istorijat

Ali Bajdenova situacija je jedinstvena u američkoj politici.

Planirao je da se kandiduje i osvojio skoro svakog delegata na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji sledećeg meseca. Pitanja o njegovim godinama i oštrini na kraju su ga ubedila da se povuče iz predsedničke trke. Podržao je potpredsednicu Kamalu Haris da bude njegov naslednik na mestu demokratskog predsedničkog kandidata.

Bajden je svoju odluku objavio u pismu objavljenom na društvenim mrežama nakon nedelja grozničavih spekulacija, što ga čini jednim od nekolicine predsednika koji su odlučili da se povuku radije nego da traže reizbor.

Nedavno, 1968. godine, Lindon B. Džonson je šokirao zemlju kada je dao iznenađujuću najavu na kraju govora u Ovalnom kabinetu. o svom planu da ograniči američke vojne operacije u Vijetnamu, da se neće kandidovati.

Deo tog obraćanja:

Sa američkim sinovima na dalekim poljima, sa budućnošću Amerike pod izazovom ovde kod kuće, sa našim nadama i nadama sveta u mir u ravnoteži svakog dana, ne verujem da treba da posvetim sat ili dan svog vremena za bilo koje lične partizanske ciljeve ili za bilo koju drugu dužnost osim fenomenalnih dužnosti ove kancelarije – Predsedništva vaše zemlje. Shodno tome, neću tražiti, i neću prihvatiti, nominaciju moje stranke za još jedan mandat za vašeg predsednika.

To je izvanredan govor za danas.

Imao je skoro 60 godina kada je održao taj govor, ali je Džonson izgledao mnogo starije. Umro je od iznenadnog srčanog udara 1973. sa 64 godine, pre nego što je stekao pravo na programe penzionisanja kao što su Medicare, koji je potpisao u zakonu, i socijalno osiguranje, koje je proširio.

U vreme kada se povukao iz trke, Džonson se, za razliku od Bajdena, suočio sa višestrukim izazovima za demokratsku nominaciju u proleće 1968. Rasni sukobi u SAD, upareni sa zemljom koja je razbijena zbog rata u Vijetnamu, naštetila je Džonsonovoj popularnosti. Početkom 1968. godine, ofanziva Tet u Vijetnamu pokazala je da su komunističke snage tamo morale biti jače nego što je američka vojska tvrdila, a američke žrtve u ratu su se povećavale.

Ranije tog marta, Džonson je za malo pobedio na predizborima u Nju Hempširu protiv antiratnog kandidata senatora Judžina Makartija. Senator Robert F. Kenedi, brat čoveka čije je ubistvo uzdiglo Džonsona u Belu kuću, ušao je u predsedničku trku 16. marta.

https://www.lbjlibrary.org/

Zdravlje je bilo briga za Lindona Džonsona

Vijetnam je podelio stranku 1968. godine, ali rastući razdor među demokratama oko rata nije bio jedini razlog zašto se Džonson povukao iz trke, kaže Mark Apdegrouv, predsednički istoričar i izvršni direktor LBJ fondacije.

Razgovarao sam sa Apdegrouvom 2022. o tome zašto se predsednici možda neće kandidovati za reizbor, a on mi je tada rekao da bi Bajden, kao i LBJ, trebalo da razmotri svoje zdravlje pre nego što traži još jedan četvorogodišnji mandat u Beloj kući.

„Postoji pogrešno shvatanje da je LBJ odlučio da se više ne kandiduje isključivo zbog rastuće kontroverze i podela oko rata u Vijetnamu. To je možda bio deo toga, ali njegova glavna briga bilo je njegovo zdravlje“, rekao je Updegrove.

„Doživeo je skoro fatalan srčani udar 1955. godine, a njegova porodica je imala istoriju fatalnih srčanih bolesti. Nije želeo da dovede zemlju u krizu kroz koju smo prošli sa iznenadnom smrću FDR-a 1945. i moždanim udarom Vudroa Vilsona 1919, koji ga je ostavio nesposobnim“, dodao je Apdegrov.

https://www.lbjlibrary.org/

Godina neverovatne neizvesnosti

1968. je neslavna godina u istoriji SAD, a Džonsonova objava od 31. marta započela je period nasilja i neizvesnosti.

