našoj zemlji su pre svega taj prelazak sa jedne na drugu generaciju. To je nešto što se pojavilo kao jedan, zaista, od najvećih problema. Drugi problem je kada, u kom trenutku treba uvesti profesionalni menadžment u vođenje porodične kompanije”, kaže direktorka PKS Branislava Šimanić.

Preteče današnjih porodičnih firmi

Istorija razvoja privrede pamti mnoge ugledne industrijalce, preteče današnjih porodičnih firmi, poput Dunđerskog, Ćelovića, Vajferta.

Za razliku od srpskih porodica, čiji su razvoj firmi zaustavili ratove i socijalizam, u svetu su porodične firme neki od najpoznatijih brendova – “Ford”, “Ferero”, “Henkel”, “Beneton”. Pet stotina najvećih porodičnih firmi u svetu zapošljavaju 21 milion ljudi.

Simptom/RTS/Olivera Vukosavljević

Vučić: Protivim se svakoj vrsti podela, pa i onoj za EU ili Briks

October 26, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su svi sastanci koje je imao u nedelji za nama bili teški, ali i da su svi bili važni za Srbiju.

U razgovoru za televiziju Prva Vučić je rekao da se u javnost plasira puno lažnih istraživanja i informacija o javnom mnjenju.

“U prethodnim danima plasirana su lažna istraživanja javnog mnjenja i važno je da građani znaju da u 43 odsto onih koji su za EU, 50 odsto je onih koji su za stranku čiji sam član. Slično je i sa onima koji su za Briks. Sve što vidite u Srbiji možete da vidite i u političkoj partiji čiji sam član”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije kaže da njegovo izjašnjavanje za jedno ili drugo donosi ogromnu prednost za tu stranu.

Srbija poprište medijskog hibridnog rata

Kaže da je naša zemlja postala poprište hibridnog rata svih onih koji učestvuju i u sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku, ali i onome što se dešava na Pacifiku.

“Istim se metodama služe, iste političare koriste, i jednima i drugima su puna usta slobode i zalaganja za građane Srbije, a zapravo rade za treću stranu”, rekao je Vučić.

Podseća da je danas 90 odsto ljudi na društvenim mrežama, i da svi drugi mediji gube bitku.

“Međunarodne okolnosti su izuzetno teške, ali za nas nikada nisu bile lake. Protivim se svakoj vrsti podela pa i onoj za EU, za Briks ili Rusiju”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije kaže da se u medijima često vode užasne kampanje protiv čelnika EU poput nemačke ministarke Analene Berbok i Ursule fon der Lajen.

“To ne sme da se radi. Ti ljudi zapošljavaju 83.000 ljudi u našoj zemlji, koji žive od toga. I ne samo oni, mi svi živimo od toga, od fabrika i investicija koje ulažu u našu zemlju”, rekao je Vučić.

Kako kaže, kod nas u zemlji svi misle da je to bogom dano, i da smo to zaslužili, ali to je plod teškog rada i zalaganja.

“Mi smo mala zemlja, a ponašamo se kao da smo Indija ili Kina. Molim sve ljude da mi veruju da znam šta radim. Najduže sam na vlasti, naučio sam puno, imam kontakte i marljiv sam. Borim se da nas sakrijem pod kamen, kada su ratovi i sukobi u pitanju, a da nas ispružim na svetlo kada se borim za investicije, za Ekspo, za bolji standard građana”, istakao je predsednik Srbije.

Srbija na evropskom putu, čuva prijateljstvo sa Rusijom i Kinom

Vučić je naglasio da se Srbija nalazi na evropskom putu, ali i da uspešno, kako je naglasio, u gotovo nemogućim uslovima, čuva svoje prijateljstvo i sa Ruskom Federacijom, kao i svoje odnose sa Kinom.

“Sa Kinom imamo izuzetne odnose. Kina je fantastično važan partner našoj zemlji”, rekao je Vučić.

