Primetićete da u štampi nikada ne piše Kralj Aleksandar i kraljica Draga. Ne, oni pišu ”Kralj Aleksandar i Draga Mašin”. Ne priznaju joj da je kraljica, zovu je ”nerotkinja”, ”ljubavnica”, ”jalova”, govore da je izmislila trudnoću i izmišljaju svakake gadosti o njoj čitav vek.

Međutim, ta Draga je bila dama par ekselans. Između ostalog ona je insistirala da država plati dugove Hilandara i da se spase srpski manastir.

Kraljica draga je pre nego što je postala kraljica bila dvorska dama kraljice Natalije i njena lična pratilja dok je živela u Sašino dvorcu u Francuskoj.
Čitajte knjige ali birajte koje. Većina knjiga na temu majskog prevrata su napisane nakon ubistva Obrenovića kada su zaverenici pobili više od 200 članova dvora i njihove porodice. Nije smelo da se zucne, pisali su svoju istoriju. Treba naći knjige ljudi bliskih Obrenovićima koji su izdali knjige u inostranstvu.

Ja sam par tih knjiga i novina pronašao i saznao mnoge stvari. U ovom tekstu neću pisati osnovne stvari koje verujem da većina zaljubljenika u istoriju poznaje, već ću pažnju obratiti na manje poznate i skrivene stvari.

Čitav vek zaverenici pišu knjige i menjaju istoriju, namerno ocrnjujući kralja Aleksandra i Dragu. U lažima se toliko daleko išlo da su čak u inostranstvu štampali knjige o Draginim ljubavnicima. Međutim, sve je naknadno konstruisana laž.

Čedomilj Mijatović u svojim sećanjima kaže da priče o Draginim avanturama nemaju ni trunke istine u sebi. Kraljica Natalija je izabrala Dragu Mašin za jednu od dvorskih dama kada je bila devojka, a to nikako ne bi uradila da je samo trunka od onoga što je naknadno pisano bilo istina.

Kraljica Natalija se potrudila da Dragi Mašin dobije vrhunsko dvorsko vaspitanje, plaćala je učitelje stranih jezika za nju i podsticala je na čitanje francuskih i nemačkih knjiga. Na dvoru se kao devojka kretala u najboljem društvu u srpskoj prestonici i bila primana sa velikim zadovoljstvom.

Kada je kraljica Natalija 1890. godine odlučila da se nastani u Francuskoj i sagradi sebi vilu „Sašino“ u Bijaricu, uzela je Dragu Mašin za svoju dvorsku pratilju (Dame d‘honneur). Pošto je kraljica često boravila u društvu visokog plemstva iz Francuske, Španije i Rusije, a tokom letnjih sezona u Bijaricu su je posećivale i ugledne engleske i američke porodice, Draga je imala jedinstvenu priliku da se upozna sa samim vrhom evropskog društva. Tamo je ostavljala snažan utisak, ljudi su joj se divili i stekla je brojna poznanstva.

Mnogo stvari o životu Drage je nepoznato danas. Evo jedne priče koja je potvrđena:

Jedan dečak se posvađao sa ocem i, vođen srpskim inatom, napustio je porodični dom. Napolju je bila zima i mrazevi. Sklupčao se na klupi, smrzavao se.
Iznenada pojavila jedna plemenita dama. Uzela ga je pod svoje okrilje, obezbedila mu topao dom i hranu. Ta žena bila je Draga Lunjevica — kasnije poznata kao kraljica Draga Obrenović.
Zahvaljujući njenoj pomoći, mladić je završio Bogosloviju i postao đakon. Tek kada je obukao svešteničku mantiju, vratio se kući. Otac mu je poljubio ruku, ali uz i dalje prisutan ponos i tvrdoglavost rekao: „Budalo, ne ljubim ja ruku tebi nego Srpskoj pravoslavnoj crkvi.”
Taj đakon bio je deda Hadži dr Stojana Adaševića, autora knjige o poslednjim Obrenovićima.

Dakle priče o tome da je ona nekakva razuzdana žena nemaju nikakvog osnova. Kraljica Draga bila je lepa, pametna i obrazovana žena, sa snažnom strašću prema književnosti, filozofiji i ljubavi. Iako odgajana u tradicionalnom, patrijarhalnom duhu, bila je veoma liberalna za svoje vreme — puno je čitala, pisala i prevodila.

Prema Isidori Bjelici, Draga je pod pseudonimom objavljivala ljubavna pisma u listu Domaćica, koja su krišom čitali i dečaci i devojčice u pubertetu. Isidora je naziva prvom srpskom lirskom pesnikinjom i pionirkom ljubavnog žanra u srpskoj književnosti. Bila je i zagovornica boljeg obrazovanja za devojčice.

Iz anonimnosti, Draga je dospela u sam centar dvorskog života — u svet intriga, politike, balova i etiketa. Brzo se snašla u toj sredini i znala je sve što se događa u Dvoru i oko njega.

Iako joj je sigurno laskalo što je od dvorske dame postala kraljica Srbije, nakon početnog prilagođavanja novom životu, pokazala je umerenost i skromnost. Prema kralju Aleksandru bila je topla i puna razumevanja, a on je bio ludo zaljubljen u nju. Draga je Aleksandru pomagala iz senke.

Rešila je da prekine sa luksuznim stilom života kakav su vodili Kralj Milan i Kraljica Natalija: zabranila je uvoz vina i sira iz Francuske, insistirajući da se na Dvoru služi samo srpska hrana, čak i prilikom poseta stranih diplomata. Umesto skupih haljina iz Pariza, više je volela srpske narodne nošnje i kopije haljina starih srpskih kraljica i carica koje je viđala na freskama. Život u Dvoru vodila je štedljivo i sa poštovanjem prema domaćem nasleđu.

nastavak teksta čitajte na portalu
Životne priče i monasi šaolina

https://milos.io/poslednji-srpski-kralj-i-kraljica-2/

Simptom