Sa cenama nafte koje su prešle 100 dolara po barelu i poremećenim brodarskim rutama u Zalivu zbog Irana, vlade i investitori se spremaju za ponavljanje energetskog šoka iz 2022. godine zbog ruske invazije na Ukrajinu. I od Vašingtona do Frankfurta, i od Londona do Tokija, svetske centralne banke će verovatno zauzeti oprezniji ton u pogledu inflacije dok procenjuju posledice tokom niza sastanaka o politici koji se održavaju ove nedelje.

Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza, kanala kroz koji prolazi otprilike petina svetske nafte, povećava troškove ne samo za energiju i transport, već i za drugu ključnu robu koja se prevozi tim plovnim putem. Rezultat bi mogla biti toksična mešavina za centralne banke: više cene i niža zaposlenost, dva problema koja nisu opremljene da reše istovremeno.

„Moja najbolja pretpostavka ali izgovorena bez ikakvog uverenja, jeste da će se ovo nekako rešiti u narednih nekoliko nedelja i da će do sredine godine cene nafte značajno pasti“, rekao je Vilijam Ingliš, bivši visoki službenik Federalnih rezervi, koji je sada profesor na Univerzitetu Jejl. „Ali postoji realan rizik, naravno, da stvari traju duže i budu štetnije. I u tom slučaju, sve opklade su otpadne.“

Privid produžene globalne energetske krize mogao bi da uništi nade potrošača, preduzeća i investitora širom sveta u smanjenje kamatnih stopa ove godine – a u nekim slučajevima i da te planove baci unazad.

Nisu verovatni neposredni potezi osim u Australiji, koja je u utorak podigla svoju ciljnu kamatnu stopu za četvrtinu poena. Ali tržišta su već revidirala svoje opklade na ono što sledi od kreatora monetarne politike. Zaista, ako Fed smanji kamatne stope kasnije ove godine, mogla bi biti jedna od retkih velikih centralnih banaka koja će to učiniti, s obzirom na to da su druge ekonomije poput Evrope više izložene višim troškovima energije nego SAD.

Pre rata, investitori su videli mogućnost smanjenja od strane Feda, Evropske centralne banke i Banke Engleske. Sada uračunavaju potpuno stroži stav politike: barem jedno povećanje kamatnih stopa od strane ECB ove godine, 60% šanse za povećanje od strane Banke Engleske, manje i kasnije smanjenje od strane Feda i veću hitnost u povećanju kamatnih stopa od strane Banke Japana.

Simptom/Politiko