Govoreći o svojoj politici, on je naveo da sluša samo Srbiju, ali ne u smislu onoga što ljudi žele da čuju, već da sluša potrebe Srbije.

Stopa rasta u Srbiji do kraja godine 4 odsto

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će krajem godine prosečna stopa rasta srpske privrede iznositi 3,9 do 4 odsto, što znači, kako je rekao, da privreda Srbije raste pet puta brže nego u zemljama EU.

“Prosečna stopa rasta u evrozoni je 0,6, biće ove godine. A u Evropskoj uniji biće maksimalno 0,85, u EU van evrozone. Dakle, prosečan rast će biti 0,75-0,8. To je prosečna stopa rasta. U Srbiji će stopa rasta biti 3,9-4 odsto. Bila bi ona mnogo veća, da nismo imali sušu…Dakle, mi rastemo petostruko većom brzinom nego zemlje Evropske unije”, rekao je Vučić na TV Prva.

Čekamo odluku Komisije, marže ne mogu biti 36 odsto, a kamate 29

Predsednik Srbije kaže da s pažnjom čeka odluku Komisije za zaštitu konkurencije povodom marži trgovisnskih lanaca od 36 odsto, a naveo je i da će biti donet Zakon o bankama kojim će kamate biti smanjene.

Vučić kaže da država neće dozvoliti nikome da se igra sa njom i poručio bankama i trgovcima da ne iskorišćavaju gostoprimstvo naše zemlje.

“Pa ću da pitam onda i Merkatore i sve druge hoće li da postupaju u skladu sa odlukama države ili ne. Ja ću da vam kažem – nego šta će”, naglasio je Vučić.

On je dodao da banke u Srbiji ljudima kojima, primera radi, kod privatnika plata kasni tri dana, uzimaju 28-29 odsto kamate na dozvoljeni minus.

“Ko to da plati? Ko to da izraži? To nisu zelenaške, to su ludačke kamate”, rekao je Vučić.

Govoreći o maržama trgovinskih lanaca, Vučić je rekao da treba sačekati odluku Komisije za zaštitu konkurencije, odnosno da se vidi kakve su mere i hoće li biti kazni.

“U redu je da bude marža 18, 19 odsto, ali ne da bude 36 odsto. Nemojte da iskorišćavate gostoprimstvo ove zemlje. Što nisi to uradio u nekim drugim državama, nego samo ovde?”, rekao je Vučić.

Istakao je da je to od velike važnosti za građane i da država pokazuje brigu, te da niko ne sme “da se igra sa državom”.

Simptom/RTS/Prva

Nemački ministar napravio plan za izlazak iz krize: Za to mu treba 5 godina

October 26, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Predlog konkretnog rešenja za izlazak iz krize ili uvod u kampanju za savezne izbore? Reakcije na sugestije Roberta Habeka su različite. Jedno je jasno: biće teško sprovesti planove u vladajućoj koaliciji, piše Dojče vele.

O najnovijoj inicijativi nemačkog saveznog ministra privrede Roberta Habeka žestoko se raspravljalo i pre nego što je predstavljena. Sam ministar privrede to naziva “doprinosom raspravi”.

Dokument na 14 stranica koji je kružio veče pre nosi naziv “Update za privredu”. U njemu Habek (iz redova Zelenih) opisuje kako se, po njegovom mišljenju, nemačka privreda može izvesti iz krize.

Pre svega, opisuje zašto je stanje takvo kakvo je, spominje se i Putinov napad na nemačko snabdevanje energijom, kao i američki ekonomski protekcionizam i ono najbitnije za stanje u tamošnjoj autoindustriji, a to je – agresivna kineska industrijska politika.

Uz to, kako piše Dojče Vele, prethodne nemačke vlade su godinama činile premalo u borbi protiv svega toga.

Habekov doprinos prvenstveno je deskriptivan, ali je dopunjen s nekoliko ideja za preduzimanje mera za izlazak iz sadašnjeg stanja.

Dobitna kombinacija?

