cene

SAD: Domaćinstva će plaćati više za energiju zbog promena u Trampovoj politici, navodi istraživački centar

October 2, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prema modelu koji je u petak objavila jedna nestranačka istraživačka organizacija, domaćinstva u kontinentalnom delu SAD plaćaće hiljade dolara više za energiju u periodu do 2040. godine, usled promena u saveznoj politici nakon povratka Donalda Trampa na predsedničku funkciju.
Analiza organizacije „Energy Innovation” pokazala je da će domaćinstva, kumulativno gledano, do 2040. godine plaćati u proseku 6.500 dolara više za energiju. U pet saveznih država – Oregonu, Misisipiju, Južnoj Dakoti, Virdžiniji i Vajomingu – domaćinstva će plaćati oko 9.000 dolara više.

Ova istraživačka organizacija sa sedištem u Kaliforniji navela je da će porasti potražnja za prirodnim gasom za proizvodnju električne energije jer administracija otkazuje nove projekte čiste energije, kao i da će porasti potražnja za benzinom u saobraćaju jer Tramp i Kongres ukidaju politike koje su podsticale ili stvarale pogodnosti za vozila veće efikasnosti i manje emisije štetnih gasova. Veća potražnja dovodi do rasta cena.

Računi za struju u većem delu SAD već rastu brže od stope inflacije, a u pojedinim oblastima se kao uzrok toga navodi potražnja koju generišu centri za podatke. Sukob u vezi sa Iranom takođe je doveo do naglog skoka cena nafte i benzina.

S druge strane, Tramp je izjavio da će energetska politika njegove administracije učiniti račune pristupačnijim za porodice i preduzeća.

Portparolka Bele kuće Tejlor Rodžers izjavila je u sredu da smanjenje cena struje ostaje glavni prioritet i da Tramp podstiče korišćenje pouzdanih izvora energije, poput uglja i prirodnog gasa, kako bi poništio „katastrofalnu štetu” koju su demokrate nanele elektroenergetskoj mreži forsiranjem čiste energije. U izveštaju Ministarstva energetike iz 2025. godine, sačinjenom po Trampovom nalogu, upozoreno je na mogućnost učestalijih nestanaka struje ukoliko SAD nastave sa zatvaranjem elektrana na ugalj i prirodni gas.

„Džo Bajden je izazvao krizu elektroenergetske mreže, a predsednik Tramp je rešava”, napisala je Rodžers u imejlu. „Da se pitalo demokrate, ti skupi i nepouzdani projekti obnovljive energije i dalje bi ugrožavali našu mrežu i naše zajednice.”

Republikanski predsednik daje prednost fosilnim gorivima za proizvodnju električne energije, za razliku od Bajdena, koji je čistu energiju video kao rešenje za klimatske probleme.

Simptom/AP

Dizel sve skuplji, Tramp u potrazi za rešenjem; Zabrana izvoza mogla bi da okrene tržište

September 24, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pet izvora upoznatih sa diskusijama potvrdilo je sinoć da je cilj mere smanjenje cena goriva koje opterećuju republikance uoči kongresnih izbora, piše Politiko.

Pravni okvir za zabranu se još uvek razrađuje, a američki proizvođači goriva protive se odluci.

Upozoravaju da bi kratkoročna korist bila poništena naknadnim, još većim rastom cena. Ako se isporuke obustave, to će biti prvo ograničenje američkog izvoza energije otkako je Obamina administracija ukinula decenijsku zabranu izvoza sirove nafte 2015. godine.

Cene dizela dostigle su rekordne nivoe zbog rata protiv Irana, koji je Trampova administracija pokrenula u februaru, i zbog ukrajinskih napada na ruske rafinerije. To je podstaklo republikance iz poljoprivrednih država da pozovu na zabranu izvoza.

Prema podacima Američke agencije za industriju nafte (AAA), prosečna cena galona dizela u sredu je bila 6,52 dolara, što je 91 cent više nego pre mesec dana i 2,83 dolara više nego prošle godine.

Neki republikanski zakonodavci, lideri rafinerijske industrije, pa čak i neki vladini zvaničnici i dalje pokušavaju da ubede predsednika Donalda Trampa da je zabrana loša ideja. Veruju da bi mogla imati suprotan efekat i na kraju povećati cene benzina, mlaznog goriva i drugih derivata.

Ovo su izjavili izvori koji su tražili anonimnost zbog osetljivosti interne komunikacije u Beloj kući. Ipak, visoke cene energije stvaraju probleme republikanskim kandidatima pred izbore za manje od sedam nedelja.

Zato je Tramp sklon da objavi zabranu do kraja nedelje, a moguće negativne posledice smatra “problemom za decembar”, rekao je jedan od rukovodilaca u naftnoj industriji koji je o tome razgovarao sa visokim zvaničnicima Bele kuće.

“Racionalne glasove u Beloj kući nadjačala je frakcija koju je zahvatila potpuna panika i uverenje da se nešto mora učiniti povodom cena goriva”, rekao je izvor.

Portparol Bele kuće i Ministarstva energetike nisu direktno odgovorili na konkretna pitanja o planu. Jedan zvaničnik Bele kuće je rekao: “Ovo je još jedna lažna vest Politikoa”.

Upozorenja o posledicama
Zabrana bi mogla da snizi cene dizela u nekim delovima Sjedinjenih Država na kraći rok, jer bi tankeri koji idu ka Evropi ili Aziji bili preusmereni na domaće tržište, povećavajući ponudu. Ali rafinerije bi na kraju usporile proizvodnju zbog gubitka izvoznih tržišta, što bi na kraju dovelo do rasta cena.

Ministar energetike Kris Rajt, ministar finansija Skot Besent i ministar unutrašnjih poslova Dag Burgum protivili su se ideji potpune zabrane, prema izvorima upoznatim sa internim diskusijama. „Besent je disciplinovan. Reći će šta misli, a zatim će sprovesti odluku“, rekao je jedan od izvora.

Prema rečima Trampovog savetnika za energetiku koji je želeo da ostane anoniman, sekretar Rajt je u utorak uveče pozvao izvršne direktore energetskih kompanija i rekao im da je uvođenje 90-dnevne zabrane verovatno u narednim danima.

Nekoliko rukovodilaca je odmah počelo da zove Belu kuću pokušavajući da spreči odluku. Savetnik je dodao da je “situacija veoma haotična i da se sve još može promeniti”.

“To je užasna ideja”, rekao je on.

Cena dizela dostigla rekordnih 6,52 dolara, dok se u Beloj kući vodi rasprava o zabrani izvoza
Drugi predstavnik industrije rekao je da bi odluka mogla da zavisi od toga ko je “poslednja osoba u sobi” sa Trampom kada se donese odluka.

Spoljni savetnik administracije rekao je da su poslednjih dana dobili “nalet paničnih upita” o alternativama zabrani.

Postoji zabrinutost da bi administracija mogla da nastavi da produžava zabranu i time stvori presedan za državnu intervenciju na energetskim tržištima, model koji bi demokrate kasnije mogle da koriste.

“Jasno je da unutar administracije postoji snažan otpor toj ideji”, dodao je on.

Trampov ministar javno se protivi zabrani
Ministar energetike Rajt javno se suprotstavio toj ideji na događaju u Njujorku u sredu.

“Sirov alat poput zabrane izvoza dizela svakako ne funkcioniše jer SAD izvoze ogromne količine. Mi smo najveći svetski izvoznik dizela, ali ista rafinerija koja proizvodi dizel takođe proizvodi benzin i mlazno gorivo. Ako ne možete da izvozite dizel i ponestane vam skladišnog prostora, moraćete da smanjite rafiniranje u SAD. To bi izvršilo pritisak na cene benzina i mlaznog goriva”, rekao je Rajt.

Na drugom događaju, Rajt je nagovestio da opšta zabrana ipak neće biti uvedena.

“Verovatnije je da će biti sprovedena na dobrovoljnoj osnovi”, rekao je na događaju koji je organizovao Heatmap.

“Nećemo prekinuti izvoz dizela iz SAD, ali da li je moguće da će doći do nekih prilagođavanja u protoku goriva iz američkih rafinerija? Da, mislim da ćemo to videti jer bi to moglo da zaustavi rast cena dizela.“

Ideja o zabrani se povremeno razmatra mesecima, ali ključni trenutak se dogodio prošlog vikenda kada ju je podržao republikanski senator Čak Grasli iz Ajove. Grasli, jedan od vodećih zagovornika poljoprivrede u Senatu, objavio je na platformi Iks da visoke cene dizela „uništavaju prihode poljoprivrednika”.

Njegova poruka izazvala je brojne zahteve republikanaca iz poljoprivrednih regiona koji traže od administracije da smanji cenu dizela, uključujući i zabranu izvoza.

Globalne posledice
Takva mera bi bila uvedena u vreme kada su zemlje sveta postale zavisnije od američkog dizela. Rat koji su SAD i Izrael pokrenule protiv Irana u februaru oštetio je rafinerije na Bliskom istoku i smanjio proizvodnju nafte u regionu, dok Ukrajina napada ruske rafinerije u odbrani od invazije, piše Indeks.

“Zabrana izvoza dizela od strane SAD bi pogoršala već visoke tenzije na globalnom tržištu i dodatno podigla cene van SAD u kratkom roku”, napisao je Dejvid Oksli, glavni ekonomista za klimu i robu u Capital Economics-u.

