inflacija

Forbs Srbija: Banke između logike i tviter ekonomije: Zašto cene rastu i do kada će

September 24, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Razlog visoke inflacije nije samo cena sirove nafte i energenata koja otežava borbu sa rastom cena. Tu je i visoka zaposlenost, odnosno rast plata i BDP-a olakšavaju odluku američke centralne banke.

Evropska centralna banka je još ranije posegla za povećanjem svoje kamatne stope. I predviđanja su da će to učiniti još najmanje dva puta u prestala tri meseca 2026. Razlozi su isti. Skupi enegenti i nemogućnost da se inflacija drži u ciljanim okvirima. Kristin Lagard, predsednica ECB-a kaže da će bazna inflacija u evrozoni doći u granice cilja verovatno tek u drugoj polovini 2027.

Tržišta su toliko osetljiva da reaguju na svaki post na društvenim mrežama. Svaki mig američkog predsednika o skorom okončanju ili zaoštravanju sukoba na Bliskom istoku napravi šok na berzama. „Tviter“ je postao merilo reakcije investitora.

Ilustrativno je i klađenje na platformi Kalši koje prognozira da je verovatnoća da Tramp do kraja godine javno uvredi Vorša 44 odsto. Kažu da je to dvostruko više nego prognoza pre mesec dana. Odnosno pre nego što je FED odlučio da je vreme za zatezanje monetarnih uzda.

Šta nas očekuje? Vraća li se inflacija još jača nego pre poslednjeg smirivanja cena? Sa čim se bore vodeće centralne banke? I to između ekonomske logike i tviter ekonomije svetskih lidera. Mogu li se jednom podivljale cene lako smiriti i na koji način?

Cene goriva ozbiljno rastu
Jučerašnji podaci Eurostata, statističkog biroa EU, kažu da su cene goriva ovog avgusta u poređenju sa avgustom 2025. veće za 23,8 odsto. Najviši rast zabeležen je u Bugarskoj i to 34,5 odsto. Slede Litvanija sa 28,8, Finska sa 27,6 odsto a onda Nemačka i Francuska u kojima su cene veće za 27,5, odnosno 27,4 odsto.

Najmanje poskupljenje, sa druge strane, imali su Mađari, samo 1,3 odsto. U Srbiji je, i uprkos smanjenju akciza kako bi se ublažila poskupljenja goriva, rast od prošlog avgusta do ovogodišnjeg bio 15,4 odsto. Dizel je trenutno na najvišem nivou.

„Međugodišnji rast cena energije u evrozoni iznosio je 14,3 odsto, prema podacima za avgust. Ukupna međugodišnja inflacija u evrozoni je u avgustu iznosila 3,2 odsto. Cene energije su doprinele ukupnoj inflaciji sa oko 40 odsto“, kaže za Forbes Srbija Marko Miljković, profesor Saobraćajnog fakulteta i jedan od autora MAT-a.

Dalje kretanje cena energije

„Kretanje cena energije je u proteklom periodu direktno zavisilo od globalnih geopolitičkih dešavanja i kriza. Bili smo svedoci pada cena usled značajnog pada tražnje i privredne aktivnosti tokom pandemije. Zatim svedoci rasta cena tokom oporavka od te krize, kao i u periodima izbijanja ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku“, kaže Miljković.

Kretanje cena nafte i gasa direktno će i u narednom periodu zavisiti od rešavanja ili produbljivanja konflikata u ovim regionima.

„A s obzirom na trenutno stanje, ne postoje pouzdani signali da se ovi konflikti mogu brzo rešiti i da se cene energenata u kraćem roku mogu stabilizovati”, kaže Miljković.

I Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakuteta u Beogradu, kaže za Forbes Srbija da je neizvesnost na tržištu nafte i goriva velika. I da bi bilo neozbiljno i nezahvalno prognozirati kada bi se cene tih energenata mogle stabilizovati. I na kom nivou. Pogotovo, što je čak i kada dođe do okončanja rata na Bliskom istoku i stabilizacije ratnih dešavanja potrebno barem godinu ili godinu i po dana da se stabilizuje snabdevanje naftom, a time i smire cene.

„Nestabilnost je velika i svaki novi detalj promeni tokove. Zato verujem da u nekom osnovnom scenariju, mogao bih da kažem i optimističnom, ako ne dođe do eskalacije sukoba, cena sirove nafte može da se stabilizuje na 80 do 85 dolara po barelu, ali ne brzo“, kaže Đukić.

FED protiv Trampa
Naš sagovornik smatra da će američki FED barem još jednom povećati kamatnu stopu do decembra. Ne isključuje potpuno ni mogućnost da to učini dva puta.

„Problem sa kojim se suočava američka centralna banka je taj što se šok izazvan na tržištu nafte i inflatorni pritisci zbog toga šire i na druge sektore. Pritom, tržište rade nije izvor inflatornih pritisaka, jer je stabilno i približno punoj zaposlenosti. U SAD se beleži i rast zarada, a i ekonomski rast je solidan. U takvom ambijentu je potpuno opravdana želja FED-a da spreči inflatorne pritiske“, objašnjava Đukić.

Koliko god takva politika ne odgovara američkom predsedniku Donaldu Trampu koji je zbog nedovoljnog smanjenja kamatnih stopa umeo i da vređa Voršovog prethodnika Džeroma Pauela. Nasuprot željama američkog predsednika, tržišta su unezverena zbog mogućeg rasta cena. Prinosi na desetogodišnje obveznice kao reper reakcije tržišta približile su se nivou od pet odsto.

Šta radi Evropska banka
Marko Miljković kaže da su odluke FED-a i ECB-a da povećaju kamatne stope posledica onoga što se već dogodilo. A to je rast inflacije.

„U avgustu je međugodišnja inflacija svih država članica evrozone, osim dve zemlje (Estonija i Malta), bila veća od dva odsto. U nekima je bila veća i od pet odsto. Sa druge strane, iz saopštenja obe centralne banke može se primetiti da su prisutna i očekivanja o dugotrajnijem pritisku cena energije na inflaciju”, objašnjava Miljković.

On dodaje da se od predstavnika FED-a moglo čuti da su se faktori inflacije sa strane ponude pokazali kao uporni. I da geopolitička dešavanja ukazuju na potencijalne dodatne pritiske u sektoru energetike.