Centralna tačka je investicioni bonus, koji se u medijima naziva i “nemački fond”. Sva preduzeća bi trebalo da ga dobiju, bez obzira da li su u pitanju mala zanatska preduzeća ili industrijski giganti. Svi oni treba da dobiju sredstva od deset odsto za nove investicije.

Habek se tako oslanja na podatke najnovije ekonomske prognoze, prema kojoj su ulaganja u postrojenja i opremu primetno smanjena u prvoj polovini ove godine, piše DW.

Iako prethodni predlozi opozicije nisu bili finansirani drugim prihodima, njegov predlog će se na kraju isplatiti, rekao je Habek.

Država, kaže, mora da daje finansijske avanse, ali se to ulaže, što povećava poreske prihode i država opet prima prihode za finansiranje drugih projekata.

Koliko milijardi nedostaje?

Uz to, cela stvar bi trebalo da traje pet godina i da bude “nebirokratska”. Ali Habek ne otkriva šta tačno misli pod poslednjim.

U medijima se takođe nije moglo pročitati o finansijskom obimu. Habek se na svojoj konferenciji za novinare osvrnuo na proračune Saveznog udruženja nemačkih industrijalaca. Institut je pre nekoliko meseci izračunao iznos od 400 milijardi evra koliko će javnom sektoru nedostajati za investicije i programe finansiranja u narednih deset godina.

Ostaje da se vidi da li će samo ovaj iznos biti dovoljan s obzirom na sve zadatke koje Habek opisuje u ovom nacrtu za spas privrede.

Nemački fond nije namenjen samo promociji ulaganja u privredu. Habek upisuje oko 100 milijardi evra za železnicu i puteve, 70 milijardi evra za vrtiće, škole i univerzitete i 60 milijardi evra za digitalizaciju.

FDP odbacuje predlog

Pošto je budžet suviše mali za ovakva ulaganja, Habek predlaže stvaranje novog specijalnog fonda. U tome bi, pored savezne vlade, trebalo da učestvuju i savezne pokrajine.

Ovim želi da ponudi izlaz iz debate o dužničkoj kočnici, koja se ne može rešiti, posebno zbog FDP-a.

Ali liberali su to odmah odbacili. Lider poslaničke grupe FDP-a u Bundestagu Kristijan Dir se umesto toga zalaže za davanje poreskih olakšica kompanijama umesto da se poreski obveznici opterećuju novim subvencijama.

Ali ministar privrede ne misli tako. Poziv na opšte smanjenje poreza je zaista sveprisutan i glasan, kaže on.

“Ali opšte smanjenje poreza nije garancija da će do ulaganja zaista doći”, rekao je Habek.

CDU: Napredni manevar izborne kampanje

Ovo navodi CDU na pretpostavku da je to više “manevar predizborne kampanje”.

“Ponovo će biti stresa i svađa u vladajućoj koaliciji”, predviđa Matijas Midelberg.

Zamenik predsednika Kluba predstavnika sindikata u Bundestagu nije samo skeptičan oko toga da li Habekova ideja ima šanse da se sprovede.

Na kraju krajeva, investicioni bonus ne donosi trajno poboljšanje Nemačke kao industrijskog staništa, kaže on. Umesto toga, potrebna je reforma poreza na dobit preduzeća, smanjenje poreza na struju i manje birokratije.

Stoga je predlog ministra privrede, koji je najavio neposredno pre službenog puta u Indiju, dobio malo aplauza, ali je doneo mnogo bure.

Tamo će učestvovati u konsultacijama nemačko-indijske vlade zajedno sa saveznim kancelarom Olafom Šolcom.

Malo je verovatno da će obojica razmeniti mišljenja o Habekovom radu na marginama svog boravka tamo. Uostalom, posle tri godine u koaliciji, on, Šolc i Lindner se dovoljno poznaju da znaju šta svako od njih misli o tome.

