savet

Iran imenovao Mohamada Bagera Zolgadra za glavnog šefa sigurnosti

March 24, 2026 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Bivši komandant Iranske islamske revolucionarne garde (IRGC), Zolgadr je ranije služio kao sekretar Saveta za razlučivanje interesa Irana. Takođe je obavljao više funkcija, uključujući zamenika ministra unutrašnjih poslova i pomoćnika šefa pravosuđa za strateška pitanja.

Zolgadr je nasledio Laridžanija, koji je poginuo u američko-izraelskom zračnom napadu u Teheranu 17. marta.

Sjedinjene Države i Izrael nastavljaju zračne napade na Iran od 28. februara, pri čemu je do sada poginulo više od 1.340 osoba, uključujući tadašnjeg vrhovnog vođu Alija Hamneija.

Teheran je uzvratio napadima dronovima i raketama usmerenim na Izrael, kao i na Jordan, Irak i zalivske zemlje koje primaju američke vojne snage, prouzrokujući žrtve i štetu na infrastrukturi, dok su globalna tržišta i zračni saobraćaj poremećeni.

Simptom/Anadolija

Da li je „teorija ptice“ nepogrešiv test ljubavi u vezi? Evo šta kaže nauka

December 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ne bi trebalo da dobijamo sekundarnu anksioznost dok gledamo te video snimke, ali svaki put kada neka devojka, puna očekivanja, neprimetno postavi kameru da snimi trenutak kada će svom partneru reći da je videla pticu, zadržimo dah u iščekivanju trenutka istine. Jer reakcija na ovu naizgled bezazlenu izjavu – poznatu kao „teorija ptice“ – postala je ultimativni test pažnje partnera i pokazatelj uspešnosti veze.

Psiholog Džon Gotman osmislio je „teoriju ptice“ 1990-ih. Prema njoj, način na koji partner reaguje (ili ne reaguje) na suptilne pokušaje povezivanja (npr. deljenje opažanja o ptici) otkriva mnogo o poverenju i komunikaciji u vezi. Ti naizgled sitni komentari nazivaju se „ponude za povezivanje“. Oni su prilike da partneri primete male stvari koje uzbuđuju onog drugog – i da uzvrate zahvalnošću i potvrdom.

Iako se možda čini kao prolazni trend, istraživanja podržavaju istinitost ove teorije. U studiji Instituta Gotman, parovi koji su ostali u braku šest godina odgovorili su na „ponude“ svojih partnera u 86% slučajeva, dok su oni koji su se razveli pre šeste godine reagovali samo u 33% slučajeva. Dakle, ako neko ignoriše komentar o ptici ili ga tretira kao nevažnu šalu, to može ukazivati na dublje probleme u komunikaciji i pažnji.

Teorija ptice je više puta postajala viralna kao „test“ odnosa na društvenim mrežama, ali nijednom nije bila popularnija nego u poslednje vreme. Trend zadovoljava voajerističke porive korisnika: komentatori mogu da analiziraju tuđe veze i izriču presude tipa „ostavi ga odmah“ nakon samo 30 sekundi videa.

Kada reakcija otkriva više nego što mislimo
„Kada se male ponude za povezivanje dočekaju kolutanjem očiju, sarkazmom ili oštrim kritikama, to nije bezazlena navika“, upozorava ekspertkinja za komunikaciju Odra Nuru. „To je znak da nešto dublje zahteva pažnju.“

Ipak, i najzdraviji parovi ponekad propuste „ponudu za povezivanje“. Dakle, da li je pravedno tretirati „teoriju ptice“ kao nepogrešiv test veze i osuđivati partnere koji ne „polože“ test? Odra kaže – da i ne.

„Jedan propušten trenutak ne znači da je veza osuđena. Zdravlje veze ne meri se prolaskom ili padom na viralnom testu, već kroz ponavljanu, svesnu pažnju. Nijedna veza ne reaguje savršeno svaki put.“

Ako partner ne reaguje na tvoj komentar o ptici, razmisli da li si ga zatekla u trenutku nepažnje ili to odražava širi obrazac ponašanja. U drugoj Gotmanovoj studiji pokazalo se da bi trebalo obratiti pažnju ako partner ne samo da ignoriše „ponudu“, već reaguje neprijateljski.

Deliti ili ne deliti na mrežama?
Veliko „pitanje o ptici“ može zapravo pomoći parovima da razmisle o svom odnosu i da rastu, pa vredi pokušati – ali možda ne i objavljivati snimak. Budući da test otkriva intimne detalje veze, deljenje tog trenutka javno ne mora uvek biti u njenom najboljem interesu.

„Uverite se da su obe strane saglasne sa objavljivanjem videa, jer bi u suprotnom to moglo delovati kao narušavanje poverenja“, savetuje klinička psihološkinja Kimberli Leont. „Zatim se zapitajte – da li je traženje mišljenja drugih o zdravlju vaše veze zaista korisno?“

Ponekad odgovor može biti i „da“. Iako su društvene mreže često leglo zluradih komentara i nedostatka nijansi, one mogu pružiti i iskren uvid.

„Za one koji su možda u nezdravoj vezi, a toga nisu svesni, gledanje drugih parova i načina na koji njihovi partneri reaguju može biti otrežnjujuće“, kaže psihoterapeutkinja iz Njujorka, Medlin Filan. „To im može pomoći da shvate da zaslužuju partnera koji primećuje i odgovara na njihove pokušaje povezivanja.“

Zaključak o „teoriji ptice“
Shvati „teoriju ptice“ ozbiljno jer istina je da sitnice u vezi zaista znače. Ali ne dozvoli da te rezultat opsedne. Ako odlučiš da eksperiment učiniš javnim, pobrini se da tvoj partner zna i da je saglasan. Jer, kao što zna svako ko se izgubio u beskonačnom nizu ovih snimaka – to jeste fascinantan sadržaj, ali prava vrednost leži u tome šta naučiš o sebi i svom odnosu, a ne u tome koliko pregleda dobiješ.

Simptom/Zadovojlna.rs

Roditelji sve više koriste ChatGPT da bi vaspitali svoju decu – evo koja pitanja postavljaju

December 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Jedan izveštaj je pokazao da su troje od 10 roditelja dece mlađe od 18 godina koristili veštačku inteligenciju kako bi svojoj deci dala savete, dok je još 33% razmišljalo da to uradi.

Roditelji najčešće koriste AI za pomoć oko domaćih zadataka (45%) ili kada traže zabavu ili knjige primerene uzrastu (39%). Ipak, čak 40% bi se obratilo alatima poput Copilota ili ChatGPT-a ako treba da razgovaraju o teškim temama kao što su vršnjačko nasilje, tuga zbog gubitka ili veze. Takođe, 39% roditelja u istraživanju na 5.000 odraslih smatra AI korisnim za objašnjavanje složenijih tema poput klimatskih promena ili puberteta, piše express.co.uk.

Hari Gouv, portparol OnePoll-a, koji je sproveo istraživanje kaže: „AI može stvarno pomoći da se veoma brzo pronađu odgovori na pitanja ili rešenja za probleme – a za roditelje koji su često izloženi mnoštvu pitanja i problema, to može biti jednostavno i brzo rešenje. Međutim, oslanjanje na AI trebalo bi da se uglavnom zadrži na pozadinskom istraživanju. Roditelji bi, kada je potrebno, trebalo da se konsultuju sa stručnjacima, ali i da traže pomoć i podršku od prijatelja i porodice.“

Samo 37% roditelja dece mlađe od 18 godina koji koriste AI reklo je da uopšte nisu razmišljali o tome da AI koriste za pomoć u roditeljskim odlukama ili traženje saveta. Među onima koji jesu, mnogi su ga našli korisnim za organizovanje porodičnog života. Tako je 38% koristilo AI za pravljenje rutina za odlazak na spavanje i učenje, a 35% za planiranje obroka i ishrane. Drugi su priznali da ga koriste radi ohrabrenja i potvrde kada žele da bolje razumeju svoje dete – kako se ponaša, šta radi i odrastanje uopšte.

Na AI se oslanja 34% roditelja kako bi proverili razvojne prekretnice, trećina ga koristi za upravljanje promenama u ponašanju, a 29% se čak obraća botovima kada žele da podrže mentalno zdravlje i emotivno blagostanje svog deteta.

Ipak, iako se tehnologija sve više prihvata u porodičnom okruženju, 27% anketiranih roditelja smatra da se u obrazovnim ustanovama mora uraditi više.

