Vojni budžet za 2026. godinu je utvrđen na 901 milijardu dolara.

Tramp je pozvao na masovno povećanje izdataka nekoliko dana pošto je naredio američku vojnu operaciju zarobljavanja lidera Venecuele Nikolasa Madura i njegovog izvođenja radi suđenja u SAD zbog trgovine drogom, a američke snage nastavljaju da se gomilaju u Karipskom moru.

Tramp je poslednjih dana takođe pozvao na preuzimanje danske teritorije Grenlanda iz “razloga nacionalne bezbednosti” i nagovestio je da je otvoren za izvođenje vojnih operacija u Kolumbiji, a državni sekretar Marko Rubio je zloslutno upozorio da je “u nevolji” Kuba – dugogodišnji protivnik SAD.

“Ovo će nam omogućiti da izgradimo ‘Vojsku snova’ na koju odavno imamo pravo i, što je još važnije, to će nas učiniti BEZBEDNIMA, bez obzira na neprijatelja“, rekao je Tramp u objavi na Truth Social-u, objavljujući svoj predlog.

Vojska je upravo dobila veliku pomoć od 175 milijardi dolara u okviru republikanskog “velikog, lepog zakona” o poreskim olakšicama i smanjenju potrošnje koji je Tramp potpisao krajem prošle godine.

Insistiranje na većem finansiranju Pentagona gotovo je sigurno da će naići na otpor opozicionih Demokrata koji rade na održavanju pariteta između promena u odbrambenoj i neodbrambenoj potrošnji. Ali, takođe je sigurno da će izazvati primedbe republikanskih “jastrebova” protiv deficita fržavnog budžeta koji su se suprotstavili većim vojnim izdacima.

Ali Tramp je rekao da se “oseća prijatno” povećavajući potrošnju na vojsku zbog povećanih prihoda koje je njegova administracija stvorila kroz carinske tarife nametnute prijateljima i neprijateljima širom sveta od njegovog povratka na dužnost.

Američka vlada je prošle godine prikupila bruto prihode od 288,5 milijardi dolara od carina i drugih akciza, a 98,3 milijarde dolara 2024. godine, po podacima Dvostranačkog centra za politiku. To je značajno povećanje prihoda od oporezivanja uvoza. Ali, to nije dovoljno da pokrije razna obećanja koja je dao Tramp koji je rekao da carine mogu pokriti i dividende poreskim obveznicima, otplatiti nacionalni dug i, sada, pokriti povećane vojne troškove.

Tramp je u sredu zapretio da će prekinuti kupovinu Pentagona od kompanije Rejtion, jednog od najvećih američkih izvođača u oblasti odbrane, ako ta kompanija ne prekine praksu otkupa akcija i ne uloži više profita u izgradnju svojih kapaciteta za proizvodnju oružja.

Tramp se poslednjih meseci više puta žalio da kompanije iz oblasti odbrane značajno kasne sa isporukama kritično važnogoružja, ali i dalje isplaćuju dividende i otkup akcija investitorima i nude impresivne plate višim rukovodiocima.

“Ili će se Rejtion angažovati i početi da ulaže u direktnija ulaganja poput postrojenja i opreme, ili više neće poslovati sa Ministarstvom rata”, rekao je Tramp na društvenim mrežama.
“Takođe, ako Rejtion želi dalje poslovanje sa vladom Sjedinjenih Država, ni pod kojim uslovima neće im biti dozvoljeno da obavljaju bilo kakve dodatne otkupe akcija, gde su potrošili desetine milijardi dolara, dok ne budu u stanju da se sastave”, kazao je on.

Ta kompanija proizvodi neke od najšire korišćenih i najznačajnijih raketa, uključujući krstareću “Tomahavk”, rakete “Džavelin” i “Stinger” koje se lansiraju sa ramena, i raketu vazduh-vazduh “Sajdvinder”.

Rejtion takođe poseduje “Prat i Vitni”, kompaniju koja proizvodi mnoštvo mlaznih motora koji pokreću avione za sve vojne grane, uključujući i najnovijeg zajedničkog udarnog lovca F-35.

Na Vol stritu su akcije izvođača radova u odbrambenoj industriji odmah opale, pri čemu akcije kompanije Nortrop Gruman za 5,5%, Lokid Martina za 4,8%, a RTX Korporacije, matične kompanija firme Rejtion za 2,5%.

Simptom/Beta