Vlada

SAD i Nigerija vodile razgovore o zaštiti verskih manjina

August 14, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Na sastanku je takođe istaknuta potreba da se počinioci nasilja pozovu na odgovornost jačanjem pravosudnih i bezbednosnih institucija, kao i unapređenjem saradnje između vojski dveju zemalja. SAD su priznale napredak koji je Nigerija ostvarila u procesuiranju stotina osumnjičenih pripadnika grupa Boko Haram i Islamska država – Zapadna Afrika (ISIS-WA), u proširenju pravosudnih kapaciteta, kao i u regrutovanju i obuci dodatnih 50.000 policajaca.

Međutim, „Zajednička radna grupa je ukazala na izazove koji i dalje postoje, uključujući izveštaje o stradanju civila i nedostatke u pogledu transparentnosti humanitarne potrošnje. Razgovori o vojnoj saradnji nastavljaju se danas u Pentagonu”, navodi se u saopštenju Stejt departmenta SAD.

SAD su istakle dosadašnje napore Nigerije, uključujući krivično gonjenje osumnjičenih pripadnika grupa Boko Haram i ISIS-VA (ISIS-WA) u okviru borbe protiv terorizma, proširenje pravosudnih kapaciteta i regrutovanje policijskih službenika.

Prema navodima Stejt departmenta, obe strane su takođe razmotrile napredak u vezi sa zbrinjavanjem interno raseljenih lica, suzbijanjem finansiranja terorizma, razmenom biometrijskih podataka i jačanjem kapaciteta organa za sprovođenje zakona, uz podršku Biroa Stejt departmenta za međunarodne poslove u vezi sa narkoticima i sprovođenjem zakona (INL) i Biroa za borbu protiv terorizma (CT).

Ipak, Stejt department je ukazao na problem stradanja civila i nedostatak transparentnosti u trošenju sredstava za humanitarnu pomoć.

„Zajednička radna grupa je identifikovala izazove koji i dalje postoje, uključujući izveštaje o stradanju civila i nedostatke u transparentnosti humanitarne potrošnje.

Obe strane su konstatovale da predstoji još mnogo posla, posebno kada je reč o podršci interno raseljenim licima”, navodi se u saopštenju.

Stejt department je, međutim, ponovo potvrdio posvećenost Sjedinjenih Država saradnji sa Nigerijom na zaštiti hrišćanskih zajednica i produbljivanju zajedničke bezbednosne saradnje.

Ministarka spoljnih poslova Nigerije, ambasadorka Bjanka Odumegvu-Odžukvu, takođe se oglasila iz Vašingtona, opisujući sastanak kao priliku da se „proceni napredak u bilateralnim naporima u borbi protiv terorizma i isplanira naredna faza bezbednosne saradnje”.

Simptom/AllAfrica

Mladi revolucionari Senegala suočavaju se sa starim afričkim prokletstvom koje nije samo ni afričko

May 24, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Afrika je ovo već videla: revolucionarna braća koja su nekada delila zatvorske ćelije, kampanjske bine, oslobodilačke rovove i političke slogane na kraju stižu na isto odredište: brutalnu raskrsnicu moći.

Od Roberta Mugabea i Emersona Mnangagve u Zimbabveu, preko Salve Kira i Rieka Mačara u Južnom Sudanu, do dramatičnog sukoba između Džulijusa Maleme i Flojda Šivambua unutar južnoafričkih boraca za ekonomsku slobodu, politička istorija kontinenta je prepuna bivših saveznika koji su na kraju otkrili da je pobeda nad starim poretkom mnogo lakša nego upravljanje ambicijama unutar novog.

Čak ni Bocvana — dugo smatrana afričkim modelom demokratije — nije izbegla tenzije političke sukcesije

Nekada bliski odnos između bivšeg predsednika Ijana Kame i njegovog naslednika Mokgvitsija Masisija pogoršao se u jednu od najgorčih političkih svađa u regionu nakon neslaganja oko moći, kontrole nad vladajućom strankom i budućeg pravca države.

Južna Afrika sama po sebi nudi još jednu poučnu priču. Tabo Mbeki i Siril Ramafosa su nekada stajali jedan pored drugog unutar Afričkog nacionalnog kongresa kao deo vladajuće elite nakon aparthejda. Ipak, borbe za nasleđe, frakcionaštvo i ideološke tenzije su na kraju transformisale drugarstvo u političko rivalstvo. Mbekijevo konačno opozvanje od strane sopstvenog pokreta otkrilo je kako politika oslobođenja često proždire sopstvene arhitekte.

Van Afrike, obrazac se ponavlja. U Ujedinjenom Kraljevstvu, Toni Bler i njegov dugogodišnji kancelar Gordon Braun vladali su zajedno godinama, dok su se tiho upuštali u jednu od najpoznatijih borbi za moć u modernoj politici

A decenijama ranije u Burkini Faso, revolucionarna vlada Tomasa Sankare završila se tragedijom kada ga je njegov bliski saveznik Blez Kompaore svrgnuo u puču koji je doveo do Sankarinog ubistva.