A samo 29% dece se navodno interesuje za AI i aktivno je koristi. Petnaest odsto mama i tata kaže da njihova deca uopšte ne koriste ove alate, dok je 13% priznalo da ih koriste, ali ne postavljaju pitanja. Hari Gouv iz OnePoll-a dodaje: „Svet se menja, ali još uvek ima posla, i kada je reč o prihvatanju AI i njenih mogućnosti, i kada je reč o podršci koju AI zaista može da pruži. Roditelji koji koriste AI da bi lakše rešavali roditeljske izazove trebalo bi uvek da provere odakle potiču te informacije i, idealno, da odu direktno do tih izvora radi dodatnog konteksta.!

Top 13 načina na koje savremeni roditelji koriste AI
Pomoć oko domaćih zadataka ili školskih projekata

-Razgovor o teškim temama (npr. vršnjačko nasilje, tuga zbog gubitka, veze)
-Pronalaženje zabave ili knjiga primerenih uzrastu
-Objašnjavanje složenih tema (npr. AI, klimatske promene, pubertet)
-Kreiranje rutina (npr. vreme za spavanje, raspored učenja)
-Upravljanje vremenom pred ekranom i digitalnim navikama
-Planiranje obroka i ishrane za decu
-Snalaženje u onlajn bezbednosti i korišćenju društvenih mreža
-Razumevanje razvojnih prekretnica
-Upravljanje izazovima u ponašanju
-Biranje vannastavnih aktivnosti ili hobija
-Donošenje odluka o obrazovnim pravcima ili izboru škole
-Podrška mentalnom zdravlju i emotivnom blagostanju dece

Simptom/Zadovoljna.rs

Kad ste pod stresom posežete za masnom hranom? Ovaj napitak smanjuje negativan efekat te navike

December 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ako jedete masnu hranu tokom stresnih perioda, pijenje kakaa može vam pomoći da se brže oporavite od stresa, sugeriše nova studija, piše Medical News Today.

Iako se često okrećemo hrani sa visokim sadržajem masti tokom stresnih faza, konzumiranje kakaa može nam pomoći da se brže oporavimo od fizioloških efekata stresa. To pokazuje nova studija Univerziteta u Birmingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Autori studije, koja je objavljena u časopisu Food & Function, ranije su dokazali da konzumiranje masne hrane može negativno uticati na vaskularnu funkciju i smanjiti kortikalnu oksigenaciju tokom stresnih situacija, i sprečiti kasniji oporavak organizma. Kakao sadrži flavanol, epikatehin, koji opušta sloj endotelnih ćelija krvnih sudova, poboljšava njihovu funkciju i rešava visok krvni pritisak, što je uobičajena reakcija na stres.

Konzumiranje kakao napitka povezano sa boljim odgovorom na stres
Za ovu studiju, istraživači su regrutovali 23 mlada, zdrava muškarca i žene. Svaki je dobio obrok sa visokim sadržajem masti praćen kakao napitkom sa visokim ili niskim sadržajem epikatehina sat i po vremena pre nego što je podvrgnut osmominutnom testu stresa. Njihova vaskularna funkcija je procenjena merenjem dilatacije posredovane protokom brahijalne arterije, indikatora koliko se arterija može proširiti kao odgovor na povećan protok krvi. Ovo je urađeno na početku studije, a zatim 30 i 90 minuta nakon stresnog zadatka.

Za grupu sa visokim sadržajem epikatehina, dilatacija posredovana protokom nakon 30 minuta bila je niža i već se značajno poboljšala nakon 90 minuta, što ukazuje na brži oporavak od efekata stresa. Takođe su mereni i drugi efekti stresa, uključujući prefrontalnu kortikalnu oksigenaciju, protok krvi u podlaktici, krvni pritisak, kardiovaskularnu aktivnost, prečnik i protok krvi zajedničke karotidne arterije, kao i raspoloženje. Nisu primećene razlike između grupa sa visokim i niskim sadržajem epikatehina u ovim merenjima.

Zašto hrana bogata mastima pogoršava stres?

Iako hrana bogata mastima može biti ukusna i utešna, prethodni rad istraživača snažno sugeriše da ako osoba želi da se oporavi od negativnih efekata stresa, zapravo je najbolje da izbegava takvu hranu. Ovo posebno važi za ljude koji imaju stresne poslove ili koji redovno doživljavaju stres. „Veoma stresni poslovi mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti i do 40% u poređenju sa osobama koje nemaju ove stresore. Ovo je verovatno, barem delimično, zbog stalnih oštećenja vaskularne funkcije izazvanih stresom koja mogu postati trajnija“, rekla je autorka studije, dr Katarina Rendeiro, predavač nutricionističkih nauka na Univerzitetu u Birmingemu.

Dr Čeng-Han Čen, sertifikovani interventni kardiolog i direktor Programa strukturnog srca u Medicinskom centru MemorijalKear Sedlbek u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju, primetio je potencijalne efekte dugotrajnog stresa na ljude koji nemaju vremena za oporavak između stresnih događaja. On je napomenuo da „povišen nivo stresa tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do hroničnog povećanja hormona stresa, upale i krvnog pritiska, što zatim može dovesti do kardiovaskularnih poremećaja kao što su hipertenzija, srčani udar ili moždani udar“. Rendeiro je napomenuo da malo smanjenje dilatacije posredovane protokom može dovesti do značajnog povećanja rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Zašto flavanoli kakaoa mogu da neutrališu efekte stresa

Prema rečima dr Katarine Rendeiro, nije sasvim jasno zašto konzumiranje masti odlaže oporavak dilatacije posredovane protokom nakon mentalnog stresa, iako postoje dokazi o povišenim nivoima triglicerida i C-reaktivnog proteina u krvi nekoliko sati nakon jedenja masnog obroka. Povišeni nivoi oba smanjuju azotni oksid izveden iz endotela, što narušava endotelnu funkciju. To je možda razlog zašto kakao pomaže. Mišel Rutenštajn, preventivna kardiološka dijetetičarka i stručnjak za zdravlje srca u EntirelyNourished-u, koja takođe nije bila uključena u studiju, kaže da flavanoli kakaa „mogu pomoći u smanjenju vremena oporavka od stresa bez obzira na jedenje masnog obroka zbog svoje sposobnosti da povećaju nivo azotnog oksida“.

Rendeiro je slično primetio da epikatehin u kakau povećava „dostupnost vazodilatatora azot-oksida, za koji je poznato da poboljšava vaskularnu funkciju“. „Flavanoli“, objasnio je Rutenštajn, „su vrsta flavonoida, grupe biljnih jedinjenja poznatih po svojim antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima. Drugi izvori flavanola uključuju zeleni čaj, koru jabuke, bobičasto voće i grožđe.“ Takođe postoje dokazi, rekao je Rendeiro, da „čestice lipoproteina bogate trigliceridima mogu izazvati direktno oštećenje vaskularnog zida. Nasuprot tome, konzumiranje masti može indirektno izazvati endotelnu disfunkciju povećanjem oksidativnog stresa.“

Simptom/Danas.rs

Kijanje, kašalj, bol u grlu – počele su respiratorne infekcije – poštujte savete lekara

October 22, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Zbog čega se povećao broj respiratornih infekcija, objasnila je dr Svetlana Mićić iz Doma zdravlja „Savski venac“ istakavši da je dolazak jeseni i hladnog vremena kao i svake godine povećava broj respiratornih infekcija.

Poslednjih nekoliko nedelja imamo povećan broj pacijenata koji se javljaju sa slikom akutnih respiratornih infekcija. Simptomi su temperatura, gušobolja, glavobolja, kašalj“, rekla je dr Svetlana Mićić.

Ističe da su ovi simptomi bolesti zastupljeni kod radno sposobne populacije, oni se brzo zaraze virusima koji izazivaju ove infekcije.

„To su lakše kliničke slike gornjih respiratornih puteva, koji kratko traju, kašalj je suv ili produktivan. Bolest traje obično od tri do pet dana, ali kod starijih možda i duže, zavisno od godina pacijenta“, rekla je dr Mićić.

Koliko je interesovanje za vakcinu protiv gripa?
„Sa hladnijim vremenom povećan je broj pacijenata sa respiratornim infekcijama, a očekujemo i viruse gripa koji ima pik u decembru i januaru. Vakcinacija je u toku. Interesovanje je možda čak i veće, nego prošle godine, najviše su zainteresovani mlađi sugrađani. Preporuka je da vakcinu treba da prime trudnice, ljudi sa hroničnim oboljenjima, onkološki pacijenti, zdravstveni radnici, zaposleni“, rekla je dr Svetlane Mićić.

