SZO

Pre pet godina SZO je proglasila pandemiju koronavirusa

March 12, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Ali 30. januara te godine, SZO je proglasila najviši nivo uzbune za novi koronavirus otkriven u Kini sredinom decembra 2019: vanrednu situaciju za javno zdravlje od međunarodnog značaja.

Pod pritiskom novinarskih pitanja, šef SZO Tedros Adanom Gebrejesus je 9. marta pomenuo „pretnju pandemije“, ali je šok usledio tek dva dana kasnije.

U sredu, 11. marta, novinari su u velikom broju stigli u sedište SZO u Ženevi.

Tedrosa su pratili Majk Rajan, direktor SZO za hitne slučajeve i generalna direktorka Marija Van Kerkhove.

„Duboko smo zabrinuti i alarmantnim nivoima širenja i ozbiljnosti, kao i alarmantnim nivoima neaktivnosti širom sveta“, rekao je on, dodajući: „Stoga smo procenili da se Covid-19 može klasifikovati kao pandemija.

U to vreme, prema zvaničnim podacima, u svetu je umrlo manje od 4.300 ljudi. Pet godina kasnije, biće ih milioni, a do sredine marta 2020. svet je bio svedok zatvaranja, prenatrpanih bolnica i kolapsa globalne ekonomije.

Džon Zarokostas, novinar koji je pratio sve ženevske međunarodne agencije i nevladine organizacije više od 30 godina, podseća za AFP.

„Reč „pandemija“ promenila je igru. Osećao sam se kao da to moraju da urade jer nisu dobili očekivani odgovor od država članica od kada je upozorenje izdato u januaru.“

Za veterana izveštača o međunarodnim odnosima, deklaracija o pandemiji „promenila je dinamiku u smislu odgovora nacionalne vlade – svi su se pokrenuli“.

Sledeća pandemija je samo pitanje vremena
Kašnjenje u akciji u početku je frustriralo SZO. U martu 2022. Majk Rajan je rekao: „Svet je bio opsednut rečju pandemija“, a zapravo je januarsko upozorenje smatrao daleko važnijim.

Može li se slična katastrofa ponoviti? SZO upozorava da je sledeća pandemija samo pitanje vremena

U decembru 2021. godine, države članice organizacije, svesne ozbiljnih nedostataka u suočavanju sa Covid-19, počele su da rade na međunarodnom i obavezujućem sporazumu o prevenciji i pripremi pandemije, u pokušaju da izbegnu ponavljanje istih grešaka.

Pregovori su teški i poslednja runda je zakazana za 7-11. april, kako bi se nacrt finalizovao na vreme za godišnju skupštinu SZO u maju.

U pet godina od marta 2020. SZO je dva puta proglasila vanredno stanje u javnom zdravlju, oba zbog izbijanja majmunskih boginja.

Simptom/N1

U borbama u Kongu poginulo 900 ljudi

February 3, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

SZO je saopštila da je najmanje 900 tela pronađeno na ulicama Gome posle petodnevnih borbi u kojima su pobunjenici M23 preuzeli kontrolu nad gradom.

SZO je navela da je skoro 2.900 ljudi povređeno u borbama.

UN i vlada Konga ranije su saopštili da je u Gomi poginulo 773 osobe.

Pobunjenike M23 podržava oko 4.000 vojnika iz susedne Ruande, prema podacima eksperata UN, mnogo više nego 2012. godine kada su prvi put zauzeli Gomu.

Oni se bore za kontrolu na istoku Konga, što je deo zemlje bogat mineralima.

Alafrica: Zašto je važan izlazak SAD iz Svetske zdravstvene organizacije

January 22, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prema Trampovim rečima, SZO nije uspela da deluje nezavisno od „neprikladnog političkog uticaja“ zemalja članica SZO i zahtevala je „nepravedno teška plaćanja“ od SAD koja su nesrazmerna onima koje pružaju druge, veće zemlje, kao što je Kina.

SZO je saopštila da žali zbog prelaska iz svoje zemlje najvećeg donatora. „Nadamo se da će Sjedinjene Države ponovo razmotriti i radujemo se uključivanju u konstruktivan dijalog kako bismo održali partnerstvo između SAD i SZO, za dobrobit zdravlja i blagostanja miliona ljudi širom sveta“, navodi se u saopštenju.

Tokom Trampovog prvog mandata, pokušao je da se povuče iz SZO, ali je Bajden poništio odluku.

Mnogi stručnjaci veruju da će odlazak SAD verovatno ugroziti programe širom organizacije, uključujući one koji se bave tuberkulozom, jednom od najsmrtonosnijih zaraznih bolesti na svetu, kao i HIV/AIDS-om i drugim zdravstvenim krizama.

Simptom/Alafrica

Prosečno svaki drugi dan, veoma štetno zagađenje vazduha u Beogradu

January 22, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Zagađenje česticama PM 2,5 po naučnim saznanjima ubije oko 15.000 ljudi u Srbiji svake godine – ali ne samo zimi, i ne samo onda kada zagađenje možemo da vidimo i pomirišemo, već tokom cele godine, piše portal Klima 101.

