„Mi jednostavno nismo pravili zalihe oružja za ovu vrstu dugotrajnog sukoba, što su, da budemo iskreni, činile Rusija i Kina“, rekao je penzionisani general-major australijske vojske Mik Rajan, ratni strateg
Rezultat je, rekao je on, da Zapad nije spreman za rat velikih razmera.
SAD su reagovale na ogromnu masu naoružanja Sovjetskog Saveza u prošlom veku misleći da će, pošto ne mogu da postignu istu količinu, „morati da imaju tehnološki sofisticiranije oružje“, rekao je Džordž Baros, ruski analitičar u Institutu za Studije rata.
Primer toga je, dodaje, tenk Abrams – „teška oklopna i vatrena moć“ nasuprot masovno proizvedenim sovjetskim tenkovima T-serije.
A nakon Hladnog rata, zapadne zalihe oružja su se smanjile, industrija se smanjila, te postala manje spremna za proizvodnju velike količine municije i opreme.
Odbrambeni troškovi NATO-a su uglavnom opali, dok Kina i Rusija troše sve više.
Pristup Zapada se pokazao uspešnim u nedavnim sukobima, ali to nisu bili sukobi velikih sila.
„Američka vojska želi da dođe i pobedi brzo. Naša omiljena moderna slika rata je neka vrsta operacije Pustinjska oluja“, rekao je Majkl O’Henlon, viši saradnik i direktor istraživanja u spoljnopolitičkom programu u Institutu Brukings.
U takvim ratovima cela poenta je u tome da operacije nećete odlagati mesecima i godinama, dodao je.
„To je kao da ragbi tim planira da izađe i postigne četiri tačdauna u prvom poluvremenu, samo da završim utakmicu“, opisao je.
Problem je u tome što takvo razmišljanje ne daje prioritet povećanju kapaciteta i popuni zaliha oružja.
„Postali smo lenji. Naravno, imate bolju opremu, ali je užasno skupa, pa je zato dobijate manje“, rekao je Baros.
Lekcija iz Ukrajine
Rusija je pokazala u Ukrajini da je spremna da nastavi brutalnu borbu čak i uz značajnu cenu, i čini se da ima kapacitet da nastavi.
Baros je rekao da u bilo kojoj vrsti dugotrajnog rata, kakav bi mogao biti sa Rusijom, „vaša sposobnost da održite i odugovlačite rat zapravo postaje ključna”.
„U toj situaciji, imati sisteme koji možda nisu tako dobri, ali ih je mnogo, zapravo će napraviti razliku“, objasnio je.
Zapad, rekao je on, ne može da se osloni samo na skupo i sofisticirano oružje, „osim ako nemate veoma odlučujući rat pred svojim vratima“.
Ako se borba ne dobije odmah, faktori kao što su ko može da izdrži artiljerijsku vatru duže postaju novo pitanje.
„Pod pretpostavkom da odlučno ne pobedite Ruse u početnoj fazi rata, potrošićete sve svoje rakete ATACMS i HIMARS i artiljerijsku municiju“, dodao je.
NATO se možda bori drugačije od Ukrajine, sa više sposobnosti, ali je i dalje ključno imati masovnost, piše Biznis Insajder.
Šta da radi Zapad?
To ne znači odbacivanje sofisticirane tehnologije kao što su borbeni avioni pete generacije i skrivene podmornice, ali ne može se zanemariti ulaganje u municiju i opremu niže vrednosti.
„Ne možete imati relativno mali i ograničen broj visoko specijalizovanih sistema, na račun toga da nemate uobičajene“, rekao je Baros.
Da bismo odvratili Rusiju i Kinu, „verovatno se moramo, u najmanju ruku, vratiti na hladnoratovske nivoe troškova odbrane“, rekao je on.
I O’Henlon smatra da Zapad mora više da ulaže u proizvodnju odbrane, a da istovremeno očuva oružje i sisteme visoke vrednosti.
„Te stvari nisu postale nevažne samo zato što smo shvatili da su i druge stvari važne“, obrazložio je on.
Davanje prioriteta tim drugim elementima nije skupo, piše Biznis Insajder.
„Zato zemlja kao što je Rusija, sa prilično osrednjim BDP-om, zapravo može da radi bolje od nas u nekim od ovih oblasti – samo zato što su im dali prioritet“, rekao je O’Henlon.
Simptom/N1
