Pisana procedura za konačno usvajanje ove dve mere, omogućena ukidanjem mađarskog veta, trebalo bi da bude završena sutra, dodaje se u saopštenju.
Budimpešta je pristala na pokretanje ovih koraka, ali je ranije uslovljavala to konačno odobrenje nastavkom isporuka ruske nafte preko cevovoda Družba, koji prelazi Ukrajinu i koji je danas Kijev ponovo pustio u rad.
Simptom/Beta
Premijer Mađarske Viktor Orban poručio je da je takva poruka stigla posredstvom Brisela.
“Preko Brisela smo dobili informaciju da je Ukrajina spremna da već u ponedeljak obnovi isporuke nafte preko “Družbe”, ako Mađarska prestane da blokira kredit EU. Stav Mađarske se nije promenio: nema nafte – nema novca”, napisao je Orban na mreži X.
On je naglasio da bi Budimpešta, čim isporuke budu nastavljene, bila spremna da ukloni prepreke za odobravanje kredita, iako sama Mađarska ne učestvuje u njegovom finansiranju.
U međuvremenu, politička situacija u Mađarskoj dodatno komplikuje odnose – iako je njegova stranka izgubila izbore, Orban ostaje na funkciji premijera do formiranja nove vlade.
Simptom/Direktno
Kako je saopšteno iz EU, Srbija se nije uskladila sa odlukom (CFSP) 2026/696 od 14. marta o restriktivnim merama zbog aktivnosti koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.
Srbija se nije uskladila ni sa odlukom (CFSP) 646 od 16. marta o restriktivnim merama zbog destabilizujućih aktivnosti Rusije, kao ni sa odlukom (CFSP) 588 od 16. marta o restriktivnim merama zbog sajber napada na EU i njene članice.
Sa tri nove odluke Saveta EU uskladili su se svi ostali kandidati za članstvo u EU iz regiona Zapadnog Balkana – Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH koje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu s tim, a EU prima na znanje tu obavezu i pozdravlja je, navodi se u saopštenju.
Simptom/Beta
“Pregovaraću sa evropskim liderima. Slažem se da Mađarska bude izostavljena iz ovoga. Mađarska je u veoma teškoj finansijskoj situaciji, zadatak je sada da vrati kući novac koji pripada Mađarskoj. Ne možemo sebi da priuštimo da sada uzimamo nove kredite. Nacionalni dug Mađarske se utrostručio od 2010. godine”, istakao je Mađar dan nakon što je partija Tisa ostvarila ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima, prenosi portal Indeks.hu.
Govoreći o potencijalnom ubrzanom prijemu Ukrajine u EU, Mađar je rekao da je nemoguće da zemlja koja je u ratu bude primljena u blok.
“Značajna većina zemalja članica ne smatra ovo mogućim scenariom. Sve zemlje kandidati moraju proći kroz isti proces, pregovarati o svim poglavljima. Takođe smo rekli da će u Mađarskoj biti održan referendum o tome da li Evropska unija treba da primi Ukrajinu, ali to se neće desiti u narednih nekoliko godina, ne u narednih deset godina”, rekao je Mađar.
On je prethodno istakao da će Mađarska biti konstruktivan partner u EU, naglasivši da želi da Evropa ima “snažan glas”.
Naveo je da je jedan od najvažnijih zadataka ponovno otvaranje sredstava Evropske unije, kao i da je već razgovarao sa predsednicom Evroske komisije Ursulom fon der Lajen.
“Diversifikovaćemo kupovinu energenata, ali se nećemo sasvim odvojiti od Rusije.”
On je izjavio i da će buduća vlada učiniti sve što može da diversifikuje kupovinu energenata, ali i da se neće u potpunosti u tom smislu odvojiti od Rusije.
“Čak ni mi ne možemo promeniti geografiju. Rusija će ostati ovde, Mađarska će ostati ovde, učinićemo sve da diversifikujemo, ali to ne znači da ćemo se otcepiti. Uvek ćemo nabavljati naftu što jeftinije i što bezbednije moguće”, rekao je Mađar.