Lekcija iz svih ovih primera je neprijatna, ali neporeciva: revolucije su obično ujedinjene u opoziciji, ali podeljene u vladi.

Hemija potrebna za demontažu establišmenta retko je ista hemija potrebna za upravljanje krhkom ekonomijom, pregovaranje o međunarodnim obavezama, smirivanje tržišta i upravljanje konkurentskim ambicijama unutar istog pokreta.

Što nas dovodi do Senegala.

Godinama je Senegal predstavljao jedan od najsjajnijih demokratskih primera u Africi — politički stabilnu naciju sa jakim institucijama, intelektualnom živošću i relativnom demokratskom zrelošću u regionu koji je sve više pogođen pučevima i ustavnim manipulacijama.

Ta slika se sada suočava sa najozbiljnijim političkim testom stresa u poslednjih nekoliko godina.

Dramatičan kolaps političkog partnerstva između predsednice Basirua Diomaje Feja i premijera Usmana Sonka poljuljao je temelje mladalačke političke revolucije koja ih je dovela na vlast 2024. godine.

Senegal prolazi kroz jedan od najosetljivijih ekonomskih trenutaka u svojoj modernoj istoriji. Zabrinutost zbog duga, fiskalni pritisci i poremećeni međunarodni finansijski aranžmani već ugrožavaju ekonomsku stabilnost. Kolaps kohezije unutar rukovodstva zemlje sada rizikuje da pojača te strahove.

Neizvesnost oko toga ko zaista kontroliše politički pravac Senegala mogla bi da odloži reforme, zakomplikuje razgovore o restrukturiranju duga i oslabi poverenje investitora upravo u trenutku kada Dakaru očajnički treba ekonomski mir i jasnoća politike.

Za međunarodne partnere – uključujući MMF, investitore iz Zaliva, Kinu, Evropu i Sjedinjene Države – implozija saveza Fej-Sonko pokreće neprijatna pitanja o kontinuitetu, upravljanju i ekonomskom menadžmentu.

Da li Senegal i dalje može da obezbedi predvidljivo vođstvo?

Da li dugoročni sporazumi mogu da prežive političku fragmentaciju?

Da li vlada u ratu sama sa sobom može da održi poverenje investitora?

Ova pitanja su važna jer Senegal nije samo još jedna afrička država koja se kreće kroz političke turbulencije. Senegal nosi simbolički demokratski značaj za sam kontinent. Ipak, možda Senegal i dalje poseduje nešto što mnoge zemlje gube u ovakvim trenucima: snažne demokratske instinkte i institucionalnu otpornost.To bi ga na kraju moglo spasiti.
Ali istorija i dalje nudi upozorenje.

Oslobodilački pokreti i revolucionarne koalicije često propadaju ne zbog spoljnih neprijatelja, već zbog unutrašnjih rivalstava oko toga ko zaista poseduje pobedu kada se osvoji vlast.

Afrika je ovo već videla.

Jedino pitanje bez odgovora sada je da li će mladi senegalski giganti učiti iz te istorije — ili će je ponoviti.

Danijel Makokera je poznata medijska ličnost koja je radila kao novinar, televizijski voditelj, producent i voditelj konferencija više od 20 godina. Tokom svoje karijere voditelja i voditelja, putovao je po celom kontinentu i davao ekskluzivne intervjue sa nekim od najslavnijih afričkih lidera. Među njima su bivši generalni sekretar UN Kofi Anan, bivši južnoafrički predsednici Nelson Mandela i Tabo Mbeki, bivši libijski lider Muamer Gadafi, zimbabveanski premijer Morgan Cvangirai i predsednici Zimbabvea Robert Mugabe i Džozef Kabila iz Demokratske Republike Kongo. Trenutno je izvršni direktor Pamuzinda Produkcije sa sedištem u Južnoj Africi.

Simptom/AllAfrica

Janez Janša nominovan za premijera Slovenije, osigurana podrška za većinu u parlamentu

May 19, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Za izbor premijera potrebna je apsolutna većina od 46 glasova u parlamentu koji ima 90 zastupnika, a glasanje bi moglo biti održano u petak.

Prema navodima agencije STA, očekuje se da će Janša formirati svoju četvrtu vladu u savezu sa strankama desnog centra, uključujući Novu Sloveniju, kao i uz podršku stranke Resnica.

Janša je izjavio da su stranački organi SDS-a potvrdili koalicioni sporazum sa više opozicionih partija, čime su ispunjeni uslovi za podnošenje kandidature. Dodao je da se potpisivanje sporazuma očekuje do kraja sedmice, nakon čega će uslediti dogovor o raspodeli resora u novoj vladi.

