Zbog blizine požara, vlasti su evakuisale 15 stanovnika Plaurua, sela preko puta ukrajinske luke Izmail, saopštila je služba za vanredne situacije.
Tanker je prevozio tečni naftni gas.
To je prvi put da je jedno selo u Rumuniji evakuisano zbog ruskog napada na Ukrajinu.
Simptom/Nova.rs/Beta
Prema njegovim rečima, obaveštajni oficiri i vojni stručnjaci redovno procenjuju stanje ruske vojske kako bi izračunali kada će se oporaviti do te mere da će moći da napadne neku od zemalja NATO-a na istoku.
„Uvek smo pretpostavljali da bi se to moglo dogoditi 2029. godine. Sada postoje procene da je to moguće već 2028. godine, a neki vojni stručnjaci veruju da smo imali poslednje mirno leto“, rekao je ministar.
Pistorius je priznao da je Evropa prekasno shvatila pretnju iz Rusije – posebno se to dogodilo 2022. godine, kada je počela invazija na Ukrajinu.
„Sada je jasno: u Moskvi postoji ozbiljan neprijatelj koji se ponaša što je moguće nemilosrdnije i imperijalnije“, izjavio je on.
Međutim, prema rečima ministra, to ne znači da NATO neće moći da se brani. „Alijansa ima značajan potencijal odvraćanja – i konvencionalni i nuklearni. Pored toga, imamo borbeno spremne oružane snage, ali da, one moraju biti opremljene još bolje“, naglasio je Pistorius.
On je napomenuo da je nemačka vojska već dugi niz godina bila „u zapuštenom stanju“ – njen broj je drastično smanjen i infrastruktura je oronula, ali rat u Ukrajini je promenio ovu situaciju i sada je zadatak bio da se ubrza modernizacija Bundesvera.
„Putin ne krije svoje imperijalne fantazije, u kojima naša sloboda i naš poredak kakav poznajemo uopšte nisu važni. Moramo brzo i odlučno odgovoriti na ovu pretnju jačanjem naše odbrambene sposobnosti „, naglasio je on.
Pistorius je takođe predvideo prirodu mogućeg rata između NATO-a i Rusije. Po njegovom mišljenju, ako dronovi igraju odlučujuću ulogu u Ukrajini, onda će u ovom slučaju to biti teška oprema i trupe.
Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, Marija Zaharova, reagovala je na Pistoriusove reči. „Sada nema sumnje ko je agresor“, rekla je ona.
Ranije je šef nemačke zajedničke operativne komande, general-potpukovnik Aleksandar Solfrank, rekao da bi Rusija mogla napasti zemlje NATO-a „sutra“. On je napomenuo da će odluka zavisiti od tri glavna faktora: ruske vojne moći, borbenog iskustva njene vojske i položaja zapadnih saveznika.
Prema generalu, uprkos neuspesima u Ukrajini, Ruska Federacija ima „dovoljno glavnih borbenih tenkova“, pored toga, još uvek ima moćne vazduhoplovne snage i nekoliko flota spremnih za borbu, kao i nuklearno oružje.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute uverio je da savez može efikasno obuzdati napad, jer je ukupna ekonomija zemalja bloka 25 puta veća od ruske. Istovremeno, pozvao je saveznike da više troše na odbranu, jer je Putin u ratu sa Ukrajinom pokazao spremnost da žrtvuje milion ljudi kako bi postigao svoje imperijalne ciljeve.
Simptom/Danas
Prema izvoru bliskom istrazi, muškarac je navodno ciljao bivše kancelare Olafa Šolca i Angelu Merkel.
Veruje se da je osoba, identifikovana kao Martin S, pripadala mreži “Reichsbuerger” (Građani Rajha), dodali su isti izvori.
Taj zaverenički pokret, uglavnom ekstremno desničarski, poriče legitimitet Savezne Republike Nemačke i umešan je u nekoliko slučajeva zavera za atentate i državne udare.Izvori bliski tom slučaju rekli su da počinilac izgleda kao “usamljena osoba” čije su glavne mete bili “bivši kancelari Olaf Šolc i Angela Merkel”.
