U praksi bi najbolji primer za to bio pružanje jednakih mogućnosti od strane poslodavca za sve zaposlene. I netolerancija prema bilo kojem obliku diskriminacije ili uznemiravanja na radnom mestu.

Inicijative za pravičnost i inkluziju koje je veći deo korporativne Amerike podržao nakon protesta koji su pratili ubistvo Džordža Flojda u Mineapolisu 2020. godine, kao da u SAD jenjavaju, pa sada deluje da su bile više deo političkih agendi, nego iskrenih ideala.

Trenutno se čini da je Kajri Irving, košarkaš Dalas Maveriksa „jedini“ koji i dalje revnosno brani ove ideje. On redovno podseća na ubistvo od 25. maja 2020. godine koje je tektonski uzdrmalo Ameriku, dovodeći je do najvećih obrisa rasizma u poslednjih 100 godina.

Trampova politika
Brojne istaknute kompanije su temu raznolikosti i inkluzije počele da zabašuruju pre i posle Trampovog izbora. Te promene politike nastale su kao odgovor na kampanju konzervativnih aktivista kroz sudove i društvene medije. Konačno su zaokružene kroz nedavno donete izvršne naredbe predsednika Donalda Trampa. One su imale za cilj iskorenjivanje DEI agendi u saveznoj vladi i privatnom sektoru.

Sveobuhvatne naredbe Trampa da se okončaju prethodni vladini napori za raznovrsnost, jednakost i inkluziju tako poništavaju decenijski važne prioritete za najvećeg poslodavca u zemlji – saveznu vladu. Deo tih napora bio je i da se privatni sektor podstakne da osigura ove politike.

Tramp je samo nekoliko dana nakon početka drugog predsedničkog mandata, pokazao odlučnost da iskoristi sve poluge vlasti kako bi ispunio dugogodišnje predizborno obećanje, odnosno sproveo duboke kulturne promene u SAD. Od promovisanja različitosti do isključivog fokusa na zasluge. Samo nekoliko sati nakon polaganja zakletve, potpisao je izvršnu naredbu kojom se okončavaju programi raznovrsnosti, jednakosti i inkluzije unutar savezne vlade. On i drugi konzervativci su ih dugo osuđivali kao diskriminatorne, bazirane na faktorima poput rase, pola i seksualne orijentacije.

DEI nije bio u fokusu Trampovih glasača

Naznake zabrinutosti Trampovih glasača zbog afirmacije žena i drugih rasnih manjina koje idu na račun drugih nisu bile toliko naglašene. Prema AP VoteCast-u, relativno mali broj glasača na izborima 2024. (ukupno tri od 10) izjasnio se da su „veoma” ili „donekle” zabrinuti što se američko društvo previše fokusiralo na zaštitu prava žena na račun muškaraca. Većina se izjasnila na skali zabrinutosti sa „ne previše“ ili „uopšte“, dok je njih u proseku četiri od 10 „donekle“ zabrinuto.

Kompanije prate igru politike

Naznake i obrisi novih politika očigledno su postali jasni velikim kompanijama. Neke su pre, a neke kasnije, počele da niz vodu puštaju principe koje su do juče zdušno branile. Postavlja se logično pitanje da li je ubistvo Džordža Flojda prošlo bez ikakvih društvenih posledica?

Desetine istaknutih kompanija počele su da povlače, ili čak eliminišu, svoje obaveze prema DEI smernicama. To su počele da čine nakon odluke Vrhovnog suda iz 2023. kojom je eliminisana afirmativna akcija na univerzitetima.

To je odluka koja je pokrenula poplavu tužbi, podržanih od strane konzervativaca, a sve protiv napora u oblasti raznolikosti u korporativnom svetu. Trend je nakon Trampovog izbora samo dobio dodatni vetar u leđa. Tako su i neke vladine agencije prestale da uzimaju u obzir rasu prilikom dodeljivanja ugovora i finansiranja.

Ko je promenio stranu

Trgovinski lanac Volmart je prvi veliki igrač koji je povukao „inkluzivno sidro“. Najavio je još u novembru prošle godine da više neće uzimati u obzir rasu i pol prilikom sklapanja ugovora sa dobavljačima. To je odluka na liniji sa reformama koje će sprovoditi Trampova administracija.

