Berlinski zid je podignut 13. avgusta 1961. godine po nalogu vlasti tadašnje Nemačke Demokratske Republike (DDR) uz podršku Sovjetskog Saveza.

Njegova svrha bila je da spreči masovni odlazak građana iz istočnog u zapadni deo Berlina, gde je vladao veći stepen slobode i bolji standard života. Tokom godina, oko 140 ljudi stradalo je pokušavajući da pređe zid u potrazi za slobodom.

Krajem osamdesetih, procesi demokratizacije i talas reformi koji su zahvatili zemlje Istočnog bloka – pre svega pod uticajem politike Mihaila Gorbačova – oslabili su autoritarne režime. Protesti u Istočnoj Nemačkoj, naročito u Lajpcigu i Berlinu, povećali su pritisak na vlast.

U noći između 9. i 10. novembra 1989. godine, nakon konfuzne konferencije za medije na kojoj je saopšteno da se granice “odmah” otvaraju, hiljade građana pohrlilo je ka kontrolnim punktovima. Zbunjeni graničari podigli su rampe – i zid je pao.

Simbol kraja sovjetske dominacije
Politički analitičar Dimitrije Milić ocenio je u razgovoru za Newsmax Balkans da je pad Berlinskog zida za zemlje Istočne Evrope imao ogroman simbolički značaj.

“Za istočnoevropske države koje su bile pod direktnom kontrolom Sovjetskog saveza i lokalnih komunističkih partija, to je značilo da je kontrola Moskve na izdisaju. U mnogim od tih zemalja već su uveliko trajali masovni protesti i pritisci protiv komunističkih partija. Pad zida označio je kritičnu tačku hladnog rata, trenutak kada je postalo jasno da je jedna strana defakto izgubila i da je volja građana pobedila lokalne režime”, istakao je Milić.

Prema njegovim rečima, Berlinski zid je simbolički pokazao da su četiri decenije izolacije pod komunističkim režimima bile na izmaku.

“Sistem koji ih je držao odvojenim od ostatka Evrope bližio se kraju, ali politička i ekonomska transformacija koja je usledila bila je haotičnija nego što su građani očekivali”, objasnio je sagovornik Newsmax Balkans.

Tranzicija ka kapitalizmu, dodaje Milić, nigde nije prošla lako, pa čak ni u Poljskoj, koja se danas smatra jednim od uspešnijih primera.

Nova epoha Evrope
Pad Berlinskog zida označio je početak nove epohe za Evropu i svet. Slike ushićenih građana koji čekićima razbijaju beton i penju se na zid obišle su planetu, postavši simbol slobode i jedinstva. Nemačka se ponovo ujedinila 3. oktobra 1990. godine, a ubrzo je usledio raspad Sovjetskog saveza i kraj hladnog rata.

Milić napominje da su se države istočne Evrope nakon pada zida suočile sa različitim ishodima tranzicije.

“Ako bismo gledali one koje su najuspešnije, to su Češka, Poljska i tri baltičke države – Letonija, Litvanija i Estonija. One su najdalje odmakle u ekonomskom razvoju i integraciji u zapadne institucije. S druge strane, Bugarska, Ukrajina i Moldavija nisu ostvarile očekivani napredak”, smatra Milić.

Prema njegovim rečima, građani Istočne Evrope videli su u tom trenutku svet koji je postojao s druge strane zida, iako nisu znali kakav će biti onaj u koji ulaze.

“Za jedne je to bila odskočna daska ka Zapadu, za druge početak dugog i teškog puta”, zaključio je Milić.

“Pad Berlinskog zida otvorio put za razbijanje Jugoslavije”
Bivši jugoslovenski diplomata Živadin Jovanović smatra da je pad Berlinskog zida trenutak bio više od simboličnog kraja podele na Istok i Zapad – bio je to, kako kaže, početak novog talasa dominacije i ekspanzije Zapada koji je imao dalekosežne posledice i po Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ).