Martin S. je uhapšen u ponedeljak u Dortmundu, u zapadnom delu Nemačke, a u danas mu je sudija odredio pritvor, saopštilo je tužilaštvo.
Prema istom izvoru, osoba je koristila dark veb od juna 2025. godine da bi pozivala na napade na političare, javne zvaničnike i istaknute ličnosti u nemačkom javnom životu.
U tu svrhu je objavljivao imena potencijalnih meta, izricao “smrtne kazne” i širio uputstva za proizvodnju eksplozivnih naprava. Takođe je tražio doprinose u kriptovalutama kako bi isplatio “nagradu” u slučaju obavljenog atentata.
Tužilaštvo nije preciziralo da li je posedovao oružje ili eksploziv da bi sproveo svoje pretnje.
Poslednjih godina, Nemačka je razbila nekoliko mreža teorija zavere i krajnje desničarskih mreža, osumnjičenih za kovanje zavere protiv institucija i lidera zemlje.
Najizazovniji slučaj bio je razbijanje grupe optužene za planiranje puča i pripadnost mreži “Rajhsburger” u decembru 2022. godine.
Tri odvojena suđenja počela su u proleće 2024. godine, uključujući i suđenje vođi grupe, nemačkom aristokrati poznatom kao Henri XIII, princu Rojsu i bivšim elitnim vojnicima.
U maju je vlada kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) raspustila organizaciju “Kraljevina Nemačka”, kolektiv “Rajhsburgera” koji su živeli van institucionalnih okvira i bili označeni kao “opasni ekstremisti”.
Simptom/N1/Beta/AFP
Njihova istraga sada je dovela do zaključka koji preti da naruši jedinstvo u podršci Ukrajini, jer svi tragovi vode upravo ka Kijevu, piše Vol Strit Žurnal, prenosi Index.hr.
Političke pukotine zbog istrage
Posledice istrage već su vidljive. Poljska je odbila da Nemačkoj izruči jednog osumnjičenog, smatrajući ga herojem jer je uništio ključni izvor prihoda za ratnu mašineriju Vladimira Putina.
Poljski premijer Donald Tusk, dugogodišnji kritičar nemačke zavisnosti od ruskog gasa, ismejao je istragu.
„Problem nije u tome što je gasovod dignut u vazduh“, rekao je. „Problem je u tome što je izgrađen“.
U samoj Nemačkoj, opoziciona stranka AfD koristi bes javnosti zbog visokih cena energenata kako bi lobirala za smanjenje pomoći Kijevu.
Dodatni pritisak na Kijev očekuje se i iz Italije, gde bi sud uskoro trebalo da odluči o izručenju još jednog ukrajinskog osumnjičenog.
Jedinica pod direktnom komandom bivšeg šefa ukrajinske vojske
Gasovodi Severni tok, od kojih se najduži protezao više od 1200 kilometara ispod Baltičkog mora, dopremali su ruski prirodni gas u Nemačku i ostatak Evrope.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, postali su središte političkih sukoba. Dok su neke zemlje tražile da se cevi zatvore kako bi se Rusiji uskratio prihod, druge su, predvođene Nemačkom, oklevale zbog zavisnosti od jeftinog goriva.
Napadi u septembru 2022. prekinuli su tu raspravu. Dok su se u Baltičko more ispuštale ogromne količine metana, u najvećem pojedinačnom ispuštanju gasova sa efektom staklene bašte izazvanom ljudskim delovanjem, Zapad i Rusija međusobno su se optuživali za sabotažu.
Međutim, nemački istražitelji, tužioci i drugi izvori upoznati sa slučajem razvili su, kako tvrde, jasnu sliku događaja.
Prema njima, napade je izvela elitna ukrajinska vojna jedinica pod neposrednom komandom tadašnjeg vrhovnog komandanta ukrajinske vojske, generala Valerija Zalužnog, koji je danas ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Mukotrpna potraga za akterima
Složeni mozaik dokaza počeo je da se sklapa ubrzo nakon eksplozija. Prateći tragove kompanija za iznajmljivanje brodova, telefonskih poziva i registarskih oznaka, istražitelji su prikupili dovoljno materijala za izdavanje naloga za hapšenje tri vojnika iz specijalne ukrajinske jedinice i četiri iskusna ronioca.