Pre par godina, objavljeni su novi kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kada je u pitanju zagađenje česticama PM 2,5.

Kako kaže savremena medicina, ovo zagađenje potrebno je dovesti na sledeću meru: godišnji prosek koncentracija PM 2,5 treba da bude manji od 5 µg/m³, a dnevno zagađenje od preko 15 µg/m³ treba da bude manje vrlo retko – samo 1 odsto dana, odnosno 3 do 4 dana godišnje.

Svako prekoračenje ovih vrednosti je “rizik po javno zdravlje”.

Da bi se pokazalo koliko su ove vrednosti daleko od realnosti u Srbiji, tj. koliko je naše zagađenje gotovo pa svakodnevna pojava, portal Klima 101 je iskoristio dnevne podatke tokom 2024. godine sa jedne konkretne merne stanice – one u Starom gradu u Beogradu, koja je deo mreže mernih stanica kojima upravlja Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).

Kako su pokazali rezultati, na ovoj stanici su koncentracije PM 2,5 tokom 2024. godine prevazišle smernice SZO čak 174 puta – gotovo svaki drugi dan, u proseku.

Počela javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti vazduha

Stari grad je inače jedan od manje zagađenih lokaliteta u Srbiji – u poslednjem godišnjem izveštaju SEPA, za 2023. godinu, ovo merno mesto bilo je 38. najzagađenije od ukupno 55 mernih stanica u Srbiji.

Najmanje vrednosti izmerene su u stanici Bor – Gradski park (13 µg/m³) a najviše u Novom Pazaru (čak 37 µg/m³).

Kao što se može videti, niti jedna merna stanica u Srbiji nema srednju godišnju koncentraciju PM 2,5 igde blizu preporuka SZO od 5 µg/m³, ali ni ispod novih kriterijuma Evropske unije (10 µg/m³).

U međuvremenu, Srbija i dalje koristi isti kriterijum koji je usvojila pre 15 godina: graničnu vrednost PM 2,5 od 25 µg/m³, drastično veću i od SZO i od EU.

Ali čak su i ti blagi kriterijumi 2023. godine pravaziđeni na čak 19 mernih stanica u Srbiji.

“Kada govorimo o zagađenju, važno je razumeti ove brojke, jer one pokazuju da je zagađenje vazduha odavno postalo nezaobilazan deo naše svakodnevice. Ne možemo se sa zagađenjem boriti (samo) izbegavanjem fizičkih aktivnosti kada je zagađenje ekstremno, već ga moramo smanjiti na izvorima, od termoelektrana do ložišta i saobraćaja”, navodi ovaj portal.

Simptom/Euronews

Ni posle pet godina nema ključnih odgovora u vezi sa korona virusom

January 4, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Virus je i dalje prisutan, ali je čovečanstvo izgradilo imunitet kroz vakcinacije i infekcije. Iako je manje smrtonosan nego u ranim danima pandemije i premda više nije na vrhu liste vodećih uzroka smrti, virus se i dalje razvija, zbog čega naučnici moraju pažljivo da ga prate.

Jedan od odgovora koje svetska javnost još čeka tiče se porekla pandemije. Ono možda neće biti poznato još mnogo godina, a pitanje je da li će ikada i biti.

Najverovatniji scenario, prema naučnicima, je da je virus cirkulisao među slepim miševima, kao i mnogi drugi korona virusi. Naučnici misle da je virus sa slepih miševa prešao na neku drugu životinjsku vrstu, verovatno na rakunske pse, cibetke iz porodice mačaka ili na bambusove pacove, a potom na ljude na pijaci u Vuhanu, gde su se prve infekcije pojavile krajem novembra 2019. godine.

Iako je reč o poznatom putu za prenos zaraze, ta teorija nije dokazana u slučaju virusa koji izaziva bolest kovid-19. Činjenica da se u Vuhanu nalazi nekoliko istraživačkih laboratorija, koje se bave prikupljanjem i proučavanjem korona virusa, podstakla je debatu o tome da li je virus možda procurio iz neke od njih.

Rešenje te teške naučne zagonetke nije jednostavno ni u najboljim okolnostima. Napori su postali još teži usled političkih optužbi o poreklu virusa i odluke Kine da uskrati dokaze koji bi mogli da pomognu u nalaženju odgovora.

Nije poznato ni koliko je ljudi umrlo od posledica zaraze korona virusom – verovatno više od 20 miliona, kaže izvor AP.

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da su njene članice prijavile više od sedam miliona smrtnih ishoda od bolesti kovid-19, ali se procenjuje da je stvarni broj najmanje tri puta veći.

Korona virus i dalje najviše pogađa starije osobe. Prošle zime u SAD, polovina smeštenih u bolnice i umrlih u bolnici zbog kovida-19 bili su stariji od 75 godina.

Naučnici i proizvođači vakcina oborili su rekorde u brzini razvoja vakcina protiv kovida-19, koje su spasile desetine miliona života širom sveta i bile ključni korak za vraćanje života u normalu.