Koalicioni sporazum već su podržale Nova Slovenija, Demokrate, Slovenačka narodna stranka i Fokus.

Buduća koalicija trenutno raspolaže sa 43 glasa, ali je Resnica najavila da će podržati Janšu i prilikom glasanja o mandataru.

Janša je do sada tri puta obavljao funkciju premijera, ali je samo jednom odradio puni mandat. Ukoliko bude potvrđen, ovo će biti njegova četvrta vlada i prva s jasno izraženom desnom političkom orijentacijom.

Simptom/Anadolija

Bugarska dobila novu vladu

May 8, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Za izbor Radeva i njegove vlade glasala su 124 poslanika, protiv je bilo 70, a uzdržanih 36. Odmah nakon glasanja usledilo je polaganje zakletve.

Novu vladu Bugarske čine premijer, četiri potpredsednika vlade i 18 ministara. Za ministarku spoljnih poslova izabrana je Velislava Petrova-Čamova, ministar unutrašnjih poslova je Ivan Demerdžijev, ministar odbrane Dimitar Stojanov, preneo je bugarski portal novinite.com.

Vlada je izabrana manje od tri sedmice nakon izbora na kojima je stranka Napredna Bugarska Rumena Radeva odnela ubedljivu pobedu.

Obraćajući se parlamentu, Radev je izložio prioritete nove vlade, naglašavajući saradnju sa opozicijom, ali i izražavajući skepticizam prema nedavnim ustavnim promenama koje su podržale druge velike stranke.

Pozvao je poslanike da daju prednost kvalitetu zakonodavstva u odnosu na kvantitet i da rad parlamenta usklade sa očekivanjima građana.

Predstavio je program vlade koji uključuje ubrzanje modernizacije, razbijanje, kako je naveo, ukorenjenog uticaja oligarha, obnovu vladavine prava i borbu protiv siromaštva.

Takođe je naglasio potrebu da se ograniči korupcija i reketiranje privrede, uz istovremeno čuvanje Bugarske od uključivanja u oružane sukobe i vođenje uravnotežene spoljne politike.

Među prvim zakonodavnim inicijativama, Radev je najavio da će njegov tim već od ponedeljka podneti nacrte zakona o kontroli cena. Takođe je potvrdio da će uskoro biti predložene izmene Zakona o pravosuđu.

Govoreći o fiskalnoj politici, Radev je pripremu državnog budžeta opisao kao težak zadatak, uz cilj vlade da zadrži postojeći nivo poreza i izbegne smanjenje socijalne potrošnje.

Simptom/Danas/Beta

„Nije kao da SS dolazi“: Pre zimskih olimpijskih igara Italija pokušava da smiri bes zbog ICE-a

January 27, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Opozicione stranke su reagovale besno nakon što se saznalo da će agencija, koja je bila zahvaćena kontroverzama nakon što su agenti za deportaciju ubili dva američka državljanina u Mineapolisu poslednjih nedelja, biti uključena u bezbednosne operacije za Igre, koje treba da počnu 6. februara.

Ministar spoljnih poslova Antonio Tajani je u utorak rekao da „to neće biti oni koji su na ulicama u Mineapolisu“.

Dodao je: „Bio sam jači od bilo koga drugog u Italiji tokom ICE racija… ali nije kao da SS dolazi“, misleći na ozloglašenu nacističku paravojnu organizaciju.

Američki ambasador Tilman Fertita trebalo je da se sastane sa ministrom unutrašnjih poslova Mateom Pjantedozijem kasnije u utorak kako bi razjasnio planove za Olimpijadu, rekao je Tajani.

Kontroverza je izbila u ponedeljak kada je Atilio Fontana, predsednik Lombardije, jednog od severnih regiona domaćina Igara, pogrešno sugerisao da će agenti ICE-a samo pomagati u obezbeđivanju potpredsednika SAD DŽ. D. Vensa i državnog sekretara Marka Rubija, koji bi trebalo da prisustvuju ceremoniji otvaranja na stadionu San Siro u Milanu 6. februara.

ICE je kasnije pokušao da razjasni svoju ulogu, rekavši u saopštenju: „Na Olimpijskim igrama, ICE-ova Služba za istrage nacionalne bezbednosti (HSI) podržava Diplomatsku službu bezbednosti Stejt departmenta SAD i zemlju domaćina u proveri i ublažavanju rizika od transnacionalnih kriminalnih organizacija. Sve bezbednosne operacije ostaju pod italijanskom nadležnošću.“

HSI, koja održava prisustvo u Italiji i mnogim drugim zemljama, deo je ICE-a, ali je odvojena od pod-agencije koja se bavi deportacijama u SAD.

Kao i drugi delovi savezne vlade SAD, HSI je igrao veću ulogu u podršci odeljenju ICE-a za sprovođenje zakona i operacije udaljavanja, fokusiranom na deportacije, dok je Trampova administracija pojačala svoje mere protiv imigracije ali agencija obično istražuje krivična dela, uključujući eksploataciju dece, trgovinu ljudima i slučajeve sajber kriminala.

