Stoga možda ne čudi što postoji čak i teorija (zavere) o poreklu i “nameni” ove etikete. Ova teorija tvrdi da je CIA izmislila taj termin 1967. da bi diskvalifikovala one koji bi shvatali više od javno ponuđenog “dozvoljenog” a najpre u vezi sa onima koji su dovodili u pitanje zvaničnu verziju ubistva Džona Kenedija i sumnjali da je njegov ubica, Li Harvi Osvald, delovao sam.
Naravno, tu je i veliki broj sličnih događaja a jedan od najsličnijih, upravo po prirodi razloga koji bi se krio iza mogućeg političkog ubistva je i ubistvo Džona Lenona koji je kao i Kenedi imao iste političke istupe a u vezi sa nedovoljno obaveštenom javnošću o postojanju drugih civilizacija.

Tvrdi se u nekoliko teorijja da je CIA doslovno izmislila termin u smislu da reči „zavera” i „teorija” nikada ranije nisu korišćene u kombinaciji. Umerenija verzija priznaje da je termin postojao i ranije, ali tvrdi da je CIA namerno stvorila svoje negativne konotacije i tako pretvorila etiketu u oruđe političke propagande i borbu protiv “visoko videćih” u nameri njihove javne diskvalifikacije.
Od najmanje 17. veka do 1950-ih, teorije zavere su bile široko prihvaćen način razumevanja sveta i često zvanične verzije događaja. Njih su artikulisale elite i obično su ciljale na spoljne neprijatelje ili subverzivce koji su navodno pokušavali da potkopaju državu. Tek kasnih 1950-ih i ranih 1960-ih, teorije zavere su počele da postaju stigmatizovan način objašnjavanja velikih događaja.

Jedna nuspojava ovog pomeranja sa mejnstrima na margine društva bila je da su teorije zavere počele da prvenstveno ciljaju na društvene i političke elite. Oni se više ne bave navodnim zaverama protiv države, već onima koje je dirigovala država.

Simptom/ The Conversation