Usred raširenih dezinformacija i ogromnog pritiska da kampanja uspe, rekla je Ajaz, neki menadžeri su naložili radnicima da lažno označe decu kao imunizovanu. A vakcine, koje moraju biti na hladnom, nisu uvek pravilno skladištene, dodala je.

„Na mnogim mestima, naš posao se ne obavlja pošteno“, rekla je Ajaz.

Svetska zdravstvena organizacija i partneri započeli su svoju kampanju protiv poliomijelitisa 1988. godine sa smelim ciljem iskorenjivanja – podvig koji je viđen samo jednom za ljudske bolesti, sa malim boginjama 1980. godine. Nekoliko puta su bili blizu toga, uključujući i 2021. godinu, kada je u Pakistanu i Avganistanu prijavljeno samo pet slučajeva prirodnog virusa. Ali od tada, broj slučajeva se oporavio, dostigavši 99 prošle godine, a zvaničnici su propustili najmanje šest samonametnutih rokova za iskorenjivanje.

 

Avganistan i Pakistan ostaju jedine zemlje u kojima prenos poliomijelitisa — koji je veoma zarazan, pogađa uglavnom decu mlađu od 5 godina i može izazvati nepovratnu paralizu u roku od nekoliko sati — nikada nije prekinut. Svetska kampanja je poslednjih deset godina usmerila najveći deo svoje pažnje i finansiranja tamo.

Zvaničnici su falsifikovali evidenciju o vakcinaciji, birali nekvalifikovane ljude da dele kapi, nisu slali timove tokom masovnih kampanja i odbacili su zabrinutosti zbog toga što oralne vakcine izazivaju epidemije, prema dokumentima koje su sa AP-om podelili zaposleni iz GPEI-a — jedne od najvećih i najskupljih kampanja javnog zdravlja u istoriji, sa preko 20 milijardi dolara potrošenih i skoro svakom zemljom na svetu koja je uključena.

Dokumenti pokazuju višegodišnje probleme u timovima za vakcinaciju protiv poliomijelitisa

Interni izveštaji SZO koji pregledaju kampanje vakcinacije u Avganistanu i Pakistanu tokom protekle decenije – koje su agenciji AP dali sadašnji i bivši zaposleni – pokazuju da su već 2017. godine lokalni radnici upozoravali na značajne probleme višim rukovodiocima.

Dokumenti su ukazali na višestruke slučajeve falsifikovanih evidencija o vakcinaciji, zamenu zdravstvenih radnika neobučenim rođacima i radnike koji nepravilno daju vakcine.

U brojnim prilikama, zvaničnici SZO su primetili da „vakcinatori nisu znali za upravljanje vakcinama“, navodeći nemogućnost da se doze pravilno hlade. Takođe su pronašli nemarno ili falsifikovano izveštavanje, pri čemu su radnici primetili „više korišćenih bočica vakcine nego što je zapravo isporučeno“.

Prema izveštaju iz Kandahara, Avganistan, iz avgusta 2017. godine, lokalne vlasti i drugi su se mešali u izbor vakcinatora, „što je rezultiralo izborom maloletnih i nepismenih dobrovoljaca“.

Timovi za vakcinaciju su radili „na brzinu“, navodi se u izveštajima, bez „plana za praćenje ili nadzor“.

Radnici u oblasti vakcinacije i zdravstveni zvaničnici u Avganistanu i Pakistanu potvrdili su probleme u dokumentima i rekli agenciji AP da je rukovodstvu kampanje teško da shvati teškoće na terenu. Napori od vrata do vrata su otežani kulturnim barijerama, neosnovanim pričama o vakcinama i siromaštvom i prolaznošću regiona.

 

Simptom/AP