Niko ne voli vozača sa zadnjeg sedišta. Ali šta ako je osoba koja pokušava da “preuzme volan” bivši premijer?

Baš ovog vikenda, Kemi Badenoh, liderka poražene britanske Konzervativne stranke, pokušala je da se distancira od problematičnog ekonomskog nasleđa bivše konzervativne premijerke Liz Tras — izazivajući urlik negodovanja same Tras. To je nesrećno za Badenoh, jer jedva da prođe dan a da laburistička vlada ne pokrene pitanje Tras.

Premijer Kir Starmer ima svoje probleme, jer njegovi prethodnici iz Laburističke stranke Toni Bler i Gordon Braun uvek budu na naslovnim stranama, nudeći (uglavnom) nepotražene savete.

„Imate nepotpune premijere“, kaže istoričar Entoni Seldon, koji je napisao knjige o mnogim preminulim premijerima, uključujući „Nemoguća kancelarija? Istorija britanskog premijera“. „Neki od njih su smatrali da njihova agenda još nije završena.“

„Oni i dalje žele da osećaju da imaju svrhu“, rekla je savetnica za političke komunikacije Lora Emili Dan, koja je radila za konzervativne ministre.

Otkako je Starmer ubedljivo pobedio pre nešto više od godinu dana, intervencije Blera i Brauna su bile brze i intenzivne.

Bler je koristio svoj istraživački centar Institut za globalne promene da objavi niz političkih dokumenata, sa posebnim fokusom na veštačku inteligenciju.

Samo nekoliko dana pre ključnih lokalnih izbora početkom ove godine, Bler je u Dauning stritu upozorio na maksimalistički pristup neto nultoj emisiji ugljenika rečenicama u izveštaju koje upozoravaju da je maksimalistički pristup neto nultoj emisiji ugljenika „osuđen na propast“ – i da političari moraju da se suoče sa „neprijatnim činjenicama“.

Portparol Dauning strita rekao je da će vlada dostići neto nultu emisiju „na način koji lagano gazi po životima ljudi“ i „ne govoreći im kako da žive ili se ponašaju“. Iako priznaje da postoji „različiti stavovi“, broj 10 kaže da neto nultu emisiju vidi kao „ogromnu ekonomsku priliku“.

Gordon Braun, koji je napustio funkciju 2010. godine, bez izvinjenja se izjašnjavao o pitanjima socijalne pravde putem tvitova, knjiga, kolumni, pa čak i gostovanja kao urednik jednog izdanja časopisa „Nju stejtsmen“ – često na načine koji nisu od pomoći projektu Starmer.

Najznačajnije je da je pozvao na ukidanje „okrutnog“ ograničenja socijalnog osiguranja na dvoje dece iz doba konzervativaca, stav koji dele mnogi poslanici laburista, uprkos javnom protivljenju vlade koja ima finansijske probleme zaokretu.

Laburistički insajderi insistiraju da nema ogorčenja zbog mišljenja bivših lidera. Bivši savetnik laburista, kome je dozvoljeno da anonimno govori, rekao je: „Nema očekivanja od lidera Laburističke stranke da prethodni premijeri nekako ćute iz poštovanja.“

„Bili su diplomatski nastrojeni, ali je bilo prilično jasno šta misle“, kaže Stjuart Vud, kolega laburista i bivši savetnik Brauna.

Život posle vlasti
Intervencionistička crta kod bivših britanskih premijera može biti posledica čudne divljine u kojoj su ostavljeni da lutaju nakon što napuste funkciju.

Iako godišnje dobijaju 115.000 funti doživotno, stalno obezbeđenje i očekuje se da prisustvuju komemoracijama povodom Dana sećanja u Kenotafu, ne postoji zvanična odgovornost ili ekvivalent predsedničke biblioteke u američkom stilu za promociju nasleđa bivšeg premijera.

To može ostaviti bivše lidere zaglavljenima na margini.

„Postoji resurs od kog bi zemlja mogla imati koristi… na neki način“, kaže Vud. „Ovi ljudi su nam služili i služili našoj zemlji“, slaže se Dan. „Ako bi nestali u usamljenoj penziji, to bi bilo pogrešno.“

Foto Wikipedia

Za neke premijere, dobro utabani put pisanja memoara i pridruživanja govorničkom krugu izgleda više nije dovoljan.Čak se i Džon Mejdžor, rezervisani konzervativni bivši premijer koji se držao podalje od reflektora tokom Blerovog i Braunovog mandata, ponovo pojavio u javnoj borbi tokom godina Bregzita.

„Postoji trend među modernim premijerima da ne žele da se konsultuju sa svojim prethodnicima“, tvrdi Seldon, rekavši da lideri često ne uspevaju da procene postupke onih koji su bili pre njih na funkciji. „Oni opravdano vide kako njihovi naslednici upadaju u iste zamke u koje su i oni upali.“

Simptom/Politiko