Vlasti su za oba napada u četvrtak okrivile odmetnute frakcije sada ugašenih Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije, ozloglašene pobunjeničke grupe FARK koja se decenijama borila protiv vlade, vršeći atentate, otmice aviona i bombaške napade kako bi potkopala vlasti u Bogoti.

I dok je FARK postigao mirovni sporazum sa vladom 2016. godine, a neki članovi su prešli u političku stranku, pobunjenici koji su se odvojili od mejnstrima nastavili su sa terorističkom kampanjom.

Napadi podvlače neuspehe Petrove prepoznatljive politike istovremenog pregovaranja sa više ilegalnih grupa, kažu analitičari, strategije koja je omogućila odmetnutim pobunjeničkim grupama da steknu teritoriju i vlast u oblastima sa istorijski ograničenim državnim prisustvom.

Analitičari predviđaju da će pobunjenici verovatno pojačati napade u pokušaju da učvrste svoju moć uoči predsedničkih izbora u Kolumbiji sledećeg maja.

„Zabrinjavajuća“ upotreba dronova

Policijski helikopter je prevozio osoblje u područje u severnom regionu Antiokije kako bi pomogao u naporima za iskorenjivanje useva lista koke, sirovine za kokain, kada je oboren. Trinaest policajaca je poginulo.

Direktor kolumbijske policije, general-major Karlos Fernando Trijana, rekao je novinarima u petak da su pobunjenici koristili eksplozivne naprave, poput domaćih bacača dinamita, kao i dronove u napadu. Ali nije potvrdio da je dron isključivo odgovoran za obaranje helikoptera.

Upotreba drona pokazuje ne samo pristup pobunjenika modernijoj tehnologiji ratovanja, već i njihovu novu sposobnost da poremete vazdušni prostor zemlje, kojim je dugo dominirala kolumbijska vojska.

Simptom/AP