Simptom/B92/N1/DW

MMF: Ekonomija Srbije ove godine raste 3,9 a sledeće 4,1 odsto

October 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Prema MMF-u, ove godine ekonomija Srbije će rasti po stopi od 3,9 odsto, a sledeće 4,1 odsto. Za Maltu Fond predviđa rast od pet odsto ove i četiri odsto naredne godine”.

Što se tiče inflacije, Fond očekuje da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine biti 4,5 odsto, a sledeće 3,6 odsto. U evropskim okvirima to je visoka stopa inflacije, mada manja nego u Rumuniji ili Poljskoj.

Očekuje se da će nastaviti rast deficita tekućeg računa Srbije, ove godine će iznositi 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), nakon 2,6 odsto prošle godine. U 2025. procenjuju deficit na 4,8 odsto BDP-a.

Nezaposlenost se projektuje na oko devet odsto, što je među višim u Evropi, iza Grčke i Španije, ako se ne računa Turska i ratom pogođena Ukrajina.

MMF je, predstavljajući izveštaj, ocenio da je inflacija uglavnom pobeđena i da će do kraja naredne godine na globalnom nivou biti u proseku 3,5 odsto, što je manje od proseka u periodu od 2000. do 2019. godine.

Oni takođe zaključuju da je uprkos monetarnom zatezanju zbog inflacije, svetska ekonomija pokazala otpornost.

Međutim, rizici se nadvijaju nad svetskom ekonomijom. To se pre svega odnosi na regionalne konflikte i prekomerno zadržavanje čvrste monetarne politike. Svetskoj privredi preti i moguća nestabilnost na finansijskim tržištima koja bi mogla da pogodi tržišta javnog duga.

Na kraju, veće usporavanje kineske ekonomije i eskalacija protekcionističkih politika takođe predstavljaju pretnju ekonomiji.

I dok upozorava na opasnost od previše oštre monetarne politike, glavni ekonomista Fonda Pjer Olivije Gurinša, poručuje i da je, nakon godina labave fiskalne politike, vreme da se ona zategne, da se javni dugovi dovedu pod kontrolu i uspostave fiskalni baferi.

Fond upozorava i da Kina i SAD nisu ni doneli planove za obuzdavanje svog duga, dok se kod drugih vidi povećanje deficita uprkos postpandemijskim planovima da se dug smanji.

Međunarodni monetarni fond (MMF) zadržao je procenu svetskog ekonomskog rasta za ovu godinu na 3,2 odsto. Ipak, unutar razvijenih zemalja karte su se promešale, pa je Fond povećao rast BDP-a SAD-a na 2,8 odsto, dok je rast evrozone pao na 0,8 odsto. Unutar EU, Nemačkoj se prognozira stagnacija nakon prošlogodišnje recesije.

Za zemlje u razvoju MMF prognozira rast ove i naredne godine od 4,2 odsto. Privredni rast grupe zemalja ali i sveta vuku Kina, kojoj je smanjena projekcija na 4,8 odsto ove godine i Indija sa sedam odsto.

Stručnjaci MMF-a Evropi prognoziraju privredni rast od 1,7 odsto i ove i naredne godine, ali on neće doći iz razvijenog dela Evrope. Za ovu godinu očekuje se da će četiri zemlje EU završiti u recesiji uz nulti rast najveće evropske ekonomije, Nemačke.

Simptom/WEO

Nenad Popović: Veliki potencijali saradnje sa Burundijem u oblasti IKT i poljoprivrede

October 7, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Oni su razgovarali o digitalizaciji u finansijama i budžetskoj administraciji, kao i saradnji u oblasti poljoprivrede, industrije, novih tehnologija, veštačke inteligencije, infrastrukture i saradnje univerziteta, saopšteno je iz kabineta ministra.

“Ono što promoviše Srbija u Africi je ekonomija bazirana na znanju. Naši instituti za semena, fakulteti i institut Biosens mogu da daju ogroman doprinos razvoju poljoprivrede u Burundiju”, istakao je Popović.

Tanjug

# ekonomija