“Takođe, iz objava ECB vidljiva su očekivanja da će cene energije, usled sukoba na Bliskom istoku i rata u Ukrajini, zadržati ukupnu inflaciju znatno iznad ciljanog nivoa od dva odsto i tokom prve polovine 2027”, kaže ovaj naš sagovornik.

Različiti ciljevi SAD i EU
Đukić kaže da je Evropska centalna banka u još goroj i nezavidnijoj situaciji. Zbog previše zemalja članica i različitih političkih interesa i ekonomskih performansi, odluke ove banke su uvek sa primesom teških kompromisa i političkih uticaja.

A zbog zavisnosti Evrope od tuđih energenata, uticaj previranja cena na te ekonomije je još veći. Zato je inflacija u Evropi visoka, a ECB je za povećanjem kamatne stope posegla pre FED-a. I učiniće to, barem još dva puta tokom 2026, veruje Đorđe Đukić.

“Prema zakonskom okviru cilj ECB je niska inflacija. U slučaju daljeg rasta inflacije očekuje je možda još jedno povećanje kamatnih stopa do kraja godine, bez obzira na to što bi se više kamatne stope negativno odrazile na već skroman rast evropske privrede”, smatra, sa druge strane, Miljković.

On objašnjava da FED osim niske inflacije čuva i zaposlenost.

„Imajući u vidu da su osim pritisaka sa strane ponude i cena energije u privredi SAD identifikovani i pritisci sa strane tražnje i visoka inflacija u uslužnom sektoru, moglo bi se i u SAD očekivati još jedno povećanje kamatnih stopa do kraja godine. Pogotovo imajući u vidu nisku nezaposlenost i solidno rastuću privredu koju povećanje kamatnih stopa ne bi pogodilo u istoj meri kao što je to slučaj u Evropi”, ukazuje Miljković na razliku dve ekonomije, a time i različite brige centralnih banaka.

Čeka li nas recesija
Naši sagovornici slažu se da je rano govoriti o recesiji, odnosno o uticaju zatezanja monetarne politike i povećanju kamata na negativan ekonomski rast. Ipak, ishod će zavisiti od toga koliko će biti potrebno da se cene goriva smire. Ali i od toga koliko će biti jak inflatorni pristisak. Jer, ukoliko očekivanja tržišta budu negativna u pogledu daljeg rasta cena, centalne banke će morati da budu odlučnije o smirivanju inflacije. A cenu toga platiće ekonomski rast.

“Definitivno će značajniji uticaj na ekonomski rast biti u Evropi koja se već suočava sa veoma niskim stopama rasta. Njene najveće privrede se faktički nalaze u fazi stagnacije. Sa druge strane, rast u SAD je znatno dinamičniji. Prisutna su značajna ulaganja u veštačku inteligenciju, a i u segmentu potrošnje se beleži rast, za razliku od Evrope, pa ovako minimalno zatezanje monetarne politike ne bi trebalo da ima značajnijih efekata na privredni rast”, uveren je Miljković.

Šta je sa inflacijom u Srbiji
Jorgovanka Tabaković za sada referentnu kamatnu stopu drži na postojećih 5,75 odsto. I ne pokazuje nakanu da to u skorije vreme menja. Miljković ističe da je inflacija u Srbiji trenutno niža nego u Evropi. Razlog je pad cena hrane, odnosno voća i povrća u odnosu na prethodnu sezonu.

“U septembru će inflacija biti značajno viša od 2,2 odsto. Cene u septembru prošle godine bile su na veoma niskom nivou usled administrativnih mera vlade. Sa druge strane, odmah nakon septembra inflacija se može ozbiljno približiti gornjoj granici cilja NBS od 4,5 odsto, imajući u vidu kretanje bazne inflacije koja je već u avgustu bila na nivou od 4,7 odsto. Očekivan je i dalji rast cena energije, rast cena hrane usled znatno niže osnovice iz prethodne godine, kao i očekivani efekat na tražnju i posledično na cene velikih novčanih davanja vlade iz septembra ove godine”, objašnjava Miljković.

Pojednostavljeno, nekoliko meseci hvalisanja niskom inflacijom prolazi. A dodatni pritisak na cene osim nafte, odnosno goriva imaće i potrošnja novca koji država deli građanima u jeku izborne kampanje.

Ipak naš sagovornik ne očekuje promenu kamatne stope odnosno zatezanje monetarne politike.

„Ako posmatramo period do kraja godine, imajući sve okolnosti u vidu, mislim da je veća verovatnoća da neće doći do povećanja referentne kametne stope”.

I danas se pamti dan kada je dinar vredeo kao marka; Zašto plan za spas jugoslovenske ekonomije nije uspeo?

August 8, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Januar 1990. godine ostao je jedan od najzanimljivijih trenutaka u ekonomskoj istoriji nekadašnje Jugoslavije. Posle godina hiperinflacije i svakodnevnog gubitka vrednosti novca, uveden je konvertibilni dinar – potez koji je tada mnogima delovao kao poslednja velika šansa za stabilizaciju privrede.

Za generacije koje pamte kraj osamdesetih, postojala je jedna gotovo automatska navika – čim bi primili platu, mnogi građani pokušavali su da je zamene za nemačke marke, piše Yugopapir.

Razlog je bio jednostavan: domaća valuta je brzo gubila vrednost, a ljudi su pokušavali da sačuvaju ono što su zaradili.

U takvoj atmosferi, odluka savezne vlade na čelu sa Antom Markovićem da uvede konvertibilni dinar predstavljala je veliki preokret.

Po prvi put posle dužeg vremena, građani su dobili valutu koju su mogli legalno da menjaju za strane valute u bankama, umesto da sigurnost traže na ulici i crnom tržištu.

Dinar koji je mogao da se menja za marke i dolare
Proglašenje konvertibilnosti bilo je jedno od ključnih iznenađenja ekonomskog programa tadašnje savezne vlade.

Dok su pojedine mere, poput kontrole plata i pokušaja stabilizacije cena, bile očekivane, malo ko je verovao da će dinar tako brzo dobiti mogućnost slobodne zamene za strane valute.

Konvertibilnost je trebalo da vrati poverenje u domaći novac i omogući privredi normalnije poslovanje.