Manje od nedelju dana nakon što je Džonson objavio svoju odluku da se ne kandiduje za reizbor, Martin Luter King mlađi je pogođen snajperom 4. aprila, događaj koji je izazvao talas nasilja i nereda koji su opustošili mnoge američke gradove, uključujući Vašington, DC, Baltimor i Čikago.

Džonson je rasporedio 58.000 pripadnika nacionalne garde i vojske u američke gradove.

U junu te godine, Kenedi je ubijen u Kaliforniji, stvarajući još veća previranja. Njegov sin se sada kandiduje za predsednika kao nezavisni kandidat.

Godine 1968, demokrate su na kraju zaobišle Makartija, koji je kanalisao antiratno raspoloženje. Umesto toga, oni su uzdigli Džonsonovog potpredsednika, Huberta Hamfrija, kao svog kandidata na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji – koja je, kao što će biti ovog leta, održana i u Čikagu te godine. Dok je Hamfri prihvatio nominaciju u kongresnoj sali, nemiri su besneli na ulicama ispred.

Tog novembra, Hamfri je bio blizu Ričarda Niksona, republikanca i konačnog pobednika, ali je nezavisni kandidat Džordž Volas, bivši demokrata, pobedio u više južnih država sa populističkim i segregacionim pozivom. Volas je takođe verovatno odvukao glasove Hamfriju u ključnim državama.

Džonson ostaje jedan od najtransformativnijih predsednika zemlje

Džonson je iskoristio period jedinstva nakon smrti Džona F. Kenedija da bi usvojio značajne zakone o građanskim pravima. Pobedio je na ubedljivom reizboru 1964. i iskoristio taj zamah da donese niz zakona koji su trebali da izgrade SAD u „veliko društvo“, uključujući Medicare i Zakon o glasačkim pravima, i objavio rat siromaštvu.

Ta dostignuća u oblasti građanskih prava nisu bila univerzalno slavljena u SAD i ubrzala su prestrojavanje američkih političkih partija u kojima su njegove demokrate prešle iz dominantne u manjinsku stranku na američkom jugu.

CNN

Atentat na Donalda Trampa u Pensilvaniji probudio je duhove prošlosti i otvorio bolna sećanja na istoriju političkog nasilja u SAD koja seže još od osnivanja 1776. godine.

Atentati na aktuelne predsednike

Šesnaesti američki predsednik Abraham Linkoln prvi je aktuelni predsednik na kog je izvršen atentat – 14. aprila 1865. godine Džon Vilks But upucao je Linkolna u potiljak dok je zajedno sa suprugom gledao predstavu “Our American Cousin” u pozorištu “Ford” u Vašingtonu.

Linkoln je odveden u kuću preko puta pozorišta kako bi mu se ukazala pomoć, ali je ujutru narednog dana preminuo. Na predsedničkoj funkciji nasledio ga je Endru Džonson.

Džejms Abram Garfild drugi je američki predsednik koji je ubijen na dužnosti. Manje od četiri meseca nakon što je izabran za predsednika 2. jula 1881. godine ubio ga je Čarls Gito na železničkoj stanici u Vašingtonu dok je čekao voz.

Treći predsednik SAD koji je bio meta antentata je Vilijam Makinli, kog je tokom posete Bafalu ubio anarhista Leon Čolgoš 6. septembra 1901. godine. Makinli je posle govora sišao sa bine i pozdravljao se sa okupljenima kada ga je Čolgoš izbliza upucao dva puta u grudi. Preminuo je nedelju dana kasnije.

Predsednik Frenklin D. Ruzvelt prošao je neozleđen u pucnjavi u kojoj je ubijen gradonačelnik Čikaga Anton Čermak 1933. godine.