Kako da se zaštitimo?
„Važno je poštovati antiepidemijske mere zaštite koje su prisutne svake sezone, pre svega održavanje higijene, pranje ruku, izbegavanje velikih skupova. Ako je osoba infektivna, važno je da ne kontaktira sa drugima dok simptomi ne prođu, jer su to kapljične infekcije. Važna je i pravilna ishrana, dobar san, provetravanje prostorija i šetnja“, istakla je dr Svetlana Mićić iz Doma zdravlja „Savski venac“.

Simptom/RTS

Koje voće ima najviše vitamina D?

September 27, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Dok većina nas zna da sunčeva svetlost pokreće proizvodnju vitamina D u našoj koži, mnogi nisu svesni da određeno voće može doprineti našim dnevnim potrebama. Ali koje voće zaista sadrži najviše vitamina D? I da li je moguće zadovoljiti potrebe organizma samo kroz ishranu?
Možda ste već čuli da se vitamin D naziva “vitaminom sunca”, ali da li ste znali da se on zapravo ponaša kao hormon koji, prema jednoj studiji iz 2010, reguliše više od 200 gena u našem telu? Fascinantno, zar ne? Hajde da zaronimo u svet voća bogatog vitaminom D i otkrijemo kako možemo prirodno obogatiti našu ishranu ovim esencijalnim nutrijentom.
Zašto je vitamin D toliko važan za naše zdravlje?

Pre nego što se fokusiramo na voće, važno je shvatiti zašto je vitamin D toliko neophodan. Ovaj vitamin nije obična komponenta u našem telu – on je ključan igrač u mnogim vitalnim procesima.

Vitamin D održava normalan nivo kalcijuma i fosfora u krvi, što je od presudnog značaja za zdravlje kostiju. Bez dovoljno vitamina D, naše telo ne može efikasno da apsorbuje kalcijum, što može dovesti do slabljenja kostiju i povećanog rizika od preloma. Da li ste se ikada zapitali zašto se vitamin D često preporučuje zajedno sa kalcijumom? Upravo zbog ove neraskidive veze.
Ali tu nije kraj priče. Novija istraživanja pokazuju da vitamin D igra važnu ulogu u jačanju imuniteta, regulaciji raspoloženja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, srčane bolesti i neke vrste raka.
Avokado – voćna superzvezda bogata vitaminom D
Kada govorimo o voću koje sadrži vitamin D, avokado zauzima posebno mesto. Ova kremasta poslastica nije samo trend na društvenim mrežama – ona je pravi nutritivni gigant.

Avokado sadrži male, ali značajne količine vitamina D, što ga izdvaja među voćem biljnog porekla. U 100 grama avokada možete pronaći približno 2-3 IU (internacionalne jedinice) vitamina D, što može doprineti vašim ukupnim dnevnim potrebama.
Ali ono što čini avokado posebno vrednim za zdravlje kostiju je njegova bogata nutritivna kompozicija. Osim vitamina D, avokado sadrži:
zdrave mononezasićene masti koje poboljšavaju apsorpciju vitamina
vitamin K koji radi sinergijski sa vitaminom
magnezijum neophodan za aktivaciju vitamina
vitamin E koji deluje kao antioksidans
Ova jedinstvena kombinacija nutrijenata čini avokado savršenom namirnicom za podršku metabolizmu vitamina D u organizmu. Probajte da dodate polovinu avokada u svoj jutarnji smuti ili ga namažite na integralni hleb za doručak bogat nutrijentima.

Banana – neočekivani saveznik za apsorpciju vitamina D
Iako banana sama po sebi ne sadrži značajne količine vitamina D, ona igra ključnu ulogu u njegovoj apsorpciji i funkcionisanju u organizmu. Kako je to moguće?
Banane su među najbogatijim izvorima magnezijuma među voćem, a magnezijum je mineral koji učestvuje u aktivaciji vitamina D. Bez dovoljno magnezijuma, vitamin D ostaje “uspavan” i ne može efikasno da obavlja svoje funkcije.
Istraživanja pokazuju da je optimalan unos magnezijuma neophodan za maksimalne koristi od vitamina D. Jedna srednja banana sadrži oko 32 mg magnezijuma, što doprinosi preporučenom dnevnom unosu od 310-420 mg za odrasle osobe.

Osim toga, banane su bogate kalijumom, vlaknima i vitaminom B6, što ih čini izuzetno korisnim za opšte zdravlje.
Da li ste znali da konzumiranje banane nakon vežbanja može pomoći u bržem oporavku mišića? To je samo još jedan razlog zašto bi ovo voće trebalo da bude deo vaše svakodnevne ishrane.
Citrusi i vitamin D – neočekivana veza
Kada pomislite na citrusno voće, verovatno vam prvo padne na pamet vitamin C. Međutim, postoji zanimljiva veza između citrusa i vitamina D koju mnogi previđaju.

Sok od narandže je često obogaćen vitaminom D, što ga čini pristupačnim izvorom ovog važnog nutrijenta. Čaša obogaćenog soka od narandže može sadržati oko 32 mikrograma vitamina D, što je značajan doprinos dnevnim potrebama.
Ali čak i prirodni, neobogaćeni citrusi imaju ulogu u metabolizmu vitamina D zbog visokog sadržaja vitamina C. Vitamin C je ključan antioksidans koji pomaže u očuvanju aktivnosti vitamina D u organizmu i sprečava njegovo prerano razgrađivanje.
Grejpfrut, limun i limeta takođe sadrže flavonoide koji mogu poboljšati efikasnost vitamina D. Probajte da započnete dan čašom tople vode sa limunom ili dodate grejpfrut u svoj doručak za prirodan boost vitamina.
Egzotično voće bogato vitaminom D
Osim avokada i citrusa, postoji nekoliko egzotičnih vrsta voća koje mogu doprineti unosu vitamina D:
Mango
Iako mango nije klasičan izvor vitamina D, on sadrži određenu količinu ovog nutrijenta, posebno u svojoj kori (koju, naravno, ne konzumiramo). Međutim, pulpa manga bogata je beta-karotenom koji podržava funkcije vitamina D u organizmu.
Mango takođe sadrži značajne količine vitamina A, C i E, kao i različite antioksidanse koji podržavaju opšte zdravlje i imunitet.
Kivi
Kivi je poznat po visokom sadržaju vitamina C, ali malo ko zna da sadrži i male količine vitamina D. Ovaj mali zeleni plod prepun je i drugih nutrijenata koji podržavaju metabolizam vitamina D, uključujući kalcijum i fosfor.
Jedna od jedinstvenih karakteristika kivija je da sadrži enzim aktinidin koji pomaže u varenju proteina. Ovo je važno jer efikasno varenje proteina može poboljšati apsorpciju vitamina D iz hrane.

Bobičasto voće i njihova uloga u metabolizmu vitamina D
Bobičasto voće, poput borovnica, malina i kupina, iako nije direktan izvor vitamina D, sadrži jedinjenja koja mogu značajno uticati na njegovu efikasnost u organizmu.
Antocijanini, moćni antioksidansi koji daju bobičastom voću njihovu karakterističnu boju, mogu pomoći u očuvanju zdravlja ćelija koje sadrže receptore za vitamin D. Ovo znači da redovna konzumacija bobičastog voća može poboljšati osetljivost vašeg tela na vitamin D.
Osim toga, bobičasto voće je bogato vlaknima koja podržavaju zdravlje crevne mikrobiote. Zdrava crevna flora je ključna za optimalnu apsorpciju vitamina D i drugih nutrijenata. Da li ste znali da preko 70% našeg imuniteta počiva u crevima? Zato je toliko važno održavati crevnu floru zdravom kroz konzumaciju voća bogatog vlaknima.