Za kompanije je to značilo lakše poslovanje sa inostranstvom, jednostavniji uvoz i izvoz, ali i veću odgovornost jer više nije bilo moguće poslovati uz stalno oslanjanje na slabu valutu.

Građani prvi put nisu morali odmah da kupuju marke
Za obične ljude promena je bila možda i najvidljivija.

Godinama je važilo pravilo da se novac ne čuva u dinarima, već u stabilnijim stranim valutama.

Ljudi su strahovali da će plata koju prime danas već za nekoliko dana vredeti manje.

Uvođenjem konvertibilnog dinara pojavila se nada da domaća valuta može ponovo da postane sredstvo poverenja.

Turisti, privrednici i građani više nisu morali da zavise od crnog tržišta i nepredvidivih kursnih razlika.

Oslonac je bila nemačka marka
Novi kurs dinara bio je vezan za nemačku marku, valutu koja je tada predstavljala simbol stabilnosti u Evropi.

Ideja je bila da čvrsta veza sa jakom valutom pomogne u vraćanju poverenja i obuzdavanju inflacije.

Međutim, ekonomisti tog vremena upozoravali su da sama promena kursa nije dovoljna.

Da bi valuta ostala stabilna, bilo je potrebno da domaća privreda bude konkurentna, da proizvodnja raste i da cene ne povećavaju brže nego što ekonomija može da podrži.

Šest milijardi dolara kao garancija stabilnosti
Veliki optimizam tada su stvarale i devizne rezerve države.

Prema navodima iz tog perioda, Jugoslavija je raspolagala sa oko šest milijardi dolara deviznih rezervi, koje su trebalo da budu oslonac novoj monetarnoj politici.

Te rezerve trebalo je da omoguće Narodnoj banci da održi stabilnost kursa i odgovori na moguće pritiske na tržištu.

Poslednja velika ekonomska nada Jugoslavije?
Iako reforme Ante Markovića nisu uspele da ostvare dugoročne ciljeve zbog političke krize i raspada zemlje, period uvođenja konvertibilnog dinara ostao je upamćen kao trenutak kada je izgledalo da je ekonomski oporavak moguć.

Za jedne je to bio dokaz da odlučne reforme mogu da preokrenu i veoma tešku situaciju.

Za druge, to je bio poslednji period kada se činilo da bi privreda mogla da krene potpuno drugačijim putem.

Više od tri decenije kasnije, januar 1990. godine i dalje se pamti kao trenutak kada je dinar, makar nakratko, ponovo postao simbol stabilnosti i nade.

Simptom/Bizportal.rs

Sve bliži novi inflatorni talas

June 2, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Danas, međutim, takva upozorenja čine se objektivnim. A iz pomenute agencije najavljuju da bi se tek tokom jula i avgusta, u piku letnje sezone, tržište nafte moglo naći u „crvenoj zoni“.

Do pre samo dve nedelje, vodeće svetske banke bile su uverene da su godine visokih kamatnih stopa iza nas. I da u 2026. i uprkos poremećajima koji pumpaju inflatorna očekivanja, neće biti potrebe da se monetarna politika dodatno pooštrava. Možda su prethodno odustali od daljeg smanjenja referentnih kamatnih stopa, ali su se nadali da neće morati ni da ih povećavaju.

Danas, međutim, i tu imamo obrt. Novi prvi čovek američkih Federalnih rezervi Kevin Vorš po svoj prilici moraće uskoro da bira između Trampa i inflacije

U Evropi takvih dilema više i nema. Izabel Šnabel, članica Izvršnog odbora Evropske centralne banke izjavila je pre dva dana da „ignorisanje šoka više nije opcija“. Drugim rečima, ECB više ne može da nemo posmatra situaciju nego bi već u junu mogla da poveća kamatne stope.

Razlozi za to su, naravno, rast inflacije i dugotrajni energetski šok izazvan krizom na Bliskom istoku i sa tim povezanim rastom cena energenata.

Forbes Srbija razgovarao je sa ekonomistima o posledicama trenutne situacije i novom inflatornom talasu koji preti da zapljusne svet praktično pre nego što su sanirane posledice ovog prethodnog.

Šta će uraditi Evropa
Šnabel upozorava da je inflacija u evrozoni već dostigla 3% i da tržišta očekuju njen dalji rast.

Upravo zbog toga, objašnjava ona, mora uslediti povećanje kamatnih stopa kako bi se smirila inflatorna očekivanja i time zaustavila rastuća inflacija. Jer, kako stvari trenutno stoje, nade da bi se rat mogao zaustaviti skoro, a onda ubrzo i sanirati njegove posledice na tržišta i cene, polako umiru.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Forbes Srbija da je zbog visokih cena energenata, kao i njihovog prelivanja na ostale cene, povećanje kamate ECB-a već u junu više nego izgledno.

„Podizanje kamatnih stopa će sprečiti dalje širenje inflatornih očekivanja i povećanje cena ostalih proizvoda. Jer, cene energenata koje su trenutno velike, utiču i na inflatorna očekivanja i na sekundarne efekte“, kaže Arsić.

On objašnjava da privreda očekujući veću inflaciju unapred povećava cene, kako bi sprečila gubitke. To onda dovodi do spirale inflatornih očekivanja i kamatne stope su tu da to obuzdaju. Arsić kaže da rast inflacije dodatno povećava pritisak na zarade i formira se inflatorna spirala koju je potrebno izbeći.

Odgovarajući na pitanje da li je pred svetom novi talas inflacije, sagovornik Forbes Srbija kaže:

„Teško je to tvrditi sa sigurnošću. Ako ovakva situacija potraje još jedan ili dva kvartala, izgledi za to su realniji. Sve će, naravno, zavisiti i od reakcija monetarne i fiskalne politike. Ukoliko inflacija nastavi da raste potrebna je brza reakcija monetarnih vlasti. Sa druge strane, potrebna je i restriktivnija fiskalna politika kako ne bi potpirivala inflaciju“, objašnjava Arsić.

Vorš između Trampa i inflacije
Zaoštravanje monetarne politike ostaviće, očekivano, negativne posledice i po ekonomski rast i po rast kreditne aktivnosti i privrede i stanovništva.