Ključni dokaz stigao je u obliku zrnaste crno-bele fotografije sa nemačke kamere za nadzor brzine. Na njoj se videlo lice ukrajinskog ronioca, kojeg je policija identifikovala pomoću softvera za prepoznavanje lica.
Za samo nekoliko minuta pronašli su njegove profile na društvenim mrežama i veze sa ostalim osumnjičenima. Međutim, istraga nije tekla glatko.
Ukrajinski ronilac koga su pratili do Poljske iznenada je prebačen u Ukrajinu u crnom BMW-u sa diplomatskim tablicama, a vozilom je upravljao ukrajinski vojni ataše.
Kijev je odbio da komentariše incident, dok je nezvanično visoki funkcioner rekao da su postupili po dojavi poljske vlade.
Hapšenje komandanta jedinice u Italiji
Potraga za komandantom jedinice bila je još teža. Istražitelji su u početku imali samo fotografiju iz pasoša izdatog na lažno ime. Prekretnica se dogodila kada se jedan od detektiva zapitao: „Gde Ukrajinci idu na odmor?“
Poslali su upite zemljama van EU i ubrzo ostvarili pogodak. Granična policija jedne prijateljske države pronašla je čoveka koji je odgovarao opisu i putovao poslovno.
Tako su detektivi dobili njegovo pravo ime – Serhij K., 46-godišnji veteran ukrajinske bezbednosne službe SBU.
Za njegovim pasošem raspisana je „tiha poternica“. Alarm se oglasio 13. avgusta, kada je Serhij prešao iz Ukrajine u Poljsku.
Istražitelji su ga pratili preko Češke do Italije koristeći podatke sa naplatnih rampi i rezervacije hotela koje je napravila njegova supruga.
Italijanski karabinjeri uhapsili su ga u odmaralištu u gradu San Klemente.
Na putu ka sudu, Serhij je novinarima pokazao tri prsta – ukrajinski pozdrav koji simbolizuje nacionalni grb, trozubac.
Njegov advokat tvrdi da je nevin, ali i da je onaj ko je digao gasovod u vazduh delovao u okviru vojne operacije i stoga ima imunitet od krivičnog gonjenja.
Odluka koja bi mogla narušiti savezništvo
Očekuje se da će italijanski sud do decembra odlučiti o izručenju Serhija Nemačkoj.
U međuvremenu, osumnjičeni je započeo štrajk glađu jer mu zatvor, kako tvrdi njegov advokat, ne obezbeđuje vegansku i bezglutensku ishranu. Njegovo izručenje za Berlin predstavlja mač sa dve oštrice.
Eventualno suđenje dodatno bi zateglo odnose između Ukrajine i Nemačke, njenog najvećeg finansijskog podržavaoca.
Politički pritisak raste i na nemačkog kancelara Fridriha Merca, iako njegovi saradnici tvrde da će znati da se nose sa posledicama.
Smatra se da se nemačka javnost, delom i zbog medijskih izveštaja, već navikla na ideju da Kijev stoji iza napada.
Ipak, visoki zvaničnici sugerišu da bi diplomatske posledice bile lakše da nemački detektivi nisu bili toliko efikasni u svom poslu.
Simptom/Danas/Index.hr
“Postoji šteta na civilnoj infrastrukturi”, napisao je Busargin.
Ranije je ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj izvestila da su na aerodromu Saratov (Gagarin) uvedena privremena ograničenja dolaska i odlaska aviona, koja su se nastavila i tokom jutra.
Ukrajinske vlasti su jutros saopštile da su njeni dronovi napali rafineriju nafte u Saratovu.
Načelnik Centra za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Andrij Kovalenko tvrdi da je “rafinerija u Saratovu izgorela posle napada bespilotnih letelica”.
Simptom/RTS/Interfax/Ukrinform
On je sam bio najizloženiji uvredama, psovkama ali i fizičkim nasrtajima i udaranju od ex rukometaša i funkcionera SNS Vladimira Mandića, kada mu je ispao mikrofon, što je i priloženo u video-materijalu uz današnje saopštenje tim povodom iz Šarovićevog pokreta.
