Na ovogodišnjem obeležavanju nekoliko ambasadora otkazalo je učešće nakon odluke tog grada na jugozapadu Japana da ne pozove predstavnike Izraela na komemoraciju, preneo je Kjodo.

“Usred neizvesnosti u vezi sa tim kada će ruska invazija na Ukrajinu doći do kraja i sve veće zabrinutosti zbog širenja oružanih sukoba na Bliskom istoku, trenutno se suočavamo sa kritičnom situacijom i povećanom verovatnoćom upotrebe nuklearnog oružja”, naveo je Suzuki.

Suzuki je zahtevao od japanske vlade da potpiše i ratifikuje sporazum Ujedinjenih nacija o zabrani nuklearnog oružja i pozvao Japan da vodi razgovore o ublažavanju tenzija i unapređenju razoružanja u severoistočnoj Aziji.

Minut ćutanja je održan tačno u 11.02 sati po lokalnom vremenu, kada je američki bombarder bacio plutonijumsku bombu koja je eksplodirala iznad Nagasakija 9. avgusta 1945. godine.

Američki ambasador u Japanu Ram Emanuel i britanska ambasadorka u Japanu Džulija Longbotom nisu prisustvovali komemoraciji nakon što na skup nije pozvan Izrael.

Kanadski i francuski ambasadori takođe nisu prisustvovali.

U pismu gradonačelniku Suzukiju, koje je objavljeno u sredu, a koje su poslali izaslanici EU, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i SAD, izražava se zabrinutost da bi nedostatak poziva Izraelu rezultirao stavljanjem Tel Aviva na isti nivo sa Rusijom i Belorusijom.

Rusija i Belorusija nisu pozvane ni na ceremonije u Hirošimi, niti u Nagasakiju tri godine zaredom, zbog invazije Moskve na Ukrajinu.

Suzuki je 31. jula i 8. avgusta rekao da Izrael neće biti pozvan zbog straha da bi protesti protiv tekućeg sukoba u Pojasu Gaze mogli uticati na obeležavanje godišnjice, ali je naveo da ta odluka “nije politička”.

Palestina je, u međuvremenu, pozvana.

Na komemoraciji u Hirošimi bilo je dozvoljeno predstavljanje Izraela, a nije bila pozvana Palestina.

Odluku vlasti Hirošime kritikovali su palestinski predstavnik u Japanu i civilne grupe.

Napad na Nagasaki usledio je tri dana nakon što su SAD bacile uranijumsku bombu na Hirošimu, oko 300 kilometara severoistočno.

Procenjuje se da je ubijeno 74.000 ljudi, a mnogi drugi su patili od posledica opekotina i bolesti povezanih sa zračenjem dugo nakon napada.

Ukupan broj zvanično preživelih u dva nuklearna napada iznosio je 106.825 od marta ove godine, što je za 6.824 manje nego godinu dana ranije, prema japanskom ministarstvu zdravlja, rada i socijalnog staranja.

Prosečna starost onih koji su preživeli nuklearnu eksploziju prelazila je 85 godina.

Tanjug