I upravo je ono što će u narednom periodu mučiti novog šefa FED-a Kevina Vorša. Trampov favorit koji je zamenio konzervativnog Džeroma Pauela, moraće, ukoliko želi da očuva kredibilitet centralne banke ali i zauzda inlaciju, okrenuti leđa željama američkog predsednika. Umesto smanjenja kamata koje želi Tramp, desiće se suprotno.

„Svaka nova izjava Donalda Trampa u vezi sa ratom u Iranu dovodi do reakcija finansijskog tržišta. Očigledno je da je inflacija trajniji fenomen nego što se mislilo. Jasno je da se energetski šok ne može amortizovati tako brzo, kao što se ne mogu lako sanirati ni inflatorna očekivanja. Zato je pred monetarnim vlastima pitanje šta da rade u ovoj situaciji“, kaže Đorđe Đukić, monetarni stručnjak i profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.

On podseća da tržište američkih dužničkih hartija pokazuje jasan impuls da ne veruje u brzo saniranje inflatornih žarišta. Otuda rastu prinosi i na dvogodišnje američke dužničke obveznice, kao i na one dugoročne.

„One su upravo zbog energetskog šoka povećane iznad pet procenata. U takvoj situaciju, investitori reaguju i to vidimo na drastičnoj drugačijem odnosu FED-a samo u poslednje dve nedelje. Prognoze su revidirane i umesto nagoveštaja da pre početka naredne godine neće biti potrebe za povećanjem kamatne stope, to će se očigledno desiti već na jesen“, objašnjava Đukić za Forbes Srbija.

Rastu inflatorna očekivanja
Đukić podseća da je u porastu i indeks cena na izdatke za ličnu potrošnju što je dodatni razlog za skoriju intervenciju američke centralne banke u pogledu povećanja kamatnih stopa.

„I uprkos podeljenosti članova odbora FED-a, ne verujem da će se oni upustiti u hazardiranje i narušavati kredibilitet centralne banke. Uostalom, ovo je idealan test za Vorša od koga Tramp očekuje da smanjuje kamatne stope.

Đukić očekuje da će Evropska centalna banka osim u junu, kamatnu stopu povećavati još dva puta do kraja godine. I to za 25 baznih poena, odnosno 0,25 odsto.

Naš sagovornik kaže da je teško govoriti o dometima inflacije, ali ako se rat produži, a operativne zalihe nafte svedu na minimum, šok će biti veći. Drugim rečima, visoke cene energenata preliće se na ostale cene.

„Nevolja je što se ovome ne nazire kraj. U ovim uslovima očekivanja da se cena nafte spusti na 80 dolara po barelu su pusti snovi. A za normalizaciju situacije i redovno snabdevanje naftom potrebno je da prođe još godinu dana“, kaže Đukić.

Milojko Arsić objašnjava da rast cena nafte za, recimo, 10 odsto utiče direktno na povećanje inflacije za 0,1 do 0,2 odsto. U ovom slučaju kada je rast oko 50 odsto, to znači veću inflaciju za oko jedan procenat.

„Problem su, međutim, sekundarni efekti. Jer, porast cena energenata utiče na cenu hrane. Pritom, što kriza na energetskom tržištu duže traje to su efekti prelivanja na druge cene sve veći.

Šta očekuje Srbiju
Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Međugodišnja inflacija je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, povećana u aprilu sa 2,8 na 3,3 odsto.

Milojko Arsić kaže da je referentna kamata u Srbiji i dalje na visokom nivou, te ne očekuje njeno skoro povećanje.

„Kod nas je i inflacija pod kontrolom, jer se sprovode mere državne politike poput smanjenih akciza, ograničenih cena derivata, kao i intervencijama iz rezervi na tržište derivata. Ali to sve ima ograničen efekat. Dalje kretanje cena zavisiće od reakcije i NBS i Vlade, odnosno i od monetarne i od fiskalne politike“, kaže Arsić.

On navodi da bi NBS trebalo da povećava kamatnu stopu ukoliko inflacija krene da raste, dok bi fiskalna politika trebalo da utiče na to ne potpirivanjem potrošnje.

To je, pak, u godini u kojoj pored izbora postoje i dodatni rizici za povećanje rashoda, teško očekivati. Naprotiv, logičnije je da troškovi rastu.

Simptom/Forbs Srbija

Sve bliži novi inflatorni talas…Šta očekuje Srbiju

May 31, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Danas, međutim, takva upozorenja čine se objektivnim. A iz pomenute agencije najavljuju da bi se tek tokom jula i avgusta, u piku letnje sezone, tržište nafte moglo naći u „crvenoj zoni“.

Danas, međutim, i tu imamo obrt. Novi prvi čovek američkih Federalnih rezervi Kevin Vorš po svoj prilici moraće uskoro da bira između Trampa i inflacije. U Evropi takvih dilema više i nema. Izabel Šnabel, članica Izvršnog odbora Evropske centralne banke izjavila je pre dva dana da „ignorisanje šoka više nije opcija“. Drugim rečima, ECB više ne može da nemo posmatra situaciju nego bi već u junu mogla da poveća kamatne stope.

Razlozi za to su, naravno, rast inflacije i dugotrajni energetski šok izazvan krizom na Bliskom istoku i sa tim povezanim rastom cena energenata.

Forbes Srbija razgovarao je sa ekonomistima o posledicama trenutne situacije i novom inflatornom talasu koji preti da zapljusne svet praktično pre nego što su sanirane posledice ovog prethodnog.

Šta će uraditi Evropa
Šnabel upozorava da je inflacija u evrozoni već dostigla 3% i da tržišta očekuju njen dalji rast.

„Podizanje kamatnih stopa će sprečiti dalje širenje inflatornih očekivanja i povećanje cena ostalih proizvoda. Jer, cene energenata koje su trenutno velike, utiču i na inflatorna očekivanja i na sekundarne efekte“, kaže Arsić.

Odgovarajući na pitanje da li je pred svetom novi talas inflacije, sagovornik Forbes Srbija kaže:

„Teško je to tvrditi sa sigurnošću. Ako ovakva situacija potraje još jedan ili dva kvartala, izgledi za to su realniji. Sve će, naravno, zavisiti i od reakcija monetarne i fiskalne politike. Ukoliko inflacija nastavi da raste potrebna je brza reakcija monetarnih vlasti. Sa druge strane, potrebna je i restriktivnija fiskalna politika kako ne bi potpirivala inflaciju“, objašnjava Arsić.

