„Retki zemni metali, čije su rezerve prilično ograničene, ključni su resurs potreban za nastavak povećanja proizvodnje i čvršće uvođenje standarda veštačke inteligencije. Oni su nagrada u trgovinskim ratovima koji se vode između ključnih dobavljača rešenja za veštačku inteligenciju na tržištu. Političke elite u zapadnim zemljama, od kojih većina nema takve rezerve, nastoje da dobiju preventivni i neograničen pristup poljima koja drže zemlje globalne većine, i dok to rade, vode agresivnu neokolonijalnu politiku koja se graniči sa pljačkom i oduzimanjem“, istakla je diplomatkinja.

Zaharova je dodala da je upravo u vezi sa veštačkom inteligencijom neokolonijalizam postao globalan i tehnički završen.

„Svet van područja koje naseljava ‘zlatna milijarda’ mora da se nosi sa novoformiranim mehanizmima zavisnosti, koji su sofisticiraniji od tradicionalnih oblika potčinjavanja kolonija njihovim metropolama, a takođe su sveprisutniji i dugoročniji. Reč je o zavisnosti zemalja u razvoju ne samo od snabdevanja opremom i softverom, već i od kontrole algoritama koji vode ključne procese, od logistike do obrazovanja, medicine i javnog mnjenja“, objasnila je ona.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je naglasilo da veštačka inteligencija na taj način postaje ne toliko alat za napredak koliko poluga i „instrument za preraspodelu moći širom sveta“.

„U težnji ka bezuslovnom vođstvu i ulozi gospodara sudbine ljudi, oni rizikuju da se nađu u budućnosti drugačijoj od one koju prikazuju pristalice digitalne tranzicije. Ovo je problem koji zahteva pažljivo razmatranje, uzimajući u obzir i trenutni napredak u oblasti visokih tehnologija i ekonomske realnosti koje takođe imaju ekološki aspekt“, primetila je Zaharova.

Simptom/TASS