Govoreći uoči samita u petak, Kristerson je rekao da je sigurnosna situacija u Evropi i dalje definisana tekućim ratom u Ukrajini.

„Evropska sigurnost se trenutno piše imenom Ukrajine“, kazao je on, preneo je javni emiter SVT.

Kristerson je napomenuo da evropske zemlje moraju ojačati svoju sposobnost da se odbrane, ukazujući na nagli porast odbrambenih troškova poslednjih godina.

Istakao je da su se rashodi Švedske za odbranu više nego udvostručili između 2021. and 2025. godine, dodajući da je ambicija vlade da dostigne cilj od pet odsto izdvajanja za odbranu do 2030. godine.

„Naša ambicija je da cilj od pet odsto dostignemo već 2030. godine“, rekao je Kristersson.

Ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard kazala je da samit dolazi u kritičnom trenutku, naglašavajući potrebu za jedinstvom unutar saveza.

„Savez treba poslati snažnu poruku jedinstva u dugoročnoj podršci Ukrajini, što je ujedno i važan signal Rusiji“, izjavila je ona.

Švedska vlada je saopštila da će razgovori u Ankari biti fokusirani na jačanje kapaciteta odbrambene industrije širom Evrope, uz kontinuiranu vojnu i finansijsku pomoć Kijevu.

Ankara će 7. i 8. jula biti domaćin samita NATO-a, koji će okupiti lidere saveznica kako bi razgovarali o odbrambenim investicijama i industriji, kontinuiranoj podršci Ukrajini, te o širim raspravama u okviru koncepta „NATO 3.0“.

Simptom/Anadolija