Vorš između Trampa i inflacije
Zaoštravanje monetarne politike ostaviće, očekivano, negativne posledice i po ekonomski rast i po rast kreditne aktivnosti i privrede i stanovništva.

„Svaka nova izjava Donalda Trampa u vezi sa ratom u Iranu dovodi do reakcija finansijskog tržišta. Očigledno je da je inflacija trajniji fenomen nego što se mislilo. Jasno je da se energetski šok ne može amortizovati tako brzo, kao što se ne mogu lako sanirati ni inflatorna očekivanja. Zato je pred monetarnim vlastima pitanje šta da rade u ovoj situaciji“, kaže Đorđe Đukić, monetarni stručnjak i profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.

„One su upravo zbog energetskog šoka povećane iznad pet procenata. U takvoj situaciju, investitori reaguju i to vidimo na drastičnoj drugačijem odnosu FED-a samo u poslednje dve nedelje. Prognoze su revidirane i umesto nagoveštaja da pre početka naredne godine neće biti potrebe za povećanjem kamatne stope, to će se očigledno desiti već na jesen“, objašnjava Đukić za Forbes Srbija.

„I uprkos podeljenosti članova odbora FED-a, ne verujem da će se oni upustiti u hazardiranje i narušavati kredibilitet centralne banke. Uostalom, ovo je idealan test za Vorša od koga Tramp očekuje da smanjuje kamatne stope.

Đukić očekuje da će Evropska centalna banka osim u junu, kamatnu stopu povećavati još dva puta do kraja godine. I to za 25 baznih poena, odnosno 0,25 odsto.

„Nevolja je što se ovome ne nazire kraj. U ovim uslovima očekivanja da se cena nafte spusti na 80 dolara po barelu su pusti snovi. A za normalizaciju situacije i redovno snabdevanje naftom potrebno je da prođe još godinu dana“, kaže Đukić.

„Problem su, međutim, sekundarni efekti. Jer, porast cena energenata utiče na cenu hrane. Pritom, što kriza na energetskom tržištu duže traje to su efekti prelivanja na druge cene sve veći.

Milojko Arsić kaže da je referentna kamata u Srbiji i dalje na visokom nivou, te ne očekuje njeno skoro povećanje.

„Kod nas je i inflacija pod kontrolom, jer se sprovode mere državne politike poput smanjenih akciza, ograničenih cena derivata, kao i intervencijama iz rezervi na tržište derivata. Ali to sve ima ograničen efekat. Dalje kretanje cena zavisiće od reakcije i NBS i Vlade, odnosno i od monetarne i od fiskalne politike“, kaže Arsić.

On navodi da bi NBS trebalo da povećava kamatnu stopu ukoliko inflacija krene da raste, dok bi fiskalna politika trebalo da utiče na to ne potpirivanjem potrošnje.

To je, pak, u godini u kojoj pored izbora postoje i dodatni rizici za povećanje rashoda, teško očekivati. Naprotiv, logičnije je da troškovi rastu.

Simptom/Forbs Srbija

Trgovci smišljaju kreativne naknade kako bi zaradili bez povećavanja osnovnih cena

April 15, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Američke kompanije sve češće preskaču tradicionalna povećanja cena proizvoda. Umesto toga, uvode nove dodatne naknade i takse koje se pojavljuju na ekranima za plaćanje ili na mesečnim računima – često mnogo manje vidljive. I to je način da rastuće troškove prebace na potrošače usred naglog rasta inflacije.

Često se ovi troškovi pojavljuju tek na konačnom računu. Odvojeno od prvobitno oglašene cene.

Naknada na kraju jela
Jedan od najčešćih primera je dodatna naknada za korišćenje kreditne kartice. Nju primenjuje trećina malih preduzeća u SAD. Kompanije pokušavaju da nadoknade provizije koje im naplaćuju kartičarske kuće tako što kupcima zaračunavaju dodatnih 2% do 4% ako plaćaju karticom umesto gotovinom.

Više od 15% restorana širom zemlje sada takođe dodaje dodatne troškove na račun na kraju obroka, prema podacima Nacionalnog udruženja restorana. Pri čemu neki uvode naknade za kartice, dok drugi primenjuju automatski bakšiš ili neodređene „uslužne takse“ kako bi pokrili povećane troškove nabavke ili plata zaposlenih.

Aviokompanije oglašavaju cene karata bez uključenih skrivenih poreza, taksi i naknada. One mogu da povećaju cenu karte za oko 20% prilikom kupovine. Prevoznici poput Amerikena, Alaska erlajnsa, Delte, Junajteda i Sautvesta ovog meseca su najavili povećanje naknada za prtljag za 10 dolara po torbi kako bi pokrili rast troškova goriva izazvan ratom sa Iranom.

Grab, kompanija za prevoz i dostavu hrane koja se kotira na Nasdak berzi i posluje u jugoistočnoj Aziji, saopštila je korisnicima da će uvesti dodatak za gorivo do 31. maja. Uber Australija najavio je privremenu naknadu za gorivo od pet centi po kilometru počev od 15. aprila.

Na šta treba obratiti pažnju
Potrošače verovatno očekuju nova poskupljenja i dodatne naknade, jer i same kompanije trpe nove troškove. Amazon je uveo dodatak za gorivo od 3,5% za prodavce trećih strana. UPS, Fedeks i USPS su takođe uveli sopstvena povećanja cena povezana sa gorivom, u rasponu od 3,5% do 8%, otkako je rat sa Iranom podigao troškove energije.

Stručnjaci navode da te logističke kompanije imaju malo izbora osim da nadoknade nagli rast cena benzina i dizela. Čak 30% do 40% Amazon prodavaca pogođenih ovom naknadom verovatno će je direktno preneti na kupce, rekao je stručnjak za lance snabdevanja za Njujork Post.

Vlasnik brenda muške garderobe Ash & Erie izjavio je za Volstrit žurnal da su naknade za gorivo poput „carina 2.0“. I da će verovatno morati da poveća cene kako bi ih nadoknadio.