“Nema sumnje da je pad Berlinskog zida jedna prekretnica u globalnim, evropskim i svetskim tokovima. Ta prekretnica znači kraj hladnog rata i probudila je velika očekivanja u javnosti da posle duge ere globalne konfrontacije i rizika od nuklearnog sukoba, Evropa i svet ulaze u period mira, stabilnosti i napretka”, istakao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, ubrzo je postalo jasno da Zapad, koji se osećao kao pobednik u hladnom ratu, nastavlja politiku dominacije i ekspanzije, sada bez snažnijeg otpora.

“Nastavljena je ekspanzija Zapada ka Istočnoj Evropi. Bivša Jugoslavija bila je neka vrsta tampon zone između Istoka i Zapada, jednako potrebna obema stranama. Kada je taj bipolarni svetski poredak prestao da postoji, više nije bilo potrebe i za tako velikom državom kao što je bila SFRJ”, naveo je sagovornik.

Jugoslavija kao prepreka novom poretku
Jovanović je naglasio da je Jugoslavija od svog nastanka bila problem za pojedine evropske sile, pre svega za Nemačku.

“Još od Prvog svetskog rata, Jugoslavija je u Nemačkoj tretirana kao simbol njenog poraza. Posle Drugog svetskog rata taj utisak se samo pojačao, jer je srpski narod dao veliki doprinos porazu Nemačke u oba svetska rata. Zato se još šezdesetih i sedamdesetih godina u Nemačkoj razmišljalo o preuređivanju jugoslovenskog prostora”, naveo je on.

Jovanović je podsetio i na svedočenje francuskog generala Pjer-Mari Galua, tvorca francuske doktrine nuklearnog odvraćanja, koji je prisustvovao neformalnim susretima evropskih zvaničnika 1970-ih.

“Galua je bio iznenađen koliko njegovi nemački sagovornici teže razbijanju Jugoslavije, smatrajući je preprekom nemačkom prodoru ka jugu Evrope i Bliskom istoku”, rekao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, planovi za preuređivanje prostora bivše Jugoslavije postojali su bar petnaest do dvadeset godina pre pada Berlinskog zida.

“Kada je zid pao, otvorila su se vrata da se ti planovi sprovedu”, ocenio je on.

Bivši diplomata smatra da je Jugoslavija razbijena kombinacijom spoljnog pritiska i domaćih nacionalizama.

“Jugoslavija nije spontano nestala. Ona je razbijena igrom stranih faktora i domaćih separatizama, pri čemu je nemački faktor posebno podgrevao separatizme u Sloveniji i Hrvatskoj”, podvukao je Jovanović.

Nestale Čehoslovačka i Sovjetski Savez
Jovanović je napomenuo da je pad Berlinskog zida za zemlje Varšavskog ugovora označio kraj jedne ere, ali i početak procesa koji su uništili i same države tog bloka.

“Nestale su Čehoslovačka i Sovjetski Savez. To je posledica politike ekspanzije i unipolarnosti. Zapad je obećavao Sovjetskom Savezu da neće biti širenja NATO na istok, ali je odmah nakon tih obećanja počelo intenzivno širenje”, podsetio je Jovanović.

“Pad Berlinskog zida uklonio je poslednje ograničenje za hegemonizam i ekspanziju Zapada. Jugoslavija je smetala toj politici i zato je razrušena. Razbijanje Jugoslavije bilo je revizija istorije, ne samo Drugog, nego i Prvog svetskog rata in vivo”, ukazao je Jovanović.

“Nismo prespavali pad Berlinskog zida”
On je odbacio tezu da je jugoslovensko rukovodstvo “prespavalo” pad Berlinskog zida.

“To je uprošćavanje i amnestiranje ključnih činilaca razbijanja Jugoslavije – pre svega Nemačke, a kasnije i Sjedinjenih Američkih Država. Ne može se razbijanje Jugoslavije objasniti samo lokalnim greškama ili separatizmima. Postoje i dokazi da je vojna oprema iz Istočne Nemačke, uz znanje nemačkih vlasti, prebacivana u Hrvatsku dok je Jugoslavija još postojala, kao i da je Vatikan obezbedio kapital za naoružavanje separatista”, naveo je on.

Prema Jovanoviću, pad Berlinskog zida je, umesto početka stabilnosti, označio početak epohe u kojoj su mnoge zemlje, uključujući i Jugoslaviju, postale žrtve novog geopolitičkog poretka.

Simptom/Newsmax