On je istakao da je energetska bezbednost jedna od najvažnijih stvari za Mađarsku, ali i da je diversifikacija najjeftiniji način za nabavku sirovina. Prema njegovim rečima, naftovod “Družba” i situacija u Iranu pokazuju da ova pitanja ugrožavaju snabdevanje Mađarske, zbog čega je u njenom interesu da diversifikuje snabdevanje energijom.
Mađar je izrazio nadu da rat neće trajati godinama i da će Evropska unija nakon okončanja rata ukinuti sankcije Rusiji, ocenivši da nije u interesu Evrope da nabavlja sirovine po višim cenama jer bi to štetilo njenoj konkurentnosti.
“Niko neće braniti ljudska prava bolje od mene, ali nemojmo sebi pucati u nogu”, rekao je Mađar.
Simptom/Direktno/Blic
“Ako je Rusija spremna da obustavi napade na našu energetsku infrastrukturu, mi ćemo biti spremni da uzvratimo istom merom. Takav predlog je prenet ruskoj strani preko Amerikanaca”, naglasio je predsednik Zelenski, prenosi Kurir.
Ukrajinski predsednik je 30. marta odgovorio na pitanje da li će Ukrajina predložiti Moskvi uskršnje primirje i koje bi međunarodne garancije bile potrebne kako bi se osiguralo da Rusija ne iskoristi pauzu za jačanje svojih vojnih pozicija.
“Podržali smo sve formate za okončanje rata, to znate, ali samo kada oni ne ugrožavaju dostojanstvo i nezavisnost naše države. Prekid vatre, u bilo kom obliku, kao što smo danas razgovarali, bilo potpuni ili ograničen na energetsku infrastrukturu, spremni smo za primirje tokom uskršnjih praznika”, naglasio je on.
On je dodao da normalni ljudi koji poštuju život govore o prekidu vatre i trajnom okončanju rata, a ne samo o nekoliko dana pauze.
Kao odgovor na ove navode, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da nije bilo jasne inicijative u vezi sa uskršnjim primirjem od strane ukrajinskog predsednika.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić, bliski Orbanov saveznik, rekao je u nedelju da su vlasti pronašle „eksploziv razorne moći“ u blizini gasovoda koji transportuje ruski gas iz zemlje u susednu Mađarsku, nedelju dana pre opštih izbora u Mađarskoj 12. aprila.
Orban je u nedelju, nakon sazivanja hitne sednice Nacionalnog saveta za odbranu, rekao da su srpske vlasti otkrile „diverzionu operaciju“ u Vojvodini, u Srbiji, i navodno je povezale sa Ukrajinom, za koju je rekao da „godinama radi na tome da odseče Evropu od ruske energije“ i predstavlja „direktnu pretnju Mađarskoj“, iako nije formalno optužio Kijev.
Ali Đuro Jovanić, direktor beogradske kontraobaveštajne službe Vojne bezbednosne agencije (VBA), rekao je u nedelju uveče da „nije tačno da su Ukrajinci pokušali da organizuju“ zaveru, koja je uključivala „eksplozive specijalno upakovane, hermetički zatvorene, detonatorske kapsule“.
„Proizvođač eksploziva ne znači da je on i onaj koji ga je naredio ili izvršio“, rekao je, dodajući: „Oznake na eksplozivu pokazuju da je proizveden u SAD“.
Orbanove tvrdnje o sabotaži dočekao je sa skepticizmom i njegov glavni protivnik na nedeljnom glasanju, Peter Mađar, koji želi da svrgne proruskog premijera.
Mađar je rekao da Orban, koji je energetsku bezbednost Mađarske i ogorčeni sukob Budimpešte sa Kijevom učinio kamenom temeljcem svoje kampanje, potencijalno sprovodi operaciju pod lažnom zastavom uz „pomoć srpskih i ruskih aktera, zbog pada podrške Fidesa“, njegove stranke.