Isporuka vakcina u siromašnije zemlje bila je spora, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je više od 13 milijardi doza vakcina protiv kovida-19 dato širom sveta od 2021. godine.

Poznato je da vakcine nisu savršene – efikasne su u sprečavanju teških oblika bolesti, hospitalizacije i smrti i pokazale su se kao veoma bezbedne, sa retkim ozbiljnim neželjenim efektima. Međutim, zaštita od blažih oblika infekcije počinje da slabi posle nekoliko meseci, navodi AP.

Kao i vakcine protiv gripa, vakcine protiv kovida-19 moraju redovno da budu ažurirane kako bi efikasno delovale protiv virusa koji se stalno razvija, što doprinosi frustraciji javnosti zbog potrebe za višestrukim vakcinacijama. Preduzimaju se napori na razvijanju vakcina sledeće generacije, kao što su nazalne vakcine za koje se istraživači nadaju da bi mogle da budu efikasnije u sprečavanju infekcije.

Pokazalo se da se korona virus ne razlikuje od drugih virusa kada je reč o genetskim promenama – mutacijama, do kojih dolazi dok virusi prave sopstvene kopije. Naučnici su te varijante nazvali po grčkim slovima: alfa, beta, gama, delta i omikron.

Još jedno pitanje oko kojeg nema svih odgovora jeste takozvani dugi kovid, koji je pogodio milione zaraženih. Reč je o dugotrajnim simptomima koji traju najmanje tri meseca, a ponekad i godinama, uključujući umor, kognitivne probleme poznate kao “moždana magla”, bol i kardiovaskularne probleme, između ostalih.

Lekari ne znaju ni zašto samo neki od zaraženih dugo boluju od kovida-19, ni šta dovodi do toga. Odgovore otežava to što dugi kovid može da se javi i posle blagog oblika infekcije i kod svih uzrasta.

Simptom/AP

Idealna temperatura u kući kada je napolju hladno

November 15, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da unutrašnja temperatura doma bude 18 stepeni Celzijusa, ali mnogi stručnjaci smatraju da je to preniska temperatura koja može da ugrozi zdravlje.

Kako bi zimi ostali zdravi, stručnjaci preporučuju podešavanje termostata na najmanje 20 stepeni Celzijusa. Kritike na preporuku SZO stigle su i od građana, koji su svoje nezadovoljstvo izrazili na X platformi. Jedan korisnik je napisao:

„Podesiću temperaturu kako mi odgovara, i niko drugi ne sme da se meša“.

SZO tvrdi da je 18 stepeni Celzijusa dovoljna temperatura za većinu zdravih ljudi, pod uslovom da su prikladno obučeni.

Prema njihovim smernicama, 18 °C je optimalna temperatura za umerenu klimu, ali stručnjaci kažu da je to možda prenisko da bi čoveku bilo prijatno.

Tomas Balogan iz kompanije „Atlantic Edge” savetuje da se termostat podesi na 20 stepeni Celzijusa zimi dok ste kod kuće, dok noću ili kada niste prisutni temperatura treba da bude nešto niža, oko 15, odnosno 16 stepeni Celzijusa.

Metju Širan iz kompanije „Money Wellness” ističe da je važno pronaći balans između toplote i održavanja prihvatljivih troškova grejanja. Preporučuje temperaturu između 18 i 21 stepeni Celzijusa kako bi dom bio udoban bez preteranih troškova.

Uprkos visokim troškovima, zdravstveni stručnjaci naglašavaju važnost održavanja toplote doma, posebno za starije osobe i one koji žive u kućama ili stanovima sa lošom izolacijom.

Farmaceut Torin Govind napominje da hladni i vlažni domovi povećavaju rizik od prehlade, grip i stvaranje buđi na zidovima, što može pogoršati zdravstvene probleme kao što je astma.

Tom Edmunds iz kompanije „Wunda” ističe da temperature niže od 18 stepeni Celzijusa u domovima mogu negativno da utiču na zdravlje i preporučuje da se sobna temperatura ne spušta ispod ovog minimuma, čak ni u prostorijama koje se retko koriste. Takođe upozorava na opasnost od stvaranja buđi ako temperatura padne ispod 13 stepeni Celzijusa.

Simptom/N1

Ministri G20 dali podršku finansiranju Svetske zdravstvene organizacije

November 2, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Direktor SZO, Tedros Adanom Gebrejesus, naveo je da je do sada na taj način obezbeđeno milijardu dolara, a da se 63 zemlje obavezalo da će dati svoj doprinos.

Ministri su pozvali članice i partnere da doprinesu prvom krugu finansiranja kojim bi se investiralo u novu strategiju globalnog zdravstva SZO čiji je cilj da se unaprede životi milijardi ljudi i spase 40 miliona života, objavila je SZO.

Novo istraživanje SZO: 12 odsto dece zavisno od video igara, Srbija na vrhu liste

September 30, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Nedavno objavljen izveštaj SZO ukazao je na zabrinjavajući trend – broj dece i tinejdžera koji koriste društvene mreže u problematičnoj meri je skočio sa 7 na 11 odsto od 2018. do 2022. godine.

