Zahvaljujući viziji predsednika Republike (Srbije) Aleksandra Vučića i državi, železnica u našoj zemlji postala je jedan od najvećih i najznačajnijih infrastrukturnih i investicionih prioriteta. Takođe, tim na čelu sa ministrom (građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije) Goranom Vesićem već je puno uradio na razvoju železničke infrastrukture, naglašava Tanasković.

U protekloj deceniji izgradili smo 108 kilometara novih pruga, uključujući i brzu prugu između Beograda i Novog Sada za brzinu od 200 km/sat, po čemu smo prvi i jedini u regionu, a do kraja godine završićemo i brzu prugu Novi Sad – Subotica.

Rekonstruisali smo i modernizovali skoro hiljadu kilometara pruga širom Srbije, a najveći posao tek predstoji.

U narednim godinama planiramo da ukupno izgradimo i modernizujemo oko dve hiljade kilometara koloseka u Srbiji i na taj način obnovimo gotovo u potpunosti celokupnu mrežu pruga u našoj zemlji, sa ciljem da manifestaciju “EXPO 2027” u Beogradu dočekamo sa još savremenijom, efikasnijom i bezbednijom železnicom.

Istovremeno, uz punu pomoć i podršku države, srpske železnice su na najboljem putu da se do kraja ove decenije modernizuju u skladu sa potrebama, interesima i željama građana, privrede i države Srbije i na mapi razvijenih evropskih saobraćajnica zauzmu mesto kakvo i zaslužuju.

Koridor 10 najznačnije mesto u infrastrukturnim planovima

Modernizacija železničkog Koridora 10 kroz Srbiju i izgradnja brze pruge Beograd – Niš u našim planovima ima najznačajnije mesto, jer je reč o jednom od najvećih investicionih infrastrukturnih projekata, ne samo u našoj zemlji, već i u regionu.

Reč je o projektu čija je vrednost procenjena na 2, 8 milijardi evra.

Evropska unija sa 600 miliona evra pomoći za brzu prugu Beograd – Niš potvrdila se kao najveći i najznačajniji donator modernizacije železničkog saobraćaja u Srbiji.

Danas ovom železničkom deonicom Koridora 10 dugom 230 kilometara između Beograda i Niša zbog lošeg stanja infrastrukture vozovi po redu vožnje putuju čak pet i po sati. Kada izgradimo brzu prugu između ova dva grada, vreme putovanja iznosiće 100 minuta, a vozovi će saobraćati vrzinom do 200 kilometara na sat.

Zajedno sa Evropskom unijom na železničkom Koridoru 10 poboljšavamo uslove transporta, unapređujemo putnički i teretni železnički saobraćaj, povećavamo bezbednost i smanjujemo troškove. Takođe, dajemo doprinos zaštiti životne sredine, jer je železnički transport dokazano najčistiji vid prevoza. I najzad, zajednički podstičemo transportnu povezanost i integraciju u regionu i regiona sa Evropom.

Izgradnja te brze pruge, kao i celokupna modernizacija srpskih železnica doprineće kvalitetu života građana, otvaranju radnih mesta i povećanju životnog standarda. Srpske firme angažovane na ovim projektima steći će znanje, iskustvo i reference za učešće u ovakvim projektima. Istovremeno, modernizacijom srpskih železnica stvaraju se uslovi za privlačenje novih investitora, a time i za povećanje bruto društvenog proizvoda.

Srpske železnice 15. septembra ove godine obeležavaju 140 godina svog postojanja. Na taj dan 1884. godine uspostavljen je redovan železnički saobraćaj na prvoj pruzi izgrađenoj u Srbiji od Beograda do Niša.

Istorija naših železnica duga 140 godina potvrđuje da se železnica gradila i razvijala u situaciji kada je Srbija bila snažna i bogata, ali i da je modernizacija pruga i vozova uvek sa sobom donosila državi dalji razvoj i prosperitet. Drago mi je što sam baš u ovom trenutku postavljena na čelo ovog preduzeća, kada su pred nama projekti koji pišu istoriju.

Radim posao koji volim i to je velika privilegija u životu.

Kada sam kao pripravnik na prvom radnom mestu došla u finansije, bila sam razočarana zato što smo svi mi ekonomisti nekako zamišljali komercijalu i marketing kao idealna zanimanja. Danas, 20 godina kasnije, zahvalna sam životu na sreći što sam ostala u finansijama i što sam preko finansija imala priliku da budem i u privredi i u bankarstvu. Kroz finansije u javnom sektoru sam učila kako funkcioniše glavni grad, učila sam o osiguranju, ekologiji poljoprivredi i sada o železnicama.