„Ako Viktor Orban i njegova propaganda iskoriste ovu provokaciju u svrhu kampanje, to će biti otvoreno priznanje da je ovo unapred planirana operacija pod lažnom zastavom“, dodao je Mađar.
Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova „kategorički“ je negirao bilo kakvu odgovornost i kritikovao pokušaje „lažnog povezivanja Ukrajine“, dodajući da je navodna zavera „najverovatnije ruska operacija pod lažnom zastavom“ pre izbora.
Simptom/Politiko
Ruske trupe su u proteklih 24 sata u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini napale energetsku infrastrukturu i vojne aerodrome ukrajinske vojske i neprijateljske rejone raspoređivanja, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
„Operativni/taktički avioni, jurišne bespilotne letelice, raketne trupe i artiljerija ruskih grupacija snaga napale su infrastrukturu vojnih aerodroma, radionice za montažu bespilotnih letelica avionskog tipa, objekte za gorivo i energiju koji se koriste za podršku operacijama ukrajinske vojske, kao i privremene rejone raspoređivanja ukrajinskih oružanih formacija i stranih plaćenika na 148 lokacija“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Ukrajinska vojska je izgubila više od 1.215 vojnika u borbama sa ruskim snagama u svim frontovskim rejonima u proteklih 24 sata, prema najnovijim podacima o specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini koje je objavilo rusko Ministarstvo odbrane.
Ruske trupe su napale živu snagu i opremu gardijske brigade ukrajinskog Generalštaba u Donjeckoj oblasti u proteklih 24 sata, saopštilo je Ministarstvo.
„Jedinice borbene grupe Jug su osvojile bolje linije i položaje i nanele gubitke živoj snazi i opremi četiri mehanizovane brigade, jurišne brigade, aeromobilne brigade, brdsko-jurišne brigade i gardijske brigade ukrajinskog Generalštaba u područjima u blizini naselja Slavjansk, Veroljubovka, Piskunovka, Aleksejevo-Družkovka, Konstantinovka i Raj-Aleksandrovka u Donjeckoj Narodnoj Republici“, saopštilo je Ministarstvo.
Ruska protivvazdušna odbrana presrela je 293 ukrajinske bespilotne letelice i pet pametnih bombi tokom proteklog dana
Ruske snage protivvazdušne odbrane presrele su i uništile 293 ukrajinske bespilotne letelice (BPL) i pet pametnih bombi tokom proteklih 24 sata, saopštilo je Ministarstvo.
„Ruske snage protivvazdušne odbrane oborile su pet vođenih avionskih bombi i 293 bespilotne letelice“, saopštilo je ministarstvo.
Ukupno, ruske oružane snage su od početka specijalne vojne operacije uništile 671 ukrajinski borbeni avion, 284 helikoptera, 131.318 bespilotnih letelica, 653 raketna sistema zemlja-vazduh, 28.708 tenkova i drugih oklopnih borbenih vozila, 1.696 višecevnih raketnih bacača, 34.295 poljskih artiljerijskih topova i minobacača i 58.681 specijalno vojno motorno vozilo, saopštilo je ministarstvo.
Simptom/TASS
Tokom razgovora, Erdogan je ponovo potvrdio kontinuiranu podršku Turske pregovorima između Ukrajine i Rusije, naglašavajući potrebu za većim mirom i stabilnošću u regiji.
Istakao je da Turska pridaje veliki značaj sigurnoj plovidbi Crnim morem, kao i važnosti sigurnosti snabdevanja energijom.
Erdogan je takođe izrazio odlučnost Ankare da unapredi bilateralnu trgovinu s Ukrajinom, navodeći da će Turska nastaviti poduzimati potrebne korake ka tom cilju.
Dodao je i da je zadovoljan naporima Ukrajine na jačanju odnosa sa zemljama Zaliva.
Sastanak je usledio nakon telefonskog razgovora Erdogana s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u petak, u okviru kontinuiranih napora za okončanje rata u Ukrajini.
