Manastir Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji Visoki Dečani svrstan je na listu sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2021. godinu, koju je sastavila panevropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa “Evropa nostra”.
Goran Milašinović navodi za RTS da uprkos Kforu dolazi do devastacije srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, te da je uloga Uneska u zaštiti tih dobara od ključnog značaja.

“Da ta dobra nisu na Uneskovoj listi, imali bismo velike probleme da ih sačuvamo u današnjem vremenu, imajući u vidu sve neprijateljske akcije Prištine od kada ti manastiri postoje. Samo prisustvo zaštitnih snaga Kfora nije dovoljno, jer se pokazalo da dolazi do devastacije i uništavanja tih dobara. Činjenica da su ta dobra ne samo srpska, već i svetska, je garancija da će biti zaštićena, bar u bliskoj budućnosti, a nadamo se i duže”, kaže Milašinović.

Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške već 18 godina nalaze se na listi ugroženih. Pravilo Uneska je da se izveštaji o stanju tih dobara podnose svake godine, za razliku od dobara koja nisu ugrožena i koja se podnose na 10 godina.

“Svake godine, kao država članica, podnosimo izveštaj o ovim dobrima, nabrajamo šta se tamo događa, šta nije dobro, šta bi trebalo popraviti, i to prezentujemo na Komitetu za svetsku baštinu. Unesko je veoma dobro upoznat sa situacijom, a činjenica da zadržava ova dobra na listi ugroženih pokazuje da za to postoje opravdani razlozi”, objašnjava Milašinović.

On takođe ukazuje da su kulturna dobra, crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji svakodnevno izloženi represiji od strane prištinskih vlasti – otimanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, izgradnji u neposrednoj blizini crkve Bogorodice Ljeviške i odlaganju građevinskog otpada u njenoj blizini.

“Problemi su brojni, posebno kada je u pitanju manastir Visoki Dečani. Zašto je manastir i dalje okružen bodljikavom žicom? Zašto ga Kfor i dalje čuva? Zato što je manastir i dalje ugrožen”, ocenjuje Milašinović.

Neprijateljske taktike Prištine i krađa identiteta
Prema njegovim rečima primetne su tri različite neprijateljske taktike Prištine, koje se prepliću. Pri tom, nije reč samo o četiri manastira na Svetskoj listi, nego o 1.200 različitih kulturnih i sakralnih artefakata na teritoriji KiM. Prva je uništavanje, a kad ne uspe, negacija, a kad ni to ne uspe, onda krađa identiteta i prenominovanje.

“Prva tendencija je bila uništavanje, fizičko uništavanje kulturnih dobara. Kada je međunarodna zajednica to prepoznala, to je u nekoj meri zaustavljeno. Sledeći korak bila je negacija da ta dobra uopšte pripadaju Srbima, a poslednja faza je prenominovanje i krađa kulturnog identiteta, sa namerom da Priština predstavi ta dobra kao svoja, što je apsolutno nelogično i netačno”, navodi Milašinović.

Međutim, dodaje on, prenominovanje našeg kulturnog nasleđa u lažno albansko nije moguće iz mnogo razloga, a dokaz je i sam proces upisa na Svetsku listu, kada su najkompetentniji svetski eksperti za kulturno nasleđe potvrdili da je reč o srpskoj kulturi.

“Tokom procesa upisa manastira na Uneskovu listu nijedan ekspert nije doveo u pitanje srpski identitet ovih svetinja. Apsolutno imamo dokaz da svetska zajednica priznaje ova dobra kao srpski identitet”, zaključio je Milašinović.

Simptom/RTS