Ipak, svaka od tema je bila izazov za sebe kroz koji sam stekla nova znanja i iskustva i sve me je to oblikovalo u osobu kakva sam danas, na čemu sam posebno zahvalna.

Čuli smo nedavno i da ste došli “da sredite” finansije u preduzeću, odnosno, prilikom obilaska radova u Nišu, sam predsednik (Vučić) je na to podsetio?

Posebna mi je čast što je predsednik u ovim trenucima, najvećih investicija u železničkoj infrastrukturi u Srbiji, u meni prepoznao čoveka koji je spreman da bude na čelu ovako jednog važnog resora i veoma sam zahvalna na tome što mi je pružena prilika da budem deo napretka i razvoja železničkog saobraćaja u našoj državi.

U tom smislu, pomenuli ste značaj pruge do Niša, a jedan od važnih projekata koji se trenutno realizuju je i upravo izgradnja niške železničke obilaznice, čije pripremne radove ste obišli prošle nedelje.

Građani Niša najbolje znaju koliki je značaj ovog projekta, čija je vrednost 153,6 miliona evra. Na izgradnju železničke obilaznice čekali su nekoliko decenija, ali sada zahvaljujući predsedniku i Vladi Srbije stvoreni su uslovi da ovaj projekat od značaja i za čitavu Srbiju konačno bude uspešno realizovan.

Izgradnjom ove obilaznice, duge više od 22 kilometra, čiji početak radova se očekuje u ovom mesecu, biće rešeno nekoliko ključnih problema ovog kraja Srbije. Rešiće se pre svega pitanje niškog železničkog čvora i vozovi više neće prolaziti kroz centar grada, a bezbednost saobraćaja biće podignuta na viši nivo.

Takođe, ne smemo da zanemarimo činjenicu da će na ovaj način biti stvoreni uslovi za veći tranzitni železnički saobraćaj kroz Srbiju.

Vreme je “EXIT”-a, i prilika je za pitanje i za prugu od prestonice do Subotice?

Pre početka izgradnje brze pruge između Beograda i Subotice duge 183 kilometra, vreme putovanja međunarodnih putničkih vozova iznosilo je čak 4 sata i 37 minuta, što znači da je njihova prosečna brzina bila oko 40 km/sat.

Kada u decembru 2024. godine, nakon probnih vožnji i testova, bude uspostavljen redovan železnički saobraćaj za vozove brzine do 200 km/sat, vreme putovanja između ova dva grada iznosiće svega oko osamdeset minuta, dok će vreme putovanja međunarodnih putničkih vozova od Novog Sada do Subotice iznositi četrdesetak minuta. Ja mislim da je to više nego jasan pokazatelj važnosti ovog projekta za našu zemlju i naš saobraćaj.

Značaj i vrednost ove, najsavremenije i najmodernije, pruge je još veći ako uzmemo u obzir i činjenicu da je ona u sastavu brze pruge Beograd – Budimpešta, koji je deo globalnog projekta “Jedan pojas – jedan put”.

Napomenula bih da ova modernizacija podrazumeva primenu evropskih standarda, a to znači da će biti i opremljena savremenim signalno – sigurnosnim i telekomunikacionim uređajima.

To znači da će pruga ispunjavati sve najviše evropske standarde kada je reč o tehnologiji, funkcionisanju i bezbednosti železničkog saobraćaja, što naravno znači i za turiste, festivale, a što ona vuče i celokupnu privredu. Zato je i jasno što baš ovaj projekat privlači najviše pažnje građana i da sa velikim iščekivanjem očekujemo kraj radova i uspostavljanje redovnog saobraćaja.

Ugovoreni rok za završetak radova bio je avgust 2025. godine, što znači da će brza pruga Novi Sad – Subotica za 200 km/sat biti završena godinu dana pre roka.

Srpske železnice uskoro obeležavaju 140 godina svog postojanja, a Jelena Tanasković, v. d. generalne direktorke preduzeća “Infrastruktura železnice Srbije” govorila je o važnim projektima koji će promeniti kako saobraćaj, tako i standarde putovanja.

“15. septembra, 1884. godine uspostavljen je železnički saobraćaj na prvoj pruzi u Srbiji od Beograda do Niša. Istorija naših železnica duga 140 godina potvrđuje da se železnica gradila i razvijala u situaciji kada je Srbija bila snažna i bogata, ali i da je modernizacija pruga i vozova uvek sa sobom donosila državi dalji razvoj i prosperitet. Drago mi je što sam baš u ovom trenutku postavljena na čelo ovog preduzeća, kada su pred nama projekti koji pišu istoriju”, rekla je Tanasković.

Blic/Simptom