Kada voće nije dovoljno – prepoznavanje nedostatka vitamina D
Uprkos našim najboljim naporima da unesemo dovoljno vitamina D kroz ishranu, neki ljudi i dalje mogu doživeti nedostatak ovog važnog nutrijenta. Znaci nedostatka vitamina D mogu uključivati:
1.Čest osećaj umora i iscrpljenosti
2.Bolove u kostima i leđima
3.Slabljenje mišića
4.Česte infekcije i prehlade
5.Depresivno raspoloženje
Ako primetite ove simptome, važno je konsultovati se sa lekarom. Jednostavna analiza krvi može otkriti vaš nivo vitamina D i pomoći u određivanju odgovarajućeg tretmana.
Imajte na umu da je teško zadovoljiti sve potrebe za vitaminom D samo kroz ishranu, posebno ako živite u području sa ograničenom sunčevom svetlošću. U takvim slučajevima, suplementacija može biti neophodna, ali uvek pod nadzorom lekara.
Naš put kroz svet voća bogatog vitaminom D pokazuje da, iako nijedno voće ne sadrži ekstremno visoke količine ovog važnog nutrijenta, mnoge vrste voća mogu doprineti našem ukupnom unosu i poboljšati apsorpciju vitamina D iz drugih izvora.
Avokado prednjači kao voće sa najvišim direktnim sadržajem vitamina D, dok banane, citrusi i razno bobičasto voće pružaju podršku metabolizmu vitamina D kroz sadržaj magnezijuma, vitamina C i antioksidansa.
Optimalan pristup je raznovrsna ishrana koja uključuje različite vrste voća, zajedno sa drugim izvorima vitamina D, redovnom izloženošću suncu (ali bez preterivanja!) i, kada je potrebno, odgovarajućom suplementacijom.
Započnite danas – dodajte avokado u svoj doručak, uživajte u šolji bobičastog voća kao užinu, ili osvežite se sokom od narandže obogaćenim vitaminom D. Vaše kosti, imunitet i opšte zdravlje će vam biti zahvalni!

Simptom/N1

Razlozi “epidemije niske energije“ nakon četrdesete

September 13, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Međutim, nutricionistkinja Džeki Linč upozorava da su uzroci često mnogo jednostavniji i povezani sa svakodnevnim prehrambenim navikama

U svojoj dugogodišnjoj nutricionističkoj praksi, Džeki Linč je odavno svedočila alarmantnom trendu koji se širi među ljudima nakon 40. godine.

„Trenutno u svojoj klinici vidim neku vrstu epidemije niske energije“, otkrila je Linč, napominjući da se problem ne može jednostavno pripisati godinama.

Prema rečima ove nutricionistkinje, postoje jasni i rešivi razlozi zašto se ljudi srednjih godina osećaju hronično umorno. Većina ovih razloga je direktno povezana sa našim prehrambenim navikama i načinom života koji se menja sa godinama.

Nedostatak magnezijuma iscrpljuje telo
Stalni umor, pad koncentracije i osećaj da jedva možete da „pratite“ mogu biti znak da vam nedostaje magnezijuma.

„Ako osećate da se gurate do krajnjih granica i funkcionišete samo na osnovu snage volje, verovatno imate nedostatak magnezijuma“, objašnjava Linč. Ovaj mineral je uključen u više od 300 biohemijskih reakcija u telu, a njegova uloga u proizvodnji energije je ključna. Nedostatak magnezijuma može vas ostaviti da se osećate „prilično loše“.

Zašto je magnezijuma posebno malo u srednjim godinama?
Odgovor leži u specifičnostima ovog životnog perioda. Ljudi u četrdesetim i pedesetim godinama često žongliraju potrebama svojih porodica, a istovremeno se nose sa povećanim pritiskom na poslu.

Dodatni problem je što u vrevi svakodnevnog života zanemarujemo kvalitetnu ishranu.

„Kada smo zauzeti, dobar izbor hrane često propada“, kaže nutricionista. Ovo je problematično jer je tamnozeleno lisnato povrće jedan od najboljih prirodnih izvora magnezijuma.

Nevidljivi krivac – nizak nivo gvožđa
Gvožđe je neophodno za transport kiseonika do ćelija, a nedostatak može brzo dovesti do umora.

Anemija usled nedostatka gvožđa je češća kod žena srednjih godina, posebno tokom perimenopauze i menopauze, kada su obilnije menstruacije česte. Simptomi uključuju glavobolje, anksioznost, proređivanje kose i kratak dah.

Poseban izazov za žene srednjih godina
„Najčešći uzrok anemije usled nedostatka gvožđa je gubitak krvi, što objašnjava zašto je problem daleko češći među ženama“, kaže Linč.

Perimenopauza i menopauza donose značajne hormonske promene, pri čemu neke žene doživljavaju obilnije menstruacije ili čak ono što medicinski stručnjaci nazivaju „crvenjenjem“.

Još jedan problem je redovna upotreba antacida, koji mogu ometati apsorpciju gvožđa u telu.

Stručnjak preporučuje da u svoju svakodnevnu ishranu uključite barem jedan izvor hem gvožđa (iz životinjskih izvora).

„Vegetarijanci i vegani su u većem riziku jer se hem gvožđe efikasnije apsorbuje od nehem gvožđa iz biljnih izvora“, objašnjava Linč.

Nedostatak vitamina B12 izaziva „mentalni umor“
Treći faktor koji često previđamo je vitamin B12. Kao i gvožđe, ovaj vitamin je uključen u proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i transport kiseonika, ali njegova uloga ide dalje. B12 podržava nervni sistem, što znači da može uticati na mentalnu energiju i kognitivne funkcije.

Tipični znaci nedostatka uključuju maglu u mozgu, anksioznost, loše raspoloženje i probleme sa pamćenjem i koncentracijom.

Trend ishrane zasnovane na biljkama donosi novi izazov
Linč u svojoj praksi sve više ljudi svesno bira ishranu zasnovanu na biljkama, što direktno utiče na nivoe B12.

„Za razliku od drugih vitamina B, B12 se prirodno nalazi samo u životinjskim izvorima hrane“, upozorava on.

Podmuklost ovog problema leži u činjenici da telo može da skladišti B12 tri do pet godina. Pošto telo može da skladišti B12 nekoliko godina, problemi se možda neće pojaviti odmah, ali će vremenom postati izraženiji. Blagovremena suplementacija ili analiza krvi mogu napraviti veliku razliku.

Alkohol – tihi kradljivac energije
Četvrti i možda najneočekivaniji faktor je konzumiranje alkohola. Iako čaša vina može izgledati kao da vas opušta nakon napornog dana, alkohol zapravo otežava kvalitetan san, smanjuje apsorpciju važnih hranljivih materija i dodatno opterećuje jetru. Rezultat je hronični umor.

Stručnjaci preporučuju najmanje četiri uzastopna dana nedeljno bez alkohola kako bi se telu dalo dovoljno vremena za oporavak.

Simptom/N1

Danska preuzela predsedavanje Savetom EU

July 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Premijerka Danske Mete Frederiksen ocenila je da se Evropa nalazi “u odlučujućem trenutku”, naglasivši da “sloboda i prosperitet više ne mogu da se uzimaju zdravo za gotovo”.

Danska je nasledila Poljsku u ulozi rotirajućeg predsedavajućeg, a time i odgovornost da funkcioniše kao neutralan posrednik među 26 drugih članica Unije.

Ova uloga uključuje posredovanje u pregovorima, izgradnju kompromisa i predstavljanje Saveta EU u razgovorima s Evropskim parlamentom.

Ovo je osmi put da Danska preuzima tu funkciju.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre juče je rekao da Danska preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije od Poljske u “izazovnom trenutku”, kao i da će politika proširenja ostati veliki prioritet za EU i u narednom periodu.

Žiofre je uoči panel diskusije “Od Poljske do Danske: Zajednički put u vanrednim vremenima” koja je organizovana povodom danskog preuzimanja predsedavanja Savetom EU rekao da je poljsko predsedništvo uložilo veliki napor da unapredi proces proširenja na Zapadnom Balkanu.

Žiofre je istakao da je siguran da će Danska nastaviti da radi stvari koje su počele u vreme poljskog predsedavanja Savetom EU.

Ambasadorka Danske u Srbiji Pernil Daler Kardel je rekla da je ovo je osmi put da Danska predsedava Savetom EU, kao i da je očigledno da će predsedavanje biti pod uticajem vremena u kojem se odvija.

“Naše predsedavanje se odvija u vremenu koje se veoma menja i vremenu koje je nepredvidivo. Ovo je vreme kada treba da odgovorimo na stvari koje se pojavljuju mnogo brže od onoga na šta smo navikli”, ocenila je ona.

Simptom/RTS

Koje metode su od koristi u borbi protiv prolećnog umora

May 21, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Vremenske promene i turbulencije kojima smo izloženi u poslednje vreme najviše osećaju osobe koje zovemo meteoropatama. „Veliki broj naših sugrađana oseća promene u svom ponašanju i u zdravstvenom smislu, a to su pre svega hronični bolesnici, najčešće kardiovaskularni, neurološki, oni koji imaju respiratorna oboljenja, kao i naši stariji sugrađani i deca; zapravo – svi oni iz kategorija stanovništva kod kojih je sposobnost održavanja unutrašnje ravnoteže smanjena prilikom promena u spoljašnjoj sredini”, objasnio je fiziolog, doktor Dragan Hrnčić.

