Milanović je rekao da je na sastancima NATO lidera pomenuo, kako je naveo, “ono što u poslednje vreme izvodi Srbija sa naoružavanjem”, uz opasku koja je izazvala reakcije.
“Nadam se da neće nabaviti nosač aviona na točkovima, jer mora nemaju”, rekao je Milanović, dodajući da se mora postaviti pitanje zbog čega se određeno naoružanje nabavlja.
Prema njegovim rečima, “hipersonične rakete predstavljaju samo jedan deo šire priče o vojnom jačanju”.
“Ima toga još i moraćemo tome da se suprotstavimo, da se opremimo nečim sličnim. NATO to mora da zna i moja je dužnost da o tome govorim”, poručio je hrvatski predsednik.
Milanović je istakao da Hrvatska želi da ostane lojalna članica NATO-a, ali da, kako je rekao, mora da vodi računa pre svega o sopstvenim interesima.
Govoreći o odnosima velikih sila, ocenio je da je Donald Tramp na samitu bio najiskreniji jer, prema njegovim rečima, dolazi kao “trgovac oružjem” i zastupa interese svoje zemlje.
“Sa poštovanjem govori o Vladimiru Putinu i Si Đinpingu i oni o njemu. Drugi lideri govore drugom retorikom”, rekao je Milanović.
On se osvrnuo i na mogućnost slanja zapadnih snaga u Ukrajinu, ocenjujući da je ideja o vojnom prisustvu zapadnih zemalja “vrlo opasna i nesigurna”.
Milanović je poručio i da Hrvatska ne želi da učestvuje u inicijativama u kojima ne vidi svoj interes.
“Hrvatska je dosta u istoriji plaćala tuđe račune, a nekada i sama za sebe loše obračunavala. Sada je vreme da koristimo ono što je najvažnije – svoju poziciju”, rekao je.
Hrvatski predsednik komentarisao je i povećanje izdvajanja za odbranu unutar NATO-a, navodeći da nije najvažnije samo koliko se novca ulaže, već kakve se sposobnosti za taj novac dobijaju.
Tema odnosa Srbije i Hrvatske, kao i vojnog jačanja regiona, poslednjih godina sve češće se pojavljuje u izjavama političara, posebno nakon velikih nabavki naoružanja i promena bezbednosne situacije u Evropi.
Simptom/Direktno
