“Praznik je praćen brojnim običajima koji imaju duhovno i simbolično značenje. Ženama je preporučeno da tog dana ne rade teške poslove, poput pranja veša i šivenja, a u kuhinji se može pripremiti posebno jelo, ali se ne mesi hleb. Važno je i veče pred Svetu Petku kada se nakon večere ide rano na spavanje. Pre odlaska na počinak obavezno se prekrsti tri puta i izgovori molitva koja traži zaštitu i oproštaj”, objašava Srećković.

On naglašava da se Sveta Petka često javlja svojim vernicima kroz snove, naročito kada se ne poštuju post i drugi običaji.

Takođe, njena pomoć i zaštita su poznati ne samo među pravoslavcima već i kod ljudi drugih vera. Uz paljenje tamjana i zalivanje slavskog hleba crvenim vinom, vernici je prizivaju i mole za zdravlje i blagostanje.

“Mnoge crkve posvećene Svetoj Petki imaju izvore vode za koje se veruje da su lekoviti, što dodatno potvrđuje njenu isceliteljsku moć u narodnom predanju”, naglašava Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja.

Simptom/Newsmax