Simptom/Bizportal.rs

Forbs Srbija: Banke između logike i tviter ekonomije: Zašto cene rastu i do kada će

September 24, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Razlog visoke inflacije nije samo cena sirove nafte i energenata koja otežava borbu sa rastom cena. Tu je i visoka zaposlenost, odnosno rast plata i BDP-a olakšavaju odluku američke centralne banke.

Evropska centralna banka je još ranije posegla za povećanjem svoje kamatne stope. I predviđanja su da će to učiniti još najmanje dva puta u prestala tri meseca 2026. Razlozi su isti. Skupi enegenti i nemogućnost da se inflacija drži u ciljanim okvirima. Kristin Lagard, predsednica ECB-a kaže da će bazna inflacija u evrozoni doći u granice cilja verovatno tek u drugoj polovini 2027.

Tržišta su toliko osetljiva da reaguju na svaki post na društvenim mrežama. Svaki mig američkog predsednika o skorom okončanju ili zaoštravanju sukoba na Bliskom istoku napravi šok na berzama. „Tviter“ je postao merilo reakcije investitora.

Ilustrativno je i klađenje na platformi Kalši koje prognozira da je verovatnoća da Tramp do kraja godine javno uvredi Vorša 44 odsto. Kažu da je to dvostruko više nego prognoza pre mesec dana. Odnosno pre nego što je FED odlučio da je vreme za zatezanje monetarnih uzda.

Šta nas očekuje? Vraća li se inflacija još jača nego pre poslednjeg smirivanja cena? Sa čim se bore vodeće centralne banke? I to između ekonomske logike i tviter ekonomije svetskih lidera. Mogu li se jednom podivljale cene lako smiriti i na koji način?

Cene goriva ozbiljno rastu
Jučerašnji podaci Eurostata, statističkog biroa EU, kažu da su cene goriva ovog avgusta u poređenju sa avgustom 2025. veće za 23,8 odsto. Najviši rast zabeležen je u Bugarskoj i to 34,5 odsto. Slede Litvanija sa 28,8, Finska sa 27,6 odsto a onda Nemačka i Francuska u kojima su cene veće za 27,5, odnosno 27,4 odsto.

Najmanje poskupljenje, sa druge strane, imali su Mađari, samo 1,3 odsto. U Srbiji je, i uprkos smanjenju akciza kako bi se ublažila poskupljenja goriva, rast od prošlog avgusta do ovogodišnjeg bio 15,4 odsto. Dizel je trenutno na najvišem nivou.

„Međugodišnji rast cena energije u evrozoni iznosio je 14,3 odsto, prema podacima za avgust. Ukupna međugodišnja inflacija u evrozoni je u avgustu iznosila 3,2 odsto. Cene energije su doprinele ukupnoj inflaciji sa oko 40 odsto“, kaže za Forbes Srbija Marko Miljković, profesor Saobraćajnog fakulteta i jedan od autora MAT-a.

Dalje kretanje cena energije

„Kretanje cena energije je u proteklom periodu direktno zavisilo od globalnih geopolitičkih dešavanja i kriza. Bili smo svedoci pada cena usled značajnog pada tražnje i privredne aktivnosti tokom pandemije. Zatim svedoci rasta cena tokom oporavka od te krize, kao i u periodima izbijanja ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku“, kaže Miljković.

Kretanje cena nafte i gasa direktno će i u narednom periodu zavisiti od rešavanja ili produbljivanja konflikata u ovim regionima.

„A s obzirom na trenutno stanje, ne postoje pouzdani signali da se ovi konflikti mogu brzo rešiti i da se cene energenata u kraćem roku mogu stabilizovati”, kaže Miljković.

I Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakuteta u Beogradu, kaže za Forbes Srbija da je neizvesnost na tržištu nafte i goriva velika. I da bi bilo neozbiljno i nezahvalno prognozirati kada bi se cene tih energenata mogle stabilizovati. I na kom nivou. Pogotovo, što je čak i kada dođe do okončanja rata na Bliskom istoku i stabilizacije ratnih dešavanja potrebno barem godinu ili godinu i po dana da se stabilizuje snabdevanje naftom, a time i smire cene.

„Nestabilnost je velika i svaki novi detalj promeni tokove. Zato verujem da u nekom osnovnom scenariju, mogao bih da kažem i optimističnom, ako ne dođe do eskalacije sukoba, cena sirove nafte može da se stabilizuje na 80 do 85 dolara po barelu, ali ne brzo“, kaže Đukić.

FED protiv Trampa
Naš sagovornik smatra da će američki FED barem još jednom povećati kamatnu stopu do decembra. Ne isključuje potpuno ni mogućnost da to učini dva puta.

„Problem sa kojim se suočava američka centralna banka je taj što se šok izazvan na tržištu nafte i inflatorni pritisci zbog toga šire i na druge sektore. Pritom, tržište rade nije izvor inflatornih pritisaka, jer je stabilno i približno punoj zaposlenosti. U SAD se beleži i rast zarada, a i ekonomski rast je solidan. U takvom ambijentu je potpuno opravdana želja FED-a da spreči inflatorne pritiske“, objašnjava Đukić.

Koliko god takva politika ne odgovara američkom predsedniku Donaldu Trampu koji je zbog nedovoljnog smanjenja kamatnih stopa umeo i da vređa Voršovog prethodnika Džeroma Pauela. Nasuprot željama američkog predsednika, tržišta su unezverena zbog mogućeg rasta cena. Prinosi na desetogodišnje obveznice kao reper reakcije tržišta približile su se nivou od pet odsto.

Šta radi Evropska banka
Marko Miljković kaže da su odluke FED-a i ECB-a da povećaju kamatne stope posledica onoga što se već dogodilo. A to je rast inflacije.

„U avgustu je međugodišnja inflacija svih država članica evrozone, osim dve zemlje (Estonija i Malta), bila veća od dva odsto. U nekima je bila veća i od pet odsto. Sa druge strane, iz saopštenja obe centralne banke može se primetiti da su prisutna i očekivanja o dugotrajnijem pritisku cena energije na inflaciju”, objašnjava Miljković.

On dodaje da se od predstavnika FED-a moglo čuti da su se faktori inflacije sa strane ponude pokazali kao uporni. I da geopolitička dešavanja ukazuju na potencijalne dodatne pritiske u sektoru energetike.

“Takođe, iz objava ECB vidljiva su očekivanja da će cene energije, usled sukoba na Bliskom istoku i rata u Ukrajini, zadržati ukupnu inflaciju znatno iznad ciljanog nivoa od dva odsto i tokom prve polovine 2027”, kaže ovaj naš sagovornik.

Različiti ciljevi SAD i EU
Đukić kaže da je Evropska centalna banka u još goroj i nezavidnijoj situaciji. Zbog previše zemalja članica i različitih političkih interesa i ekonomskih performansi, odluke ove banke su uvek sa primesom teških kompromisa i političkih uticaja.

A zbog zavisnosti Evrope od tuđih energenata, uticaj previranja cena na te ekonomije je još veći. Zato je inflacija u Evropi visoka, a ECB je za povećanjem kamatne stope posegla pre FED-a. I učiniće to, barem još dva puta tokom 2026, veruje Đorđe Đukić.

“Prema zakonskom okviru cilj ECB je niska inflacija. U slučaju daljeg rasta inflacije očekuje je možda još jedno povećanje kamatnih stopa do kraja godine, bez obzira na to što bi se više kamatne stope negativno odrazile na već skroman rast evropske privrede”, smatra, sa druge strane, Miljković.

On objašnjava da FED osim niske inflacije čuva i zaposlenost.

„Imajući u vidu da su osim pritisaka sa strane ponude i cena energije u privredi SAD identifikovani i pritisci sa strane tražnje i visoka inflacija u uslužnom sektoru, moglo bi se i u SAD očekivati još jedno povećanje kamatnih stopa do kraja godine. Pogotovo imajući u vidu nisku nezaposlenost i solidno rastuću privredu koju povećanje kamatnih stopa ne bi pogodilo u istoj meri kao što je to slučaj u Evropi”, ukazuje Miljković na razliku dve ekonomije, a time i različite brige centralnih banaka.

Čeka li nas recesija
Naši sagovornici slažu se da je rano govoriti o recesiji, odnosno o uticaju zatezanja monetarne politike i povećanju kamata na negativan ekonomski rast. Ipak, ishod će zavisiti od toga koliko će biti potrebno da se cene goriva smire. Ali i od toga koliko će biti jak inflatorni pristisak. Jer, ukoliko očekivanja tržišta budu negativna u pogledu daljeg rasta cena, centalne banke će morati da budu odlučnije o smirivanju inflacije. A cenu toga platiće ekonomski rast.

“Definitivno će značajniji uticaj na ekonomski rast biti u Evropi koja se već suočava sa veoma niskim stopama rasta. Njene najveće privrede se faktički nalaze u fazi stagnacije. Sa druge strane, rast u SAD je znatno dinamičniji. Prisutna su značajna ulaganja u veštačku inteligenciju, a i u segmentu potrošnje se beleži rast, za razliku od Evrope, pa ovako minimalno zatezanje monetarne politike ne bi trebalo da ima značajnijih efekata na privredni rast”, uveren je Miljković.

Šta je sa inflacijom u Srbiji
Jorgovanka Tabaković za sada referentnu kamatnu stopu drži na postojećih 5,75 odsto. I ne pokazuje nakanu da to u skorije vreme menja. Miljković ističe da je inflacija u Srbiji trenutno niža nego u Evropi. Razlog je pad cena hrane, odnosno voća i povrća u odnosu na prethodnu sezonu.