Dan kasnije, Šarović komentariše ceo slučaj, okolnosti koje ga prate, kao i sveukupnu atmosferu u kontekstu solidarnosti kolega iz branše.
“Radi se o teškim krivičnim delima, a ovaj jučerašnji je samo poslednji u nizu napada na mene i KTV koje je gotovo teško i izbrojati. U pitanju je kvalifikovani oblik nasilja na javnom skupu i to je stvar koja ne zastareva. Pošto su nam institucije i više nego zarobljene, sada ništa ne očekujem, kao što do sada nikada i niko za te napade nije odgovarao. Međutim, po promeni vlasti, zaslužena ruka pravde stići će nasilnike i bandite iz Srpske napredne stranke i oni će jednog dana biti procesuirani”, istakao je Šarović portalu “Simptom”.
Na napad članova i funkcionera SNS-a juče u Beogradu, što posebno iritira Šarovića, a vidi se takođe u priloženom snimku, visoki policijski funkcioneri i drugi uniformisani policajci, nisu reagovali i ostali su nemi.
“Komandant Policijske brigade Radoslav Repac posmatrao je napad, nijedan od uniformisanih policajaca u neposrednoj blizini nije ni pokušao da reaguje, stajali su mirno i posmatrali. Juče se na delu iskazala sprega kriminala, države i vladajuće stranke. Mi smo zarobljena kriminalizovana država, a sva naređenja i sva ta tolerisanja nasilja dolaze sa vrha, tačnije od Aleksandra Vučića. I u ovom napadu posredi je Vučićev potpis”, naglasio je Šarović.
Foto: video
On je dodao da su u ovakvim situacijama praktično jedina zaštita javnost i mediji, kojima je uputio apel da bi saopštenja, i ona dobijena iz sedišta pokreta “Ljubav, vera, nada”, trebalo da prenesu tačno, precizno i u celosti.
Šarović je naveo da nema nikakvo očekivanje od režimskih glasila gde vlada totalni medijski mrak ali da je na medijima United grupe, tj. na portalima N1 i Nove S, današnje saopštenje o nemilom događaju preneto bez svog poslednjeg dela, tačnije delimično cenzurisano, što, kako je kazao, nije nimalo profesionalno.
Saopštenje pokreta “Ljubav, vera, nada”, u kome se traži privođenje pravdi Vladimira Mandića, u integralnoj verziji glasi:
“Obaveštavamo javnost da je funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Mandić fizički nasrnuo na Nemanju Šarovića i ekipu KTV televizije na javnom skupu održanom 5. novembra ove godine.
“Naime, prilikom dolaska pristalica SNS i „Srba sa KiM protiv blokada“ na skup u Ćacilendu, Mandić je u ulici Kralja Milana prišao Šaroviću, i bez bilo kakvog povoda ili upozorenja, snažno ga udario po rukama, izbivši mu mikrofon. To je bio signal da i ljudi koji su bili sa njim u društvu nasrnu na ekipu KTV gađajući ih flašama i topovskim udarima, dok je sam Mandić čak i pljunuo u pravcu novinarske ekipe KTV. Incidend su pratile brojne uvrede na račun Nemanje Šarovića kome su naprednjaci u jednom trenutku složno i gromoglasno skandirali „Šaroviću ustašo!“
“Posebno ističemo da je napadu prisustvovao i nemo ga posmatrao veliki broj uniformisanih policajaca koje je predvodio Radoslav Repac, kao i više inspektora Odeljenja za javni red i mir, Policijske uprave Beograd. Niko od prisutnih pripadnika MUP-a Srbije nije reagovao kako bi zaštitio novinarsku ekipu koja je izveštavala u prenosu uživo, niti je pokušao da u skladu sa zakonom privede naprednjačke nasilnike.
“Zahtevamo hitnu reakciju tužilaštva i policije, hapšenje Vladimira Mandića i drugih napadača kao i njihovo zadržavanje u pritvoru, jer bi njihov ostanak na slobodi izvesno doveo do ponavljanja istog ili sličnog krivičnog dela.
“Apelujemo na medije da ovoga puta nepristrasno i profesionalno, u skladu sa principima novinarske etike, izveste javnost o jučerašnjem napadu na Nemanju Šarovića i ekipu KTV televizije, jer ćutanjem nasilnicima daju jasan signal da su napadi na njih dozvoljeni, te da sa napadima treba da nastave.”