Slično tome, distributeri sveže hrane naplaćuju dodatne troškove restoranima i prodavnicama kako bi pokrili rast cena dizela. To bi uskoro moglo biti preneto i na kupce. Očekuje se da će cene namirnica porasti za 2% u narednim nedeljama, prema Institutu za hranu.

Aplikacija Contractor Plus, namenjena upravljanju poslovanjem izvođača radova poput vodoinstalatera i električara, savetuje svoje klijente kako da direktno uključe dodatke za gorivo u fakture.

Uber, Lift, Dor Deš, Instakart i Amazon već nude određene olakšice vozačima i dostavljačima zbog cena goriva, izvestio je Njujork Tajms. To bi uskoro moglo da preraste u dodatne troškove za korisnike usluga. Kada je rat u Ukrajini 2022. podigao cene goriva, Uber i Lift su direktno uveli dodatne naknade korisnicima.

Da li će nove naknade nestati?
Verovatno neće. Često se naknada uvodi kao rešenje za privremeni problem troškova, ali zatim postaje trajna. Čak i kada prvobitni razlog nestane.

Na primer, uslužne takse u restoranima pojavile su se tokom pandemije zbog viših troškova i manjeg prometa. Mnoge su ostale i kada su se uslovi poboljšali. Naknade za čekirani prtljag u aviosaobraćaju uvedene su tokom skoka cena nafte 2008. godine. Nisu ukinute kada su se cene goriva stabilizovale. Rent-a-car kompanije su nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. uvele „privremene“ dodatke kako bi pokrile pad potražnje i povećane troškove bezbednosti. Oni su ostali i nakon oporavka industrije.

Direktor Delta Aerlajnsa, Ed Bastijan, nedavno je nagovestio da cene avionskih karata verovatno neće padati čak i ako cena nafte opadne. Istakao je da bi niži troškovi goriva „svakako pomogli povećanju marži ove i naredne godine“.

„Potrošači obično manje obraćaju pažnju na dodatne naknade nego na osnovne cene“, rekla je Viki Morvic, profesorka marketinga na Univerzitetu Kolumbija, za Volstrit žurnal.

Rast inflacije
Kako inflacija raste, cene gotovo svega su više nego u isto vreme prošle godine. Godišnja inflacija dostigla je 3,3% u aprilu i porasla za 0,9% od marta do aprila, prema podacima Biroa za statistiku rada. Cene goriva porasle su za 18,9% od marta 2025. do marta 2026. Cene hrane porasle su za 2,7%, odeće za 3,4%, stanovanja za 3% i zdravstvene zaštite za 3,7%.

Indeks poverenja potrošača, mesečno istraživanje Univerziteta u Mičigenu o stavovima Amerikanaca o ekonomiji, pao je u aprilu na najniži nivo u istoriji. Potrošači očekuju dalji rast cena i pad vrednosti imovine, dok se šire strahovi o uticaju rata sa Iranom na cene.

Simptom/Forbes

Srbija: Da li nas čeka nova inflacija i kako se NBS priprema za tu mogućnost

March 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Da li je baš tako? Šta pokazuje januarska inflacija u Srbiji? Jesu li najveći rizici oni koji bi mogli doći iz inostranstva ili pak oni koje sami kreiramo? Koliko je uzdržanost Narodne banke Srbije posledica činjenice da je inflacija pod kontrolom, a koliko toga što privredi ne cvetaju ruže? I dodatno zatezanje monetarne politike značilo bi još manje izglede za projektovani rast BDP-a.

Forbes Srbija razgovarao je o očekivanjima u pogledu inflacije u narednom periodu i posledicama trenutne monetarne politike sa Nikolom Fabrisom, profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnjim viceguvernerom Centralne banke Crne Gore. I sa Markom Miljkovićem, vanrednim profesorom Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i saradnikom MAT-a upravo u segmentu inflacije.

Rast i uprkos ograničenim maržama
Inflacija je u januaru povećana u odnosu na decembar 2025. Takođe, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je njen rast u februaru veći. U odnosu na januarskih 0,3 odsto mesečna inflacija je u februaru dodatno ubrzala i iznosila je 0,5 odsto. Iako je Uredba o ograničenim maržama još bila na snazi, a što je prethodnih meseci donelo do smirivanja cena i snižavanja inflacije.

Situacija je još nepovoljnija kada se pogleda bazna inflacija. Ona koja isključuje cene hrane i energije, kao i regulisane cene. Ona je u januaru bila 4,1 odsto.

Sa druge strane, međugodišnja inflacija je u januaru bila manja u odnosu na januar 2025. Iznosila je tek 2,5 odsto što je jasan signal NBS da je pod kontrolom.

Ipak, efekti Uredbe o ograničavanju marži koja je doprinela smirivanju cena i smanjenju ukupne inflacije tek će se videti, pošto je njeno važenje isteklo.

„Značajno smanjenje inflacije od septembra prevashodno je rezultat državne intervencije u vidu donošenja propisa kojima su se ograničile marže i definisali uslovi za trgovinu određenom vrstom robe. Pošto je mera ograničena na šest meseci, u martu i narednim mesecima može se očekivati rast cena navedenih proizvoda, te rast međugodišnje inflacije“, kaže za Forbes Srbija Marko Miljković.

I Nikola Fabris kaže da prestanak važenja Uredbe može uticati na rast inflacije, jer su pojedine trgovine odmah po njenom ukidanju povećale cene proizvoda.

Rast inflacije izvestan
Izvesno je da će u drugoj polovini godine doći do rasta inflacije u odnosu na postojeći nivo, upozorava Fabris.

On navodi, za početak, geopolitičke tenzije i sukob na Bliskom istoku koji su povećali svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda.

„Time su povećane i cene naftnih derivata na domaćem tržištu, što može uticati na rast inflacije. U ovom trenutku je neizvesno koliko će dugo trajati geopolitički sukobi i tenzije (izvesno je da neće biti kratkoročni) i do kog nivoa će doći cene energenata na svetskom tržištu. Oni mogu dovesti i do poremećaja globalnih lanaca snadbevanja, koji mogu dovesti do globalnog rasta inflacije. Pritom, ovi pritisci se vrlo lako prenose na malu i otvorenu ekonomiju, kao što je srpska“, upozorava naš sagovornik.