Simptom/Anadolija
“SAD su iznele niz prilično zanimljivih, čak i korisnih predloga za razmatranje. Amerikanci bi vrlo lako mogli da izvrše pravi pritisak i pravi uticaj na Kijev”, rekao je Ušakov hvaleći sposobnot Vašingtona za uticaj na Ukrajinu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nedavno rekao da SAD uslovljavaju garantovanje bezbednosti Ukrajine posle rata time da ona ustupi deo svoje teritorije Rusiji, posebno Donbas, na istoku.
RT, X mreža
Državni SAD sekretar Marko Rubio (Marco) je potom rekao da je to “laž” ukrajinskog predsednika.
Američki ministar je ponovio da ne vrši pritisak na Kijev da ustupi teritoriju.
“Objasnili smo ukrajinskoj strani šta Rusi zahtevaju. Mi se za to ne zalažemo. Mi smo to izložili. Izbor je njihov. Nije na nama da odlučujemo umesto njih. Nikada im nismo rekli da moraju da prihvate ili odbiju”, dodao je Rubio.
Rubio je rekao i da se bilo kakve garancije bezbednosti Ukrajine mogu dati tek po završetku rata, tvrdeći da bi takva mera pre postizanja sporazuma predstavljala direktno učešće u sukobu.
Simptom/Beta
Rat u Ukrajini traje već 1.486 dana. Pregovori Moskve i Kijeva, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, trenutno su na pauzi zbog sukoba na Bliskom istoku i nije dogovoren datum njihovog nastavka. Za to vreme, sukobi na ratištu se nastavljaju.
Oleksandar Litvinenko je na početku razgovora za Newsmax Balkans rekao da tokom mandata planira da jača ekonomske i kulturne veze, povećava trgovinu i ubrza pregovore.
“Već sam imao sjajan razgovor sa ministrom trgovine, ministrom poljoprivrede, kao i ministarstvom energetike. Nadam se da ćemo ubrzati pregovore o trgovini. I već imamo konkretan plan o ekonomskim operacijama”, rekao je ambasador.
Kakvo je stanje na frontu
Litvinenko je naglasio da svaki rat predstavlja veliku katastrofu, a situacija u Ukrajini je posebno teška.
Govoreći o stanju na frontu, istakao je da je situacija relativno stabilna i da sukobi traju, kako je rekao, već neko vreme bez značajnog pomaka.
“Rusko liderstvo je promenilo strategiju, i stavilo je akcenat na vazdušne napade”, rekao je Litvinenko.
“Naša najveća želja je mir”
Naš sagovornik je ukazao da ruski napadi ciljaju ključnu infrastrukturu, što posebno pogađa civilno stanovništvo, ali i da ukrajinska vojska i društvo pokazuju veliku otpornost i spremnost da se suprotstave daljim ofanzivama.
“Tokom četiri godine izgubili smo mnogo vojnika, i načinjena je velika materijalna šteta, ali, mi smo dovoljno jaki i da budemo otporni. Naša najveća želja je mir”, naglasio je ambasador.
Ukrajina se, kako je rekao, nada miru, ali pod uslovima potpune nezavisnosti i suvereniteta, bez teritorijalnih kompromisa, što smatra ključnim za održivi i pravedan mir.
Ambasador Ukrajine u Srbiji je u emisiji “Stav dana” naveo da su mirovni pregovori važni i da su zahvalni na američkoj pomoći.
“Veoma smo zahvalni Americi na pomoći i u svemu ovome vidimo koliko je važno prisustvo i učešće predsednika Donalda Trampa. Ovo je rat za naš opstanak, a koliko znam, za nekoliko dana ćemo imati narednu rundu pregovora”, potvrdio je naš sagovornik.
Uloga Srbije u obnovi Ukrajine
Litvinenko je istakao da je za Ukrajinu očuvanje teritorijalnog suvereniteta od ključnog značaja, podsećajući da ta zemlja još od ranih dvehiljaditih godina podržava teritorijalni integritet Srbije, zbog čega su zahvalni na uzvratnoj podršci.