Nakon svega, zaključuje sagovornik, “a posebno imajući u vidu da na televizijskom programu N1 nije ni bilo izveštaja o napadu”, sve navodi na to da je solidarnost kolega u nekoj meri izostala.
Simptom/M. M.
U saopštenju se navodi da se napad dogodio juče, i da je ovo drugi put u poslednja tri meseca da Ukrajina napada tu rafineriju.
Ruski zvaničnici nisu potvrdili navode Ukrajinaca, međutim lokalni guverner je izjavio da su „dronovi izazvali požar u industrijskom delu regiona“.
Napadnuta rafinerija je najveći proizvođač goriva u Južnom federalnom okrugu Rusije.
Prerađuje više od 15 miliona tona sirove nafte godišnje – oko 5,6 odsto ukupnog kapaciteta rafinerija Rusije, prema podacima ukrajinskih zvaničnika.
Simptom/Nova.rs/Beta
On je dodao da je „jadno, jer su usped Splita napali ljude koji se nemaju čime braniti“.
„Ja bih odvojio mlade, za njih ima nade, ali to je kažnjivo delo i za to treba odgovarati. Ali, ima među njima vucibatina mojih godina, to treba locirati, izručiti i presuditi, HDZ-ovci znaju kako se to radi. Da im ne padne na pamet da to više rade“, istakao je Milanović, prenela je u saopštenju njegova pres služba.
Predsednik Hrvatske je dodao da napadačima ne treba davati previše publiciteta, jer za time žude.
On je ponovio da je to „očajan događaj“ i da odgovorni za to treba da odgovaraju.
„Kao društvo moramo da vidimo šta su nam agende, šta nam je delovanje i šta želimo da postignemo? Želimo postići normalno društvo u kojem neće biti straha“, naglasio je hrvatski predsednik.
Više desetina huligana, uglavnom mladih muškaraca obučenih u crnu odeću, prekinula je sinoć otvaranje Dana srpske kulture u Splitu, ali nije bilo nasilja prema učlesnicima.
Po pisanju Slobodne Dalmacije, grupa mladića pretila je organizatorima i publici, i isterala ih iz gradskih prostorija Blatine-Škrape gde je trebalo da bude Veče folklora.
Huligani su, dodaje se, uzvikivali i ustaški pozdrav „Za dom spremni!“, a okupljenima poručili da ne mogu da nastupaju jer je ovo mesec u kojem se obeležava stradanje Vukovara.
Pojedini mediji pišu da su to bili pripadnici navijačke grupe „Torcida“.
Policija traga za napadačima.
Incident je oštro osudio i premijer Andrej Plenković.
Simptom/Danas/Beta
“Dronovi su napali energetsku infrastrukturu u predgrađu Vladimira”, napisao je Avdejev na Telegramu, preneo je Interfaks.
Prema njegovim rečima, stručnjaci rade na licu mesta, a čišćenje terena počeće sa prvim jutarnjim satima.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su sistemi protivvazdušne odbrane tokom noći uništili 40 ukrajinskih dronova.
Prema saopštenju tog ministarstva, 11 bespilotnih letelica oboreno je iznad Voronješke oblasti, osam iznad Rostovske, po šest iznad Kurske oblasti i Krima, pet iznad Brjanske oblasti, a po dve iznad Belgorodske i Orlovske oblasti.
Simptom/RTS/Interfaks
Program je prekinut nakon što je, kako saznaje Index, u prostorije ušla grupa od pedesetak muškaraca obučenih u crno, za koje se navodi da su pripadnici navijačke grupe Torcida.
Kulturno veče trebalo je da počne u 19 sati, a u okviru programa bili su planirani nastupi pevačkog hora, dramske sekcije, violinistkinje i mladog plesno-pevačkog ansambla iz Novog Sada koji čine učenici gimnazije.