Simptom/Forbes

Pavićević: Po promeni vlasti doći će do poboljšanja životnog standarda

July 18, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Pavićević, koji se sa sličnim iskustvom susreo i u Crnoj Gori, gde je bio aktivan uoči i posle tridesetoavgustovskih promena 2020, kada je nakon tri decenije razvlašćen režim DPS-a Mila Đukanovića, istakao je da se približni modeli mogu primeniti i u Srbiji.

“Ako je moglo u Crnoj Gori, zašto ne bi i u Srbiji? Minimalna plata danas u Crnoj Gori, čoveka koji je završio fakultet, iznosi 800 evra, dakle 94.000 dinara; u Srbiji je ista minimalna plata 54.040 dinara. Znači Crna Gora ima skoro pa duplo veće minimalne plate nego Srbija! Vučić kaže, mi smo podigli plate za 300%!? Pa gde, bre, za 300%, a kolika je inflacija? Izračunali smo da je realan rast plata za ovih 13 godina Vučićeve vladavine svega 16%. To je bruka”, istakao je Pavićević na Podkastu TV i dodao da “Vučić, po običaju, sve vreme manipuliše podacima iznoseći neistine”.

https://x.com/vpavicevic/status/1946125735027957818?t=SXGLBgictpml_mOpqNt3mQ&s=19

On je poručio da će se stvari u socio-ekonomskoj sferi unormaliti po promeni vlasti.

“Ne samo da ćemo sanirati stvari, uvesti red i zakon i uspraviti institucije koje je unizio Vučić, nego ćemo se prioritetno baviti i popravljanjem životnog standarda, a početna mera biće podizanje minimalne plate. Moramo da dođemo do tih 100.000 dinara”, poručuje Pavićević.

Simptom/M. M.

Evropska tržišta padaju nakon inflacije u evrozoni

June 3, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Menadžer fonda Džajls Parkinson iz Triniti Bridža prodao je akcije luksuznog brenda Monkler početkom marta i izbegao velike gubitke u nedeljama koje su usledile dok su akcije padale.

Parkinsonov oprez nije proistekao iz izveštaja analitičara, tihih šaputanja u industriji ili tradicionalnog finansijskog modeliranja, već iz onoga što je nazvao „dobrim kratkoročnim vodičem za luksuznu industriju u celini“: obrascima potrošnje međunarodnih turista.

Njegova teza je potvrđena kada je Monkler 16. aprila objavio svoje rezultate za prvi kvartal 2025. godine. Iako nisu bili katastrofalni, to je jasno prikazalo kompaniju koja se kreće po nemirnijim vodama.

Evro je bio 0,2% niži u odnosu na američki dolar i 0,07% niži u odnosu na funtu u 10:42 u Londonu, nakon što su podaci pokazali da je inflacija u evrozoni pala na 1,9% sa 2,2% u maju. Stopa je bila niža od očekivanih 2%.

Prinos nemačkih desetogodišnjih obveznica,
referentne vrednosti za evrozonu, bio je nešto više od 2 bazna poena i niži na 2,497%.

Evropske berze su uglavnom ostale u minusu, a regionalni indeks Stoxx 600
je pao za 0,2%.

„Očekujemo da će inflacija dodatno pasti u narednim mesecima, ostavljajući glavnu stopu udobno ispod 2% u drugoj polovini godine“, rekao je u napomeni Džek Alen-Rejnolds, zamenik glavnog ekonomiste evrozone u kompaniji Capital Economics.

„Ovo neće imati veliki uticaj na odluku ECB-a u četvrtak, koja je već izgledala gotovo sigurno kao smanjenje od 25 baznih poena. Ali podaci o inflaciji iz maja jačaju argumente za još jedno smanjenje na sledećem sastanku u julu“.

Simptom/CNBC

U Grčkoj počeo 24-časovni štrajk

April 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Štrajk će dovesti do poremećaja saobraćaja širom zemlje, kao i u obrazovanju i radu opština, preneo je Katimerini.

Opšta konfederacija grčkih radnika (GSEE), koja predstavlja zaposlene u privatnom sektoru, i sindikat javnog sektora ADEDY pozvali su na štrajk.

Kontrolori leta pridružiće se štrajku zbog čega će biti obustavljen avionski saobraćaj.

Trajektne usluge će takođe biti obustavljene jer u štajku učestvuje Panhelenska federacija pomoraca (PNO).

Usluge metroa u Atini radiće samo od 10 do 17 sati. U Atini neće biti železničkog saobraćaja, uključujući prigradsku železnicu.

Autobusi i trolejbusi javnog gradskog prevoza saobraćaće od 9 do 21 sat, a van tog vremena saobraćaj će biti obustavljen. Očekuje se da će prigradske autobuske linije normalno saobraćati.

Panhelenska federacija prehrambenih i turističkih radnika (POEET) pozvala je članove da se pridruže centralnom protestu na trgu Klaftmonos u Atini u 11 sati.

Sindikati pozivaju na kolektivne ugovore o radu, povećanje plata, vraćanje 13. i 14. mesečnih plata.

Simptom/Euronews.rs/Tanjug

Jorgovanka Tabaković: Inflacija u okviru očekivanog, rast BDP-a i pored izazova

November 13, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Jorgovanka Tabaković je, na prezentaciji “Izveštaja o inflaciji – novembar 2024” u centralnoj banci, rekla da bi međugodišnja inflacija u narednom periodu trebala postepeno da usporava i da se krajem naredne godine približi centralnoj vrednosti cilja.

“Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, usidravanje srednjeročnih i kratkoročnih inflacionih očekivanja u granicama cilja, kao i niža uvozna inflacija i pad svetske cene nafte koja se očekuje”, rekla je Tabaković.

Ona je navela da se očekuje i da će zarade realno posmatrano da rastu u skladu sa rastom produktivnosti, što, kako ističe, treba da doprinese smanjenju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.

Tabaković je dodala i da se procenjuje da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini iznositi 3,8 odsto i navela da bi ovogodišnji rast bio veći da nije bilo negativnih efekata suše na poljoprivrednu proizvodnju i proizvodnju struje iz hidroelektrana.

Simtpom/RTS/Tanjug

Turska na dobrom putu: Inflacija pala peti put zaredom

November 4, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U pitanju je peti uzastopni pad međugodišnje inflacije u Turskoj koja je sad najniža od jula 2023. godine.