“Zaista mi je drago zbog stavova srpske vlade i predsednika Aleksandra Vučića, kao i zbog učešća Srbije u obnovi Ukrajine. To je veoma dobra inicijativa”, naglasio je naš sagovornik.
Na kraju, ambasador je ukazao na to da globalni događaji, poput sukoba na Bliskom istoku, utiču na raspodelu pažnje i resursa, ali da velika sila poput Amerike može istovremeno da podržava različite frontove.
Govoreći medijima u Briselu dan pošto je blokirao zajam Evropske unije Ukrajini od 90 milijardi evra, Orban je rekao da on i njegova vlada imaju “mnogo karata u rukama” pored zadržavanja finansijske pomoći koja je Kijevu potrebna za opremanje oružanih snaga i funkcionisanje privrede.
“Imamo i druge alate”, rekao je on. “Četrdeset procenata snabdevanja električnom energijom Ukrajine ide kroz Mađarsku, a toga se još nismo dotakli. (EU) stalno želi da uvede nove sankcije (protiv Rusije). To će zahtevati jednoglasnost, a mi je nećemo dati”, kazao je Orban.
Tenzije između Mađarske i Ukrajine su se poslednjih nedelja pretvorile u ogorčenu svađu oko pristupa Mađarske ruskoj nafti preko gasovoda koji prelazi kroz Ukrajinu.
Isporuke nafte kroz cevovod “Družba” prekinute su pošto ga je, kako je Ukrajina rekla, oštetio ruski napad dronom. Mađarska vlada je optužila Ukrajinu da je namerno stvorila “naftnu blokadu” kako bi zaustavila isporuke ruske nafte i obećala je da će blokirati sve mere EU za pomoć Kijevu dok se isporuke ne nastave.
Mađarska i Slovačka, obe predvođene premijerima sa srdačnim odnosima s Kremljom, jedine su u EU koje i dalje uvoze rusku naftu.
U nastojanju da ubede Orbana da ukine blokadu kredita, zvaničnici EU su u utorak rekli da su ponudili Ukrajini tehničku podršku i finansiranje za popravku cevovoda, što je Kijev prihvatio.
Orban je danas takođe pretio da će staviti veto na sledeći sedmogodišnji budžet EU ako bude uključivao finansijsku pomoć Ukrajini, dodavši: “Imamo mnogo karata u rukama, tako da ne mislim da se isplati započinjati svađu sa Mađarskom”.
Lideri EU su danas kritikovali Orbana zbog blokiranja kredita za Ukrajinu, optužujući ga da zadržava ključnu pomoć i potkopava donošenje odluka EU u nastojanju da pobedi na izborima kod kuće.
Dok se Orban 12. aprila suočava sa najtešnjim izborima u svojoj karijeri, on se sve više oslanja na široku antiukrajinsku kampanju koja predsednika Volodimira Zelenskog prikazuje kao egzistencijalnu pretnju Mađarskoj.
On je tvrdio da ukrajinski lider, zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, želi da uvuče Mađarsku u rat Ukrajine s Rusijom, koji je sada u petoj godini, i tvrdio je da je njegov reizbor jedina garancija mira i bezbednosti u Mađarskoj, a i u Evropi.
Simptom/Beta
Velika Britanija je otkrila smanjenja međunarodne pomoći i samo tri primaoca će videti potpuno zaštićenu potrošnju pomoći: Ukrajina, palestinske teritorije i Sudan.
U četvrtak je Ministarstvo spoljnih poslova otkrilo sledeće tri godine svojih izdataka za razvoj u inostranstvu, dajući poslanicima i javnosti prvi uvid u uticaj odluke laburista da smanje britanski budžet za pomoć kako bi finansirali povećanje izdataka za odbranu.
Vladini podaci pokazuju da će vrednost britanskih programa u Africi pasti za 56 procenata sa 1,5 milijardi funti u 2024/25. godini kada su laburisti preuzeli vlast na 677 miliona funti u 2028/9. godini. To sledi nakon poteza da se izdatci za pomoć smanje sa 0,5 na 0,3 procenta bruto nacionalnog dohotka.
