Plenković je upozorio da nove forme geopolitičke konkurencije, uključujući instrumentalizaciju energije i trgovine, rast carina i pritiske na globalnu ekonomiju, ukazuju na potrebu jačanja konkurentnosti, otpornosti i kohezije Evropske unije, uz istovremeno razvijanje partnerstava zasnovanih na međunarodnom pravu, saradnji i međusobnom poverenju.

Govoreći o sigurnosnim izazovima, istakao je da je ruska agresija na Ukrajinu prekretnica koja je promenila evropsku sigurnosnu arhitekturu i naglasila potrebu sistemskog jačanja odbrambenih kapaciteta. Naglasio je da Hrvatska već ispunjava cilj izdvajanja od dva posto BDP-a za odbranu te planira daljnja povećanja do 2030. godine, uz stabilan ekonomski rast i odgovorne javne finansije.

Premijer Hrvatske posebno je istakao i važnost jačanja evropske odbrambene industrijske i tehnološke baze, navodeći da se sve veći broj hrvatskih kompanija usješno pozicionira u oblasti naprednih odbrambenih tehnologija i inovativnih rešenja.

Kada je reč o politici proširenja Evropske unije, Plenković je poručio da ona ostaje ključni instrument stabilizacije evropskog prostora, uz zagovaranje kredibilnog i meritokratskog procesa. Posebno je naglasio snažnu podršku Hrvatske prema evropskom putu Bosne i Hercegovine, ocenivši ga strateški važnim.

U kontekstu multipolarnog sveta i jačanja bilateralnih pristupa velikih sila, Plenković je istakao da Evropa mora dodatno ojačati otpornost, od energetske nezavisnosti do zaštite demokratskih institucija i efikasnog upravljanja migracijama, uz snažne i konkurentne ekonomije kao temelj.

Zaključio je da Hrvatska ostaje posvećena članica Evropske unije i aktivna saveznica u okviru NATO, te da će nastaviti doprinositi jačanju evropske sigurnosti, transatlantskog partnerstva i stabilnosti šireg evropskog prostora.

Simptom/Anadolija