Pre pola veka, inuitski aktivista i pesnik suosnivač je jedne od najvećih stranaka za nezavisnost na ostrvu, pozivajući sunarodnike Grenlandce da se otcepe od Danske, koju je osudio kao eksploatatorskog kolonijalnog gospodara.
„Moraju biti uklonjeni. Više nećemo plaćati cenu“, napisao je u stihu iz 1975. godine. „Patnja se ne može ublažiti utehom. Ugnjetavanje je nešto protiv čega se treba boriti.“
Međutim, sada se Grenland suočava sa onim što on vidi kao daleko ozbiljniju pretnju: američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji je više puta zahtevao kontrolu nad džinovskim arktičkim ostrvom, pozivajući se na nacionalnu bezbednost. Kao rezultat toga, rekao je Linge za Rojters, sada veruje da njegova domovina mora zauvek ostati deo carstva Danske, koju smatra njenim zaštitnikom od američke agresije.
Oglas · Pomerite se da biste nastavili
„Osećamo se izdano od strane Sjedinjenih Država“, rekao je 78-godišnjak u intervjuu u svom domu izvan glavnog grada Nuka, gde se sa njegovog prozora mogu videti komadi leda koji plutaju u obližnjem fjordu. „Nalazimo se u veoma teškoj situaciji, gde su jedini koji nas danas mogu spasiti Danska i Evropa.“
Linge nije sam. Komentari američkog predsednika izazvali su snažnu reakciju koja je pomogla da se promeni politička putanja Grenlanda – slično kao u Kanadi, gde je patriotski bes zbog Trampove retorike o tome da Kanada postane „51. država“ Amerike vratio liberale Marka Karnija na vlast prošle godine, nakon što su izgledali predodređeni za poraz.
Akaluk Linge, koji je nekada osuđivao Dance kao ugnjetače, sada ih smatra garantima slobode Grenlanda
Decenijama su glasno pro-nezavisne stranke dominirale politikom na Grenlandu, samoupravnoj danskoj teritoriji sa oko 56.000 stanovnika. Sada, nakon izbora održanih u martu 2025. u senci Trampovih pretnji, vladu predvodi stranka koja je isključila svaku diskusiju o nezavisnosti u doglednoj budućnosti, dok podržava postepeni pristup eventualnoj secesiji. Čak su se i članovi vlade koji su se ranije zalagali za nezavisnost poslednjih meseci usprotivili njoj.
„Naš san je da imamo samoopredeljenje, ali sada moramo da zaštitimo našu budućnost“, rekao je za Rojters Mute Egede, ministar spoljnih poslova Grenlanda. „Ako nas SAD uzmu, san o samoopredeljenju više neće postojati.“
To je seizmički pomak na Grenlandu. Politiku ovde dugo je u senci besa zbog prošlih nepravdi koje je počinila Danska, koja je kolonizovala ostrvo pre vekova i još uvek kontroliše njegovu spoljnu politiku i odbranu. Na primer, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Danska je počela da ubacuje kontraceptivne uređaje hiljadama inuitskih žena i devojčica, mnogima bez njihovog pristanka, kako bi ograničila stopu rađanja među lokalnim stanovništvom.
Mete Frederiksen, vršilac dužnosti premijerke Danske, rekla je za Rojters da „Grenland pripada narodu Grenlanda“ i da samo oni treba da odlučuju o svojoj budućnosti. Dodala je da se njena vlada izvinila za kolonijalne nepravde, uključujući slučajeve kontracepcije.
Danska premijerka Mete Frederiksen sastaje se sa Grenlanđanima u Olborgu
Danska liderka Mete Frederiksen (treća sleva) sastaje se sa Grenlanđanima tokom danskih izbora u martu. Kada je predsednik Tramp prvi put pomenuo ideju da SAD kupe Grenland 2019. godine, odbacila ju je kao „apsurdnu“.
„Moramo imati hrabrosti da se suočimo sa nedelama naše zajedničke prošlosti“, rekao je Frederiksen u saopštenju. „To je jedini način da održimo bliske i poštovane odnose između naše dve zemlje u budućnosti. Grenland i Danska stoje zajedno.“
Zvaničnik Bele kuće rekao je da Vašington vodi razgovore sa Grenlandom i Danskom kako bi se rešili problemi nacionalne bezbednosti i da je optimističan da su razgovori u dobrom toku. Američki Stejt department je dodao: „Uvereni smo da možemo pronaći rešenje koje štiti nacionalnu bezbednost SAD, priznaje zabrinutost Danske i Grenlanda i dramatično poboljšava buduće mogućnosti za narod Grenlanda.“
Simptom/Rojters