Međutim, događaj je prekinut pre početka. Svedoci su za Dalmatinski portal naveli da su oko 18 sati u prostorije kotara upali muškarci u crnim majicama i kapama, među kojima su dvojica starijih izgledala kao da predvode grupu. Rekli su članovima Prosvjete da tamo „ne mogu održati nastup“ i da „nema mesta takvom programu u mesecu kada se obeležava pad Vukovara“. Grupa je uzvikivala i ustaški pozdrav „Za dom spremni“.
„Ovo je bila izuzetno neprijatna situacija. Nismo želeli da ulazimo ni u kakve rasprave ni sukobe, jednostavno smo se skupili i otišli“, rekao je jedan od učesnika događaja, dodajući da „u današnjoj atmosferi, nažalost, ovakve situacije više i ne iznenađuju“.
Manifestacija Dana srpske kulture trebalo je da traje od 3. novembra do 1. decembra, a uključuje muzičke i dramske nastupe, izložbe, folklorne izvedbe i prezentaciju tradicionalne srpske kuhinje.
Iz Prosvjete su potvrdili da su o incidentu obavestili policiju. Iz Policijske uprave splitsko-dalmatinske potvrdili su da su primili prijavu i da je u toku prikupljanje informacija o svim okolnostima događaja.
Marijana Puljak iz stranke Centar reagovala je na incident u Splitu.
„Najstrože osuđujemo večerašnji sramotan i nasilni ispad grupe maskiranih huligana koji su uz fašističke povike prekinuli otvaranje Dana srpske kulture u Splitu, u prostorijama Gradskog kotara Blatine-Škrape. U društvu u kojem se sve češće normalizuju mržnja, nasilje i fašističke tendencije, očekujemo od svih nadležnih institucija da preduzmu mere kako se ovakav sramotan događaj više nikada ne bi ponovio. Očekujemo i jasnu i odlučnu reakciju Tomislava Šute i osudu ovog čina koji se dogodio u gradskim prostorijama. Gradska vlast ima najveću odgovornost kada je reč o očuvanju vrednosti na kojima je izgrađena naša zajednica, stoga tražimo da učine sve kako bi zaštitili građane Splita i naše goste od šačice ekstremista. Split je uvek bio grad kulture, različitosti i slobode, a ne grad straha i nasilja“, poručila je ona.
Damir Barbir, većnik SDP-a, poručio je na Fejsbuku da je duboko potresen i zgrožen incidentom koji se dogodio u Splitu, na kulturnoj manifestaciji u organizaciji predstavnika srpske nacionalne manjine, na kojoj su učestvovali mladi iz Novog Sada i drugih gradova.
„Umesto da Split pokaže svoje najbolje lice — grad kulture, tolerancije i otvorenosti — svedočili smo sramotnom ispadu grupe od pedesetak maskiranih osoba koje su prisilile učesnike da napuste gradske prostorije. Ovo, nažalost, nije izolovan incident. Duh netrpeljivosti i mržnje pušten je iz boce već ranije, a kada ga je trebalo odlučno zaustaviti, predsednik Vlade Andrej Plenković nije reagovao. Svojim izostankom jasne i odgovorne reakcije na ranije pojave ekstremizma, dopustio je da se klima nesnošljivosti ukoreni i da danas svedočimo njenim najopasnijim posledicama. Ta odgovornost je i njegova. Stvari u našem društvu idu u pogrešnom smeru. Ako sada ne stanemo i ne prepoznamo kuda nas to vodi, uskoro će biti prekasno. Žalosno je da ponovo moramo braniti osnovne ljudske vrednosti koje nas povezuju, poput solidarnosti i empatije. Moramo naučiti da osetimo bol onih koji su meta mržnje, razumeti strah drugih i stati jedni uz druge kada se napada naše zajedničko dostojanstvo. To nije pitanje politike, već elementarne ljudskosti. Naš Split, kao i cela Hrvatska, mora biti mesto u kojem se svako može osećati sigurno, poštovano i prihvaćeno“, napisao je on.
Simptom/Danas/Index.hr
Rusija oštro kritikuje američke napade na „narko-brodove“ koji isplovljavaju iz Venecuele. U sukobu oko navodnih „kurira droge“, Rusija se sada otvoreno stavila na stranu Venecuele. Vlasti u Moskvi su blizak saveznik levičarsko-nacionalističkog predsednika Nikolasa Madura.