“U septembru će inflacija biti značajno viša od 2,2 odsto. Cene u septembru prošle godine bile su na veoma niskom nivou usled administrativnih mera vlade. Sa druge strane, odmah nakon septembra inflacija se može ozbiljno približiti gornjoj granici cilja NBS od 4,5 odsto, imajući u vidu kretanje bazne inflacije koja je već u avgustu bila na nivou od 4,7 odsto. Očekivan je i dalji rast cena energije, rast cena hrane usled znatno niže osnovice iz prethodne godine, kao i očekivani efekat na tražnju i posledično na cene velikih novčanih davanja vlade iz septembra ove godine”, objašnjava Miljković.

Pojednostavljeno, nekoliko meseci hvalisanja niskom inflacijom prolazi. A dodatni pritisak na cene osim nafte, odnosno goriva imaće i potrošnja novca koji država deli građanima u jeku izborne kampanje.

Ipak naš sagovornik ne očekuje promenu kamatne stope odnosno zatezanje monetarne politike.

„Ako posmatramo period do kraja godine, imajući sve okolnosti u vidu, mislim da je veća verovatnoća da neće doći do povećanja referentne kametne stope”.

Hrana u Srbiji košta skoro kao u zapadnoj Evropi: Ko nam formira račune od njive do rafa

September 9, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kada se cene uporede sa zemljama članicama iz našeg okruženja, razlika je još veća. Primera radi, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj, one su na oko 92 odsto evropskom proseka. Ovo je znatno niže nego kod nas.

Ovo su nalazi Fiskalnog saveta, objavljeni u najnovijoj studiji „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika“.

U „zidanju“ cena hrane, o kojem se u Srbiji priča godinama, a naročito nakon poslednjeg inflatornog talasa, učestvuje, prema ovoj analizi, čak i primarna proizvodnja. Iako se nalazi na samom početku lanca, odnosno ima najmanju moć da utiče na konačne cene, ni ona nije potpuno izuzeta iz ovog očiglednog poremećaja koji u konačnici dovodi do neopravdano viših cena. Pogotovo ukoliko se te cene prehrambenih proizvoda uporede sa dohotkom potrošača u Srbiji.

Uporedivi po cenama, ne i po plati
Fiskalni savet u svojoj studiji konstatuje da je fenomen da manje razvijene zemlje postepeno sustižu bogatije, mereno cenama, „neretko“ i brže nego što sustižu po prosečnom dohotku“, uobičajena pojava. Ni Srbija u tome nije izuzetak. Kada se uporede sve cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju, to je gotovo 60 odsto proseka EU u 2024. I tu je, međutim, Srbija iznad Rumunije (55,1 odsto) ili Bugarske (55,7 odsto).

Sa druge strane, prosečan dohodak nije ni na polovini proseka EU u istoj godini. Doduše, jeste joj se približio. Ovakav dohodak manji je za 15 procentnih poena od onoga u Bugarskoj, iako je ona ekonomski najmanje razvijena članica EU.

Ono što je u Srbiji, međutim, još upečatljivije jeste rast cena i njihovo približavanje kada govorimo o hrani i bezalkoholnim pićima. Odnosno namirnicama koje u Srbiji čine oko trećine prosečne potrošačke korpe. „Zbog ovoga, ova činjenica ima dodatnu ekonomsku i socijalnu težinu“, konstatuju autori.

Koja hrana je skuplja nego u Evropi
Prema ovoj analizi, cene u šest od 10 kategorija hrane veće su od evropskog proseka, dok je u poređenju sa zemljama centralne i istočne Evrope domaće tržište skuplje u gotovo svim kategorijama. Izuzetak su bezalkoholna pića, žitarice i proizvodi od žitarica.

„Najveća odstupanja naviše u odnosu na prosek EU beleže se kod ulja i masti i to za oko 20 odsto. I kod šećera, džemova i slatkiša, oko 15 odsto. Slične anomalije prisutne su u kategorijama sa većim stepenom prerade, kao što su gotova hrana i drugi prehrambeni proizvodi. Tu su i mleko, mesne prerađevine ili jaja, čije su cene za oko osam odsto iznad nivoa u EU“.

Sa druge strane, cene povrća su u Srbiji niže, nalaze se na 90 odsto proseka EU, žitarice, voće i meso na oko 85 odsto. Ipak i tu ima naznaka sustizanja. Na primer, meso je poskupelo od 2022. do 2024. toliko da je u poređenju sa cenama u EU zabeležen skok sa 81,5 na 88,5 odsto tamošnjeg proseka.

„Ovako visok nivo cena hrane ukazuje na postojanje strukturnih anomalija u domaćem prehrambeno-poljoprivrednom lancu. A obzirom na ekonomske karakteristike zemlje moglo bi se očekivati da cene hrane u Srbiji budu osetno ispod evropskom proseka. Za to postoje tri osnova“, navode autori.

Zašto cene hrane ne bi smele da budu ovolike
Prvo, Srbija je dostigla tek polovinu nivoa razvijenosti EU, a standardna ekonomska pravilnost nalaže da manje razvijene zemlje imaju niži apsolutni nivo cena usled nižih zarada, operativnih troškova i slabije kupovne moći stanovništva. Odlična ilustracija za to su Rumunija i Bugarska kao najmanje razvijene članice. U njima, cene hrane iznose oko 76, odnosno 89 odsto EU proseka. Ovo je znatno ispod Srbije koja je nerazvijenija od obe zemlje.

Drugi razlog leži u činjenici da je Srbija tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To znači da proizvodi više no što su domaće potrebe i domaća potrošnja. U tom slučaju, „ekonomska logika sugeriše da bi to trebalo da vrši pritisak na snižavanje cena na domaćem tržištu“.

I na kraju, država je prethodnih godina radikalno povećala subvencije iz budžeta za agrar do nivoa od jedan odsto BDP-a. To znači da Srbija ne zaostaje za zemljama EU. „Da je bolje usmeren, ovakav vid podsticaja, morao je da se vidi kroz veću produktivnost, stabilniju ponudu i manje pritiske na cene“, konstatuju autori.

Ko je odgovoran u celom lancu

Da ni primarni proizvođači nisu sasvim „nevini“ u lancu zidanja cena, Fiskalni savet objašnjava ovako. „Proizvođačke cene dostigle su u Srbiji visokih 87 odsto proseka EU, što sugeriše da se pritisci na cene hrane jednim delom javljaju već na nivou primarne proizvodnje“.

Oni dalje kažu da bi niži operativni troškovi i obimni fiskalni podsticaji trebalo da doprinesu da sirovinska baza bude jeftinija, a ne skuplja. „Neefikasnosti u samoj poljoprivrednoj proizvodnji postavljaju cene hrane na relativno visok nivo već u početnoj fazi. Međutim, stavljanjem ovih podataka u odnos sa cenama u prodavnicama, koje su u periodu 2022-2024. bile na skoro 95 odsto proseka EU, postaje jasno da ovo nije jedino objašnjenje“.

Drugim rečima, razlika između otkupnih cena sirovina i konačnih maloprodajnih cena, upućuje na mogućnost da odgovornost za značajan deo „zidanja“ cena koje hrle ka evropskom proseku ima i u neefikasnosti u drugim karikama u ovom lancu. I u preradi, i u distribuciji, kao i trgovini, odnosno trgovačkim maržama.

Skok u odnosu na prethodnu deceniju
U studiji Fiskalnog saveta navodi se da trenutni nivo cena u primarnoj proizvodnji nije uobičajen. I da su se cene u prethodnoj deceniji približavale evropskim u proseku za 15 procentnih poena.

„Trendovi pokazuju da su one u periodu 2015-2017. bile na 72 odsto evropskog proseka. Bile su, dakle, nešto iznad onih u zemljama centralne i istočne Evrope, ali primetno ispod cena u zemljama okruženja“.

Sve se, međutim, naglo promenilo 2021. Kako konstatuju autori studije, od te godine došlo je do naglog zaokreta. U 2022. one su skočile na skoro 96 odsto proseka EU, dok je prosek za tri godine od 2022. do 2024. iznosio već pomenutih 87 odsto evropskog proseka.

„Ova epizoda izrazitog rasta otkupnih cena vremenski se poklapa sa globalnom krizom na tržištu ključnih poljoprivrednih inputa tokom 2021. i 2022. koja je zahvatila čitavu Evropu. Ipak, indikativno je to što je uticaj ovog šoka na proizvođačke cene u Srbiji bio daleko snažniji nego u drugim evropskim ekonomijama“.

Drugim rečima, skok cena poljoprivrednih proizvoda u tom trenutku ne može se opravdati isključivo spoljnim faktorima. Jer i pored skoka cena mineralnih đubriva, semenskog materijala i sredstava za zaštitu bilja, toliki skok cena je posledica i nekih domaćih faktora i neravnoteža.

Simptom/Forbes Srbija

Najskuplji komšiluk na svetu: Stanovi i do 550 miliona dolara, u njima zvezde F1 i milijarderi

August 31, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Jednog junskog jutra tokom vikenda kada se održavala Velika nagrada Formule 1, hiljade ljubitelja F1 i turista slile su se u Monako, kneževinu veličine razglednice na Francuskoj rivijeri. Duž staze duge dve milje, odmah posle osme krivine, posetioci su se okupljali u najnovijem naselju, Maretera. Luksuznom kompleksu površine šest hektara, izgrađenom direktno na Mediteranu.