„Nije dobrodošla“
Meloni se već suočila sa kritikama zbog svoje odbrane američkog predsednika Donalda Trampa nakon njegovih pretnji da će anektirati Grenland.

„Ova vlada je šala i potpuno je potčinjena onima poput Trampa koji nas svakodnevno vređaju, prete svetskom miru i opravdavaju neljudska i gnusna dela poput onih koje je počinio ICE“, rekao je Rikardo Ričardi, poslanik opozicionog Pokreta 5 zvezdica.

Alesandro Zan, poslanik Evropskog parlamenta za levocentričku Demokratsku stranku, osudio je to kao „neprihvatljivo“.

„U Italiji ne želimo one koji gaze ljudska prava i deluju van svake demokratske kontrole“, napisao je na X.

„Ako italijanskoj vladi treba pomoć ICE-a, to znači ne samo da je zakazala u pogledu bezbednosti, već da je prihvatila opasno skretanje“, rekla je Marija Kjara Gada, poslanica centrističke stranke Italija Viva.

Lokalni lideri su se takođe pridružili. Đuzepe Sala, levičarski gradonačelnik Milana, koji je domaćin nekoliko olimpijskih događaja, rekao je za radio RTL 102.5, da ICE „nije dobrodošla“!

Simptom/Politiko

Bogati naftaši uložili 250 miliona dolara u dolazak sadašnje vlade SAD na vlast

January 8, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vojna intervencija predsednika Donalda Trampa u Venecueli otvara mogućnost zarade od više milijardi dolara za američke kompanije koje bi mogle da preuzmu upravljanje naftnom infrastrukturom te zemlje.

Naftna i gasna industrija potrošila je 249 miliona dolara tokom izbornog ciklusa 2024. godine, koji je doveo do sadašnje američke administracije. To pokazuje analiza organizacije OpenSecrets.

Republikanci su imali znatno veću korist od demokrata, pri čemu su kandidati republikanaca dobili čak 88% ukupne podrške industrije.

Veliki skok izdvajanja naftaša

Kada je reč o direktnim donacijama predsedničkim kandidatima, industrija je donirala 2,6 miliona dolara predsedniku Donaldu Trampu i 1,4 miliona dolara tadašnjoj potpredsednici Kamali Haris.

Devet najvećih korisnika novca iz naftnog i gasnog sektora u trkama za Kongres bili su isključivo republikanci. Predvođeni senatorom Tedom Kruzom iz Teksasa, koji je primio 1,1 milion dolara donacija.

Iznos od 249 miliona dolara predstavlja rast od 66% u odnosu na sredstva koja je industrija potrošila tokom izbora 2020.

Pored toga, industrija je u 2023. i 2024. potrošila dodatnih 154 miliona dolara na lobiranje na saveznom nivou, zastupajući oko 200 klijenata.

Milijarde i za ulaganje u obnovu

Akcije naftnih i gasnih kompanija porasle su u ponedeljak nakon što je američka vojska zarobila venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Tramp je izjavio da će Sjedinjene Države nadgledati tranziciju vlasti u Venecueli. Uključujući obnovu naftne industrije te zemlje. Akcije kompanije Ševron, jedine velike američke firme kojoj je dozvoljeno da crpi i izvozi naftu iz Venecuele, skočile su 5,1% u ponedeljak. Akcije Ekson Mobila porasle su 2,2%, dostigavši najviši nivo u poslednja 52 nedelje. Konoko Filips zabeležio je rast od 2,6%.

„Obnovićemo naftnu infrastrukturu, što će koštati milijarde dolara. To će direktno platiti naftne kompanije“, rekao je Tramp tokom konferencije za medije u Mar-a-Lagu u subotu. „Biće im nadoknađeno ono što rade, ali to će biti plaćeno i mi ćemo ponovo pokrenuti proizvodnju nafte onako kako treba“.

Nastavak teksta možete pročitati ovde
https://forbes.n1info.rs/novac/bogati-naftasi-su-ulozili-250-miliona-dolara-u-dolazak-sadasnje-vlade-sad-na-vlast-i-potencijalnu-zaradu-u-venecueli/

Tramp upozorava Madura da ne igra „oštro“

December 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Trampa su okružili njegovi glavni pomoćnici za nacionalnu bezbednost, državni sekretar Mark Rubio i sekretar odbrane Pit Hegset, dok je sugerisao da je i dalje spreman da dalje eskalira svoju četvoromesečnu kampanju pritiska na Madurovu vladu, koja je počela sa navedenim ciljem da se zaustavi protok ilegalnih droga iz te južnoameričke države, ali se razvila u nešto amorfnije.

„Ako želi nešto da uradi, ako igra čvrsto, to će biti poslednji put da će ikada moći da igra čvrsto“, rekao je Tramp o Maduru dok je pravio pauzu od svog odmora na Floridi kako bi objavio planove da mornarica izgradi novi, veliki ratni brod.

