U tom dokumentu, koji od 11 učesnika Samita nije potpisao jedino predsednik Srbije Aleksandar Vučić, međunarodna zajednica se poziva da intenzivira podršku Ukrajini „u njenoj borbi za odbranu slobode, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta“, dok se sve države pozivaju „da se uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći ratnim naporima Rusije“.

U deklaraciji koja ima 19 tačaka, učesnici Samita navode da „ohrabruju međunarodnu zajednicu da zadrži i da dodatno pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u vezi sa ograničenjima cena nafte i ruskom ‘flotom u senci’ kako bi se agresoru oduzeli resursi koji su mu potrebni za nastavak agresije protiv Ukrajine, kao i da preduzme mere radi sprečavanja zaobilaženja sankcija“.

„Rusija mora da bude pozvana na odgovornost i da plati punu nadoknadu za nezakoniti agresorski rat protiv Ukrajine. Ruska imovina u svim mogućim oblicima igra konstruktivnu ulogu u oporavku Ukrajine u skladu sa odredbama međunarodnog prava“, navodi se u dokumentu koji su potpisali zvaničnici Ukrajine, Grčke, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Moldavije.

U deklaraciji se „najoštrije osuđuje brutalni ruski rat protiv Ukrajine“, za koji se navodi da predstavlja „težak zločin protiv ukrajinskog naroda, očigledno kršenje međunarodnog prava i ozbiljnu pretnju miru, bezbednosti i stabilnosti, širom šireg evropskog kontinenta i globalno“.

„Priznajemo i podržavamo napore Ukrajine da pronađe diplomatski put ka obnavljanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira. Potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica, uključujući teritorijalne vode, i ponovo potvrđujemo našu posvećenost pružanju sveobuhvatne i održive podrške Ukrajini i njenom narodu koliko god je potrebno“, piše u dokumentu objavljenom na sajtu predsednika Ukrajine.

Kao „neophodne uslove o kojima se ne može pregovarati za sveobuhvatan, snažan i trajan mir“, potpisnici deklaracije su naveli „potpuno povlačenje ruskih snaga i opreme sa cele ukrajinske teritorije, prekid neprijateljstava i rata u celini i potpuno vraćanje međunarodno priznatih granica Ukrajine“.

„Osuđujemo ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile ruske oružane snage i druge vojne formacije u Ukrajini i protiv Ukrajine, uključujući namerne, nesrazmerne i neselektivne oružane napade i napade dronovima i raketama na civilno stanovništvo i ključnu civilnu infrastrukturu Ukrajine, kao i prisilnu deportaciju hiljada ukrajinskih civila — uključujući decu — sa privremeno okupiranih teritorija Ukrajine u Rusiju“, navodi se.

Potpisnici deklaracije navode u dokumentu da „ponovo potvrđuju važnost efikasnih i nezavisnih istraga ruskih ratnih zločina protiv Ukrajinaca i drugih zločina počinjenih u Ukrajini i protiv Ukrajine i izvođenja počinilaca pred lice pravde“.

„Uz to, podržavamo međunarodne napore za osnivanje specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, koji je počinila Rusija“, piše u dokumentu koji su potpisali predsednici Ukrajine, Crne Gore, Rumunije i Moldavije – Volodimir Zelenski, Jakov Milatović, Nikušor Dan i Maja Sandu, premijeri Grčke, Hrvatske i Bugarske – Kirijakos Micotakis, Andrej Plenković i Rosen Željaskov, predsednica parlamenta Albanije Elisa Spiropali, prvi zamenik premijera Severne Makedonije Izet Medžiti i zamenica premijera Slovenije Tanja Fajon.

Potpisnici su naveli i da ukrajinska energetska infrastruktura „i dalje pati od namernih i sistematskih napada Rusije“ i obavezali se da će doprineti „tekućem i posleratnom oporavku i obnovi Ukrajine“.

„Razgovarali smo o načinima za povećanje naše podrške, uključujući mobilizaciju privatnog sektora radi obezbeđivanja neophodne opreme i finansiranja. Takođe smo naglasili važnost poboljšane regionalne koordinacije i snažnih elektroenergetskih interkonektora kako bi se ublažio uticaj ovih napada i ojačala regionalna energetska bezbednost“, navodi se u deklaraciji.

U deklaraciji se, između ostalog, navodi i da se rad učesnika Samita u Odesi „nadovezuje na razmatranja i zaključke“ prethodnih samita Ukrajina–Jugoistočna Evropa, održanih u Atini u avgustu 2023, u Tirani u februaru 2024. i u Dubrovniku u oktobru 2024. godine.

Vučić, koji je danas prvi prvi put posetio Ukrajinu od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, rekao je srpskim medijima da nije potpisao deklaraciju jer se njom poziva na uvođenje sankcija Rusiji zbog rata protiv Ukrajine.

On je kazao da ga „niko nije preterano pritiskao“ da potpiše deklaraciju i dodao da „nije mogao protiv sebe, svoje zemlje i politike koju vodi“, a koja podrazumeva neuvođenje sankcija Rusiji i poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, odnosno nepriznavanje okupacije ukrajinskih teritorija.

Vučić je, između ostalog, rekao i da je Zelenski „pokazao poštovanje prema teritorijalnom integritetu Srbije“ jer na Samitu nije bilo predstavnika Kosova, i dodao da je to „veliki gest“ prema Srbiji koji će ona „itekako umeti da ceni“.

Simptom/Danas/Beta