Čak i dok šetate priobalnim trgovima Maretere, ispod nadvijenog dela zgrade Le Renco – stambene kule od 17 spratova koju je projektovao italijanski arhitekta Renco Piano, dobitnik Prickerove nagrade, tako da izgleda poput fragmentisanog plovila koje izranja iz brodogradilišta – pruža se jasan pogled na superjahte usidrene uz mediteransku obalu i prozore od poda do plafona luksuznih stanova na višim spratovima.

Instagram

„U zalivu ima najmanje milijardu dolara vrednih jahti“, kaže Bernard D’Alesandri. On je generalni sekretar obližnjeg Jahting kluba Monako. „A još milijardu ovde u luci“.

Ali novac potrošen na te superjahte deluje beznačajno u poređenju sa iznosima koje su kupci izdvojili za nekretnine u Mareteri. Svih 130 stanova i vila prodato je pre nego što je naselje – čija je izgradnja trajala 11 godina i koštala oko 2,3 milijarde dolara – završeno u decembru 2024.

Projekat su osmislili vladajući monarh Monaka, princ Albert II, i Patris Pastor, lokalni milijarder iz sektora nekretnina i najveći investitor u Mareteru. Od samog početka zamišljen je kao ultra ekskluzivni klub čak i u profinjenom svetu Monaka. Svakog od prvih kupaca lično su intervjuisali i odobrili Pastor i Gi Toma Levi-Susan, generalni direktor projekta. Potencijalni kupci nisu mogli ni da prepuste te razgovore svojim asistentima. „Odbili smo da razgovaramo sa bilo kakvim posrednicima“, rekao je Levi-Susan magazinu Rob Report 2023. godine. „Ako ne možete da provedete sat vremena sa nama dok vam predstavljamo projekat, onda nismo zainteresovani da živite u ovoj zgradi“. (Levi-Susan i Pastor odbili su da govore za Forbes za ovaj tekst.)

Skuplje nego u Dubaiju

Sada se neke od tih prvobitno kupljenih nekretnina već pojavljuju na tržištu po drastično višim cenama, manje od dve godine nakon završetka gradnje. Zbog tajnovitosti projekta ne postoje pouzdani podaci o broju preprodaja, pa čak ni o prosečnoj ceni. Međutim, lokalni posrednici navode da se pojedini stanovi nude po ceni od 12.900 dolara po kvadratnom metru. To je 33% više od cene koju su neki prvobitni kupci platili. Mesečne kirije u međuvremenu dostižu više od 130.000 dolara.

Stan površine 525 kvadratnih metara u kuli Le Renco trenutno je na tržištu za 73 miliona dolara. To znači da cena iznosi oko 12.990 dolara po kvadratnom metru, odnosno dvostruko više nego u najluksuznijim delovima Dubaija.

„Imali smo talas klijenata iz Dubaija“, kaže Silvio Piras, menadžer agencije za nekretnine Piras Rilestejt. „Ljudi žele nove, velike i moderne domove“.

Instagram

U međuvremenu, očekuje se da će vile – uključujući i jednu koja se nudi za 41,7 miliona dolara, sa šest spavaćih soba i sadržajima poput prostorije za degustaciju vina, unutrašnjeg i spoljašnjeg bazena, spa centra, saune, sobe za masažu i privatnog bioskopa – oboriti rekorde.

„Ove vile su toliko velike da govorimo o početnoj ceni od više od 200 miliona evra“ za one koje nemaju pogled na more, kaže Florian Valeri, osnivač agencije Barne Valeri.

Za sedam vila na samoj obali – jedinih kuća izgrađenih direktno na obali Monaka – cene bi, kaže on, mogle da premaše 290 miliona dolara. Drugi agent za nekretnine predviđa da bi se one mogle prodati za oko 350 miliona dolara.

Najskuplji stan
Neki kupci sa veoma dubokim džepovima spremni su da čekaju dok ne uspeju da kupe jednu od tih vila na samoj obali, bez obzira na cenu.

„Imam klijenta koji se raspitivao za vile u Mareteri i za sada postoje samo dve u drugom redu“, kaže agentkinja za nekretnine Sufia Kiekbaeva iz kompanije Magrey & Sons Monaco. Dodaje da zna za najmanje dve vile i sedam stanova koji su trenutno na prodaju u naselju. „On me i dalje pita da li mogu da pronađem nešto na [samoj obali]“.

Uprkos svoj tajnovitosti, jedna velika prodaja u Mareteri već je oborila sve prethodne rekorde na svetskom tržištu nekretnina. Blumberg je u aprilu otkrio da je ukrajinski milijarder Rinat Ahmetov 2021. kupio stan sa 21 sobom. Raspoređen je na pet spratova na vrhu kule Le Renco. Koštao je oko 550 miliona dolara, čime je postavljen rekord za najskuplje prodat dom na svetu.

Prethodni rekord držao je bivši milijarder Pan Sutong, koji je 2017. platio 319 miliona dolara za trospratnu kuću sa pogledom na golf teren Dip Voter Bej u Hongkongu. To je takođe više nego dvostruko od 240 miliona dolara koliko je milijarder i izvršni direktor Citadela Ken Grifin 2019. platio za penthaus na Menhetnu. To je i dalje najskuplja nekretnina ikada prodata u Sjedinjenim Državama.

Ahmetov je platio oko 20.370 dolara po kvadratnom metru, otprilike dvostruko više od 10.420 dolara po kvadratnom metru koliko je Grifin platio. I više od tri puta više od prosečne cene nekretnina u Monaku, koja iznosi 6.200 dolara po kvadratnom metru. To je gotovo dvostruko više od cene u sledećem najskupljem gradu na svetu, Hongkongu.

Privlačnost Monaka
Monako već dugo privlači najbogatije i najpoznatije ljude na svetu – među njima su bili Vinston Čerčil, Ringo Star, Luis Hamilton. I, naravno, holivudska zvezda koja je postala princeza Monaka – Grejs Keli. A sve zahvaljujući mediteranskoj obali i izuzetno povoljnom poreskom sistemu.

Manji po površini i broju stanovnika od Hobokena u Nju Džersiju, Monako danas ima najmanje 29 milijardera, čije se zajedničko bogatstvo procenjuje na 167 milijardi dolara. Pet članova „kluba sa tri zareza“ su investitori u Mareteru ili poseduju drugi dom u kneževini.

Među komšijama Ahmetova u Mareteri, prema dostupnim informacijama, nalaze se britanski milijarder iz hemijske industrije Džejms Retklif i rivali iz Formule 1 Maks Ferštapen i Šarl Lekler, koji žive na suprotnim stranama kule Le Renco.

Simptom/Forbes

Raj za digitalne nomade: Jeftin život, brz internet i mogućnost dugog boravka

August 22, 2026 by Milica Paunovic 1 Comment

Mladi danas sve više tragaju za poslovima koje ne moraju da obavljaju iz kancelarije. Mnogima je životna želja da putuju svetom i rade na svojim telefonima ili laptopovima, daleko od zatvorenog prostora, šefova i kolega, sa pogledom na okean ili planinu.

U javnosti za njih postoji univerzalni naziv – digitalni nomadi, a oni prilikom izbora mesta odakle će raditi, pažnju obraćaju na kombinaciju niskih troškova, brzog interneta, bezbednosti i mogućnosti za dobijanje vize.

Nova rang-lista pokazala je koje su najbolje evropske zemlje za digitalne nomade u 2026. godini, uzimajući u obzir sve — od kirije i cena namirnica do brzine Wi-Fi mreže, broja prostora za zajednički rad, bezbednosti i viznih pravila.

Globalna baza podataka LEI analizirala je 40 zemalja širom kontinenta koristeći 19 različitih pokazatelja kako bi utvrdila koje su najbolje destinacije za ljude koji rade na daljinu, a prilikom rangiranja uzeti su u obzir i znanje engleskog jezika, zdravstvena zaštita i broj lokalnih događaja.

Najbolje evropske zemlje za digitalne nomade
Prvo mesto zauzela je jedna od tri baltičke zemlje, Estonija. Niski troškovi života, dobra infrastruktura i povoljni odnos prema digitalnim nomadima, bilo je dovoljno za suverenu poziciju.

Jednosoban stan u centru estonskog grada u proseku košta 573 evra mesečno, dok će mesečna kupovina namirnica stanovnike koštati oko 247,80 evra. Brzina interneta je dobra, bezbednost je najviša među svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, a viza za digitalne nomade važi godinu dana i košta 85 evra.

Na drugom mestu je jedna od najskupljih destinacija, Island. I dok prosečna kirija iznosi čak 2.098 evra, namirnice za mesec dana koštaju 541,62 evra, pa Island ispunjava kriterijume.

Prednosti Islanda su brzina interneta, najveći broj prostora za zajednički rad i veliki broj dostupnih Airbnb smeštaja. Takođe je ocenjen kao veoma bezbedan i nudi veliki broj različitih događaja.

Na trećem mestu je Portugal, koji je već dugo omiljen među digitalnim nomadima zahvaljujući odličnom internetu, visokom nivou znanja engleskog jezika i dostupnosti viza.

Simptom/Bizportal.rs

Kako nastaje tržišna cena goriva i kako je objašnjava ekonomista

July 23, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ovo je stvarni problem sa kojim se ekonomisti često suočavaju, imajući u vidu da se mnoga njihova predviđanja kasnije nisu pokazala tačnim. Kako je jednom rekao Greg Mankiv, ekonomista sa Harvarda: „Oduvek smo bili loši u prognoziranju. Da li to narušava naš kredibilitet? Verovatno“.

Ekonomisti bi se mogli braniti tvrdnjom da i političari često daju predviđanja koja se ne ostvare. Uključujući i ona o trenutnom ratu sa Iranom i njegovom uticaju na cene. Ali, političari ne tvrde da se bave naukom.

