Konklava koja je dovela papu Lava na vlast bila je u senci bolnih podela unutar Crkve, rata između modernosti i tradicije i gorkih razmišljanja o složenom nasleđu njegovog prethodnika. Ali, prozaičnije, takođe je bila proganjana anksioznošću zbog ozbiljnog fiskalnog pritiska koji primorava duhovnog vođu 1,4 milijarde katolika na svetu da dodatno radi kao prikupljač sredstava.

Uprkos vatikanskim trezorima neprocenjivih remek-dela, Lav se popeo na papski presto usred sve veće krize likvidnosti koju je pogoršao veliki pad donacija iz SAD, što sve više otežava funkcionisanje grada-države.

Lav mora to da popravi — ali da bi to uradio, mora da zadrži tradicionalne američke katolike na strani.

Upućeni kažu da je Lav izabran delimično zato što je kao Amerikanac zračio anglosaksonskom finansijskom ozbiljnošću. Takođe je smatran dobro pozicioniranim da vrati donacije koje su presušile zbog stalnih skandala i gubitka podrške moćnih američkih katoličkih konzervativaca.

Čini se da taj gambit već funkcioniše.

„Razgovarajući sa nekim od najvećih donatora u zemlji, oni su apsolutno oduševljeni“, rekao je jedan konzervativni katolički lider u SAD, kome je dodeljena anonimnost da bi govorio otvoreno. „Ne znam da li već ispisuju svoje čekove. To još uvek ne vidim nužno. Ali što se tiče njihovog optimizma i uzbuđenja, to je 10 od 10 – apsolutno.“

Povećanje donacija je očajnički potrebno. Prema Rojtersu, najnoviji interni podaci pokazuju da je Vatikan imao deficit od 83 miliona evra u 2024. godini, što je više nego dvostruko više od 38 miliona evra prijavljenih u poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju iz 2022. godine.

Godišnji manjak povećava obaveze, uključujući pola milijarde penzijskih obaveza prema vatikanskim penzionerima i prošle gubitke od Instituta za religiozna dela (IOR), skandalima opterećenog investicionog fonda Svete stolice, poznatog i kao Vatikanska banka

Simptom/Politiko