„Oštro osuđujemo upotrebu preterane vojne sile koja se sprovodi u američkim operacijama suzbijanja droge“, navodi se na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Takve akcije, tvrdi Moskva, krše ne samo američke zakone, već i sve norme međunarodnog prava.
Kremlj je ponovio svoju podršku vladi u Karakasu u „odbrani nacionalnog suvereniteta“. „Naravno da želimo da sve ostane u mirnim okvirima i da ne dođe do novih sukoba u regionu“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kako prenosi ruska državna novinska agencija TASS.
Vojna pomoć iz Moskve?
TASS je izvestio da se radi o odgovoru Kremlja na članak američkog lista Washington Post, prema kojem je Maduro navodno zatražio vojnu pomoć od Rusije, posebno u oblasti protivvazdušne odbrane.
Rusija i Venecuela su nedavno potpisale sporazum o partnerstvu, ali on, koliko je poznato, ne predviđa vojnu podršku.
Američki vazdušni napad na navodni narko-brod – troje mrtvih
Američka vojska napala je u subotu na Karibima još jedan manji brod koji je, prema tvrdnjama SAD, prevozio drogu. Tokom napada u međunarodnim vodama poginula su tri muškarca koja su se nalazila na brodu, saopštio je ministar odbrane Pit Hegset na platformi X.
Brod je, prema rečima Hegseta, prevozio drogu poznatom švercerskom rutom. On se pozvao na obaveštajne podatke, ne navodeći detalje.
U video-snimku objavljenom uz poruku američkog ministra odbrane vidi se kako najverovatnije jedna raketa leti ka malom brodu i pogađa ga. Nakon eksplozije, brod nestaje u plamenu. Ministar Hegset je poručio da će američka vojska nastaviti da „progoni i ubija“ švercere droge.
Veliko prisustvo američkih ratnih brodova u regionu
Od početka septembra američke oružane snage više puta su izvršile napade na brodove natovarene drogom na Karibima i u istočnom Pacifiku. Prema američkim podacima, do sada je ubijeno najmanje 65 ljudi, pre svega krijumčara droge.
Vlada u Vašingtonu poslala je u vode oko Venecuele nekoliko hiljada vojnika sa ratnim brodovima i borbenim avionima. Među njima je i najveći nosač aviona na svetu – „USS Gerald R. Ford“.
Na međunarodnom nivou ovi napadi nailaze na kritike. Prema mišljenju stručnjaka za ljudska prava iz Ujedinjenih nacija, američka vlada ovakvim napadima krši međunarodno pravo. Takođe, pravni eksperti postavljaju pitanje zašto napade izvodi vojska, a ne obalska straža, koja je nadležna za sprovođenje zakona na moru.
Simptom/Danas/Dojče Vele
“Najmanje 50 ljudi je poginulo, uključujući 22 dece, u izraelskih udarima na Pojas Gaze koji traju od sinoć”, rekao je portparol Civilne zaštite u Gazi, Mahmud Basal.
On je dodao da je oko 200 ljudi ranjeno.
Napadi su “jasno i flagrantno kršenje sporazuma o prekidu vatre”, rekao je Basal, dodajući da je situacija u Pojasu Gaze “katastrofalna i zastrašujuća”.
Izraelska vojska je saopštila da je jedan njen vojnik poginuo juče u Pojasu Gaze, uprkos primirju koje je na snazi od 10. oktobra između Izraela i palestinskog pokreta Hamasa.
Kako se navodi, 37-godišnji vojnik je poginuo u borbama na jugu Pojasa Gaze.
Vojska je optužila Hamas za kršenje primirja.
Simptom/N1/Beta/AFP
U akciji je preživela jedna osoba, koju su spasile meksičke službe za potragu i spasavanje. Reč je o najnovijem u nizu napada na brodove za koje SAD tvrdi da prevoze narkotike preko Pacifika i Kariba, piše BBC.
Najnoviji napadi u istočnom Pacifiku dogodili su se u ponedeljak po nalogu predsednika Donalda Trampa i označavaju eskalaciju kampanje usmerene na suzbijanje trgovine drogom.
