Do prekida rada vlade je došlo u ponoć, pošto na glasanju u Senatu nije usvojen ni predlog republikanaca ni predlog demokrata za privremeni budžet.

Odmah po isteku roka za usvajanje zakona, republikanci i demokrate počeli su da prebacuju krivicu jedni na druge.

Republikanski senator Džon Tjun izjavio je da stranka neće dozvoliti da bude “talac” demokrata, dok je lider demokrata u Senatu Čak Šumer poručio da republikanci “lažu”.

Republikanci insistiraju na tome da demokrate treba da prihvate produženje postojećeg finansiranja za još sedam nedelja, do 21. novembra, dok demokrate traže da svaki novi zakon uključi i produženje subvencija za premije u okviru reforme zdravstvenog osiguranja.

Američki predsednik Donald Tramp preti masovnim i “nepovratnim” otkazima zaposlenih u državnoj administraciji tokom trajanja blokade.

Najneophodniji radnici ove institucije nastaviće da rade – neki i bez plate – dok će ostali zaposleni biti poslati na prinudno neplaćeno odsustvo.

Svaka obustava rada vlade ima drugačije posledice, ali se funkcije koje su neophodne za zaštitu života i imovine države uglavnom nastavljaju.

Zaposleni čija radna mesta nisu vezana za godišnja izdvajanja nastaviće da primaju zarade.

Uz to, mnogi vladini programi i usluge biće obustavljeni.

Ovo je prva obustava rada američke vlade još od 2019. godine.

Zaposleni u strahu

Kancelarija za budžet Kongresa procenjuje da bi oko 750.000 saveznih službenika svakog dana obustave moglo da bude poslato na prinudni odmor, a njihova dnevna plata iznosi oko 400 miliona dolara.

Radnici koji ostaju na poslu, uključujući istražitelje Federalnog istražnog biroa (FBI) i Centralne obaveštajne agencije (CIA), kontrolore leta i pripadnike vojske, nastavljaju da rade bez plate.

Retroaktivna isplata plata obezbeđena je zakonima iz 2019. godine.

Mnogi programi obavezne potrošnje, poput isplata socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite veterana, nastavljaju rad u normalnom režimu.

Poštanska služba SAD takođe funkcioniše, jer se finansira prodajom svojih usluga. Agencije imaju određenu slobodu da biraju koje aktivnosti će obustaviti.

Ministarstvo zdravlja i socijalnih službi poslaće na prinudni odmor oko 41 odsto svojih gotovo 80.000 zaposlenih, dok će Centri za kontrolu i prevenciju bolesti nastaviti praćenje epidemija.

Nacionalni instituti za zdravlje ograničiće istraživačke aktivnosti i primanje novih pacijenata radi studija.

Uprava za hranu i lekove odložiće razmatranje novih zahteva za lekove i medicinske uređaje. Nacionalni parkovi i muzeji, uključujući institut “Smitsonijan”, planiraju ograničene ili privremene obustave, dok će neki objekti ostati otvoreni.

Ekonomske posledice

Analitičari upozoravaju da produžena obustava može da ima negativan uticaj na ekonomiju, smanjujući rast za 0,15 do 0,2 procentna poena nedeljno.

Direktor Kongresne kancelarije za budžet Filip Svagel rekao je da kratkotrajna obustava rada nema veliki uticaj na ekonomiju, posebno zato što se federalni radnici, po zakonu, plaćaju retroaktivno.

Prema njegovim rečima, “ukoliko se obustava nastavi, to može da dovede do neizvesnosti kad je reč o tome kakva je uloga vlade u američkom društvu i kakav je finansijski uticaj na sve programe koje vlada finansira”.

“Uticaj nije trenutan, ali se s vremenom javlja negativan uticaj obustave na ekonomiju”, zaključio je Svagel.

Simptom/RTS/CNN