Podaci o broju problematičnih korisnika među najmlađima, dovode do pitanja kako zaštititi mentalno zdravlje adolescenata koji veći deo svog dana provode na internetu. Osobe koje prekomerno koriste društvene mreže ili video igrice, neretko imaju problem sa kontrolisanjem svojih impulsa na tim platformama, a ukoliko na određeno vreme nemaju pristup željenim platformama uobičajeno se javlja stres i anksioznost, navodi se u izveštaju SZO.

Pored 11 odsto mladih koji imaju prekomernu potrebu za prisustvom na društvenim mrežama, 12 odsto tinejdžera je pod rizikom kada je u pitanju problematično igranje video igara, što SZO identifikuje kao prisustvo pet ili više simptoma zavisnosti.

Stručnjaci smatraju rezultate istraživanja zabrinjavajućim, i ističu da tehnologija ima isuviše veliku ulogu u svakodnevnim životima mladih ljudi.

“Jasno je da društvene mreže mogu imati i pozitivne i negativne uticaje na zdravlje i dobrobit adolescenata,” rekao je dr Hans Kluge, direktor SZO za Evropu, u izjavi, pozivajući na “akciju koja će pomoći adolescentima da preokrenu negativne efekte upotrebe društvenih mreža. Ovaj vid “zavisnosti” može dovesti do depresije, zlostavljanja, anksioznosti, kao i zapostavljanje školskih obaveza.

Koje grupe su “hronično onlajn”?
Istraživanje da vršeno na deci od 11, 13 i 15 godina u 44 država Evrope, Centralne Azije i Kanade, a završeno je 2022. godine. Studija ukazuje na to da 36 odsto tinejdžera tokom dana komunicira sa svojim prijateljima onlajn. Ta cifra je znatno veća među 15-godišnjim devojčicama – 44 odsto.

Generalno, deca iz imućnijih porodica češće su u stalnom kontaktu sa prijateljima putem interneta u poređenju sa decom iz porodica sa nižim prihodima – trend koji je primećen u 22 zemlje kada su u pitanju dečaci i u 27 zemalja prilikom merenja među devojčicama.

Najveće stope problematične upotrebe društvenih mreža zabeležene su u Rumuniji (22 odsto), Malti (18 odsto) i Bugarskoj (17 odsto). Holandija je imala najniži nivo, od 5 odsto.

Nisu svi na društvenim mrežama u riziku od nezdravog korišćenja tih platformi. Pored 11 odsto mladih koji su “problematični korisnici”, postoji i 32 odsto “intenzivnih korisnika”, koji su veći deo dana onlajn, ipak nemaju nikakve simptome problematičnog korišćenja onlajn platformi.

Najveću grupu čine aktivni korisnici sa 44 odsto, a svega 12 odsto ispitanih mladih koristi internet povremeno ili veoma retko.

Istraživanje je pokazalo da su trinaestogodišnjaci, posebno devojčice, najverovatniji korisnici društvenih mreža na problematičan način.

Društvene mreže mogu na razne načine da utiču na mlade umove. Studija ističe da problematični korisnici imaju loše mentalno zdravlje, kao i da će se ti mladi češće okrenuti kobnim navikama kao što je pušenje, konzumiranje alkohola ili korišćenje marihuane.

U Srbiji veliki broj “problematičnih gejmera”
Igranje video igara je još jedan ključni način na koji mladi ljudi stupaju u kontakt jedno s drugima. U istraživanju je 68 odsto mladih klasifikovano kao neproblematični gejmeri, dok je još 12 odsto njih “pod rizikom”.

Malta, Engleska, Kipar, Estonija i Srbija su imale najveće stope mladih koji su u riziku od problematičnog gejminga, a dečaci su generalno bili u većem riziku nego devojčica.

“Razlike u obrascima igranja među polovima su upadljive”, rekla je dr Klaudija Marino, istraživač sa Univerziteta u Padovi u Italiji i jedan od autora studije.

Problematično igranje nije isključivo povezano sa količinom vremena provedenog uz konzol. Simptomi zavisnosti su zapravo gubljenje kontrole nad tim kada se korisnik uključuje, kao i generalno kvarenje međuljudskih odnosa, ili zapostavljanje poslovnih ili školskih obaveza.

EuroNews Srbija

Superbakterijska kriza: 40 miliona ljudi bi do 2050. moglo da izgubi živote

September 19, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Generalno posmatrano, u periodu od 2025. do 2050. godine, svet bi mogao zabeležiti više od 39 miliona smrtnih slučajeva koji se mogu direktno pripisati otpornosti na antimikrobne lekove odnosno AMR, sudeći prema studiji koja je objavljena u ponedeljak u časopisu The Lancet.