Deo problema proizlazi iz naizgled nelogičnog ponašanja cena. Jednom prilikom, tokom radijske emisije, slušalac me je pitao zašto različite benzinske stanice imaju različite cene, dok je drugi pitao zašto različite pumpe imaju iste cene. Mucao sam i pokušavao da odgovorim na ta pitanja, ali suština je da ljudi doživljavaju cene kao nešto što određuju ljudi, često neka konkretna osoba, jer mogu da vide kada benzinska stanica promeni cenu.

To nas dovodi do filozofa Dejvida Hjuma, koji je primetio: „…ništa ne postoji bez uzroka svog postojanja…“. Kada je govorio o slučajnosti, smatrao je da je ona samo način da se prikrije pravi uzrok.

Ako umesto „slučajnosti“ ubacimo čuvenu ideju Adama Smita o „nevidljivoj ruci tržišta“, dobijamo ono čemu mnogi ekonomisti pribegavaju kao deus ex machina. Svojevrsnom izgovoru kojim se kretanje cena objašnjava delovanjem spoljašnjih, često nejasnih sila.

Šta pokreće cene goriva?
Tačno je da vlasnik benzinske pumpe primećuje cene na drugim pumpama i mora da odluči da li će ih pratiti, podići cenu i izgubiti kupce. Ili sniziti cenu i povećati prodaju, ali uz manju zaradu. Međutim, korak pre toga jeste veleprodajna cena koju vlasnik plaća.

Većina benzinskih stanica suočava se sa približno istom veleprodajnom cenom, zbog čega se cene na različitim pumpama retko značajno razlikuju. Ipak, različite lokacije mogu značiti veoma različite troškove. Cena zemljišta pored autoputa obično je mnogo viša nego u ruralnim oblastima. Troškovi dostave zavise od toga koliko je pumpa udaljena od veletrgovca i da li se gorivo prevozi na velike udaljenosti cisternama.

Ali veleprodajna cena ne postoji u vakuumu niti je određuje jedna konkretna osoba. Veletrgovci kupuju gorivo od rafinerija, a ograničen broj rafinerija znači da su oni često u poziciji onih koji prihvataju cenu. Plaćaju ono što rafinerije odrede, sa malo mogućnosti za izbor.

Možda bi izgledalo logično da rafinerije svoje cene određuju na osnovu cene sirove nafte i troškova prerade, ali u stvarnosti ih određuje spot tržišna cena proizvoda.

Ako prodajete ispod te cene, prodaja će naglo porasti dok ne ostanete bez zaliha, a vi ćete gubiti novac na svakom litru. Ako cenu postavite iznad tržišnog nivoa, kupci će otići kod drugih.

Odakle dolazi tržišna cena goriva?
Tu dolazi do izražaja ne baš tako nevidljiva ruka tržišta.

Pre nekoliko decenija, spot cenu su određivali trgovci na glavnim tržištima. Posebno na američkoj obali Meksičkog zaliva, u Roterdamu i Singapuru. Cene bi se pomerale naviše ili naniže kako bi se uravnotežilo tržište. Ako niko ne kupuje, cena pada, ako niko ne prodaje, cena raste.

To je slično klasičnom crtežu iz časopisa Njujorker u kojem voditelj kaže da je tržište palo jer niko nije želeo da kupuje. (Naravno, to je pojednostavljeno objašnjenje.)

Naravno, u priči postoji mnogo više od same vidljive ponude i potražnje za gorivom u trgovačkom centru, što se naziva fundamentima tržišta.

Veliku ulogu imaju očekivanja, uključujući očekivanja u vezi sa samim fundamentima. Da li se približava sezona letnjih putovanja, da li će lokalna rafinerija ući u period održavanja. Tu su i manje opipljivi faktori: da li bi mogao izbiti rat na Bliskom istoku i slično.

Dakle, fizička ravnoteža ponude i potražnje – fundamenti – takođe je pod uticajem nematerijalnih faktora: očekivanja i percepcije.

Kada percepcija pomera tržište
Ovo je danas još bliže konceptu nevidljive ruke tržišta, posebno zato što se trgovina često odvija elektronski, a kupci i prodavci nisu više toliko vidljivi jedni drugima.

Ipak, mnoge od tih onlajn transakcija i dalje potiču sa trgovačkih mesta poput NYMEX-a, gde su nekada trgovci glasno uzvikivali naloge za kupovinu i prodaju, reagujući na ono što ljudi oko njih rade.

Klasična komedija „Kolo sreće“ (sa Edijem Marfijem i Denom Ejkrojdom) veoma dobro prikazuje ovaj proces. Uključujući način na koji trgovci reaguju na ono što misle da drugi trgovci misle i rade.

Upravo tu tržišta mogu izgledati kao da se udaljavaju od stvarnosti. Nasilje u Izraelu možda nema veliki direktan uticaj na tržište, ali trgovci znaju da drugi trgovci prate vesti i reaguju na njih.

Teroristički napad u Izraelu možda nema nikakve veze sa tržištem nafte, ali trgovci strahuju da će drugi reagovati. Zato i oni reaguju.

Ovakvi faktori obično nemaju dugotrajan uticaj na tržište, ali na nivou sata ili dana mogu izazvati značajna pomeranja cena, ponekad veoma velika.

Trenutno se čini da trgovci na finansijskim tržištima reaguju na kombinaciju trenutnog odnosa ponude i potražnje, očekivanja u vezi sa globalnom ekonomijom i potražnjom, kao i geopolitičkih rizika. Od pretnji po snabdevanje do mogućnosti prekida vatre čije bi trajanje bilo neizvesno.

I dok brojni analitičari komentarišu političku situaciju na Bliskom istoku, pri čemu se razmatra gotovo svaki scenario osim invazije vanzemaljaca, postoje i brojna mišljenja o osnovnim tržišnim faktorima.

Zašto je tržište nafte teško predvideti
Za razliku od sistema zaliha „tačno na vreme“, globalno tržište nafte je samo delimično transparentno.

Satelitski snimci danas pružaju mnogo bolje informacije o globalnim zalihama nafte nego ranije. Ali, procene ponude i potražnje i dalje predstavljaju kombinaciju analize i nagađanja.

Američka Uprava za energetske informacije (EIA), Međunarodna agencija za energiju (IEA) i OPEK, zajedno sa brojnim konsultantskim firmama, objavljuju detaljne prognoze tržišne ravnoteže godinu dana ili više unapred, ali one su indikativne, a ne konačne.

Trgovci reaguju na objavljivanje tih izveštaja ne zato što ih smatraju nepogrešivim, već zato što znaju da će drugi trgovci reagovati na njih.

Simptom/Forbes Srbija

MONARHISTI: Smanjiti cene goriva nakon pada cene sirove nafte

June 15, 2026 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Kopredsednik MONARHISTA i narodni poslanik koalicije NADA mr Nenad Tomašević ocenio je da građani Srbije imaju pravo da osete korist od pada cena energenata, a ne samo njihove negativne posledice kada cene rastu.

„Kada cena nafte na svetskom tržištu poraste, cene goriva u Srbiji se veoma brzo povećavaju. Zato je logično i pravedno da sada, kada je cena sirove nafte pala za oko pet odsto, država i naftne kompanije pokažu istu ažurnost i omoguće pojeftinjenje benzina i dizela“, naveo je Tomašević.

On je dodao da visoke cene goriva direktno utiču na rast cena hrane, prevoza i drugih osnovnih životnih troškova, zbog čega bi svako sniženje predstavljalo olakšanje za građane i privredu.

„Umesto stalnog povećavanja nameta i akciza, država mora da vodi računa o životnom standardu građana. Pad cene nafte na svetskom tržištu mora da se odrazi i na cene na benzinskim pumpama u Srbiji“, poručio je Tomašević.

Simptom/Monarhisti

Navijači Škotske rezervisali 20 školskih autobusa za utakmice na „nepristupačnom“ Svetskom prvenstvu u SAD

May 26, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Nazvan „Sommermarchen“ ili „Letnja bajka“, Svetsko prvenstvo 2006. u Nemačkoj bilo je široko hvaljen primer moderne, ujedinjene nacije koja je bila gostoljubiva navijačima iz celog sveta.

Deo tog uspeha bio je „KombiTicket“, koji je navijačima omogućio besplatan pristup lokalnom javnom prevozu na dane utakmica.

Od tada, zemlje domaćini Svetskog prvenstva su uložile velika sredstva u prevoz navijača do i od utakmica, posebno u Rusiji 2018. godine, gde su čak i vozovi na velike udaljenosti između gradova domaćina bili besplatni, i Kataru 2022. godine, gde je besplatan pristup metrou pomogao da prelazak sa stadiona na stadion postane deo turnirskog iskustva.

Zatim su došle Sjedinjene Države

Već osetljivi na astronomske cene karata, skupe letove i preterane troškove smeštaja, navijači su bili ogorčeni kada su otkrili da će dolazak do nekih stadiona vozom doći sa još jednim velikim računom: 98 dolara za povratne karte za voz u Nju Džerziju i 80 dolara u Masačusetsu – putovanja koja obično koštaju navijače NFL-a 12,90 dolara, odnosno 20 dolara.

Zvaničnici insistiraju da ne pokušavaju da prevare navijače, već samo pokušavaju da pokriju troškove obezbeđenja i proširenog železničkog servisa, a da pritom ne opterete poreske obveznike. Pa ipak, navijači to vide kao još jedan način na koji organizatori turnira opterećuju navijače koji već plaćaju ogromne sume da bi posetili SAD, ogromnu zemlju usredsređenu na automobile, gde je javni prevoz dugo bio sporedna stvar u mnogim mestima.

