Prva pomoć je skup mera i postupaka kojima se spasava život ljudi, sprečava pogoršavanje zdravlja povređenih i obolelih. Sastoji se od jednostavnih pravila i tehnika koje kod mnogih stanja ne zahtevaju ni dodatnu opremu ni posebna znanja i iskustvo. Često se, kažu lekari Hitne pomoći, prva pomoć svodi na kombinaciju jednostavnih postupaka i zdravog razuma.

Samo mirno: Ako paničite, nikome nećete biti od koristi

Da se ne biste preterano oslanjali na zdrav razum, jer on ume da nestane u trenutku nesreće koja se desi vama, vašim bližnjima ili potpunim strancima, negde na ulici, evo malog kursa prve pomoći.
Kada je reč o opekotinama i posekotinama, moraćete sami da procenjujete da li je pacijentu, nakon što ste mu ukazali prvu pomoć, potreban lekar, dok epi napad obično ne zahteva odlazak doktoru. Međutim, u slučaju srčanog i moždanog udara Hitnu pomoć treba zvati istog časa kada se uoče simptomi i istovremeno ukazivati pomoć pacijentu.

Duboke posekotine moraju da se ušiju 

Posekotine spadaju u najčešće povrede, kako u domaćinstvu, tako i na radnim mestima i na otvorenom. Do njih dolazi prilikom pada, udaraca, povrede oštrim predmetom, staklom.
Simptomi: Krvarenje iz otvorene rane.

Mere prve pomoći:

Isperite ranu vodom.
Pritisnite posekotinu sterilnom gazom, zavojem, čistom krpom ili peškirom.
Ako krv probija zavoj, stavite novi iznad postojećeg i nastavite da pritiskate.
Izdignite deo tela sa posekotinom kako biste smanjili krvarenje.
Kada krvarenje prestane, pokrijte posekotinu čistim zavojem.
Ne podvezujte deo tela na kome se nalazi rana.

Opekotine
Opekotine su lokalne povrede koje se međusobno znatno razlikuju zbog velikog broja uzročnika (Sunčevi zraci, vatra, vrela voda, ulje, vodena para, vreo metal, užareno drvo, struja, hemikalije…). Šta god da ju je izazvalo i koliko god teška bila, opekotinu treba sanirati što pre, jer od toga zavisi stepen i brzina oporavka oštećenog tkiva. Sa ovim povredama treba biti izuzetno oprezan jer neodgovarajući postupci mogu da pogoršaju stanje.
Simptomi: Oštećenja manjih ili većih delova kože, većeg ili manjeg stepena.

Mere prve pomoći:

Odmah odstranite odeću sa opečene površine.

Sipajte hladnu vodu na opečenu površinu ili staviti čiste hladne obloge. Ranu hladite tekućom vodom, potapanjem u vodu ili stavljanjem vlažnih obloga najmanje 20-30 minuta ili duže dok ne prestane bol
Opekotinu pokrijte sterilnom gazom (po mogućnosti) ili čistim platnom

Povređenom dajte lek protiv bolova

Na ranu ne stavljajte ulje, mast, margarin, puter, brašno, luk, pastu za zube, list bokvice i slično jer se time povećava rizik od infekcije

Na opekotinu nikad ne stavljajte led, led može da izazove dodatna oštećenja tkiva

Epileptični napad
Postoje dve vrste epileptičnih napada – mali (pti-mal) i veliki napad (grand-mal) koji deluje dramatično i zastrašujuće. Cilj je da se pacijent zaštiti od povređivanja za vreme napada i da mu se pomogne kad napad prođe.
Simptomi: Epi napad se prepoznaje po padu na leđa ili potiljak uz jak krik, kočenje tela uz lučno izvijanje leđa i gubitak svesti. Pacijent ima modre usne, nabrekle vene, koluta očima, na usta mu ide pena, a u određenim slučajevima može doći do nekontrolisanog mokrenja i pražnjenja creva.

Mere prve pomoći:

Pokušajte da ublažite pad pacijenta
Uklonite sve predmete na koje može da se povredi ili njega pomerite na čistinu
Raskomotite ga – olabavite mu odeću oko vrata, podmetnite mu jastuče, ćebe, jaknu, nešto meko ispod glave
Ne gurajte pacijentu čvrste predmete u usta i ne stiskajte ga, kako biste zaustavili grčenje mišića

Srčani udar/infarkt
Infarkt zahteva hitnu lekarsku intervenciju 
Srčani udar, odnosno infarkt miokarda, posledica je potpunog prekida dotoka krvi do jednog dela srčanog mišića zbog začepljenja krvnog suda srca. Cilj je stabilizovati pacijenta do dolaska Hitne pomoći.
Simptomi: Snažan bol iza grudne kosti koji se širi u levu ruku, vrat i vilicu, bol u gornjem delu stomaka i nagli pad krvnog pritiska. Otežano disanje i nedostatka vazduha, iznenadna malaksalost, nesvestica ili vrtoglavica. Mogući su iznenadni gubitak svesti, strah od smrti, povraćanje, sivobleda koža i hladan znoj, modre usne, veoma ubrzan puls koji vremenom postaje sve slabiji.

Mere prve pomoći kod infarkta:

Pacijenta postavite u polusedeći položaj
Glavu i ramena mu poduprite, a noge savijte u kolenima
Odmah pozovite Hitnu pomoć i recite da sumnjate na srčani udar
Otvorite prozore, obezbedite svež vazduh
Raskopčajte pacijenta i raskomotite ga, da ga ništa ne steže
Umirite pacijenta i održavajte komunikaciju s njim
Bolesnicima koji imaju anginu pektoris dajte njihov lek – sprej ili tabletu pod jezik
Pacijentu dajte „aspirin“ da ga sažvaće. Lek će sprečiti zgrušavanje krvi i pospešiti protok kroz suženu koronarnu arteriju
Ako izgubi svest, pacijenta okrenite na bok

Moždani udar/šlog

Moždani udar je zapravo infarkt mozga. Postoje dva tipa moždanog udara: ishemijski i hemoragijski (krvareći), i oba prate gubitak motornih funkcija i moći govora. Kada dođe do šloga, kako se još zove ovo stanje, cilj je da se smanje oštećenja, jer je moždani udar treći uzrok smrtnosti u Zapadnoj Europi, prvi uzrok invaliditeta u svetu i kod nas i vodeći uzrok demencije.

Simptomi: Na moždani udar ukazuju iznenadna jaka glavobolja, slabost, nesvestica ili gubitak svesti, asimetrija lica, mlitavost polovine tela, slabost u ekstremitetima, okretanje glave i očiju u stranu, otežano i nerazumljivo izgovaranje reči, nerazumevanje govora druge osobe, otežano gutanje i smetnje u disanju

 Mere prve pomoći:
Postavite pacijenta u ležeći položaj sa blago podignutom glavom i ramenima
Olabavite odeću koja otežava disanje
Ako je pacijent bez svesti, postavite ga u bočni položaj
Učinite sve što je u vašoj moći da pacijent u roku od sat vremena stigne do lekara ili, još bolje, do referentne zdravstvene ustanove

Simptom/eklinika