Antimikrobna rezistencija dešava se kada patogeni poput bakterija i gljivica razviju sposobnost da izbegnu lekove koji se koriste sa ciljem njihovog uništenja, piše Si-En-En

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila je AMR „jednom od najvećih globalnih pretnji po javno zdravlje i razvoj“, izazvanom zloupotrebom i prekomernim korišćenjem antimikrobnih lekova kod ljudi, životinja i biljaka, što može podstaći patogene da razviju otpornost na njih.

Glavni autor nove studije doktor Kris Marej, direktor Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju na Univerzitetu u Vašingtonu, rekao je da se očekuje pogoršanje situacije kada je reč o statistici AMR-a i njegovim efektima.

„Potrebna nam je odgovarajuća pažnja usmerena na nove antibiotike i upravljanje njima kako bismo mogli da rešimo ovaj zaista veliki problem“, rekao je on.

Starije osobe na udaru

Istraživači iz Globalnog istraživanja o otpornosti na antimikrobnu rezistenciju, Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju i drugih institucija, procenili su smrtne slučajeve i bolesti koje se mogu pripisati u odnosu na antimikrobnu rezistenciju za 22 patogena, 84 kombinacije patogena i lekova i 11 infekcija u 204 zemlje i teritorije od 1990. do 2021. godine. Za potrebe procene korišćeno je oko 520 miliona pojedinačnih zapisa.

Istraživači su otkrili da je od 1990. do 2021. godine smrtnost od AMR-a pala za više od 50 odsto među decom mlađom od pet godina, ali je porasla za više od 80 odsto među odraslima starosti 70 i više godina, što predstavlja trendove za koje se predviđa da će se dalje nastaviti.

“Bilo je iznenađujuće videti da se ti obrasci pojavljuju. Imali smo dva suprotna trenda: pad smrtnosti od AMR-a kod osoba mlađih od 15 godina, uglavnom zbog vakcinacije, programa vode i sanitarnih uslova, nekih programa lečenja. U isto vreme, postoji stabilan porast broja smrtnih slučajeva kod starijih od 50 godina“, rekao je Marej i dodao da, kako svet stari, starije osobe mogu biti podložnije teškim infekcijama.

Naime, otkriveno je da je kombinacija patogena i leka koja je sve češće izazivala ogroman porast zahvaćenih među svim starosnim grupama, bio zlatni stafilokok (lat. Staphilococcus aureus), otporan na meticilin ili MRSA. Za ovu kombinaciju – antibiotik meticilin i bakterija zlatni stafilokok – broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati skoro se udvostručio sa 57.200 u 1990. na 130.000 u 2021. godini

Koristeći statističko modeliranje, istraživači su takođe napravili procene smrtnih slučajeva i bolesti koje se mogu pripisati AMR-u do 2050. godine u tri scenarija: najpre ako se trenutna klima nastavi, potom ako se razviju novi moćni antibiotski lekovi za uništavanje otpornih patogena i treći ako svet poboljša kvalitet zdravstvene zaštite od infekcija i razvio bolji pristup antibioticima.

Prognoze pokazuju da će se smrtnost od rezistencije na antimikrobne lekove povećati do 2050. ako se ne preduzmu mere za poboljšanje pristupa kvalitetnoj nezi, jakim antibioticima i drugim resursima za smanjenje i lečenje infekcija

Istraživači su procenili da bi 2050. godine broj globalnih smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati otpornosti na antimikrobne lekove mogao da dostigne 1,9 miliona, a onih koji su povezani sa njima 8,2 miliona.

Prema podacima, regioni sveta koji su najviše pogođeni AMR-om po nivou smrtnosti su Južna Azija, Latinska Amerika i Karibi i podsaharska Afrika.

„Mnogi od ovih regiona nemaju jednak pristup kvalitetnoj nezi. Nažalost, još uvek postoji mnogo mesta u okruženjima sa niskim resursima gde ljudi kojima su potrebni antibiotici jednostavno iste ne dobijaju, i to je veliki deo. Ali nisu samo antibiotici. To je kada ste bolesni, bilo kao dete ili odrasla osoba, i pošalju vas u bolnicu i dobijete paket nege, u suštini, koji uključuje stvari poput kiseonika“, rekao je Marej.

„U postavkama sa niskim resursima, čak ni osnove poput kiseonika često nisu dostupne. A onda, ako ste veoma bolesni i treba vam jedinica intenzivne nege, pa, postoje veliki delovi sveta sa niskim resursima – većina njih, zapravo – gde ne biste dobili pristup takvoj vrsti nege. Dakle, postoji spektar potporne nege, plus antibiotici, koji zaista čine razliku“, rekao je on.

Ipak u scenariju u kojem svet ima bolju zdravstvenu zaštitu, 92 miliona povezanih smrtnih slučajeva moglo bi da se spreči između 2025. i 2050. godine, predviđaju istraživači. S druge strane, u scenariju gde svet ima nove, jače lekove, oko 11 miliona takvih smrtnih slučajeva moglo bi se izbeći.