Za razliku od prošlih domaćina, neki državni i lokalni zvaničnici nisu bili spremni da prihvate troškove, tvrdeći da bi ih trebalo pokriti FIFA, međunarodno fudbalsko telo koje će od ovog događaja zaraditi milijarde dolara.

„Planiranje ovog Svetskog prvenstva je bila noćna mora od početka do kraja“, rekao je Rori Filips-Hanter, rođen u Škotskoj, 37-godišnji radnik u ugostiteljstvu koji živi u severnoj Engleskoj. „Mislim da je ovo najnepristupačnije ikada.“

Zbunjeni nedostatkom pristupačnih opcija za putovanje 40 kilometara od Providensa, Roud Ajlend, do Foksboroa, Masačusets, gde će se održati prve dve utakmice Škotske, Filips-Hanter i neki njegovi kolege iz Tartanske armije odlučili su da sami reše problem.

Po ceni od oko 50 dolara po osobi, Škoti su rezervisali oko 20 školskih autobusa kako bi prevezli skoro 1.000 članova navijačke grupe u kariranom odelu na svaku utakmicu. Čak dobijaju i policijsku pratnju, sve za nešto više od polovine cene autobuske karte od 95 dolara koju nude lokalni zvaničnici – ukupna ušteda od preko 85.000 dolara.

Filips-Hanter zna da karta za autobus od 95 dolara nikada neće biti puna novca, ali on i mnogi drugi Škoti već plaćaju ogromne sume da bi videli svoj muški tim kako se takmiči na Svetskom prvenstvu prvi put posle 28 godina. Filips-Hanter procenjuje da će mu trebati dve godine da otplati dug na kreditnoj kartici koji je preuzeo za svoje šestodnevno putovanje u SAD, uključujući 1.350 dolara koje je potrošio na kartu za utakmicu Škotska-Maroko.

Pre svega, Filips-Hanter je frustriran što je grupa Škota preko okeana uspela da organizuje prevoz po mnogo nižoj ceni nego što su ponudili lokalni zvaničnici

„Kada pogledam tu razliku u ceni, to je samo profit koji nam uzimate“, rekao je.

Nije svaki grad domaćin pristupio prevozu na isti način. Atlanta, Hjuston i Sijetl imaju stadione direktno povezane sa svojim železničkim sistemima, a primenjivaće se redovne cene karata. Zvaničnici okruga Majami-Dejd nedavno su objavili da će ponuditi besplatan prevoz navijača do i od stadiona Hard Rok u Majami Gardensu, oko 24 kilometra od centra Majamija. Filadelfija, u međuvremenu, nudi besplatan prevoz sa stadiona, zahvaljujući finansiranju od strane sponzora FIFA-e, kompanije Airbnb. A Kanzas Siti, Misuri, nudi prevoz od 15 dolara.

Relativno visoki troškovi prevoza za utakmice na stadionu Metlajf u Nju Džerziju i stadionu Žilet u Masačusetsu delimično su zato što se nalaze u predgrađima, a mnogi navijači voze do NFL utakmica koje obično organizuju. Međutim, parking će biti izuzetno ograničen tokom Svetskog prvenstva zbog proširenih bezbednosnih perimetara, potreba za prenosom i parking mesta koja se koriste kao VIP zone, što primorava mnogo više navijača da koriste javni prevoz.

Dejvid Gogišvili je viši istraživač na švajcarskom Univerzitetu u Lozani i proučava kako organizatori sporta organizuju velike događaje poput Svetskog prvenstva.

Rekao je da je standardna praksa da organizatori poput FIFA prebace veliki deo troškova na zemlje domaćine. Razlika je ovog puta u tome što SAD imaju „jače i nezavisnije“ državne i lokalne zvaničnike koji su bili manje spremni da preuzmu troškove i „povinuju se volji FIFA“.

„Ove troškove treba da snosi organizacija koja zarađuje novac od ovih događaja, a to je FIFA. Ne bi trebalo uvek da gradovi domaćini preuzimaju sve troškove“, rekao je Gogišvili, napominjući očekivani prihod fudbalske organizacije od 13 milijardi dolara od 2023. do 2026. godine.

Guverner Nju Džerzija, Miki Šeril, demokrata, pozvao je FIFA da pokrije troškove prevoza do utakmica.

Ali FIFA se suprotstavila tome, tvrdeći da nijedan drugi globalni događaj nije zamoljen da apsorbuje takve troškove i da su njeni početni sporazumi sa gradovima domaćinima predviđali besplatan prevoz za navijače do svih utakmica. Sporazumi su kasnije izmenjeni kako bi se gradovima omogućilo da obezbede prevoz „po ceni“.

Razlog zašto je javni prevoz bio tako dostupan na nedavnim Svetskim prvenstvima je taj što su zemlje domaćini poput Rusije i Katara turnir posmatrale kao „vežbu odnosa s javnošću“ i u skladu s tim subvencionisale javni prevoz, rekao je Gogišvili.

Zabrinutost zvaničnika zbog troškova javnih prevoza dolazi i usred rastuće zabrinutosti da se obećani ekonomski dobitak Svetskog prvenstva neće ostvariti, s obzirom na to da rezervacije hotelskih soba nisu ispunile očekivanja u većini od 11 američkih gradova domaćina turnira. Studija iz 2022. godine, čiji je koautor bio Gogišvili, otkrila je da je skoro svako Svetsko prvenstvo od 1966. do 2018. godine imalo finansijski deficit.

Jona Frimark, istraživač u vašingtonskom tink-tenku Urban Institute, specijalizovan za pitanja javnih prevoza, rekao je da će navijači Svetskog prvenstva iz Evrope i Azije naići na manje napredne, ali skuplje javne prevozne sisteme nego što su navikli kod kuće.

Ukazujući na cene javnih prevoza vezane za utakmice u Nju Džerziju i Masačusetsu, Frimark je rekao da zvaničnici „pokušavaju da se izvuku sa ubistvom“. Vreme čekanja i pristup javnim prevozom, dodao je, verovatno će biti daleko manji od onoga na šta su mnogi strani posetioci navikli.

Inara Korea da Kosta, brazilska sistemska analitičarka koja živi van Sao Paola, prisustvovaće svom sedmom Svetskom prvenstvu.

Kao i mnogi, bila je zapanjena kada su zvaničnici prvobitno predložili da se naplaćuje čak 150 dolara za vozne karte od Njujorka do stadiona Metlajf, gde Brazil igra svoju prvu utakmicu protiv Maroka. Široko rasprostranjeni šok naveo je zvaničnike Nju Džerzija da snize cenu na 98 dolara nakon što su obezbedili dodatna sredstva.

Ali čak ni snižena cena za kratku vožnju vozom „jednostavno nije prihvatljiva“, rekao je Kosta.

Kostu je ohrabrilo kada je lokalni domaćin rekao da je obezbedio više autobusa do stadiona i smanjio cenu sa 80 na 20 dolara. Ali ima dovoljno mesta u autobusu samo za 18.000 navijača da dođu do stadiona, koji može da primi oko 82.500 ljudi.

To se Kosti čini mnogo pristupačnijim. Ranije se pitala da li će ona i drugi navijači koji vode računa o troškovima morati da pešače do stadiona Metlajf, ali to nije moguće.

„Ići ćemo na utakmicu, to znam“, rekla je Kosta. „Ali kako? Da vidimo.“

Simptom/Aljazeera

Hiljade karata za svetsko prvenstvo ostale neprodate, FIFA odredila previsoke cene

May 25, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U okviru proširenog formata, timovi su podeljeni u grupe od A do L, pri čemu dve najbolje ekipe u svakoj grupi, zajedno sa osam najboljih trećeplasiranih, prolaze u novi krug od 32 tima.

Uprkos velikom obimu takmičenja, potražnja za ulaznicama se pokazala donekle niskom. Newsweek je već otkrio da su cene preprodaje za neke utakmice dramatično pale.
Newsweek je ranije otkrio da su cene preprodaje za neke utakmice naglo pale, pri čemu je jedna utakmica grupne faze pala ispod 100 dolara, a nekoliko utakmica i dalje pokazuje više od 1.000 dostupnih karata.

Analitičari su ukazali na FIFA-inu strategiju cena kao jedan od mogućih razloga.

„FIFA je odredila previsoke cene karata za svih 104 utakmice, potpuna katastrofa, i biće primorani da ih sve značajno snize u narednih 30+ dana“, ranije je za Newsweek rekao voditelj Ticket Talk-a Skot Fridman. „Užasna ukupna distribucija karata za najveći sportski turnir na svetu.“

Sada, novi podaci koje je prikupio Newsweek pokazuju koji gradovi domaćini trenutno imaju najveći broj neprodatih karata za utakmice grupne faze.

Simptom/Newsweek

Dok rat sa Iranom povećava cene nafte, BP profit je više nego dvostruk, premašivši očekivanja

April 28, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Naftni gigant je objavio profit zasnovan na osnovnim troškovima zamene, koji se koristi kao zamena za neto profit, od 3,2 milijarde dolara za prva tri meseca godine. To je ubedljivo premašilo očekivanja analitičara od 2,63 milijarde dolara, prema konsenzusu koji je sastavio LSEG.