Između ostalog, mnogi ljudi se žale na takozvani prolećni umor. Osim toga, prijavljuju da su razdražljivi i da gube koncentraciju.

„Porast dnevnih temperatura uz promene vlažnosti atmosferskog vazduha su svakako parametri koji doprinose tome da se prolećni umor pojavi. Ono što još pogoduje i zapravo jeste uzrok nastanka tog prolećnog umora, kada naše telo zapravo oseti nedostatak energije, jeste zapravo produženje trajanja dana. Znači veća količina dnevne svetlosti u toku dana u odnosu na prethodne zimske mesece, porast temperature i sve zajedno – to utiče i na neke naše hormonske promene koje se dešavaju u telu, tako da zapravo u tom periodu mi osetimo da smo, da kažemo, energični, odnosno osobe osećaju da imaju nedostatak energije”, dodao je doktor Hrnčić.

Kaže da je u pitanju česta pojava, odnosno prolazno stanje koje nas zapravo – aklimatizuje u tranziciji vremenskih prilika.

Između 30 i 50 procenata evropskog stanovništva oseća simptome prolećnog umora. U Nemačkoj je taj procenat oko 30 odsto, u nekim skandinavskim zemljama taj procenat ide i do 50 procenata.

Žene su podložnije poremećajima usled promena vremena
Među simptomima koji ukazuju na prolećni umor su nedostatak energije, pospanost tokom dana, bezvoljnost, razdražljivost, pad koncentracije. Kod hroničnih bolesnika ovo stanje može biti praćeno poremećajima u kardiovaskularnom sistemu, pa je nekada potrebna i korekcija terapije.

„Kada govorimo o osetljivim osobama, onda je odnos prema polovima u korist žena. Znači žene su osetljivije na prolećni umor i dramatičnije ga podnose i doživljavaju”, objasnio je sagovornik Klinike Nazdravlje i dodao da prolećni umor obično traje dve, tri nedelje, najviše šest.

Doktor Hrnčić kaže da je, ako traje duže, to znak da treba potražiti neki drugi uzrok lošeg stanja organizma, odnosno da je tada neophodno konsultovati lekara.

Stabilizacija vremenskih prilika donosi olakšanje onima koje muči prolećni umor. Osim toga, konkretnije, na osećaj umora utiče i količina sunčeve svetlosti koju primimo tokom određenog perioda ali i vrsta hrane koju konzumiramo.

„Skorija istraživanja su pokazala da zapravo i postoji jako suptilna veza koju mi zovemo mozak-crevo osovina, i da zapravo, promene u mikrobiomu koje mogu nastati usled različitog unosa različite hrane mogu itekako da imaju zapravo posledice na funkcionisanje našeg mozga i mentalno zdravlje“, kaže doktor Hrnčić i savetuje prelazak na sezonsku ishranu, odnosno više sezonskog voća i povrća.

„Važno je da hrana ima dosta vlakana, da bude fermentisana, upravo zbog ovog mikrobioma koji može da se promeni, i da bude dosta lagana, da bude bogata omega-3 masnim kiselinama, bogata vitaminima B kompleksa, vitaminom C….”, naglasio je. Dodaje da je poželjno da se unosi više ribe, naročito masne, orašastih plodova, i naravno – vode.

Tokom stanja prolećnog umora jedan od karakterističnih simptoma jeste i pospanost tokom dana. Sagovornik Klinike Nazdravlje objašnjava da je uzrok u tome što se nismo privikli na veću količinu dnevne svetlosti, koja je od velike važnosti za ispravan ritam spavanja i budnosti.

Okružite se prijateljima
Zdrave životne navike mogu da nam pomognu u prevenciji i otklanjanju simptoma prolećnog umora.

„U ovom periodu moramo biti nežni prema svom telu, a kada govorimo o tim faktorima životne sredine i životnog stila, onda moramo biti svesni da zdravi životni stilovi nisu trka na sto metara, nego zapravo jedan maraton koji od nas očekuje posvećenost u njihovoj primeni i konstantnost u primeni svakog dana da bi oni dali rezultate na duge staze. U tom smislu fizička aktivnost, spavanje i ishrana predstavljaju osnovna tri stuba zdravlja i prevencije i prolećnog umora”, zaključio je dr Hrnčić.

Osim navedenog, kako dodaje, poželjno je biti okružen prijateljima, pa će sve metode ukupno učiniti da se nivo serotonina i melatonina poveća, a smanji nivo „hormona stresa“ – kortizola.

Simptom/RTS

Tuširanje ujutru ili uveče – mikrobiolog ima jasan odgovor

May 21, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Zagovornici jutarnjeg tuširanja reći će da je to očigledan pobednik, jer pomaže da se probudite i započnete dan sveže. Verne pristalice večernjeg tuširanja, s druge strane, tvrde da je bolje „sprati dan sa sebe“ i opustiti se pre spavanja. Ali šta zapravo kažu istraživanja? Mikrobiološkinja Primrouz Fristoun ističe da postoji jasan odgovor.

Pre svega, tuširanje je sastavni deo dobre higijenske rutine — bez obzira na to kada neko voli ili je navikao da se tušira.

Tuširanje pomaže da se ukloni prljavština i masnoća sa kože, što može sprečiti osipe i infekcije. Takođe uklanja znoj, čime se umanjuje telesni miris.

Iako mnogi misle da znoj izaziva neprijatan miris tela, on je zapravo proizvod bakterija koje žive na površini naše kože. Sveže izlučen znoj je bez mirisa, ali bakterije na koži – posebno iz roda stafilokoka – koriste znoj kao izvor hrane.

Razlaganjem znoja oslobađaju jedinjenja sa sumporom, poznata kao tioli, koja stoje iza jakog i prepoznatljivog mirisa tela.

Jutro ili veče?
Tokom dana, telo i kosa neizbežno skupljaju zagađivače i alergene (kao što su prašina i polen), uz uobičajeno nakupljanje znoja i sebuma. Iako deo tih čestica ostaje na odeći, druge se prenose na posteljinu i jastučnice.

Znoj i ulje sa kože takođe podstiču rast bakterija koje čine kožni mikrobiom, a te bakterije mogu se preneti sa vašeg tela na krevet.

Večernje tuširanje može ukloniti neke od alergena, znoja i ulja nakupljenih tokom dana, pa će ih manje završiti na vašoj posteljini.

Međutim, čak i ako se istuširate pre spavanja, tokom noći ćete se i dalje znojiti — bez obzira na temperaturu. Mikrobi na koži će onda koristiti taj znoj kao hranu, što znači da ćete do jutra i dalje preneti mikrobe na svoje čaršave, i verovatno ćete se probuditi sa blagim telesnim mirisom.

Ono što dodatno umanjuje efekat večernjeg tuširanja jeste ako redovno ne perete posteljinu. Bakterije koje izazivaju miris, a nalaze se u vašoj posteljini, mogu se tokom spavanja preneti na vaše čisto telo.

Takođe, večernje tuširanje ne sprečava ljuštenje ćelija kože, koje mogu postati hrana za grinje. Njihov otpad može biti alergen. Ako ne perete redovno posteljinu, mrtve ćelije kože će se gomilati i hraniće više grinja, čiji izmet može pokrenuti alergije i pogoršati simptome astme.

Prednosti jutarnjeg tuširanja
Jutarnje tuširanje može ukloniti mrtve ćelije kože, kao i znoj i bakterije koje ste pokupili sa posteljine tokom noći. Ovo je posebno važno ako čaršavi nisu bili sveže oprani kada ste legli.

To znači da će vaše telo ujutru biti čistije od mikroba stečenih tokom noći pre nego što obučete čistu odeću. Takođe, počinjete dan sa manje znoja kojim se hrane bakterije koje izazivaju neprijatan miris — što će vam verovatno pomoći da duže mirišete sveže tokom dana u poređenju sa nekim ko se tuširao uveče.

Naravno, svako ima svoj lični izbor. Bez obzira kada se tuširate, imajte na umu da efikasnost tuširanja zavisi i od drugih elemenata vaše higijene — poput toga koliko često perete posteljinu.

Simptom/RTS

Da li znate gde je bolje da čuvate čokoladu – u frižideru ili ormaru?

April 1, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Nakon 18.000 pretraga o načinu čuvanja čokolade, mnogi i dalje veruju da je treba čuvati u frižideru, dok drugi smatraju da je treba držati na sobnoj temperaturi.