Volmart je takođe najavio da će bolje pratiti tržište trećih strana kako bi se uverio da artikli koji se tamo prodaju ne uključuju proizvode namenjene LGBTQ+ maloletnicima. Uključujući steznike za grudi namenjene transrodnim mladim osobama.

Pre Volmarta, prvi vesnici revizionističkih kompanija bio je John Deere, proizvođač poljoprivredne opreme. Još u julu je prestao da sponzoriše događaje o „društvenoj ili kulturnoj svesti“. Tu je i prodavac Tractor Supply koji je mesec dana pre najavio okončanje korporativnih aktivnosti vezanih za različitost. Tada je Nacionalno udruženje crnih farmera pozvalo predsednika i izvršnog direktora ove kompanije da se povuče.

Gugl i Meta
Nakon Volmarta, reviziju je otpočeo i Gugl, ukinuvši cilj koji je postavio 2020. godine – povećanje zastupljenost marginalizovanih grupa u liderskom timu kompanije za 30% u roku od pet godina. U dopisu zaposlenima, kompanija je takođe rekla da razmatra druge izmene kao odgovor na Trampovu izvršnu naredbu. Ona ima za cilj da zabrani dobavljačima federalnih institucija da sprovode DEI prakse koje predstavljaju „nezakonitu diskriminaciju“.

Guglova matična kompanija Alfabet takođe je nagovestila promene u svom godišnjem izveštaju koji je podnet Komisiji za hartije od vrednosti. U izveštaju je izbačena šablonska rečenica, korišćena od 2020. godine u kojoj se navodilo da je kompanija „posvećena tome da raznolikost, jednakost i inkluzija bude deo svega što radimo i da raste radna snaga koja je reprezentativna za korisnike kojima služimo“.

Meta, matična kompanija Fejsbuka i Instagrama, saopštila je da odustaje od svog programa raznolikosti, jednakosti i inkluzije. On je sadržao smernice za zapošljavanje, obuku i odabir dobavljača. Gigant društvenih medija naveo je da je revidirao svoj program nakon presude Vrhovnog suda.

Novu politiku prezentovao je njen prvi čovek Mark Zakerberg u podkastu Džoa Rogana, na način koji je mnogima bio prilično servilan u odnosu na novu izvršnu vlast. Uz potpuno odsustvo stava u odnosu na prethodnu politiku i kontinuitet koji su iza sebe imali po ovom pitanju. Džoel Kaplan, Metin novoimenovani šef globalne politike, rekao je za Fox News Digital da će ovaj potez „osigurati da kompanija gradi timove sa najtalentovanijim ljudima, umesto da donosi odluke o zapošljavanju na osnovu zaštićenih karakteristika“.

Nova razočaranja?

Ko je očekivao vajne ideale od surovih globalnih korporacija, mogao je da se razočara.

Listi američkih poslovnih giganata pridružio se i Mekdonalds, i to samo četiri godine nakon inicijative za veću raznolikost u sopstvenim redovima. Saopštenje je bilo nalik Metinom, najavom da će povući specifične predloge za postizanje različitosti na višim nivoima rukovodstva. Istakli su da će okončati program koji je podsticao dobavljače da razviju obuku o različitosti i povećaju broj pripadnika manjinskih grupa.

U objavi na mreži X iz avgusta prošle godine, kultni proizvođač motora iz Milvokija Harli Dejvidson naveo je da će ta kompanija „proći ponovo kroz sva sponzorstva i organizacije sa kojima je povezana“ i da će one sve „morati da budu centralno odobrene“. Kompanija je najavila i da više neće učestvovati u rangiranju ravnopravnosti na radnom mestu koje je sastavljala Kampanja za ljudska prava (Human Rights Campaign’s Corporate Equality Index).

Iz učešća u indeksu korporativne jednakosti, povukla se i matična kompanija Džeka Denijelsa, Brown-Forman. Oni su su konstatovali da se od njihove prethodne inkluzivne politike i strategije „svet dramatično promenio, i evoluirao“.

Simptom/Forbes