Tramp je izneo svoju najnoviju pretnju dok je američka obalska straža u ponedeljak, drugi dan zaredom, nastavila da potera sankcionisani naftni tanker, koji Trampova administracija opisuje kao deo „tamne flote“ koju Venecuela koristi da bi izbegla američke sankcije. Tanker, prema Beloj kući, plovi pod lažnom zastavom i nalazi se pod nalogom američkog suda za zaplenu.

„Napreduje i na kraju ćemo ga dobiti“, rekao je Tramp.

To je treći tanker koji progoni Obalska straža, koja je u subotu zaplenila brod pod zastavom Paname, pod nazivom „Senčuris“, za koji su američki zvaničnici rekli da je deo venecuelanske „tajanstvene“ flote.

Obalska straža je, uz pomoć mornarice, 10. decembra zaplenila sankcionisani tanker pod nazivom „Skiper“, takođe deo „tajanstvene“ flote tankera za koje SAD tvrde da posluju na ivici zakona kako bi prevozili sankcionisani teret. Taj brod je registrovan u Panami.

Tramp je, nakon te prve zaplene, rekao da će SAD izvršiti „blokadu“ Venecuele. Tramp je više puta rekao da su Madurovi dani na vlasti odbrojani.

Simptom/AP

Potpredsednica Vlade Albanije optužena za korupciju i smenjena

November 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Članica Socijalističke partije premijera Edija Rame, Baluku (52) se smatra njegovom bliskom saveznicom, a smenjena je po nalogu Specijalnog tužilaštva za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.

Ministarka infrastrukture i energetike od 2019. godine, optužena je zbog favorizovanja izvođača radova na tenderima za izgradnju tunela od 5,9 kilometara na jednom putu na jugu Albanije i za deonicu obilaznice u Tirani.

Tokom sednice Skupštine Albanije u sredu, Baluku je odbacila optužbe i izjavila da će sarađivati s pravosuđem.

U istom slučaju, dva optužena zvaničnika Ministarstva infrastrukture su stavljena u kućni pritvor.

Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije jedan je od glavnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji Albanije koja važi za jednu od najnaprednijih država Zapadnog Balkana u tom procesu.

Gradonačelnik Tirane Erion Velijaj, član Socijalističke partije, uhapšen je u februaru i pritvoren zbog sumnje na korupciju i pranje novca.

Dva bivša člana kabineta Edija Rame, ministri zdravlja i životne sredine, takođe su u pritvoru, optuženi zbog pronevere i zloupotrebe položaja.

Bivši albanski premijer i predsednik Iljir Meta (Ilir), političar levog centra, uhapšen je u oktobru 2024. godine, takođe optužen za korupciju i pranje novca.

Simptom/Danas/Beta/AFP

Babiš sklopio koalicioni sporazum s desničarskim strankama, izvesno da će biti novi premijer Češke Republike

November 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Koalicija će imati 108 od 200 mesta u Donjem domu parlamenta, pri čemu ANO ima 80, SPD 15, a Motoristi 13 poslanika, prenosi Politiko.

Babiš je milijarder i poljoprivredni tajkun čiji je uspeh na nedavnim parlamentarnim izborima izazvao strah u Briselu zbog desničarskog saveza koji bi mogao da formira na evropskom nivou.

Uprkos zabrinutostima da bi Babiš mogao da bude u sukob interesa, češki predsednik Petr Pavel mu je prošle nedelje dao mandat da formira vladu.

Babiš i njegov desničarski populistički pokret ANO su najmanje radikalna stranka u budućoj vladi, koja će verovatno smanjiti podršku migracionim i klimatskim inicijativama Evropske unije i boriće se protiv pokušaja Brisela da zabrani motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Babiš, koji je bio premijer od 2017. do 2021. godine, obećao je da će okončati češki program kojim se Ukrajini isporučuje artiljerijska municija i najavio da će prekinuti svaku financijsku pomoć Ukrajini iz državnog budžeta, jer taj novac želi da usmeri na pomoć svojim građanima.

Pošto je Babiš obezbedio najmanje 101 mesto u Donjem domu, predsednik mora da imenuje premijera i ministre koje je predsednik vlade predložio, što mora da potvrdi Skupština u roku od 30 dana.

Simptom/Danas/FoNet

Pućdemon povlači podršku Sančezu: Vlada ostaje bez glasova Juntsa

October 28, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tu odluku u sredu i četvrtak treba da odobre lokalni zvaničnici i ako ona bude potvrđena Sančez će u parlamentu ostati bez glasova sedmoro poslanika Juntsa, prenosi Rojters.

Sančezovi socijalisti u parlamentu imaju 152 od 350 poslanika i za izglasavanje zakona neophodna im je podrška malih regionalnih stranaka, a bez poslanika Juntsa imaće veoma tesnu većinu.