Kako bi jednom zauvek okončali ovu dilemu, tim iz InSinkEratora napravio je analizu. Utvrdili su da većina komentara (oko 70 odsto), smatra da je ispravan način za skladištenje čokolade – frižider, piše Klix.ba.

Filip Kuantrel, stručnjak za hranu iz InSinkEratora, objasnio je ko je u pravu.

„Iako mnogi misle da čokoladu treba držati na niskim temperaturama – to nije taočno! Najbolje mesto za čuvanje čokolade je hladno i suvo mesto poput ostave ili ormara na sobnoj temperaturi (između 18 i 20 stepeni Celzijusa). Čuvanje čokolade na hladnom mestu kao što je frižider može da promeni boju čokolade i izazove problem sa šećerom, koji se događa kada se čokolada pokvasi pa ona onda poprima belu boju. Iako to ne utiče na kvalitet čokolade niti je čini nesigurnom za konzumaciju, može uticati na teksturu i učiniti je manje privlačnom za jelo“, naveo je.

Šta poneti u porodilište

March 26, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Umesto toga, uradite domaći zadatak pre nego što počnete sa kupovinom. Mnoga porodilišta, domovi zdravlja ili savetovališta za trudnice odnosno školice za trudnice već imaju pripremljen spisak stvari koje vam trebaju u porodilištu.

Celokupan spisak možete preuzeti ovde, odštampati ga, tako da Vam je uvek pri ruci.

Šta poneti u porodilište?
Torba za porodilište sadrži mnoštvo stvari koje su neophodne u danima nakon porođaja. Torbu spakujte ako možete bar nedelju dve pre verovatnog termina porođaja. Kad je torba spremna i vi ste mirnije jer ne morate telefonom javljati, uzbuđenim i još više sluđenim budućim tatama, šta da donesu.

Potrebna dokumenta za porodilište

Lična karta,
Zdravstvena knjižica,
Krvna grupa i Rh faktor,
Rezultati testa na žuticu,
Rezultati analize vaginalnog sekreta,
Koprokultura,
Medicinska dokumentacija vezana za trudnoću (rezultati UZ i ginekoloških pregleda),
Rezultati poslednje analize krvi i urina (ne stariji od 3 nedelje),
Uput za ležanje u porodilištu,
Napomena: Pacijentkinje kod kojih će se trudnoća verovatno završavati “carskim rezom” moraju imati sledeće laboratorijske nalaze vreme krvarenja i koagulacije, PTT area, kreatinin, mokraćne kiseline i ŠUK.

Potrebne stvari za bebu u porodilištu

Ovaj spisak zavisi od toga gde će beba boraviti da li pored vas ili na odeljenjima poluintenzivne i intenzivne nege. Spakujte za bebu:

Pelene za jednokratnu upotrebu veličina od 2 kg – oko 10 komada,
Pamučne pelene jer će vam za svašta zatrebati (oko 3 kom),
4-5 benkica,
4-5 vreća za spavanje,
vlažne maramice,
Pavlovićeva krema ili neka druga masnija,
1 peškir,
1 prekrivač,
Odelce
Potrebne stvari za vas u porodilištu
2 spavaćice sa kopčanjem napred da lakše možete da dojite vašu bebu,
3-4 pakovanja mrežastih uložaka (i to zavisi od količine krvarenja),
Mrežaste gaćice,
Zaštitna prostirka za krevet (možete naći u većim supermarketima pakovanja od više komada),
Papuče koje mogu da se kvase,
Maramice i toalet papir,
Pribor za ličnu higijenu (četkice za zube, pasta, češalj, sapun, krema, šminka, peškiri…),
Vlažne maramice,
Plazma keks i neki sok ili voda,
Mobilni telefon – ova stavka je obavezna.
Možete još poneti nešto za čitanje, olovku, blok, ukrštenice, ali ako će vas kratko zadržavati treba slobodno vreme da provedete u odmaranju i prvenstveno spavanju jer će vam san biti preko potreban. U principu retko šta može da se čita od uzbuđenja zbog svega što ste doživeli. Na kraju krajeva vi ste se porodile i to je nešto novo i samo je dovoljno uzbuđujuće.

Posebno jednu kesu pripremite sa stvarima za vaš izlazak. To će vam doneti oni koji budu dolazili po vas i vašu bebu. Isto tako spakujte još jednu kesu u kojoj će se nalaziti stvari za bebin izlazak:

kapica (ako je zima ponesite i zimsku kapu i tanku pamučnu),
odelce,
bodić,
pelene,
švedske gaćice,
čarapice,
jaknica ili nešto deblje ako je zima (skafander),
jastuče za iznošenje (koje moze biti kao prekrivač samo se zakopčava da bude jastuče),
prekrivač,
nosiljka za bebu.
Kada izađete iz porodilišta bitno je da vas čekaju određene stvari iz apoteke koje će vam biti potrebne. I tu kupovinu obavite pre porođaja.

Apoteka za bebu

povidon jod,
sterilna gaza,
pantenol krema,
štapići za uši,
Bebisol (fiziološki rastvor),
vata,
toplomer,
paracetamol za skidanje temperature (brufen, febricet, eferalgan, čepići za guzu),
borna vodica,
hidrogen,
vadilica za sekret iz nosa.
Vama u danima posle porođaja kad dođete kući trebaće rivanol, ili ako nađete sprek za brže zarastanje rana i hipermangan prah za obradu rane, ako je rađena epiziotomija, mrežasti ulošci, podmetači za krevet, spavaćice, puno nežnosti, ljubavi i strpljenja.

Simptom/N1

Tipovi stresa i šta možemo da uradimo da ih se oslobodimo?

March 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Iako je uobičajan i ne uvek nužno opasan, stres utiče na kvalitet života i može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Šta je stres?
Reakcija tela na svaku promenu koja zahteva prilagođavanje ili odgovor fizički, mentalni i emocionalni, odnosno fiziološka i psihološka reakcija čoveka na stimuluse iz okruženja je – definicija stresa.

Ovakvo, stresno stanje tela i psihe može nastati pod uticajima iz okoline, ali i sopstvenog tela ili misli. Osim negativnih, stres izazivaju i pozitivne životne promene poput unapređenja na poslu, putovanja, venčanja ili rođenja deteta. Koliko će stres uticati na rad organizma, međutim, zavisi od individualnog doživljaja promena kojoj je osoba izložena.

Koji su najčešći uzroci stresa?
Stes uzrokuje čitav niz različih stvari, od onih lepih do onih emotivno teških ili izazovnih životnih sutuacija. Najčešći uzroci stresa su:

Prijatni i neprijatni životni događaji – brak, rođenje deteta, smrt voljene osobe, razvod, penzija, seksualni problemi

Fizički uzroci – hladnoća ili vrućina, upotreba cigareta i alkohola, ozbiljna ograničenja kretanja

Faktori životne sredine – nedostatak doma, bučna, zagađena sredina

Organske bolesti – kada je naše telo pogođeno bolešću, ceo organizam, u pokušaju da se odbrani, dovodi se u stanje napetosti koje, u većini slučajeva, dovodi do stresnog stanja.

Koji tipovi stresa postoje?
U zavisnosti od dužine trajanja stres se deli na: akutni (kratkotrajni) i hronični (dugotrajni).

Akutni stres

Akutni stres vezan je za jedan traumatični događaj ili situaciju. Nastaje kao kratkoročna, loša reakcija organizma u traumatičnim, najčešće urgentnim situacijama, kada doživimo vrlo snažne emocije ili fizičke povrede praćene jakim bolovima. Gotovo da nema osobe koja nije doživela neku žestoku emotivnu reakciju, kao što je veliki strah, jaka uznemirenost, jak bes, iznenadna velika tuga i slično.

To se dešava prilikom:

elementarnih katastrofa

fizičkog povređivanja i nasilja razne vrste

opasnih situacija i nesreća u saobraćaju

susreta sa divljim životinjama i u drugim situacijama opasnosti

kada saznamo neku lošu vest (kao što je smrt bliske osobe, saznanje o neverstvu ili napuštanje od strane ljubavnog partnera, saopštenje dijagnoze o teškoj ili neizlečivoj bolesti)

saznanje da će ponavljati razred kod neke dece dovodi do stresa (ili kada dobiju lošu ocenu)

kada doživimo jaku uvredu, prilikom žestoke svađe sa nekim i slično

Simptomi akutnog stresa javljaju se odmah ili ubrzo posle nekog traumatičnog događaja ili situacije, ali isto tako relativno brzo nestaju. Dejstvo akutnog stresa može trajati od nekoliko minuta i sati, pa do nekoliko dana ili nedelja.