Kompanija je saopštila da rezultati u prvom kvartalu odražavaju „izuzetan“ doprinos trgovini naftom i jače performanse u srednjem toku proizvodnje. Neto profit BP-a je iznosio 1,38 milijardi dolara u istom periodu prošle godine i 1,54 milijarde dolara u poslednja tri meseca 2025. godine.

„Sve u svemu, naše poslovanje nastavlja dobro da funkcioniše. Ovo je bio još jedan kvartal snažnih operativnih i finansijskih rezultata i postigli smo dalji napredak ka našim ciljevima za 2027. godinu“, rekla je izvršna direktorka BP-a Meg O’Nil u saopštenju.

Zarada BP-a dolazi u trenutku kada naftne i gasne kompanije doživljavaju značajan rast cena akcija, a cene fosilnih goriva skočile su od početka američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara.

Kontinuirani i ozbiljni poremećaji kroz strateški vitalni Ormuski moreuz rezultirali su onim što je Međunarodna agencija za energiju opisala kao najveću pretnju energetskoj bezbednosti u istoriji.

Akcije BP-a porasle su za 2,5% tokom jutarnjih trgovanja. Akcije koje kotiraju na Londonskoj berzi su se ove godine oporavile, napredovavši za više od 32%, što znači da je BP drugi, odmah posle francuskog TotalEnerdžisa, među pet najvećih naftnih superjahora.

Simptom/CNBC

Cena nafte skočila, azijske berze pale zbog Trampovih izjava o Iranu

April 2, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tramp je takođe rekao u sinoćnjem govoru da će SAD “završiti posao” u Iranu uskoro pošto su “blizu ispunjenja ključnjih strateških ciljeva” kao i da će vratiti Iran “u kameno doba”.

Tramp nije pomenuo rok koji je dao Iranu za otvaranje Ormuskog moreuza, važnog plovnog puta za globalni transport nafte i gasa, posle ranijih pretnji Iranu da će SAD napasti iransku energetsku infrastrukturu ako moreuz ne bude ponovo otvoren. Nije naveo kako okončati poremećaj u snabdevanju koji je doveo do skoka cena energenata.

Cene nafte danas su naglo skočile posle Trampovih izjava. Međunarodni standardni Brent je skočio 6,9 odsto, na 108,15 dolara po barelu, a referentna američka nafta je porasla 6,4 odsto, na 106,55 po barelu.

“Tržišta su pokazala razočarenje jer je govor predsednika Trampa mnogo manje od toga što su tržišta očekivala. Nije bilo konkretnih detalja o kraju neprijateljstava sa Iranom, a tržište hoće jasne izglede za primirje”, rekao je glavni strateg u Moneksu u Tokiju Takaši Hiroki.

Pad je zabeležen i na azijskim berzama, tokijski indeks Nikei pao je 2,4 odsto danas, južnokorejski Kospi je izgubio 4,5 odsto, pošto su podaci vlade pokazali da su potrošačke cene u martu porasle 2,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu zbog uspona cena goriva.

Hongkonški Hang Seng je pao 1,3 odsto, a šangajski kompozitni indeks je bio niži za 0,9 odsto. Australijski S&P/ASX je izgubio 1,1 odsto, tajavanski Taieks je bio niži za 1,8 odsto i indijski Senseks je pao za 1,9 odsto.

Američki fjučersi su izgubili više od 1,2 odsto.

Pale su i cene zlata i srebra. Cene zlata su pale četiri odsto na 4.621 dolar po unci, a srebro je bilo niže 7,3 odsto na 70,53 dolara po unci.

Ponovo je zabeležen rast cena nafte i pad berzi danas posle jučerašnjeg obnovljenog optimizma oko mogućeg brzog kraja iranskog rata posle Trampovih izjava u utorak da bi američka vojska mogla da završi svoju ofanzivu za dve do tri nedelje.

Simptom/Beta

Rast tržišta nepokretnosti, najskuplje prodati stan u Beogradu 1,4 miliona evra

March 21, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzima prodaja stanova sa 1,4 milijarde evra, sa učešćem od 61 odsto od ukupno prometovane vrednosti.

Za stanove je u Beogradu izdvojeno ukupno 768,5 miliona evra.

Najveći iznos novčanih sredstava izdvojen za stan na teritoriji gradske opštine Savski venac, ukupne površine 90 metra kvadratna iznosi 1,4 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 15.298 evra, takođe na teritoriji te gradske opštine.

Najskuplja kuća prodata je na teritoriji gradske opštine Savski venac za milion evra. Najskuplje garažno mesto u četvrtom kvartalu plaćeno je 60.000 evra.

Za kuće je izdvojeno 189 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 176 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 109 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 73 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti).

Кada je reč o načinu plaćanja, 14 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od tri procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine.

Najveći deo ovih sredstava usmeren je na kupovinu stanova: u 31,8 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što je primetan rast u odnosu na 24,4 odsto iz istog perioda prethodne godine.

Simptom/Beta

Zbog napada Izraela, Irana i SAD i Afrika se sprema za povećanje cena goriva

March 9, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Veći deo svetske nafte i dalje se kreće kroz strateški pomorski uski prolaz Ormuskog moreuza. Bilo kakva nestabilnost u ovom koridoru odmah utiče na očekivanja globalne ponude – a za ekonomije koje uvoze gorivo, posledice mogu biti ozbiljne.

Za Afriku, svaki skok cena nafte brzo postaje ekonomski šok.

Troškovi transporta rastu, cene hrane slede, a inflacija se širi kroz već krhke ekonomije. Vlade su tada primorane da naprave poznati izbor: da dozvole nagli rast domaćih cena goriva ili da intervenišu skupim subvencijama kako bi zaštitile potrošače.

Simptom/Allafrica

Globalna tržišta na udaru: Cene ugljenika u EU padaju

February 14, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Sistem je zamišljen ne samo da smanji emisije, već i da podrži kompanije u prelasku na poslovanje bez ugljenika, rekao je Merc.

“Ako ovo nije ostvarivo i ako ovo nije pravi instrument, treba da budemo vrlo otvoreni da ga revidiramo ili bar odložimo”, rekao je on u sredu.

Stotine predstavnika evropske industrije okupile su se na velikoj konferenciji u belgijskom gradu Antverpenu, gde je ETS bio visoko na agendi. Iako je sistem na snazi od 2005. godine, dugo je pružao velikodušne besplatne kvote, što je značilo da većina kompanija obuhvaćenih sistemom nije imala značajne troškove (naprotiv, neke su zarađivale prodajući svoje dodatne dozvole).

Međutim, sada se te besplatne kvote ukidaju, i ETS je postao glavni cilj lobiranja korporacija, u trenutku kada postoji ozbiljna zabrinutost za konkurentnost evropske industrije. Kompanije prisutne na događaju izdale su zajedničku izjavu pozivajući evropske lidere da “smanje troškove energije i ugljenika”, žaleći se da su “troškovi ugljenika jedinstveni za Evropu”.

Sada postoji 80 sistema trgovine emisijama i poreza na ugljenik širom sveta, koji pokrivaju oko 28 odsto globalnih emisija, prema najnovijim procenama Svetske banke. Ali u većini drugih sistema, cene su znatno niže nego u evropskom. Čak i nakon pada cene u četvrtak, ETS dozvole u EU trgovale su se po ceni od 72,80 evra po toni.

Odgovor EU na ovo je Mehanizam prilagođavanja cena ugljenika na granici (CBAM), koji treba da izjednači konkurenciju tako što će uvesti porez na ugljenik na uvoz. CBAM se uvodi kroz postepeno fazno uvođenje koje je počelo početkom ove godine, u skladu sa ukidanjem besplatnih kvota za evropske kompanije, piše Fajnenšel tajms.

Pošto se bilo koja cena ugljenika plaćena u zemlji proizvodnje može odbiti od CBAM poreza na uvoz, druge zemlje imaju podsticaj da uvedu i ojačaju sopstvene sisteme cenovnog određivanja ugljenika i prikupe prihode same, umesto da dozvole Evropi da to radi na granici.

Postoje rani znaci da se ova dinamika počinje odvijati, sa zemljama od Brazila do Turske koje uvode sisteme cenovnog određivanja ugljenika, a Kina širi obuhvat svog sistema. Ali značajno slabljenje ETS-a u EU moglo bi da ugrozi taj zamah.

Kretanja na tržištu sugerišu da trgovci očekuju upravo takvo slabljenje. Jučerašnji pad dovodi ukupni pad cene dozvola na 16,7 odsto od početka ove godine.

Evropska komisija je već najavila da će sprovesti reviziju ETS-a ovog leta, kao deo istorijskog dogovora EU iz decembra o pravno obavezujućem cilju smanjenja emisije ugljenika za 90 procenata u odnosu na nivo iz 1990. do 2040. godine. Komesar za klimatske promene Vopke Hoekstra ove nedelje pokušao je da ugasi spekulacije da bi ova revizija mogla dovesti do slabljenja ETS-a, kritikujući “intelektualno lenje” napade na sistem.

Istina je da cenovnik ugljenika nije glavni uzrok problema evropske industrije; veći faktor su cene energije, koje su mnogo više nego u SAD i Kini (nakon što se uključe troškovi ugljenika).

Istraživači holandske banke ABN Amro su otkrili da bi uticaj ETS-a na profit bio manji od niskih jednocifrenih procenata za većinu kompanija obuhvaćenih sistemom u narednih pet godina (iako sa znatno većim uticajem u avio-sektoru). Ali u trenutku kada je Evropa u produženoj panici zbog ekonomske konkurentnosti, bilo koji dodatni teret za biznis rizikuje da postane politički toksičan.