Međutim, vlada nije objavila detalje o finansiranju za određene zemlje, dajući britanskim ambasadorima i diplomatama vremena da lično prenesu vest svojim kolegama širom sveta pre bilo kakve potencijalne reakcije saveznika
Ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper rekla je poslanicima da pogođene zemlje žele da Britanija „bude investitor, a ne samo donator“ i „žele da privuku finansije, a ne da budu zavisne od pomoći“, ukazujući na novac koji je njeno ministarstvo izdvojilo za razvojne banke i fondove koji će pomoći Africi da prikupi novac.
Ova odluka pokazuje značajnu promenu fokusa vlade, udaljavajući se od direktne pomoći zemljama i usmeravajući veći deo preostalog novca u međunarodne organizacije i privatne finansijske inicijative.
Či Onvurah, predsednica Svestranačke parlamentarne grupe za Afriku, rekla je za POLITIKO da je „zaprepašćena nivoom i obimom smanjenja investicija u Africi i uticajem koji će to imati posebno na zdravlje i ekonomski razvoj“.
Dodala je: „Nadam se da će vlada prepoznati da bezbednost britanskog naroda nije povećana nesigurnošću u Africi i povećanim migracijama iz Afrike, već naprotiv.“
Simptom/Politiko
Dvojica lidera tokom razgovora razmenila su mišljenja o odnosima između Turske i Ukrajine, kao i o širim regionalnim pitanjima, navodi se u saopštenju.
Erdogan je istakao da aktuelni sukob u Iranu „ne bi smeo poremetiti potragu za mirom u Ukrajini“.
Dodao je da pregovore treba nastaviti „bez odgađanja“ kako bi se podržali napori za okončanje rata.
Takođe je naglasio važnost obnove Ukrajine i rešavanja potreba zemlje nakon završetka sukoba.
Kazao je da zaceljivanje rana Ukrajine, pokretanje procesa obnove i uspostavljanje trajne sigurnosti „nose veliku važnost“.
Erdogan je takođe naglasio da pomorska sigurnost u Crnom moru ostaje od ključnog značaja za Tursku.
Istakao je da bi prekid vatre koji bi osigurao zaštitu energetske infrastrukture i luka mogao doprineti izgradnji poverenja između strana.
Takve mere mogle bi pomoći jačanju stabilnosti i olakšati korake ka izgradnji poverenja u regionu, dodao je.
Erdogan je takođe rekao da je Ankara spremna pružiti „svu potrebnu podršku“ naporima usmerenim ka postizanju tih ciljeva.
Simptom/Anadolija
„Tokom protekle noći, od 23:00 po moskovskom vremenu 8. marta ove godine do 7:00 po moskovskom vremenu 9. marta, sistemi protivvazdušne odbrane presreli su i uništili 163 ukrajinske bespilotne letelice sa fiksnim krilima“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Konkretno, 54 bespilotne letelice su oborene iznad Brjanske oblasti, 47 bespilotnih letelica iznad Republike Krim, 16 bespilotnih letelica iznad Krasnodarskog kraja, 11 bespilotnih letelica iznad Kaluške oblasti, 8 bespilotnih letelica iznad Novgorodske oblasti, 5 bespilotnih letelica iznad Belgorodske oblasti, po 4 bespilotne letelice iznad Crnog mora i Smolenske oblasti, po 3 bespilotne letelice iznad Voronješke oblasti i Republike Adigeje, po 2 bespilotne letelice iznad Rostovske oblasti i Azovskog mora, i po 1 bespilotna letelica iznad Astrahanske, Volgogradske, Orlovske i Tverske oblasti.
Simptom/TASS
Mađarska trenutno blokira zajam od 90 milijardi evra namenjen Ukrajini zbog spora oko naftovoda Družba, kojim je do januara stizala ruska nafta. Slovačka i Mađarska su jedine članice EU koje su i dalje koristile taj sistem za uvoz ruske sirove nafte.