“Postoji moguća nada na horizontu”
„Inovativni i kolaborativni pristup ovoj studiji pruža sveobuhvatnu procenu antimikrobne rezistencije i njenog potencijalnog tereta za svet”, napisao je Samuel Kariuki, sa Instituta za medicinska istraživanja Kenije, u komentaru koji je pratio novu studiju u The Lancetu.

Ipak, on je upozorio da modeli prognoze ne uzimaju u obzir pojavu novih superbakterija „i da bi moglo doći do potcenjivanja ukoliko se pojave novi patogeni“.

Sve u svemu, „ovi podaci bi trebalo da podstaknu ulaganja i ciljanu akciju“ u pravcu rešavanja rastućeg izazova otpornosti na antimikrobne lekove u svim regionima sveta, napisao je Kariuki.

“Novi rad predstavlja decenije istraživanja o globalnom opterećenju antimikrobne rezistencije”, rekla je doktorka Stefani Stredi, vanredni dekan globalnih zdravstvenih nauka i ugledni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, koja nije bila uključena u studiju.

Stredi je iz prve ruke videla efekte koje antimikrobna rezistencija može imati na zdravlje kada je njen muž umalo preminuo od infekcije superbakterijama.

„Ja sam neko ko ima susret sa antimikrobnom rezistencijom koja utiče na moju porodicu poslednjih osam godina. Moj muž je zamalo umro od infekcije superbakterijama. To je zapravo jedna od infekcija koja je istaknuta u ovom radu”, rekla je Stredi.

Tokom krstarenja Nilom za Dan zahvalnosti 2015. godine, Stredin muž, Tom Peterson iznenada je dobio jake grčeve u stomaku. Kada klinika u Egiptu nije uspela da pomogne u ublažavanju simptoma koji su bili sve gori, Peterson je prebačen u Nemačku, gde su lekari otkrili abdominalni apsces veličine grejpfruta ispunjen Acinetobacter baumannii, virulentnom bakterijom otpornom na skoro sve antibiotike.

Godišnji broj ljudi koji umiru od gram-negativnih bakterija, kao što je ova, otpornih na karbapanem – klasu antibiotika poslednjeg izbora koji se koriste za lečenje teških bakterijskih infekcija – porastao je za 89.200 od 1990. do 2021. godine, više od bilo koje klase antibiotika tog perioda.

„To je jedan od hitnih prioritetnih patogena, koji je jedna od ovih gram-negativnih bakterija. Moj muž je imao 69 godina kada se razboleo. Znači on je upravo u godinama koje studija ističe, da će starije ljude to više pogađati u budućnosti, jer naša populacija stari i ljudi imaju komorbiditete, poput dijabetesa, kao što ima moj muž”, kaže ona.

Stredin muž se oporavio nakon tretmana fagima, virusima koji selektivno ciljaju i ubijaju bakterije i koji se mogu koristiti kao pristup lečenju bakterijskih infekcija otpornih na antimikrobne lekove.

„Najvažnija alternativa antibioticima je fagoterapija, ili terapija bakteriofagom, i to je ono što je spasilo život mom mužu. Fag se može veoma efikasno koristiti sa antibioticima, kako bi se smanjila količina antibiotika koja je potrebna, a mogu se čak i potencijalno koristiti u stočarstvu i u poljoprivredi“, rekla je ona.

Nova studija daje Stredi nadu da svet može smanjiti potencijalni problem otpornosti na antimikrobne lekove.

“To bi zahtevalo poboljšanje pristupa antibioticima i novijim antimikrobnim lekovima, vakcinama, čistoj vodi i drugim aspektima kvalitetne zdravstvene zaštite širom sveta”, rekla je ona, uz istovremeno smanjenje upotrebe antibiotika u stočarstvu, proizvodnji hrane i životnoj sredini, što može dovesti do veće otpornosti.

„Postoji moguća nada na horizontu. Ako bismo povećali ove intervencije, mogli bismo drastično smanjiti broj smrtnih slučajeva u budućnosti“, istakla je Stredi.

Gaza: Završena prva faza vakcinacije dece

September 5, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Akcija je omogućila prvu dozu vakcine za skoro 200.000 dece na palestinskoj teritoriji.

Bolest se proširila u Pojasu Gaze, gde je većina od 2,4 miliona stanovnika bila primorana da napusti svoje domove pred izraelskom vojnom ofanzivom pokrenutom kao odgovor na napad Hamasa 7. oktobra .

Posle otkrivanja prvog slučaja dečje paralize u Gazi (posle 25 godina), vakcinacija je počela zahvaljujući “humanitarnim pauzama” u borbi.

Foto printscreen

SZO planira vakcinaciju više od 640.000 dece u Pojasu Gaze.

Simptom

SZO: Nema veze između upotrebe mobilnih telefona i povećanog rizika od raka mozga

September 4, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Uprkos ogromnom porastu upotrebe bežičnih tehnologija, nije došlo do povećanog porasta rizikaza rak mozga, što se odnosi i na ljude koji obavljaju duge telefonske razgovore, ili koriste mobilne telegone više od jedne decenije, prenosi Rojters.