Očigledno pitanje za ovogodišnju reviziju je da li i u kojoj meri Komisija planira da uspori ukidanje besplatnih kvota (što bi Merc mogao da misli pod “odlaganjem”).

Ali EU ima i drugi instrument kojim može podržati industriju, a da ne ugrozi šanse da postigne klimatski cilj za 2040. godinu, koji je tek postavila.

U Antverpenu u sredu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ukazala je na novi fokus – korišćenje prihoda od ETS-a za podršku zelenim investicijama kompanija.

Simptom/Bizportal.rs

Nemaran domaćin ili slobodno tržište: Zašto se ne priča o Oplenačkoj berbi već o ceni pljeskavice

October 27, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Za neke dobar provod, za neke razočarenje. A za neke povod da pokrenu još jednu u nizu rasprava na društvenim mrežama.

Tako su nedavno objavljene fotografije računa i cenovnika sa manifestacije Oplenačka berba u Topoli.

Na njima se vidi da je limenka koka-kole koštala 500 dinara. Dok je po jednom od cenovnika, za koji se tvrdi da je sa te manifestacije, pljeskavica od 180 grama koštala 1.200 dinara. Ražnjići i vešalica išli su i do 1.600 dinara. Ko je uz to želeo zelenu ili kupus salatu morao je da izdvoji još 500 dinara. a za šopsku 600.

Cene „slobodne“
Cene hrane i pića u ugostiteljskim objektima formiraju njihovi vlasnici. Ne postoji važeći propisi koji bi ih ograničili jer se one, po Zakonu o trgovini, formiraju slobodno.

Ipak, i u slučaju da postoji opravdanje za visoke cene (zbog zakupa parcele, logistike, radnika), one utiču na ukupno iskustvo posetilaca koji dolaze. Neki od njih će se uzdržati od potrošnje, što će im pokvariti doživljaj.

„Cene hrane i pića na manifestacijama svakako utiču na ukupno iskustvo čak i kada u prvi mah ne odbijaju posetioce koji tog dana dolaze na događaj. Ipak, verovatno je da će se neki od njih uzdržati od potrošnje, što će svakako pokvariti doživljaj“, kaže za Forbes Srbija, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković.

Verovatno je, navodi Petković, i da će se kod nekih koje glad ipak „primora na kupovinu“, javiti osećaj iznude. On takođe negativno utiče na iskustvo koje će poneti sa te manifestacije.

Prema njegovim rečima, posebni problem predstavlja i sam izbor hrane na takvim manifestacijama.

On daje primer Oplenačke berbe koja se proslavlja u kraju gde pljeskavica svakako nije tradicionalna hrana kakva bi trebalo da se na takvim manifestacijama promoviše.

„Pljeskavica je obeležje roštiljijade u Leskovcu i verovatno nekih sličnih manifestacija. Na oplenačkoj manifestaciji moglo bi se očekivati da budu poslužena jela iz tog kraja. Posebno zakuske koje se tradicionalno nose u vinograd tokom radova i tokom same berbe. Ovako, skupe pljeskavice i koka-kola na berbi grožđa po visokim cenama simbolizuju zapravo nemaštovitost. I nehat organizatora manifestacije“.

Nema kontrole
Konsultant za potrošačko pravo Mladen Alfirović kaže da ne postoji propis koji bi ograničio cene hrane i pića u ugostiteljskim objektima na takvim manifestacijama.

Prema njegovim rečima, na cene na tim manifestacijama utiču određeni faktori koji se ne mogu vezati za ugostiteljske objekte u klasičnom smislu.

Tako organizatori manifestacija često naplaćuju zakup parcele gde se šatra postavlja. Ugostitelji koji rade samo na toj manifestaciji, moraju da opravdaju troškove. Postoje i logistički troškovi kao što su transport i montaža opreme, kao i troškovi angažovanja dodatnih radnika, objašnjava Alfirović.

On dodaje da postoji i psihološki i turistički efekat, koji ugostitelji koriste. Potrošači su spremni više da plate kada su u pitanju ti praznični dani i manifestacije.

„Da li je to opravdano ili nije zavisi od konteksta. Ako je tri puta ili duplo veća cena (prim. aut. u odnosu na standardne cene), to ne bi bilo opravdano. Pitanje je i da li je u pitanju ugostitelj koji inače redovno posluje, ili su to ugostitelji koji rade samo za tu manifestaciju i od kojih se može očekivati da stave veće cene jer ozbiljniju zaradu ostvaruju samo na manifestacijama“.

Proverava se izdavanje računa i da li su cene jasno istaknute
Iako se inspekcije ne bave visinom cena, one proveravaju da li su one jasno istakntute, da li su izražene u dinarima, da li se izdaje račun, navodi Alfirović.

On kaže da postoji i nadležnost turističke inspekcije koja vrši kontrolu u smislu Zakona o ugostiteljstvu. Takođe, na događajima nadležnost mogu da imaju i komunalna, sanitarna i veterinarska inspekcija.

„Imamo nadležnost komunalne inspekcije koja nadzire postavljanje privremenih objekata. Sanitarna inspekcija je nadležna da kontroliše higijenu i bezbednost hrane i pića“, navodi Alfirović.

Opština nema uticaj na cene

Cene u ugostiteljskim objektima formiraju vlasnici istih, tako da nemamo uvid u formiranje cena u ovakvim ugostiteljskim objektima, kao ni uticaj na formiranje istih, navodi se odgovoru Opštine Topola, koji potpisuje njena predsednica Jasna Vuković.

Na pitanje da li opština vrši neku vrstu kontrole ili nadzora cena hrane i pića u objektima (pre svega šatrama) koji se postavljaju u okviru manifestacije, kaže da takvu vrstu kontrole obavlja turistička inspekcija.

„Kako nemamo turističkog inspektora, nemamo uvid da li je neko sa republičkog nivoa kontrolisao. Savet za organizaciju ‘Oplenačke berbe’ je doneo rešenje o obavezi vlasnika ugostiteljskih objekata da istaknu cenovnik na vidno mesto“, navode iz ove opštine u odgovoru za Forbes Srbija.

Na Oplenačkoj berbi je bilo osam ovakvih ugostiteljskih objekata (šatri). Cena po metru kvadratnom je 3.000 dinara za sva tri dana (1.000 dinara po danu).

Više stotina događaja
Srbija tokom godine nudi više stotina događaja sa posebnim turističkim značajem. Na veb stranici Turističke organizacije Srbije predstavljeno je oko 950 najvažnijih.

„Ukupan broj događaja je znatno veći, ali mnogi od njih su pretežno lokalnog karaktera. Odnosno, namenjeni su lokalnom stanovništvu i okupljaju uglavnom učesnike iz lokalne zajednice“, navode iz Turističke organizacije Srbije (TOS) za Forbes Srbija.

U vrhu posećenosti, prema javno dostupnim podacima, prvenstveno su muzički i gastronomski festivali, koji privlače široku publiku, i domaće i inostrane turiste, navode iz TOS-a.

Kako organizujemo događaje i da li bi trebalo drugačije?

U događaje koji se organizuju na godišnjem nivou ubrajaju se i različite „ijade“ (kupusijada, čvarkijada, slaninijada, crevarijada, roštiljijada). Takođe, i niz drugih gastronomskih i tradicionalnih manifestacija, vašara koji organizuju gradovi i opštine.

Nezaobilazni sadržaji pojedinih manifestacija su i šatre u kojima se organizuje posluživanje hrane i pića, ali i nastupi muzičara, uglavnom, popularne muzike. A deo prostora manifestacije ispunjavaju i štandovi na kojima može pronaći sve – „od igle do lokomotive“.

Nastavak teksta pročitajte na

https://forbes.n1info.rs/biznis/zasto-ne-pricamo-o-oplenackoj-berbi-vec-o-ceni-pljeskavice-nemaran-domacin-ili-slobodno-trziste/

Simptom/Forbes Srbija

# cene

SAD: Domaćinstva će plaćati više za energiju zbog promena u Trampovoj politici, navodi istraživački centar

Dizel sve skuplji, Tramp u potrazi za rešenjem; Zabrana izvoza mogla bi da okrene tržište

Forbs Srbija: Banke između logike i tviter ekonomije: Zašto cene rastu i do kada će

Hrana u Srbiji košta skoro kao u zapadnoj Evropi: Ko nam formira račune od njive do rafa

Najskuplji komšiluk na svetu: Stanovi i do 550 miliona dolara, u njima zvezde F1 i milijarderi

Raj za digitalne nomade: Jeftin život, brz internet i mogućnost dugog boravka

Kako nastaje tržišna cena goriva i kako je objašnjava ekonomista

MONARHISTI: Smanjiti cene goriva nakon pada cene sirove nafte

Navijači Škotske rezervisali 20 školskih autobusa za utakmice na „nepristupačnom“ Svetskom prvenstvu u SAD

Hiljade karata za svetsko prvenstvo ostale neprodate, FIFA odredila previsoke cene

Dok rat sa Iranom povećava cene nafte, BP profit je više nego dvostruk, premašivši očekivanja

Cena nafte skočila, azijske berze pale zbog Trampovih izjava o Iranu

Rast tržišta nepokretnosti, najskuplje prodati stan u Beogradu 1,4 miliona evra

Zbog napada Izraela, Irana i SAD i Afrika se sprema za povećanje cena goriva

Globalna tržišta na udaru: Cene ugljenika u EU padaju

Nemaran domaćin ili slobodno tržište: Zašto se ne priča o Oplenačkoj berbi već o ceni pljeskavice