Cene za stanovanje, vodu, struju gas i druga goriva su porasle za 89,39 odsto, kao i cene transporta 26,14 odsto, nameštaja, kućne opreme, rutinskog održavanje kuće 39,22 odsto, ali je u svim pomenutim kategorijama međugodišnji rast cena bio sporiji nego u septembru.

Nasuprot tome, cene hrane i bezalkoholnih pića u Turskoj su u oktobru porasle za 45,28 odsto, bržim tempom u odnosu na septembarskih 43,72 odsto. Na mesečnom nivou je inflacija porasla za 2,88 odsto u odnosu na septembar, posebno cene odeće i obuće, za više od 14 odsto, navodi se na sajtu Turkstata.

Centralna banka Turske (TCMB) odlučila je 17. oktobra da sedmi put zaredom zadrži referentnu kamatnu stopu na 50 odsto. Komitet za monetarnu politiku TCMB je tada primetio da se osnovni trend inflacije u Turskoj povećao krajem trećeg kvartala 2024, pošto je viša inflacija u sektoru usluga nadoknadila sporiji rast bazne inflacije, preneo je Blumberg.

Sledeći sastanak centralne banke Turske o monetarnoj politici biće održan 21. novembra.

Simptom/B92/Tanjug

Cene goriva u padu, hrana poskupljuje: Inflacija u SAD najniža od februara 2021. godine

October 10, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Godišnja inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama u septembru je nastavila pad na 2,4 odsto, što je najniži nivo od februara 2021. godine.

Ipak, to je manje od tržišnih projekcija da će inflacija biti 2,3 odsto.

U odnosu na avgust, godišnje cene stanovanja su sporije rasle (4,9 odsto), dok su cene energije pale više (-6,8 odsto), uglavnom tbog velikog pada cena goriva-za 15 odsto.

Cene novih i polovnih vozila nastavia su da padaju.

S druge strane, cene hrane su ubrzale međugodišnji rast u odnosu na avgust, na 2,3 odsto, dok su cene transporta ubrzale na 8,5 odsto.

Mesečna inflacija u septembru je povećana za 0,2 odsto, istim tempom kao i u avgustu i za 0,1 procentni poen više nego u avgustu.

Istovremeno, bazna inflacija, koja ne računa cene hrane, duvana i energije, je poraslana 3,3 odsto, dok su tržišni učesnici očekivali da će ostati na avgustovskih 3,2 odsto.

Simptom/Danas

NBS: Međugodišnja inflacija u avgustu 4,3%, najviše uticale cene hrane i pića

September 13, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Mesečna inflacija je, ističu iz NBS, u najvećoj meri bila vođena rastom cena hrane i bezalkoholnih pića, 0,9 odsto i korekcijom pojedinih regulisanih cena, kao što su cigarete i komunalne usluge.

Nasuprot tome, prateći dinamiku kretanja svetske cene nafte, cene naftnih derivata su u avgustu snižene za 3,4 odsto.

Simptom/Tanjug

Opala inflacija u SAD – prvi put od 2021. godine

August 15, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

To otvara put Federalnim rezervama da smanje kamatne stope sledećeg meseca nakon višegodišnje borbe s inflacijom koja je dovela do skoka stopa na 23-godišnji maksimum, javljaju američki mediji.

Američka ekonomija pokazuje znakove stresa, a sada kada se inflacija čini pod kontrolom, Fed može smanjiti troškove pozajmljivanja kako bi pokušao ponovo da pokrene rast novih radnih mesta.

Potrošačke cene porasle su 2,9% na godišnjem nivou, usporavajući u odnosu na junski godišnji rast od 3%, prema poslednjem izveštaju Biroa za statistiku rada objavljenom u sredu, prenosi Investitor.

Na mesečnom nivou cene su porasle za 0,2% nakon što su prethodnog meseca zabeležile pad od 0,1%.

Ekonomisti su očekivali rast od 0,2% mesečno i godišnji rast od 3%, prema procenama Fact Seta.

“Pad barijere ispod 3% je ključna psihološka pozitiva”, rekao je za CNN Sung Von Son, profesor finansija i ekonomije na Univerzitetu Lojola Merimount i glavni ekonomista SS Economics. “To pokazuje da inflacija ne samo da opada, već je i dezinflacija na pravom putu”.

Isključujući gas i hranu, kategorije koje imaju tendenciju da budu prilično promenjive, osnovna inflacija (CPI) je porasla 0,2% u odnosu na jun, a godišnja stopa je usporila na 3,2% sa 3,3%. Osnovna inflacija CPI sada teče najsporijim tempom od aprila 2021.

Troškovi posedovanja i iznajmljivanja nekretnine za stanovanje porasli su za 0,4%. Taj takozvani indeks skloništa čini skoro 90% mesečnog povećanja, navodi BLS u izveštaju.

B92

Banka Velike Britanije posle četiri godine snizila kamatne stope

August 1, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Referentna kamatna stopa je smanjena sa 5,25 na pet odsto.

Banka je saopštila da je odluka doneta s pet glasova „Za“ i četiri „Protiv“.

Ekonomisti su bili podeljeni oko toga da li bi banka koja je nezavisna od vlade, snizila stope s obzirom na stalne pritiske cena u sektoru usluga, koji čini oko 80 odsto britanske privrede.

Ipak, inflacija u Velikoj Britaniji je već opala na dva odsto, što je bio cilj banke.

Kamatne stope u Velikoj Britaniji su bile prestale da rastu godinu dana posle niza povećanja, ali je već nekoliko meseci bilo jasno da Odbor za monetarnu politiku razmišlja o smanjenju.

Godišnja stopa inflacije u Turskoj u junu pala na 71,6 odsto

July 3, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

U pitanju je prvi pad međugodišnje inflacije u Turskoj nakon sedam uzastopih meseci rasta.

Cene hrane i bezalkoholnih pića u Turskoj su u junu porasle za 71,6 odsto međugodišnje, kao i cene transporta 65,67 odsto, usluga u hotelima, kafeima i restoranima 90,67 odsto, odeće i obuće 47,84 odsto, ali je u svim pomenutim slučajevima godišnji rast cena bio sporiji nego u maju.

Tanjug

# inflacija