Junts je 2023. godine imao ključnu ulogu u obezbeđivanju glasova za ponovno imenovanje Sančeza za premijera. U protekle dve godine ta stranka je pružala podršku od slučaja do slučaja, obično u zamenu za neke ustupke vlade.

„Vidimo da nema volje Socijalističke partije da ispuni naše političke sporazume i više nismo spremni da pomažemo vladi koja ne pomaže Kataloniji“, rekao je Pućdemon novinarima u Perpinjanu, u Francuskoj.

On je optužio Sančeza da nije ispunio obećanja o širokom spektru pitanja, od decentralizacije sprovođenja imigracionih zakona na Kataloniju, do toga da katalonski postane zvanični jezik Evropske unije.

Pućdemon nije rekao da li bi Junts podržao eventualni predlog za izglasavanje nepoverenja Sančezu.

To bi podrazumevalo udruživanje snaga sa konzervativnom Narodnom partijom i krajnje desničarskom strankom Voks, koji se žestoko protive pravu Katalonije na samoopredeljenje.

Puđdemon je podržao izbor vlade u zamenu za potpunu amnestiju katalonskih zvaničnika koji su optuženi za secesije. Iako mu je to bilo obećano, Vrhovni sud Španije potvrdio je naloge za hapšenje Puđdemona i nekoliko drugih optuženih, odlučivši da se zakon o amnestiji na njih ne odnosi.

Simptom/Danas/Fonet

Prva žena premijer Japana: Donji dom parlamenta izabrao Sanae Takaiči za predsednicu Vlade

October 21, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ovom pobedom sa 237 glasova od ukupno 465 poslanika Takaiči je otvorila put za inauguraciju kao prve žene premijera te zemlje, prenosi AP.

Očekuje se da će i manje uticajni Gornji dom japanskog parlamenta glasati za izbor Takaiči i ona bi, u tom slučaju već tokom večeri položila zakletvu kao 104. premijer Japana, prenosi BBC.

Na poziciji japanskog premijera Takaiči će naslediti Šigerua Išibu, koji je prošlog meseca podneo ostavku kao čin preuzimanja odgovornosti za poraz na izborima.

Ranije ovog meseca, Tramp je čestitao Takaiči na pobedi u trci za liderku njene stranke, nazivajući njenu pobedu “ogromnom vešću”.

Opisao ju je kao “veoma poštovanu osobu velike mudrosti i snage”.

Kao odgovor, Takaiči je objavila da je “veoma zadovoljna” porukom američkog lidera, rekavši da se nada da će sarađivati sa njim kako bi njihov “savez” učinila još jačim i prosperitetnijim.

Simptom/Newsmax

Najviši sud Australije odbacio je zahtev Kandis Ovens za vizu

October 15, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tri sudije Visokog suda jednoglasno su odbile Ovensin prigovor na odluku ministra unutrašnjih poslova Tonija Berka iz 2024. godine da joj odbije vizu zbog karakternih razloga.

Ovens je planirala da započne turneju predavanja po Australiji prošlog novembra, a takođe da poseti i susedni Novi Zeland.

Berk je prošlog oktobra iskoristio svoja ovlašćenja prema Zakonu o migraciji da joj odbije vizu jer nije prošla takozvani „test karaktera“, navodi se u sudskim dokumentima.

Berk je utvrdio da postoji rizik da će Ovens „podstaći razdor u australijskoj zajednici“ i da je odbijanje vize u nacionalnom interesu.

Berk je utvrdio da je, kao politička komentatorka, autorka i aktivistkinja, Ovens bila „poznata po svojim kontroverznim i zavereničkim stavovima“.

Simptom/AP

Makron optužuje rivale i odbacuje pozive na ostavku

October 13, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Francuski predsednik, Emanuel Makron, optužio je rivalske političke stranke da podsticaju nestabilnost, odbacujući pozive opozicije da podnese ostavku usred najgore političke krize u Francuskoj u poslednjih nekoliko decenija.

„Mnogi od onih koji su podsticali podele i spekulacije nisu dorasli do trenutka“, rekao je Makron o francuskim opozicionim strankama, dok je u ponedeljak stigao u Egipat da prisustvuje samitu o Gazi. Rekao je da su rivalske „političke snage“ „isključivo odgovorne za ovaj haos“ nakon što su „podstakle destabilizaciju“ premijera, Sebastijana Lekornua.

Lekornu, Makronov saveznik, održao je svoj prvi sastanak sa novom francuskom vladom nakon što je imenovao mešavinu čvrstih ljudi iz Makronove centrističke grupacije, kao i nekoliko lica iz viših redova državne službe i civilnog društva. Među novim dolaskom bio je Žan-Pjer Farandu, koji je bio na čelu državne železnice, SNCF, a sada je ministar rada.