Tridesetpeti predsednik SAD Džon F. Kenedi četvrti je predsednik koji je ubijen tokom mandata. Tokom posete Dalasu 22. novembra 1963. godine u 12.30 časova dok je predsednička kolona vozila prolazila centrom grada, Kenedi je pogođen snajperom dva puta – jednom u leđa, jednom u glavu.

Odmah je prebačen u bolnicu, ali je 30 minuta kasnije proglašen mrtvim. Za atentat je optužen Li Harvi Osvald, kog je 24. novembra ubio Džek Rubio. Predsedničku funkciju nasledio je Lindon Džonson.

Septembra 1975. godine, predsednik Džerald Ford preživeo je dva atentata – prvi 5. septembra kada je Linet “Skviki” From, članica kulta Čarlsa Mensona, pokušala da upuca Forda dok je šetao kroz park u Sakrementu, ali se njen pištolj zaglavio. Samo 17 dana kasnije, Sara Džejn Mur, povezana sa radikalno levičarskim grupama, pucala je na Forda dok je napuštao hotel u San Francisku, ali ga nije pogodila.

Poslednji američki predsednik koji je pogođen u atentatu je Ronald Regan, teško ranjen 1981. godine i podvrgnut hitnoj operaciji. Regan je napuštao hotel u Vašingtonu nakon što je održao govor, kada je atentator Džon Hinkli Mlađi ispalio nekoliko hitaca iz malokalibarskog pištolja. Jedan od metaka rikošetirao je od predsedničku limuzinu i pogodio ga ispod levog pazuha.

Bivši predsednici i kandidati

Dok je vodio kampanju za reizbor, bivši predsednik Teodor Ruzvelt je 1912. godine pogođen je u grudi iz pištolja. Srećom, udar metka apsorbovala je metalna kutija od naočara u unutrašnjem džepu. Iako je bio upucan, Ruzvelt je održao govor sa i dalje zaglavljenim metkom.

Senator Robert F. Kenedi ubijen je tokom trke za Belu kuću u kojoj je bio glavni kandidat Demokratske stranke.

Petog juna 1968. godine kada je napuštao balsku dvoranu hotela “Ambasador” u Los Anđelesu upucao ga je iz malokalibarskog pištolja 24-godišnji Palestinac Sirhan Sirhan zbog njegove podrške Izraelu nakon Šestodnevnog rata. Kenedi je pogođen sa tri metka i preminuo je sutradan, a još petoro ljudi je ranjeno.

Tokom predsedničke kampanje 1972. godine, u Lorelu u Merilendu guverner Alabame Džordž Volas četiri puta je upucan. Napadač Artur Bremer pogodio je Volasa iz revolvera u grudi i abdomen, a jedan metak mu se zaglavio u kičmi zbog čega je ostao paralisan do kraja života.

Politički lideri

Veliki broj drugih uticajnih, ali neizabranih, političkih figura takođe su bile mete atentata.

Svakako najpoznatiji među njima je Martin Luter King Mlađi, koji je ubijen 1968. godine tek nekoliko meseci pre ubistva Bobija Kenedija.

Dok je planirao ogromni nacionalni skup i “okupaciju” Vašingtona, u okviru svoje kampanje “Siromašnih ljudi”, upucan je dok je stajao na terasi u motelu u Memfisu u Tenesiju. Metak ga je pogodio u obraz, prošao kroz vilicu kičmenu moždinu i zaglavio se u ramenu. Nakon hitne operacije, King je preminuo u bolnici.

RTS

Nakon odluke Džonsona da ne ide u reizbor, SAD ušle u godinu neizvesnosti i nasilja

Mračni istorijat atentata na američke predsednike i političare

Nakon odluke Džonsona da ne ide u reizbor, SAD ušle u godinu neizvesnosti i nasilja

Mračni istorijat atentata na američke predsednike i političare

# istorijat

Nakon odluke Džonsona da ne ide u reizbor, SAD ušle u godinu neizvesnosti i nasilja

Mračni istorijat atentata na američke predsednike i političare