Hronični stres

Hronični stres može uništiti prirodnu odbranu tela, što dovodi do različitih fizičkih i psihičkih simptoma, među kojima su:

Glavobolja, vrtoglavica

Bolovi u telu

Bruksizam zuba, stisnuta vilica

Simptomi digestivnih smetnji, refluks kiseline

Povećanje ili gubitak apetita, povećanje ili gubitak telesne mase

Napetost mišića u vratu, licu ili ramenima

Problemi sa spavanjem

Hladni i znojavi dlanovi

Umor, iscrpljenost

Seksualne poteškoće

Subjektivni osećaj beznađa

Iako postoje različite vrste stresa, naučnici su, na osnovu uzroka, stres podelili na fizički emotivni i nutritivni.

Šta je pozitivan, a šta negativan stres?
Stres takođe može biti: pozitivan i negativan.

Pozitivni stres vodi do uspeha

Stres sa pozitivnim efektima se naziva eustres (na grčkom znači – dobro). Ima stimulativno dejstvo, unapređuje zalaganje i dovodi do povećanja radnog učinka. Javlja se u situacijama kada smo pozitivno uzbuđeni pri aktivnostima gde očekujemo uspeh, pri čemu se luči povećana doza adrenalina.

Ovaj stres kreativno utiče na čoveka, a praćen je visokim nivoom motivacije. Praćen je konstruktivnim doživljajem samoispunjenja i radosti, bez obzira na predhodni šok, borbu i eventualnu iscrpljenost.

Negativan stres otežava funkcionisanje

Sa druge strane, negativan stres ili distres se može definisati kao štetan, jer otežava i preti normalnom funkcionisanju osobe. Obuhvata neprijatan emocionalni doživljaj, stanje razdražljivosti, bezvoljnosti, iscrpljenosti, anksioznosti, depresije i gubitka kontrole nad emocijama i ponašanjem.

Stres na poslu
Najčešći uzroci stresa na radnom mestu dolaze iz same radne uloge koju zaposleni ima.

Iako drugim zaposlenim i nadređenima tako ne izgleda, radnik koji ima nejasnu radnu ulogu, čiji opseg aktivnosti i domeni rada nisu jasno definisani ili ih on sam nije razumeo, može biti pod velikim hroničnim stresom.

Dnevne rutine i tehnike za smanjenje stresa
Vežbe disanja imaju relaksaciono svojstvo koje je po krajnjim efektima, veoma slično relaksacionom treningu. Izvode se veoma lako, ali je kao i za relaksaciju potrebno da se redovno vežbaju kako bi postale automatizovane reakcije.

Veoma su korisne kod paničnih ataka i kod osećanja psihomotorne napetosti, ali i za sva stanja praćena anksioznošću. Svaku vežbu treba ponavljati otprilike oko 5 minuta. Bilo bi idealno ako se vežbaju svakodnevno i to, što više puta.

Simptom/N1

Kako se izboriti sa anksioznosću

March 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Anksioznost je često iscrpljujuća, ali postoje načini da pronađete put ka smirenosti i povratite kontrolu. Pozitivne rečenice (afirmacije) su jednostavan, ali moćan alat koji može biti od pomoći da preusmerite misli ka pozitivnosti i samopouzdanju.

Šta su afirmacije i kako pomažu kada se pojavi anksioznost
Afirmacije su kratke, pozitivne rečenice osmišljene da oslabe negativne misli, zamenjujući ih osećajem samopouzdanja i smirenosti. Kada nama ovlada anksioznost, ponavljanje umirujuće afirmacije može stvoriti trenutak spokoja i pomoći nam da napravimo pauzu od zabrinjavajućih misli. Na primer, rečenica poput „Kontrolišem svoj mir“ direktno se suprotstavlja osećaju bespomoćnosti, koji često prati anksioznost.

Ove fraze mogu biti opšteg karaktera, poput „Zaslužujem dobre stvari“, ili specifične baš za anksioznost, poput „Smiren/a sam iako me brine neizvesnost.“ Redovnim ponavljanjem afirmacija, počinjete da internalizujete njihovu pozitivnost i razvijate jači osećaj samopouzdanja.

Afirmacije ne služe za poricanje stvarnosti teških osećanja ili situacija. Umesto toga, one nas osnažuju da se suočimo sa izazovima jačeg i pozitivnijeg pogleda na sebe i svet oko vas. To je prilika da se podsetimo svoje unutrašnje snage i sposobnosti, čak i kada anksioznost pokuša da nas uveri u suprotno.

Pozitivne misli naspram afirmacija: Koje su sličnosti, a koje razlike
Iako se pozitivne misli i afirmacije čine sličnim, one imaju različite uloge u uticaju na vaše mentalno stanje. Pozitivne misli su spontani odgovori na prijatne situacije. Na primer, kada dobijete kompliment, možda ćete pomisliti: „Cenjen/a sam,“ što automatski donosi radost.

Afirmacije su svesno osmišljene izjave koje ponavljate kako biste promenili svoje misaone obrasce i izgradili pozitivnost. Na primer, rečenica poput „Sposoban/na sam da se suočim s izazovima“ može vam pomoći da razvijete veru u sebe čak i kada osećate anksioznost.

Dok pozitivne misli zavise od spoljašnjih situacija, afirmacije su proaktivne i u potpunosti pod našom kontrolom. Redovno ponavljanje afirmacija poput „Smiren/a sam i sabran/a“ pomaže nam da preusmerimo fokus sa anksioznih misli na mirnije i pozitivnije stanje uma.

10 afirmacija koje mogu trenutno pomoći da se savlada anksioznost
Dobr je uz sebe imati zapisan set afirmacija u situacijama kada osećamo da nas anksioznost preplavljuje. Ključ uspeha afirmacija leži u njihovom ponavljanju i verovanju u njihovu poruku. Redovnim ponavljanjem, afirmacije postaju deo našeg misaonog procesa i pomažu nam da polako postanemo otporni na anksioznost, kao i da joj se suprotstavimo.

Evo nekih koje će sigurno biti od pomoći:

Siguran/a sam i kontrolišem situaciju
Ovo sam već prebrodio/la i mogu ponovo
I ovo će proći
Jak/a sam i otporan/na
Verujem sebi da mogu da se nosim sa ovim
Sposoban/na sam i kompetentan/na
Živim život dan po dan
Udišem mir, izdišem brigu
Ovo osećanje je samo privremeno
Voljen/a sam i prihvaćen/a takav/va kakav/va jesam.
10 afirmacija za dugoročnu otpornost na anksioznost
Pored trenutne utehe, dugotrajna kontrola anksioznost znači izgradnju mentalne otpornosti. Evo afirmacija koje nam mogu pomoći da razvijemo osećaj samosaosećanja i dugoročnu emocionalnu stabilnost.

Uključite ih u svoju dnevnu rutinu kako biste postepeno transformisali svoje misaone obrasce i smanjili simptome anksioznosti. Evo predloga:

Dovoljan/na sam takav/va kakav/va jesam
Volim sebe i prihvatam se u potpunosti
Opraštam sebi i puštam prošlost
Slobodan/na sam od prošlosti i prihvatam sadašnjost
Radim najbolje što mogu, i to je dovoljno
Oslobađam se straha i dočekujem mir
Gde god da idem, dobro sam
Mogu da se nosim sa svime što dolazi
Siguran/a sam i zaštićen/a
Verujem putovanju svog života.

Ove afirmacije, zajedno sa praksama poput vođenog disanja ili meditacije, mogu postati važno, pa i osnovni alati za upravljanje anksioznošću. Što ih više praktikujete, veći će biti njihov pozitivan uticaj na vaše mentalno zdravlje i svakodnevni život.

Simptom/Eklinka

Šta je strah od letenja i može li da se pobedi

March 7, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Strahovi nastaju u našoj psihi, mogu da budu učestali, svakodnevni, iracionalni, duga je lista koju navode istraživači koji se bave ovom temom.

Fobija „ogroman i oslabljen strah” može se odnositi na objekte, mesta, situacije, osećaje.

Ako govorimo o putovanjima, treba napomenuti da strah od letenja može biti ozbiljan. Za neke je to mučno iskustvo, neki su pomislili da će umreti u vazduhu, a označava aerofobiju.

Danas smo svesni da su ti strahovi iracionalni, nelogični, preuveličani.