Broj poginulih u takvim akcijama sada je porastao na najmanje 51, što je dovelo do povećanih tenzija između SAD i vlada Kolumbije i Venecuele.
Hegset je u objavi na društvenoj mreži X naveo da su četiri pogođena plovila „bila poznata našem obaveštajnom aparatu, kretala su se poznatim rutama trgovine narkoticima i prevozila drogu“.
Dodao je da je osam „narko-terorista“ ubijeno u prvom napadu, dok su u naredna dva poginule još četiri, odnosno tri osobe.
Simptom/Nova.rs
Odluka je doneta ubrzo nakon što su trupe izraelskih odbrambenih snaga napadnute na jugu pojasa Gaze, i usred izraelskog besa posle daljih kršenja Hamasa koja uključuju vraćanje tela talaca.
Ostaci koje je Hamas sinoć predao izraelskim vlastima pripadaju Ofiru Carfatiju, čije je telo izraelska vojska pronašla u Pojasu Gaze u decembru 2023. godine, manje od dva meseca nakon njegove otmice tokom napada Hamasa.
Kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanjahua ocenio je da je tim činom Hamas “jasno prekršio sporazum” koji ga obavezuje da vrati tela 13 ubijenih zarobljenika koja se još uvek nalaze u Gazi.
Simptom/RTS/Times of Israel
“Rusi koriste svaki dan da napadnu našu energetsku infrastrukturu”, rekao je Zelenski.
Simptom/RTS/Reuters
Ukrajinske vazduhoplovne snage objavile su opšte upozorenje na raketnu pretnju oko 5:20 po lokalnom vremenu, upozoravajući da je Rusija lansirala bombardere MiG-31. Sat kasnije, Vazduhoplovne snage su saopštile da je još jedan ruski MiG-31 poleteo sa aerodroma Savaslejka u Nižnjem Novgorodu, prenosi Kijev Independent.
Avioni MiG-31 mogu nositi hipersonične rakete Kinžal, koje Rusija koristi za napade na ciljeve duboko unutar ukrajinske teritorije.
Eksplozije u više ukrajinskih gradova
Ubrzo nakon prvog upozorenja, eksplozije su odjeknule u više ukrajinskih gradova. Prema informacijama medijske kuće Suspilne, detonacije su za sada prijavljene u Harkovu i Izjumu (Harkovska oblast), Kropivničkom (Kirovogradska oblast) i Poltavi.
Nakon drugog opšteg upozorenja, eksplozije su zabeležene u Černigovu, a nova serija detonacija čula se u Harkovu. Guverner Černigovske oblasti Dmitro Brižinski kasnije je saopštio da je napad pogodio neimenovano preduzeće u gradu.
Napadi su i dalje u toku, a informacije o šteti i žrtvama još uvek nisu dostupne.
Različite vrste oružja u napadu
Prema Vazduhoplovnim snagama, u najnovijem ruskom napadu korišćene su balističke i krstareće rakete, kao i rojevi dronova tipa Šahed.
Napad dolazi samo nekoliko sati nakon što je američki predsednik Donald Tramp tokom konferencije za novinare u Ovalnoj kancelariji 15. oktobra pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da prestane da ubija Ukrajince.
Sutra sastanak Trampa i Zelenskog
Tramp će se sutra sastati sa predsednikom Volodimirom Zelenskim u Beloj kući, gde će dvojica lidera razgovarati o ukrajinskim sposobnostima za napade na velike udaljenosti, potrebama protivvazdušne odbrane i mogućnosti da SAD isporuče Kijevu rakete Tomahawk.
Rusija je upozorila da bi rakete Tomahawk predstavljale značajnu eskalaciju koja bi zahtevala agresivan odgovor, dok istovremeno Moskva iz noći u noć raketama velikog dometa napada ukrajinske gradove i civilne ciljeve.
Moskva pojačava masovne napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu uoči zime, izazivajući nestanke struje i teško oštećenje ključnih objekata dok vreme postaje sve lošije, a noći duže.
Masovni raketni napad na Kijev 10. oktobra oštetio je termoelektranu u gradu i ostavio stotine hiljada domaćinstava bez struje. U napadu je poginulo jedno dete, a 24 osobe su povređene.
Simptom/Danas/Index.hr
