U razgovoru za “Simptom” Ots ističe da mladi treba da imaju stalnu nadu, jer, kako objašnjava, bez nade je veoma teško suočiti se sa budućnošću.

“Bez obzira na postojeće i aktuelne izazove, ako imate nadu za bolju budućnosti i verujete u to, sve dobija smisao. Ako imate hrabrost da se borite za sutra, onda ćete imati snagu da se izborite i sa današnjim izazovima”, odgovara Ots na pitanje šta danas mladi mogu i treba da čine.

Upitan da prokomentariše koje su granice između osiguravanja ekonomske održivosti i očuvanja ljudske vrednosti, Ots ističe da je to veliki izazov zato što živimo u dobi u kojoj se veruje da ako obezbedimo ekonomska dobra, onda će svakome biti bolje.

“Ekonomski boljitak zapravo ne utiče suštinski na kvalitet života. Postoji marksistička teorija, ona u teoriji zvuči dobro, ali u praksi i ne baš tako. Upravo ovo pitanje ukazuje nam koliko su politika i ekonomija ograničene u promenama na društvo, odnosno koji je njihov domet. Treba nam nešto više u savremenom društvu da bi ljudi postali zaista velikodušni. Hrišćanstvo je možda odgovor ka kome treba da stremimo kako bismo radili na promenama u društvu”, objašnjava Ots.

Na pitanje koja je uloga religije u današnjem svetu i da li je ona zapravo postala politički instrument, Ots naglašava:

“Mislim da ljudi prave dve ključne greške: prvo da religija treba da bude izvan politike. I tako se došlo do teze da se hrišćani povuku iz politike. A ako se povučete iz politike, onda nemate pravo ni da se žalite. Druga greška je što se pravi svojevrsna politička religija. Politika je ograničena, politika može da promeni zakone, ali ne i srca i ponašanje građana. Hrišćanstvo treba da se uključi u politiku i tako da ukaže na ograničenja koja politika nosi sa sobom”, tvrdi Ots.

Upitan kako gleda na tekuću društveno-sistemsku, ali i političku krizu u Srbiji, Ots kaže da je jedan od problema tekuće krize činjenica da izostaje interes drugih zemalja da izveštavaju o onome što se dešava.

“Očigledno je reč o ozbiljnom društvenom pokretu koji želi promene, ali čini se da u Velikoj Britaniji i EU nisu previše zainteresovani da saopšte šta se ovde dešava trenutno. I to stvara frustracije, jer kada imate tako veliki pokret i očekujete podršku, a ona izostaje, tu se otvara prostor za velike frustracije”, kaže Ots i dodaje da to ne znači da će sve propasti.

Kako objašnjava, u pitanju je momentum, i dodaje:

“Ja imam prijatelje u Belorusiji koji su bili na protestima 2021. i 2022, a ipak se nije ništa dogodilo. Bitno je da se na ovo gleda realistično, jer promene se mogu desiti, ali niko ne može da garantuje da će se desiti.”

Na kraju, upitan šta bi poručio mladima u ovim izazovnim vremenima, Ots naglašava da se treba poštovati mlada populacija koja sve više brine o važnim pitanjima.

“Kada sam ja bio student, pre 25 godina, govorilo se da studenti nisu zainteresovani. Današnja generacija studenata, u Srbiji, ali i Evropi, zaista je posvećena problemima današnjice i zaista su zabrinuti i žele promene. I to je za pohvalu. Ali oni ne mogu sami da budu generator društvenih promena. Kao hrišćanin smatram da treba podržati studente, jer to je borba za pravdu”, naglašava sagovornik.

Uz to, podseća da živimo u takozvanom “cut-flower” društvu – u kome sve kratko traje.

“Ako se zaustavimo od ruta kojima inače treba da se krećemo, onda nećemo opstati. Moramo da se vratimo svojim korenima, svojim postavljenim rutama, a to nije samo religija, to je zapravo transformacija društva. Transformacija društva nije ravna linija i ona mora biti povezana sa svim sferama života”, zaključuje Ots.

Simptom