Konačna analiza uključila je 63 studije iz perioda od 1994 do 2022, u čijoj je izradi učestvovalo 11 istraživača iz 10 zemalja.

U radovima su procenjeni efekti radio-zračenja, koja emituju mobilni telefoni, kao i televizori, bebi monitori i radari, rekao je profesor epidemiologije raka na Univerzitetu Okland na Novom Zelandu i koautor studije.

”Nijedno od glavnih proučavanih pitanja nije pokazalo povećane rizike”, rekao je on.

Studije su razmatrale karcinome mozga kod odraslih i dece, kao i povezanost radijacije sa upotrebom mobilnih telefona, baznih stanica ili predajnika.

Uticaji upotrebe mobilnih telefona na ostale tipove karcinoma biće objavljeni posebno.
SZO i druga međunarodna zdravstvena tela ranije su saopštile da nema definitivnih dokaza o štetnim efektima na zdravlje od zračenja koje emituju mobilni telefoni, ali su pozvali na dodatna istraživanja.

Trenutno Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikuje zračenja telefona kao ”moguće kancerogeni”, odnosno kao klasu 2B, što je kategorija koja se koristi kada se ne može isključiti potencijalna veza.

EuroNews Srbija

Kolera se širi u Sudanu: U julu umrlo 28 osoba, registrovano 658 slučajeva

August 24, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Teškoj situaciji doprinose obilne kiše koje su pale u područjima prenaseljenim stanovnicima koji su pobegli od građanskog rata u zemlji, prenosi Rojters.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Šible Sahbani naveo je da je aktuelna epidemija počela 22. jula i od tada je u pet sudanskih država registrovano 658 slučajeva.

Pošto je veliki deo zdravstvene infrastrukture ugrožen ili uništen, a medicinsko osoblje smanjeno zbog raseljavanja, kod 4,3 odsto obolelih došlo je do smrtnog ishoda, što je visoka stopa u poređenju sa drugim epidemijama, dodao je on.

Sahbani je ukazao da je oko 200.000 ljudi izloženo visokom riziku da se razboli.

Rat između vojske i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF), koji traje već 16 meseci, izazvao je jednu od najvećih humanitarnih kriza u svetu i raselio više od 10 miliona ljudi unutar Sudana, kao i preko njegovih granica.

Zemlja se trenutno bori sa pet paralelnih epidemija, uključujući denga groznicu i boginje.

Tanjug

Rat u Gazi: U Kan Junisu ubijeno još 12 ljudi, počinje vakcinacija palestinske dece

August 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Agencija UN-a za palestinske izbeglice (UNRVA) saopštila je da će početi da vakciniše decu u Gazi protiv dečije paralize krajem meseca, pošto strah od izbijanja bolesti raste.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije kaže da je palestinsko dete koje je obolelo od dečije paralize, što je prvi slučaj u Gazi u poslednjih četvrt veka, dobilo delimičnu paralizu.

Tedros Adhanom Ghebreiesus rekao je u objavi na Ks u petak da je desetomesečno dete dobilo paralizu donje leve noge i da je u stabilnom stanju.

„Ozbiljno sam zabrinut“, rekao je.

SZO je testirala uzorke zaraženog deteta i potvrdila da su povezani sa varijantom pronađenom u otpadnim vodama Gaze.

S obzirom na visok rizik od njegovog širenja, SZO sa sedištem u Ženevi sarađuje sa palestinskim ministarstvom zdravlja i UNICEF-om na pokretanju dve runde vakcinacije krajem avgusta i septembra.

Nakon što je iskorenjena u Gazi pre 25 godina, vakcinacija protiv dečije paralize je pala nakon što je počeo rat 7. oktobra, a teritorija je postala leglo virusa.

Simprom/Aljazeera

Nova globalna zdravstvena “situacija”: Šta je MPOK, gde su epidemije i šta radi SZO?

August 15, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Saopštenje generalnog direktora SZO Tedrosa Adhanoma Gebrejezusa usledilo je nakon sastanka komiteta za hitne slučajeve zdravstvene agencije UN. Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti proglasili su mpok vanrednim stanjem za javno zdravlje u Africi, u utorak.

SZO je saopštila da je ove godine u Africi bilo više od 14.000 slučajeva i 524 smrtna slučaja, što već premašuje prošlogodišnje brojke.

Najviše slučajeva obolelih u jednoj zemlji je Kongo.

Šta je mpok?

Mpok, takođe poznat kao majmunske boginje, naučnici su prvi put identifikovali 1958. godine kada je došlo do izbijanja bolesti „slične boginjama“ kod majmuna. Do nedavno, većina slučajeva je primećena kod ljudi u centralnoj i zapadnoj Africi koji su imali blizak kontakt sa zaraženim životinjama.

SZO proglasila izbijanje mipoksa u Africi globalnom zdravstvenom situacijom jer se širi novi oblik virusa

Broj slučajeva Mpok-a je ove godine u Africi porastao za 160%, ali je dostupno malo tretmana i vakcina.
Godine 2022. potvrđeno je da se virus po prvi put širi seksom i izazvao je epidemije u više od 70 zemalja širom sveta koje ranije nisu prijavljivale mpok.

