U intervjuu za državnu televiziju M1, Orban je poručio da je Evropa izabrala rat, dok je Mađarska svesno odlučila ostati na putu mira i suvereniteta.

“Ostati vani ili ne ostati vani – to je bilo pitanje 2025. godine”, napisao je na društvenoj mreži kompanije X, rekavši da su parlamentarni izbori sledeće godine ključni izbor za budućnost nacije.

Orban je 2025. godinu opisao kao prekretnicu. Izbor novog američkog predsednika, rekao je, dao je nade da će Vašington izvesti Evropu iz sukoba u Ukrajini.

“Izgradili smo svoje planove na pretpostavci da će američki predsednik okupiti Evropljane i okončati ukrajinsko-ruski rat. Mislili smo da će 2025. biti godina proboja – od rata do mira”, rekao je. Ali te nade, priznao je, nisu se ostvarile.

Ono što je usledilo bilo je produbljivanje jaza između SAD i Evrope – onaj koji je premijer nazvao neviđenim.

“Po prvi put otkako pratim međunarodnu politiku, Amerikanci i Evropljani su zauzeli suprotstavljene stavove o strateški važnom pitanju poput evropskog rata”, objasnio je.

“Američki predsednik je dao naredbu da se završi rat i sklopi mir, na šta su Evropljani odgovorili: Ne – mi želimo nastaviti ovaj rat, čak i bez Amerikanaca. Obezbedićemo novac, oružje i, ako bude potrebno, vojnike.”

Podvukao je da je Evropa čak reorganizovala celu svoju ekonomiju u ratnu ekonomiju.

Mađarska, naglasio je, morala je birati.

“Da li podržavamo američki pritisak za mir ili odluku koju predvodi Brisel da se nastavi rat? Jednostavnije rečeno: da li da ostanemo izvan ovog evropskog ratnog napora ili da mu se pridružimo?”, rekao je.

Orban je potvrdio da se Mađarska odlučila ostati vani, “čak i 2024. godine, kada su i SAD i Brisel pokušavali da nas uvuku u vojni savez kako bi pomogli Ukrajini, Mađarska je uspela ostati vani”.

“To dokazuje da zemlja sa unutrašnjom stabilnošću i političkom voljom može reći ne – čak i pod istovremenim pritiskom”, pojasnio je.

Ova odluka, naveo je, dovela je do potpune rekalibracije domaće politike. Dok je ostatak Evrope ušao u fazu ratom vođene štednje, Mađarska se okrenula u suprotnom smeru.

“Odabrali smo put mirovne ekonomije”, objasnio je Orban.

Gledajući na 2026. godinu, mađarski premijer postavio je ono što je nazvao “velikim pitanjem”: mogu li Sjedinjene Američke Države zaključiti mirovni sporazum s Rusijom bez evropskog učešća?

“To je glavno pitanje 2026. godine”, rekao je, upozoravajući da bi odgovor mogao preoblikovati geopolitičku ravnotežu – i položaj Mađarske unutar nje.

Odbacujući svaku ideju da Mađarska mora podvrgnuti se pritisku, čvrsto je izjavio: “Mađarska je dovoljno jaka – baš kao i mi – da ostane izvan rata, čak i ako to znači suprotstavljanje celom zapadnom svetu ili protiv Brisela.”

Evropska unija, upozorio je, već je donela svoj izbor.

“Evropa je odlučila da ide u rat”, rekao je, napominjući da sastanci Evropskog veća sada podsećaju na vojne brifinge.

“Ono što su nekada bile mirne diskusije postale su ratni saveti. Razgovaramo o tome kako poraziti Rusiju, kako dobiti rat s Ukrajinom. Evropski lideri hodaju sve bliže rubu – ponora zvanog rat. Za Mađarsku, izbor 2026. godine će biti… jasno: slediti Brisel u rat ili ostati na putu mira i suvereniteta”, dodao je.

Simptom/Anadolija