Pa zašto je francuski predsednik napustio zemlju  dok je kod kuće vladala takva neizvesnost?

Odgovor, prema rečima nekoliko sadašnjih i bivših francuskih zvaničnika, bio je, da osigura svoje nasleđe.

Sa manje od 20 meseci preostalih u Jelisejskoj palati, Makron je laserski fokusiran na učvršćivanje svog mesta u istorijskim knjigama — i veruje da je to priznanje zaslužio svojim radom na Bliskom istoku, rekli su.

Francuski predsednik nije hteo da propusti priliku da bude na mirovnom samitu u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik, čak i sa kućom u plamenu i bez obzira na to, što je primoralo njegovog dva puta lično izabranog premijera, Sebastijana Lekornua, da odloži predstavljanje svog nacrta budžeta za jedan dan, zamalo propustivši rok.

Francuski zvaničnici poslednjih dana vredno rade na stvaranju narativa da je mirovni plan za Gazu, koji je promovisao američki predsednik Donald Tramp, pokrenut samostalnim Makronovim predlogom i njegovom vodećom ulogom u zalaganju za priznavanje palestinske državnosti na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prošlog meseca.

Francuski politički sistem je osmišljen tako da predsednik može da predstavlja zemlju na svetskoj sceni dok premijer brine o domaćim poslovima. Ali ovo su izuzetne okolnosti u Francuskoj, gde je Lekornu podneo ostavku samo 14 sati pre nego što je ponovo imenovan, a neki političari čak spekulišu da Makron možda neće ni dočekati kraj svog mandata.

Na prvi pogled, čini se da Makron ide stopama bivših predsednika, poput Fransoa Miterana i Žaka Širaka, koji su se okrenuli međunarodnoj sceni u kasnijim godinama svojih mandata nakon što su izgubili parlamentarnu većinu.

Simptom/Politiko