Mpok pripada istoj porodici virusa kao i male boginje, ali izaziva blaže simptome kao što su groznica, mrzlica i bolovi u telu. Ljudi sa ozbiljnijim slučajevima mogu razviti lezije na licu, rukama, grudima i genitalijama.

Afrički CDC je izvestio da je mpok sada otkriven u najmanje 13 afričkih zemalja. U poređenju sa istim periodom prošle godine, agencija je saopštila da je broj slučajeva povećan za 160 odsto, a smrtni slučajevi za 19 odsto.

Ranije ove godine, naučnici su prijavili pojavu novog oblika mipoksa u rudarskom gradu u Kongu koji može da ubije do 10% ljudi i može se lakše širiti.

Za razliku od ranijih izbijanja mpoksa, gde su se lezije uglavnom primećivale na grudima, rukama i stopalima, novi oblik mpoksa izaziva blaže simptome i lezije na genitalijama
To ga čini težim za uočavanje, što znači da ljudi mogu da razbole i druge, a da ne znaju da su zaraženi.

SZO je saopštila da je mpok nedavno prvi put identifikovan u četiri istočnoafričke zemlje: Burundiju, Keniji, Ruandi i Ugandi. Sve te epidemije povezane su sa epidemijom u Kongu. Tedros je rekao da postoji zabrinutost za dalje širenje bolesti unutar Afrike i šire.

U Obali Slonovače i Južnoj Africi, zdravstvene vlasti su prijavile izbijanje drugačije i manje opasne verzije mipoksa koja se proširila širom sveta 2022.

Šta znači proglašenje vanrednog stanja?
Deklaracija SZO o vanrednom stanju ima za cilj da podstakne donatorske agencije i zemlje na akciju. Ali globalni odgovor na prethodne deklaracije je često nejasan i kasni.

Generalni direktor CDC Afrike, dr Žan Kaseja, rekao je da je proglašenje vanredne situacije u javnom zdravstvu od strane agencije trebalo da „mobiliše naše institucije, našu kolektivnu volju i naše resurse da delujemo brzo i odlučno“. On je apelovao na afričke međunarodne partnere za pomoć, rekavši da je sve veći broj slučajeva u Africi uglavnom ignorisan.

Kako se mpok može zaustaviti?
Izbijanje mpok-a 2022. u desetinama zemalja uglavnom je ugašeno upotrebom vakcina i tretmana u bogatim zemljama, pored ubeđivanja ljudi da izbegavaju rizično ponašanje. Ali jedva da su vakcine ili tretmani bili dostupni u Africi.

Simptom/AP

Vakcine za suzbijanje majmunskih boginja u Kongu mesecima neće stići do te zemlje

August 14, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti juče su prvi put u istoriji proglasili vanrednu situaciju za javno zdravlje od kontinentalnog značaja, a danas će biti održan sastanak pod vođstvom SZO kako bi odlučili da li epidemija predstavlja globalnu pretnju.

Direktor Instituta za biomedicinska istraživanja Žan-Žak Mujembe-Tamfum rekao je da “put koji je pred nama nije lak”, jer je u pitanju zemlja u kojoj su zdravstvene ustanove i humanitarni fondovi veoma opterećeni sukobima i izbijanjem raznih bolesti poput morbila i kolere.

Simptom/Rojters

SZO: Broj infekcija kovidom se povećava širom sveta i neće uskoro opasti

August 8, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

”Podaci našeg sistema nadzora zasnovanog na analizama u 84 zemlje pokazuju da je procenat pozitivnih testova na SARS-CoV-2 rastao tokom nekoliko nedelja. Sve u svemu, pozitivnost testova je iznad 10 procenata, ali to varira po regionu. U Evropi je procenat pozitivnosti iznad 20 odsto”, rekla je Marija Van Kerkhove iz SZO novinarima u Ženevi.

Novi talasi zaraze registrovani su u Americi, Evropi i zapadnom Pacifiku, navodi se na sajtu SZO.

Analize otpadnih voda sugerišu da je cirkulacija SARS-CoV-2 od dva do 20 puta veća nego što pokazuju trenutne brojke.

Tako visoke stope cirkulacije infekcije u letnjim mesecima na severnoj hemisferi su atipične za respiratorne viruse, koji se uglavnom šire na niskim temperaturama.

”Poslednjih meseci, bez obzira na sezonu, mnoge zemlje su iskusile nagli porast kovid-19, uključujući i Olimpijske igre gde je najmanje 40 sportista bilo pozitivno,“ rekla je Van Kerkhova.

Kako virus nastavlja da se razvija i širi, raste rizik od ozbiljnijeg soja virusa koji bi ne bi mogao da bude otkriven metodama koje su do sad praktikovane ili da ne reaguje na medicinsku intervenciju.

SZO poziva vlade da pojačaju kampanje vakcinacije, vodeći računa da grupe sa najvećim rizikom budu vakcine najmanje jednom u 12 meseci.