Aleksandar Vasović je mesecima razmišljao šta da uradi sa starom bibliotekom njegovih roditelja – policama punim romana, enciklopedija i priručnika.
Hteo je da ih pokloni gradskoj biblioteci u Čačku.
„Mislio sam da će im značiti jer je bilo dosta knjiga, klasika i stručne literature, ipak rekli su mi da nemaju mesta”, kaže on za BBC na srpskom.
Pokušao je i sa antikvarnicama.
„Iz jedne su mi rekli da nemaju prostora za knjige, iz druge da su na odmoru”, objašnjava.
Skip Najčitanije and continue readingNajčitanije

Dok su kutije pune knjiga stajale u stanu, postajalo mu je jasno da pronalaženje drugog vlasnika nije jednostavan zadatak.
Iako u svetu postoji više organizacija koje prikupljaju i doniraju stare i neupotrebljene knjige, u Srbiji, put do novog čitaoca često je dug, neizvestan i prepun prepreka.
Početkom avgusta, u dvorištu osnovne škole „Đura Daničić” u Novom Sadu pronađen je kontejner pun starih knjiga, što je izazvalo negativne reakcije na društvenim mrežama.

Tokom pandemije kovida-19, u biblioteku „Dr Dušan Radić” u Vrnjačkoj Banji ljudi su skoro svakog dana donosili knjige na poklon.

„Biblioteka im je izlazila u susret, ali smo onda bili zatrpani neaktuelnim i prekobrojnim naslovima, a bilo je i mnogo knjiga koje zbog neadekvatnog korišćenja nisu bile za upotrebu”, kaže bibliotekarka Mirjana Đurašević za BBC na srpskom.
Zato su morali da postave uslov da „knjige budu očuvane i da oni koji ih poklanjaju potpišu Saglasnost o preuzimanju knjiga.”
„Potpisivanjem Saglasnosti, darodavci se trajno odriču poklonjenih knjiga, a biblioteka stiče pravo da sa knjigama raspolaže na način na koji nađe za shodno”, kaže ona.

I u većim gradovima situacija je slična.
Biblioteka grada Beograda zadržava pravo da ne prihvati ili selektivno prihvati knjige koje građani poklanjaju, objašnjava Olivera Kaldesić, načelnica odeljenja za nabavku i obradu bibliotečke građe.

„O tome šta će biti prihvaćeno odlučuje Stručna komisija, u odnosu na to šta je biblioteci potrebno.

„Koristi se princip rekonstrukcije fonda, kao i zamene za oštećene primerke, popunjavanje fondova priručnika za razmenu ili poklon drugim institucijama”, kaže ona za BBC na srpskom.
Da bi ljudi poklonili knjige biblioteci, potrebno je da pozovu broj odeljenja biblioteke ili pošalju mejl, kaže ona.
Ipak, kada su u pitanju velike količine knjiga, situacija se komplikuje.

„Najčešće ih upućujemo na saradnike iz Radio Beograda koji su osnovali akciju Knjiga solidarnosti”, dodaje.
U pitanju je akcija prikupljanja starih knjige, koje se već pola veka prosleđuju školama, bibliotekama i ustanovama kojima su potrebne.

Šta kada biblioteke imaju previše knjiga?
I knjige u bibliotekama imaju životni vek.
Kada ima previše knjiga ili postanu neaktuelne, one se otpisuju, objašnjava bibliotekarka Đurašević.
„Za beletristiku važi pravilo da nisu čitane od pet do deset godina”, kaže ona.
Ukoliko su očuvane, nude se drugim bibliotekama.
„Tek one koje su previše pohabane knjige se recikliraju”, dodaje Đurašević.
Recikliranje je izdvajanje materijala iz otpada kako bi se ponovo iskoristio.
U biblioteci u kojoj radi postoji i poseban objekat – knjigomat, bela kutija ugrađena u spoljni zid biblioteke za razmenu knjiga.
„
Antikvarnice pretrpane knjigama
U maloj antikvarnici u centru Beograda, Miroslava Obradovića često pitaju: „Primite li stare knjige na poklon?”
Ljudi žele da daruju knjige „kako ne bi završile pored kante za smeće ili da bi ih neko drugi mogao pročitati”, kaže antikvar.

Knjige koje ostanu posle događaja čuvaju se do narednog za takozvani Rasadnik Razmene.
Vremenom su se pravila usklađivala sa „trendovima i čitalačkim navikama učesnika, ali suština je ista”.
„Rasadnik Razmene je program podrške manjim događajima razmene knjiga u školama, društvenim centrima i drugim lokalnim zajednicama”, kaže Katarina.
Broj posetilaca ovog događaje zavisi od „prostora, vrste razmene i dužine trajanja”.
„Najviše posetilaca bilo je dvodnevnoj razmeni na otvorenom, svih vrsta knjiga, kada je skoro tri hiljade ljudi razmenilo desetak hiljada knjiga”, objašnjava ona.

Simptom/BBC