Pored toga, oko jedam milion smrti je posledica komplikacija izazvanih cirozom jetre i jedan milion zbog virusnog hepatitisa i hepatocelularnog raka jetre. Ciroza jetre je trenutno 11. najčešći uzrok smrti u svetu, a rak jetre je 16. vodeći uzrok smrti; zajedno, oni čine 3.5% svih smrtnih slučajeva širom sveta. Ciroza je među 20 glavnih uzroka invalidnosti i izgubljenih godina zdravog života. Ovi brojevi istovremeno ukazuju na potrebu za poboljšanjem javnog zdravlja, s obzirom na to da se većina uzroka bolesti jetre može sprečiti.

 

Šta utiče na zdravlje jetre?

zloupotreba alkohola
loša ishrana i/ili gojaznost
virusne infekcije
akumulacija gvožđa ili bakra
toksična oštećenja
rak

Pored prethodno navedenih i sledeći faktori mogu povećati rizik za oboljevanje jetre:

dijabetes tipa 2
tetovaže ili pirsing
ubrizgavanje droga korišćenjem zajedničkih igala
transfuzija krvi (sada mnogo manje zbog obaveznog testiranja)
izloženost krvi i telesnim tečnostima drugih ljudi
nezaštićeni polni odnos
izloženost određenim hemikalijama ili toksinima
porodična istorija

Masna jetra – kako se leči
Masna jetra većinom ne uzrokuje tegobe ili uzrokuje, zbog uvećanja, samo bol pod desnim rebrenim lukom. Kod bolesnika sa cirozom jetre dolazi do anoreksije, slabosti, umaranja, ponekad do mučnine i povraćanja.

Specifičnost jetre je da je to organ koji nema nervne završetke koji sprovode bol.  Zbog toga se bolesti jetre obično ne primete ili se uoče kasno, a najčešće je to kad je jetra već oštećena.

Masna jetra (steatosis hepatis, steatoza) je posledica nakupljanja masti u jetri koja prelazi 5% njene težine. Smatra se da oko 10% odraslog stanovništva preko 40 godina ima masnu jetru. Masnu jetru uzrokuju;

lekovi i toksini (alkohol, kortikosteroidi, kontracepcija, paracetamol u većim dozama, statini, neki antibiotici …)
gojaznost, šećerna bolest, insulinska rezistencija, gladovanje, poremećaji metabolizma masti, bolesti gušterače, upalne bolesti creva.
nasledne bolesti (cistična fibroza, galaktozemija, Wilsonova bolest)
virusne bolesti (hepatitis C).
Glavni uzroci nastanka masne jetre jesu gojaznost, alkoholizam i šećerna bolest. Masna jetra je dugo smatrana bezopasnim neprogresivnim stanjem, međutim nova saznanja pokazuju da steatoza može da bude vrlo ozbiljna i da dove do ciroze jetre.

Klinička slika – Masna jetra većinom ne uzrokuje tegobe

Može da uzrokuje bol ispod desnog rebrenog luka. Najčešće se dijagnostifikuje ultrazvukom abdomena i laboratorijskim povišenim vrednostima jetrenih testova. Često je umereno povišen ALT (3-4 puta). AST je kod nealkoholne masne jetre uvek niži od ALT-a. Ponekad je prisutno povišenje GGT i ALP.

U slučaju trajno povišenih transaminaza (ALT,AST) potrebno je uraditi i biopsiju jetre.

Ultrazvukom se uočava uvećana, svetlija jetra. Ponekad su promene žarišne, što predstavlja dijagnostički problem u razgraničavanju od maligne bolesti.

Lečenje – Zavisi od uzroka i treba napomenuti kako ne postoji specifična farmakološka terapija ovog stanja. Kod većine bolesnika  smanjenje telesne težine i prekid uzimanja supstanci koje su  dovele do masne jetre, dovodi do poboljšanja nalaza. Nadalje, neophodna je kontinuirana fizička aktivnost, odgovarajuća dijeta, izbegavanje nepotrebnih lekova i regulisanje  šećera u krvi.

Očekuje se da će se određivanjem genoma i novim saznanjima o metabolizmu, uticaju insulina i povezanih hormona doći i do razvoja specifične terapije.

Nealkoholni steatohepatitis (NASH)
Oko 2 milijarde ljudi širom sveta konzumira alkohol, a više od 75 miliona ima dijagnozu poremećaja upotrebe alkohola i izloženi su riziku od bolesti jetre povezanih sa alkoholom.

Približno 2 milijarde odraslih je gojazno ili ima prekomernu telesnu težinu, a preko 400 miliona ima dijabetes, što su sve faktori rizika za nealkoholnu masnu bolest jetre i hepatocelularni karcinom.

NASH na jetri daje promene koje odgovaraju alkoholnoj bolesti jetre, a pojavljuje se kod osoba koje ne konzumiraju alkohol. Danas se pretpostavlja da je NASH uzrok većine ranije uzročno nejasnih ciroza jetre. Koliki je to javnozdravstveni problem može se predstaviti podatkom da se u SAD očekuje 4 miliona ljudi sa cirozom jetre uzrokovane NASH-om.

Rizični faktori za NASH dele se u dve grupe: prva lekovi i toksini, druga nasledni i stečeni poremećaji metabolizma. NASH se najčešće javlja kod gojaznih žena srednjih godina, kod insulin nezavisne šećerne bolesti i povišenih masnoća u krvi.

Klinička slika – NASH je u većine bolesnika bez tegoba i najčešće se dijagnosticira slučajno, laboratorijskim analizama krvi u sklopu nekog sistematskog pregleda. Bolesnici se ponekad žale na umor, malaksalost, bol pod desnim rebrenim lukom. Učestalo se nađe povećanje jetre, a ređe i slezene. Dokazano je da NASH, ako se ne leči,  dovodi do ciroze jetre.

Lečenje – Nema specifične terapije za NASH. Pokušava se sa boljom kontrolom telesne težine, poremećaja masti i šećera u krvi uz izbegavanje potencijalno toksičnih lekova. Ohrabrujući rezultati u kontrolnim grupama bolesnika postignuti su ursodeoksikolnom kiselinom, metronidazolom i glutaminom.

 

Simptom/adonisapoteka.rs