Uz to, objašnjava da se Srbija nalazi u regionu koji je istorijski pod uticajem konkurentnih geopolitičkih interesa, naročito između Evropske unije i Rusije, te da se to manifestuje u nekoliko aspekata.

Odnosi, “kakve Srbija ima sa Rusijom, mogu da komplikuju njen put ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji”, ističe ambasador, insistirajući na tome da zvanični Brisel od svojih država članica i onih u pregovorima o članstvu, zahteva usaglašenost u oblasti spoljne politike, uključujući odnose sa zemljama kao što je Rusija.

“Srbiji je pružena perspektiva članstva u EU, ali proces pristupnih pregovora je povezan sa ispunjenjem specifičnih uslova koji su nekada pod uticajem geopolitičkih faktora kao što su stabilnost Balkana, odnosi između EU i njenih država članica i specifični politički i bezbednosni interesi”, navodi ambasador.

U kontekstu geopolitike, naglasio je da je odnos između Srbije i tzv. Kosova ključan, podsetivši i da Brisel ima jasan zahtev za normalizaciju odnosa između dve strane, što je, razume on, veoma složeno s obzirom na nacionalna osećanja i geopolitičke pritiske na Srbiju.

Kada govorimo o unutrašnjim prilikama koje utiču na put ka EU, Bondi kaže da EU stavlja akcenat na jačanju demokratskih institucija, vladavinu prava, borbu protiv korupcije i kriminala i obezbeđivanje ljudskih prava.

“Srpska vlada mora da pokaže spremnost i sposobnost da implementira ove promene što je često povezano sa unutrašnjopolitičkim problemima i otporom raznih grupacija ili političkih aktera”, naglašava on i dodaje da evropske integracije zahtevaju i ekonomske reforme, obezbeđivanje tržišne ekonomije, razvoj infrastrukture i prilagođavanje ekonomskih i pravnih propisa standardima EU.

Kada je reč o političkim prilikama, ističe da je za postizanje napretka u integracijama važna “unutrašnjopolitička konsolidacija”, istovremeno podsećajući da je srpska politička scena podeljena i da postoje “izrazite razlike u stavovima po pitanju puta Srbije u EU”.

 

“Evropske integracije Srbije su uslovljene kako geopolitičkim okolnostima, tako i unutrašnjim prilikama. Međutim, unutrašnjopolitičke, ekonomske i pravne reforme su ključne za ispunjenje uslova EU. Krajnji uspeh integracija zavisi od ravnoteže između ovih spoljašnjih i unutrašnjih faktora, pri čemu se nijedan od njih ne može u potpunosti izostaviti”, objašnjava češki ambasador za “Simptom”.

Upitan kako Češka Republika može da pomogne Srbiji u dinamiziranju evropskog puta, Bondi naglašava da ova zemlja već sada igra važnu ulogu u podršci Srbiji na putu u EU, i to kako u okviru bilateralnih odnosa tako i posredstvom šire uključenosti u politiku EU.

Uz to, dodaje, “ostvarivost evropskih integracija Srbije u narednih, recimo, pet godina, kako bih priželjkivao, zavisi od ranije pomenutih faktora.”

Govoreći o konkretnijoj podršci, Bondi kaže da Češka pruža tehničku pomoć i stručno savetovanje, naročito u oblastima koje su važne za implementaciju evropskih standarda: oblast javne uprave, zaštite životne sredine, poljoprivrede, energetike ili pravnog sistema.

“Ova pomoć je u obliku grantova, stručnih praksi ili obuka, koje su sasvim konkretne i usmerene na ključne reforme. Trenutno je u toku nekoliko projekata usmerenih na oblasti razvoja novinarstva i ekologije”, dodaje on i podseća da Češka podržava Srbiju i u “okvirima regionalne saradnje na Balkanu”.

“Iako Srbija pokazuje određeni napredak, u oblastima vladavine prava najpre, još uvek postoje izazovi. Obezbeđivanje nezavisnosti sudstva, efikasna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i obezbeđivanje slobode medija su ključni faktori.”