Fico je najavio da će o ovom pitanju razgovarati sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen na sastanku u Parizu. Kako je rekao, želi da dobije odgovor na pitanje koliko dugo će Evropska komisija davati prednost interesima Ukrajine, koja nije članica EU, u odnosu na vitalne interese država članica poput Slovačke i Mađarske.
Slovački premijer planira i da zatraži od Brisela da izvrši pritisak na ukrajinskog predsednika Volodiimira Zelenskog kako bi se omogućio pristup naftovodu. Fico tvrdi i da Slovačka raspolaže satelitskim snimcima koji pokazuju da je naftovod i dalje funkcionalan.
Prema njegovim rečima, trenutno je zajam od 90 milijardi evra praktično blokiran. Ipak, Fico smatra da Kijev čeka ishod izbora u Mađarskoj, nadajući se pobedi opozicije, nakon čega bi blokada mogla da bude uklonjena.
Mađarska bi trebalo da održi parlamentarne izbore u aprilu, a prema anketama vladajuća stranka Fides zaostaje za opozicionim pokretom Tisa.
Kijev tvrdi da je naftovod oštećen tokom ruskog napada krajem januara, dok Budimpešta i Bratislava optužuju ukrajinske vlasti da namerno obustavljaju isporuke. Kao odgovor, Slovačka i Mađarska su obustavile izvoz dizela u Ukrajinu, a Orban je zapretio da će “silom razbiti” ono što naziva ukrajinskom naftnom blokadom.
Sporni zajam od 90 milijardi evra odobren je preliminarno u decembru 2025. godine i predviđa 30 milijardi evra za budžetsku podršku, dok bi 60 milijardi bilo namenjeno vojnim potrebama Ukrajine. Bez tih sredstava, upozoravaju analitičari, Ukrajina bi mogla da ostane bez novca već sredinom 2026. godine.
Fico poručuje da je blokiranje tog finansijskog paketa legitimno sredstvo pritiska kako bi se obnovile isporuke ruske nafte.
Simptom/Direktno
Naglasio je da njegova zemlja ima plan za suprotstavljanje pritiscima i da će Ukrajina pre ostati bez novca nego što Mađarska ostane bez nafte, dodajući da Mađarska ne traži sukob, ali neće pasivno promatrati pretnje svojoj energetskoj sigurnosti.
Orban je naglasio da je Mađarska spremna postići sporazume s Ukrajinom o mnogim pitanjima, ali nikada pod ucenom, govoreći na antiratnom skupu Digitalnih građanskih krugova u Debrecinu.
Rekao je da, iako Ukrajina možda ima svoju strategiju, Mađarska takođe ima plan za suprotstavljanje pritiscima.
“Moj plan je bolji”, objavio je na društvenoj mreži kompanije X, dodajući da će Ukrajina pre ostati bez novca nego što Mađarska ostane bez nafte.
Orban je naglasio da Mađarska ne traži sukob s Ukrajinom, napominjući da se Kijev već suočava s ozbiljnim izazovima na istočnom frontu.
Međutim, rekao je da je Ukrajina otvorila zapadni sukob blokirajući mađarsku opskrbu naftom, dodajući da Mađarska neće samo stajati po strani dok je njena energetska sigurnost na meti.
Nafta iz Rusije prestala je proticati kroz Družbu ka Mađarskoj i Slovačkoj 27. januara, a Kijev tvrdi da je razlog oštećenje naftne infrastrukture u Brodima u regionu Lavov.
Mađarski premijer Viktor Orban i slovački premijer Robert Fico tvrde da Ukrajina koristi situaciju za politički pritisak, dok Ukrajina odbacuje optužbe i tvrdi da radi na sanaciji infrastrukture.
Mađarska se već dugo protivi politici EU prema Ukrajini, često blokirajući ili usporavajući zajedničke finansijske pakete i sankcije.
Budimpešta održava bliže odnose s Rusijom nego većina članica Unije, posebno u oblasti energetske saradnje i političkog dijaloga, što redovno dovodi do tenzija s Briselom.
Simptom/Anadolija