Ovo je druga francuska vlada u nedelju dana: Lekornuova prva vlada je pala posle 14 sati usred negativnih reakcija zbog nedostatka svežih lica, a on je dramatično podneo ostavku prošlog ponedeljka. Makron je potom ponovo imenovao Lekornua u petak uveče, a on je u nedelju brzo sastavio novu administraciju.

„Koliko će trajati?“, pitalo je nekoliko regionalnih novina, uključujući „La Provence“ na jugu i „La République du Centre“.

Francuska se tetura iz krize u krizu od Makronovog kockanja na vanredne izbore prošle godine, što je dovelo do neubedljivog rezultata. Parlament je i dalje podeljen između tri bloka: levice, krajnje desnice i centra, bez jasne većine.

Neke stranke su pozvale Makrona da podnese ostavku. „Nikada ne zaboravite da je mandat koji je dao francuski narod da služite, da služite i služite, i da pružite odgovore na pitanja svakodnevnih Francuza i da učinite sve što je moguće za nezavisnost Francuske“, rekao je Makron. „To je jedino što je važno. Ostalo je stvar vlade… Nastaviću da obezbeđujem stabilnost.“

Makronov mandat ističe u proleće 2027. On je odbio da spekuliše o mogućem raspuštanju parlamenta i vanrednim izborima ako najnovija vlada ne uspe. „Ne pravim nikakve opklade“, rekao je. „Želim da zemlja ide napred.“

Lekornu se suočava sa hitnim i složenim zadatkom da do kraja godine u parlamentu usvoji budžet za 2026. godinu. Ministrima je rekao: „Naš jedini zadatak je da prevaziđemo političku krizu.“ Rekao je da politička kriza iznervira francuski narod i posmatrače širom sveta.

Simptom/The Guardian

Izraelska vlada ratifikovala primirje u Gazi i sporazum o taocima sa Hamasom

October 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Izraelska vlada odobrila je rano jutros sporazum, otprilike 24 sata nakon što su posrednici objavili sporazum, kojim se poziva na oslobađanje izraelskih talaca u zamenu za palestinske zatvorenike i početak postepenog povlačenja izraelskih trupa iz Gaze u okviru inicijative američkog predsednika Donalda Trampa za okončanje dvogodišnjeg rata u Gazi.

Prethodno je i lider Hamasa u Pojasu Gaze Halil el Haja izjavio je da je postignut sporazum o okončanju rata i trajnom prekidu vatre, koji uključuje otvaranje graničnog prelaza Rafa, ulazak humanitarne pomoći i razmenu zatvorenika s Izraelom.

“Vlada je upravo odobrila okvir za oslobađanje svih talaca – živih i preminulih”, navodi se na Iks nalogu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Rat je produbio međunarodnu izolaciju Izraela i preokrenuo Bliski istok, evoluirajući u regionalni sukob koji je uvukao Iran, Jemen i Liban. Takođe je testirao odnose SAD i Izraela, jer je predsednik SAD Donald Tramp vršio pritisak na izraelskog premijera da postigne dogovor.

Izraelci i Palestinci su proslavljali objavljivanje sporazuma, nadajući se okončau dvogodiših sukoba u kojem je ubijeno preko 67.000 Palestinaca, i vraćanju poslednjih talaca koje je Hamas oteo u napadima kojima je započet sukob.

Simptom/RTS/Reuters

Kakav je rasplet političke krize u Francuskoj – pred Makronom tri opcije

October 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U danu velikih političkih previranja, francuski predsednik Emanuel Makron snimljen je, kako francuski mediji prenose, kako zabrinuto šeta pokraj Sene.

Za zabrinutost ima razloga, budući da je Francuska ostala bez trećeg premijera za nešto više od godinu dana. Ostavka koju je Sebastijan Lekorni jutros podneo, Makronu sigurno zadaje glavobolju.

A politička kriza započela je u junu prošle godine i to upravo Makronovom odlukom da raspiše prevremene parlamentarne izbore posle poraza njegove stranke na izborima za Evropski parlament.

To je, kažu upućeni, bilo kockanje koje ga je koštalo, budući da je tom odlukom stvorio još fragmentiraniji parlament.

Upravo zbog toga za godinu i po dana Francuska je imala čak tri premijera, od kojih je Sebastijan Lekorni uspeo da obori rekord i da sa svega 27 dana na funkciji postane premijer sa najkraćim mandatom u istoriji Francuske.

Opozicija traži vanredne izbore ili Makronovu ostavku

U francuskoj opoziciji mnogi su pohitali da zatraže od predsednika Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore ili podnese ostavku.

“Makron sada mora da izabere: raspuštanje parlamenta ili ostavku, i to brzo!“, saopštila je krajnje desničarska Nacionalna alijansa na društvenoj mreži Iks.

I lider stranke Nepokorena Francuska (LFI), Žan Lik Melanšon, pozvao je da se hitno razmotri predlog za opoziv predsednika Makrona.