 

Kada je reč o neformalnoj grupi “Višegradske četvorke”, koja je svojom efikasnošću i efektivnošću uspela da odjednom integriše Češku, Slovačku, Mađarsku i Poljsku u EU, on smatra da ova skupina može odigrati važnu ulogu u podršci Srbiji na putu evropskih integracija s obzirom na istorijska iskustva ovih zemalja sa evropskim integracijama…

“Zemlje V4 imaju bogata iskustva u procesu evropskih integracija, koja su prošle od pada komunizma i nestanka Sovjetskog bloka. Ova iskustva za Srbiju mogu biti veoma dragocena, naročito u oblastima reforme javne uprave, vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa, ali i kroz konkretnu diplomatsku podršku i lobiranje u okvirima EU”, tvrdi ambasador.

Uz to, on smatra da podrška Višegradske grupe može da bude instrumentalizovana kroz tehnička i finansijska sredstva u sprovođenju ključnih reformi u oblastima životne sredine, poljoprivrede, energetike, ali i prosvete.

Takođe, smatra da Višegradska grupa može da doprinese i u relaksiranju dijaloga između Beograda i Prištine, podsećajući da je reč o ključnoj tački za pristupanje EU.

“Iako su neke zemlje V4 (npr. Mađarska i Češka) priznale Kosovo, i dalje podržavaju konstruktivan pristup rešavanju ovog konflikta i ujedno podržavaju Srbiju u njenom nastojanju da ostvari napredak u pomenutoj normalizaciji odnosa”, objašnjava ambasador.

Osvrćući se na bilateralna pitanja češko-srpskih odnosa, naglašava da je privredna saradnja sve važnija, posebno u oblastima mašinstva, automobilske industrije, kao i hemijske i prehrambene industrije.

“Češka je peti najveći trgovinski partner Srbije u EU, istovremeno i jedan od najvećih investitora u Srbiju”, kaže on i dodaje da mnogo čeških firmi radi u Srbiji, naročito u oblasti energetike, saobraćaja i IT tehnologija, te da češka vlada takođe podržava inicijative čeških firmi da investiraju na srpsko tržište.

“Češka vlada takođe pruža tehničku i finansijsku podršku za realizaciju projekata koji su u vezi sa modernizacijom srpske infrastrukture”, pojašnjava on.

Pored privrede, podseća da Češka i Srbija sarađuju i u oblastima razmene studenata, organizaciji kulturnih dešavanja i podršci uzajamnom razumevanju dva naroda.
<

blockquote>”Obe zemlje podržavaju kulturnu razmenu koja obuhvata koncerte, izložbe, pozorišne predstave, filmske festivale i druga kulturna dešavanja. Češka ima i svoju ustanovu kulture u Beogradu, ‘Češki dom’, kulturni centar koji je fokusiran na promociji češke kulture u Srbiji”, podseća ambasador.

Naglašava da postoji saradnja i u oblastima bezbednosti i odbrane, konkretnije u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i regionalne stabilnosti.

“Češka i Srbija sarađuju u oblasti odbrane i vojne obuke. Iako Srbija nije država članica NATO, sarađuje sa ovom organizacijom u okviru programa Partnerstvo za mir, a Češka ovu saradnju svesrdno podržava”, kaže ambasador i naglašava da obe zemlje dele interesovanje za stabilnost Zapadnog Balkana i to kako sa bezbednosnog, tako i sa političkog stanovišta.

Govoreći o planovima i prioritetima za budućnost, Bondi kaže da će Češka i dalje podržavati Srbiju i njene evropske integracije; na bilateralnom planu, fokus će biti na povećanju trgovinske razmene i podršci investicija u sektorima kao što su energetika, infrastruktura i tehnologija, a takođe, očekuje nastavak procesa poput akademske razmene i naučne saradnje, uz fokus na oblastima tehnologija, istraživanja i razvoja.

Naposletku, ali ne manje važno, očekuje dalji rast kulturne saradnje između dve zemlje.

“Narednih godina se može očekivati da ova saradnja i dalje bude intenzivna i korisna za obe strane”, zaključuje ambasador Jan Bondi.

Simptom