Poznate kao morske zvezde – obično imaju pet krakova, a neke vrste imaju i do 24 kraka. Boje im variraju od jednobojne narandžaste do tapiserija narandžaste, ljubičaste, smeđe i zelene.

Počev od 2013. godine, misteriozna bolest propadanja morskih zvezda izazvala je masovno izumiranje od Meksika do Aljaske. Epidemija je uništila više od 20 vrsta i nastavlja se danas. Najgore je pogođena vrsta zvana morska zvezda suncokret, koja je izgubila oko 90% svoje populacije u prvih pet godina epidemije.
<

Foto Pixabay

„Zaista je prilično jezivo“, rekla je ekologinja za morske bolesti Alisa Geman iz Instituta Hakai u Britanskoj Kolumbiji, Kanada, koja je pomogla u određivanju uzroka.

Zdrave morske zvezde imaju „natečene ruke koje štrče pravo napolje“, rekla je. Ali bolest propadanja uzrokuje da im rastu lezije i „onda im ruke zapravo otpadaju“.

Foto Pixabay

Krivac? Bakterije koje su takođe zarazile školjke, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu Nature Ecology and Evolution.

Nalazi „rešavaju dugogodišnje pitanje o veoma ozbiljnoj bolesti u okeanu“, rekla je Rebeka Vega Terber, morski mikrobiolog na Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari, koja nije bila uključena u studiju.

Istraživačima je trebalo više od decenije da identifikuju uzrok bolesti, uz mnogo lažnih tragova i preokreta usput.

Rana istraživanja su nagoveštavala da bi uzrok mogao biti virus, ali se ispostavilo da je densovirus na koji su se naučnici prvobitno fokusirali zapravo bio normalan stanovnik unutar zdravih morskih zvezda i nije bio povezan sa bolešću, rekla je Melani Prentis iz Instituta Hakai, koautorka nove studije.

foto Pixabay

Drugi napori su promašili pravog ubicu jer su istraživači proučavali uzorke tkiva mrtvih morskih zvezda koji više nisu sadržali telesnu tečnost koja okružuje organe.

Ali najnovija studija uključuje detaljnu analizu ove tečnosti, nazvane celomska tečnost, gde su pronađene bakterije Vibrio pectenicida.

„Neverovatno je teško pratiti izvor tolikog broja bolesti iz životne sredine, posebno pod vodom“, rekao je mikrobiolog Blejk Ušidžima sa Univerziteta Severne Karoline u Vilmingtonu, koji nije bio uključen u istraživanje. Rekao je da je detektivski rad ovog tima bio „zaista pametan i značajan“.

Simptom/AP