“Nakon ostavke Lekornija, pozivamo na hitno razmatranje predloga koji su podnela 104 poslanika za smenu Emanuela Makrona”, navodi se u objavi Melanšona na platformi Iks.

Šefica poslaničkog kluba partije LFI Matilda Pano izjavila je da je “odbrojavanje počelo” i pozvala Makrona da ode sa funkcije.

“Tri premijera poražena su za manje od godinu dana. Odbrojavanje je počelo. Makron mora da ode”, napisala je Pano nakon ostavke Lekornija.

I krajnja desnica pozvala je na vanredne parlamentarne izbore.

“Ova šala traje predugo, farsa mora da se završi“, poručila je Marin le Pen i dodala da bi bilo “mudro“ da predsednik Makron podnese ostavku.

Dejvid Lisnar iz konzervativne stranke Republikanci takođe je bio među onima koji su pozvali Makrona da napusti funkciju.

Duboka nestabilnost

Francuska je retko prolazila kroz ovako duboku političku krizu od osnivanja Pete republike 1958. godine, koja predstavlja sadašnji oblik državnog uređenja.

Ustav iz 1958. osmišljen je da obezbedi stabilno upravljanje državom, stvaranjem snažne i visoko centralizovane funkcije predsednika sa čvrstom većinom u parlamentu, kako bi se izbegla nestabilnost koja je obeležila periode neposredno pre i posle Drugog svetskog rata.

Međutim, Makron – koji je dolaskom na vlast 2017. godine temeljno preoblikovao politički pejzaž – sada se suočava sa rascepkanim parlamentom u kojem centar više nema presudan uticaj, dok krajnja desnica i krajnja levica dobijaju sve veću snagu.

A Francuska nije navikla da gradi koalicije i postiže konsenzus.

Bio sam spreman na kompromis, ali bilo je previše postavljenih crvenih linija, rekao je Lekorni u današnjem obraćanju nakon podnošenja ostavke.

Do crvene linije sada je stigao Makron pred kojim su tri mogućnosti: da raspiše nove vanredne izbore, podnese ostavku ili pokuša da imenuje još jednog premijera.

Imenovanje četvrtog premijera za godinu dana teško da bi nešto rešilo, a u proteklih nekoliko meseci, Makron, čiji mandat traje do maja 2027. godine, više puta je isključio prve dve mogućnosti.

Ipak, još se čeka njegova reakcija na najnoviju ostavku.

Simptom/RTS/France24/Reuters

Francuska dobila novu vladu: Već 13 imena bilo u prethodnoj, jedno imenovanje iznenađenje

October 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Predsednik Francuske Emanuel Makron predstavio je spisak od 18 ministara od kojih je 13 već bilo u prethodnoj vladi centriste Fransoa Bajrua. Druga imena će biti objavljena posle političkog govora premijera predviđenog u utorak popodne.

Na mestu ministra spoljnih poslova ostaje Žan-Noel Baro, kao i Žerald Darmanen kao ministar pravde i Bruno Retajo šef partije Republikanci na mestu ministra unutrašnjih poslova.

Iznenađenje u novoj vladi je povratak Bruna Le Mera koji je imenovan za ministra odbrane, a preuzeće dužnost od Sebastijena Lekornija, koji je postao premijer.

Bruno Le Mer je bio ministar ekonomije i finansiija Emanuela Makrona tokom sedam godina od 2017. do 2024.

Za ministra ekonomije i finansija imenovan je Makronov kadar Roland Leskir koji će imati težak zadatak da predstavi nacrt budžeta 2026. prihvatljiv Parlamentu u vreme kada su javne finansije zemlje u najgorem stanju sa dugom od 3.300 milijardi evra, što predstavlja više od 115 procenata BDP.

Tek što je formirana vlada, levica i kranja desnica već prete da će je oboriti.

Predsednik ekstremnodesničarske partije Nacinalno okupljanje Žordan Bardela rekao je da je vlada sastavljena „od poslednjih makronista pričvrščenih za pipke Meduze“, dok je vođa radikalne levice Žan-Lik Melanšon rekao da se „taj skup povratnika neće održati“.

Kao njegova dva prethodnika Mišel Barnije i Fransoa Bajru novi premijer mora da se snalazi kroz rascepkanu političku scenu nastalu posle parlamentarnih izbora održanih posle Makronovog iznenadnog raspuštanja Parlamenta u junu 2024. godine.

Parlament je rascepkan u tri bloka, saveznici levice, makronisti i centristi i ekstremna desnica, a niko nema apsolutnu većinu što ubacuje zemlju u hroničnu nestabilnost.

Sebastijen Lekornu preuzeo je tu dužnost 9. septembra, on je čovek od poverenja Makrona sa desnice. Njegov najhitniji i ujedno najopasniji zadatak po vladu će biti da dobije podršku za budžet 2026. u rascepanom parlamentu.