Šta je strah od letenja
„Strah od letenja je iracionalan, zasnovan na metafori: avion je opasno okruženje koje treba izbegavati”, objašnjava psiholog dr Mark Raklej i dodaje da osoba sa ovom fobijom misli da su svi avioni opasni, što izaziva strah koji registruje naš mozak.

Mozak onda stvara iskrivljenu sliku letenja, aviona koji nam preti, što prouzrokuje anksioznost i neobjašnjiv strah, istakao je psiholog.

Koji su simptomi aerofobije
„Ova vrsta fobije je ozbiljna, letenje se povezuje sa smrću. Simptomi su preterana zabrinutost, anksioznost i panika zbog letenja. Ne uspevamo da se suočimo sa smrću i pretnjom, pa ćemo reagovati strahom koji prelazi u fobiju. Zato pri ulasku u avion oboleli može pojačano da se znoji, ubrzano i plitko da diše, oseti mučninu i napad straha”, navodi dr Mark Raklej.

„Postajem veoma uplašena kada se ukrcam u avion, osećam teskobu, bojim se da više neću videti porodicu i prijatelje”, rekla je Amber Port, menadžerka jedne turističke agencije.

Prema nekim istraživanjima, aerofobija pogađa svakog desetog čoveka u Velikoj Britaniji.

Za generaciju bejbi-bumera letenje je bilo zastrašujuće, ali srećom nisu morali tako često da lete. Danas mnogi putuju avionom više puta tokom godine, pa često pate od strah od letenja, s kojim moraju da se suoče.

Možete li se izlečiti strah od letenja
Postoji nekoliko načina da se smanji patnja ili se izleči od straha od letenja. Specijalna kognitivna terapija je najbolji način za lečenje straha od letenja. Lečenje se bazira na emocionalnoj strani mozga. Kada se proizvede strah, naša racionalna strana pretvara se u misli zasnovane na strahu. Oboleli drugačije povezuje u mozgu letenje i osećaj na letu.

„Na sesijama se usredsredimo na poreklo straha – istražuje se odakle strah. Strah je manji ako putnik ima više informacija, pa stiče samopouzdanje”, ističe dr Raklej.

Hipnoterapija je dokazani oblik terapije za rešavanje straha od letenja. To je rad sa stručnim licem koje nam pomaže da prevaziđemo strah.

Postoji nekoliko različitih načina i tehnika upotrebe hipnoterapije za lečenje aerofobije. „Hipnoterapija može da pomogne jer mozak ne prepoznaje razliku između mašte i stvarnosti”, objašnjava Peni Ling, članica Asocijacije hipnoterapije, SAD.

Lečenje pomoću istih rituala
Još jedna od metoda za smanjenje stresa ili anksioznosti prilikom letenja – oblik kontrole – omogućava putnicima da se osećaju kao da su na poznatom mestu ili u situaciji i zato smanjuju strah povezan sa putovanjem avionom.

„Slušam istu pesmu kad god poletim, pomaže mi da se smirim. Ima nešto u tome što imam ritual zbog čega se osećam kao da sve držim pod kontrolom. Takođe volim da gledam stjuarde i stjuardese kako se kreću po avionu, to mi vraća hrabrost”, navela je jedna od putnica koja se leči ovom vrstom terapije.

„Smišljanje rituala može biti presudno u borbi s aerofobijom. Rituali mogu pružiti osećaj kontrole, komfora i predvidljivosti u situacijama koje izazivaju anksioznost”, rekao je Mensur Soraja, profesor hipnoterapije.

Vizualizacija i tehnike opuštanja poput vežbanja sa dubokim disanjem; priprema pre leta sa zadacima; saznavanje tajni letenja uz demistifikaciju iskustva ili afirmaciju jačanja pozitivnih misli o letenju i sposobnosti obolelog da se nosi s tim, savetuje profesor.

Nekoliko avio-kompanija nudi kurseve da savladamo strah kada avion poleti. Svake godine, poboljšavaju se bezbednosne procedure i razvijaju tehnike čiji je prioritet bezbednost, od pilot-obuke i propisa do prognoza. Ovi kursevi mogu pomoći u borbi sa strahom od letenja.

Simptom/RTS

Limun je zdrav i koristan – šta sve možete sa njim da očistite?

March 1, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Limun se smatra dobrim prirodnim čistačem zbog svojih kiselih i antibakterijskih svojstava, koja su veoma moćna.

Od čišćenja dasaka za sečenje do uklanjanja masnoće iz mikrotalasne, postoji mnogo načina da ih koristite u kući.

Osim što su pristupačni, limuni su izuzetno raznovrsni jer se mogu koristiti i sok i kora, što ne samo da štedi novac već i smanjuje otpad, što ovo voće čini ekološki prihvatljivim izborom za svakodnevnu pomoć u domaćinstvu, piše Express.co.uk.

Kako koristiti limun za ćišćenje?
Limun je postao glavni saveznik u održavanju čistoće u nekim domaćinstvima. Ovaj jednostavan, ali moćan citrus se koristi za čišćenje različitih delova kuće, ostavljajući prostor mirisnim i besprekorno čistim.

Drvene daske za sečenje
Prepolovljeni limun može biti veoma efikasan za čišćenje dasaka za sečenje, posebno drvenih.

Drvene daske za sečenje nakupljaju mnogo bakterija, koje se mogu ukloniti nežnim trljanjem sa pola limuna i malo sode bikarbone.

Čišćenje mikrotalasne pećnice
Stavljanjem pola limuna u posudu sa vodom pre nego što ga stavite u mikrotalasnu, možete ukloniti masnoću i prljavštinu sa uređaja.

Ako se ovaj trik često koristi, ispuniće kuhinju divnim svežim mirisom limuna.

Neprijatni mirisi u frižideru
Ako imate problema sa neprijatnim mirisima u frižideru, jednostavno uklonite unutrašnjost limuna, dodajte malo sode bikarbone i stavite u frižider.

Soda bikarbona će ukloniti neprijatne mirise, dok će limunova kora dodati prijatan miris.

Čišćenje mašine za pranje sudova
Takođe možete staviti pola limuna na gornju rešetku mašine za pranje sudova da biste očistili čaše i uklonili neprijatne mirise.

Za najbolje rezultate, kombinujte ovo sa malom posudom belog sirćeta na gornjoj polici.

Uklanjanje kamenca
Zbog limunske kiseline, kamenac se lako razgrađuje, posebno na česmama.

Jednostavno utrljajte pola limuna na zahvaćeno područje i ostavite da odstoji neko vreme pre nego što ga obrišete čistom krpom.

Uklanjanje mrlja
Limunov sok se može koristiti za uklanjanje mrlja sa tkanina, posebno ako imate posla sa tvrdokornim mrljama od hrane.

Nanesite limunov sok na mrlju i ostavite da odstoji 15 minuta pre nego što odeću prođete kroz redovan ciklus pranja.

Čišćenje rerne
Kao i kod čišćenja mikrotalasne, zagrejte rernu na oko 80 stepeni Celzijusa, a zatim iscedite sok od jednog ili dva limuna u posudu otpornu na toplotu.

Stavite posudu u rernu na 15 do 30 minuta, a zatim isključite rernu i pustite da se voda ohladi. Obrišite unutrašnjost uređaja sunđerom i videćete kako se masnoća i prljavština jednostavno tope.

Simptom/RTS

# savet

Iran imenovao Mohamada Bagera Zolgadra za glavnog šefa sigurnosti

Da li je „teorija ptice“ nepogrešiv test ljubavi u vezi? Evo šta kaže nauka

Roditelji sve više koriste ChatGPT da bi vaspitali svoju decu – evo koja pitanja postavljaju

Kad ste pod stresom posežete za masnom hranom? Ovaj napitak smanjuje negativan efekat te navike

Kijanje, kašalj, bol u grlu – počele su respiratorne infekcije – poštujte savete lekara

Koje voće ima najviše vitamina D?

Razlozi "epidemije niske energije“ nakon četrdesete

Danska preuzela predsedavanje Savetom EU

Koje metode su od koristi u borbi protiv prolećnog umora

Tuširanje ujutru ili uveče – mikrobiolog ima jasan odgovor

Da li znate gde je bolje da čuvate čokoladu – u frižideru ili ormaru?

Šta poneti u porodilište

Tipovi stresa i šta možemo da uradimo da ih se oslobodimo?

Kako se izboriti sa anksioznosću

Šta je strah od letenja i može li da se pobedi

Limun je zdrav i koristan – šta sve možete sa njim da očistite?